Ignorantnost

Ignorantnost i Kulučenje[1] Znanja

Kada Ignorantno Znanje pretenduje da bude Znanje, „To“ uzima lažni egoizam ili um stanje na Sebe*; i ovo lažno znanje rezultira u 8.400.000 vrsta/rodova evolucije. Telo i univerzum zavise od ovog điv ili um doživljaja. Pa ipak ova ignorantnost, ovo stavljanje u kavez, služi kao neophodni medijum za prisvajanje Znanja. Dok je napredak kroz formacije evolucije prirodan, daljnji napredak (kroz stanja duhovnog uznapredovanja do Mađzubijata) sučeljava se sa ometanjima ne-prirodnih sanskara.[2] – to jest, sanskarama koje su rezultat beskonačnog lažnog mislenja, (pot)puno razvijenog egoizma ili „Ja-stva“ Znanja u ljudskoj formi. Kada su ove ne-prirodne sanskare uklonjene, Znanje prolazi kroz stanja rahrava (hodočasnika), valija i pira, sve dok napokon beskonačno lažno znanje ne postane Beskonačno Realno Znanje. Upetljavanje Puruša u Prakriti, uzapćenja Inteligencije u lažno um stanje, Paramatmin doživljaj dualnosti, đivatmina upletenost u tela i ciklusi rađanja i umiranja – a sve ovo je neophodni preduslov (pred-stanje/kondicija za Sopstvo-realizaciju.

Ima jedan Sat ili Istina, jedno Znanje, jedna Inteligencija. S ovim Znanjem, ovim Sat-om, ovom Paramatmom, ovim Sopstvo došlo je „ne-saznavanje“. Ovo „ne-(sa)znajuće“ Znanje prisvojilo je Znanje Sebi*.[3] Odnosno, ignorantno Znanje pretendovaše da je Znanje i stoga postade subjekt lažnog egoizma, lažnog znanja.[4] Ovo lažno znanje je potom za Znanje kreiralo 8.400.000 vrsta/rodova (osamdeste-četiri lakh yoni), a prolaženjem kroz koje je Znanje dospelo u masan avastha[5] (jogi stanje) i potom do Šiv avastha (Šiv stanje). Na ovaj način[6] ne-znajuće“ Znanje nakon postajanja lažno mislećim, u kraju postaje Realno Mislenje. Jedan koji postigne Realno Mislenje korišćenjem ne-saznavanja, ničega, imaginacije kao svog medijum i prolaženjem kroz sva stanja lažnog mislenja, takav jedan vidi, shvata i zna Sve. On potom objavljuje, „Ja sam anant[7], Ja sam beskonačan, Ja sam slobodan, Ja sam Bog, Ja sam Sve, Ja sam Duša, Ja sam Sopstvo; Ja nisam um, Ja nisam telo.“

Tako se Znanje ili Inteligencija, u napredovanju od Svog*[8] originalnog Sat avastha (Jstanja) do Šiv avastha, pomera kroz sledeće: od

a)        čiste Inteligencije, Znanja, Sopstva, Svega kada je „To“ ne-svesno, ne-misleće, ne-znajuće; kroz

b)        Inteligenciju kada je mislenje lažljivo (falš); do

c)         Inteligenciju kada je mislenje realno.

Inteligencija u (a) i (b) ne realizuje Svoju* anant-pana ili beskonačnost. Ali u (c) Ona* to čini, to jest, uzima doživljaje ove beskonačnosti (Anubhav anant-pane). Sada zna, doživljava i oseća da Ona* jeste anant; realizuje Svoje* anant-pana – i ovo je istinska Realizacija, ovo je Realno Mislenje. Kroz stvarni doživljaj „To“ zna: „Čista, sasvim-samostalno-egzistirajuća, nezavisna, večita, beskonačna, nedeljiva Inteligencija jeste Moje-Sopstvo![9]. Ne-misleće ne-svesno stanje, i ono takođe dolazi od Mene. Ovo, Moja „ne-mislenje-stvo“[10], (pre)uzelo je mislenje na sebe (angavar)[11], i tako Ja postaje lažno Ja, điv. Rezultat je bio realizacija univerzuma – i realizacija da je ovaj univerzum takođe iz Mene. I ovaj sami proces prolaženja kroz sve univerzum doživljaje a naposeltku i postizanje Šiv-pad („Šiva stajališta „) je ništa doli Ja (Mene) i Ja (Mene) samo.[12] Ja sam Manifester sve ove kreacije i realizacija, svog ovog lažnog mislenja. Sunce, mesec i planete su sve Ja (Mene).“

Ignorantno Znanje pretendujući da je Znanje jeste Znanje realizujuće[13] univerzuma. Ovaj univerzum, zauzvrat, je ništa doli imaginacija koju je vibracija pro-izvodila iz Znanja u beskonačnu formu. U realizovanju ovog univerzuma, Znanje zna ignorantnost, pošto ignorantnost jeste univerzum ili imaginacija; pa ipak Znanje misli (zna) ovu ignorantnost kao Znanje. Ovaj biznis spoznavanja ignorantnosti kao Znanja je Njegovo* lažno znanje. Lažno znanje daje Znanju điv-pana (điv stanje). Ili još određenije, kombinacija ovog lažnog znanja sa originalnom Ignorantnošću dovodi do uzdizanja[14] điva i njegovih* tela.

U napredovanju Znanja od ove „originalne Ignorantnosti“ do Sopstvo-znanja, univerzum figuriše u ovim procesima ovako:

a)    Beskonačna Inteligencija kao ne-svesna, ne-znajuća, ne-misleća Inteligencija niti kreira niti realizuje univerzum;

b)    Beskonačna Inteligencija kao svesni, znajući, Sopstvo-misleći Beskonačni Realni Um niti kreira niti realizuje univerzum;

c)    Beskonačni Um kreira univerzum;

d)    beskonačni lažni um realizuje univerzum.

Ova kreacija i realizacija univerzuma (u (c) i (d)) su sredstva pomoću kojih ne-svesna inteligencija (a) postaje Sopstvo-svesna Inteligencija (b). Tako Inteligencija, startujući u (a), prolazi kroz stanja (c) i (d) da bi eventualno/napokon dosegla stanje (b).

Telo, univerzum i njihov doživljaj su puki medijumi za Sopstvo da bi (spo)znalo Sebe*. Kada Ono* doživljava univerzum kroz medijum tela, tada Sopstvo postaje um; kada Ono*/To doživljava Sebe*/To-Bitak direktno, tada Sopstvova man-pana („um-nost“)[15] a isto tako i telo, univerzum i doživljaj univerzuma, svi nestaju. Čim Sopstvo zna Sebe*/To-Bitak, univerzum i telo prestaju da budu, zato što u realnosti univerzum i tela upopšte nikada nisu ni postojali. Tobožnja[16] egzistencija univerzuma i tela je u (pot)punosti usled Sopstvove man-pana-e (um-nosti), koju je Sopstvo poprimilo u pokušavanju da postane svesno da bi moglo znati Sebe*. Ali kada je „To“ postalo svesno, Sopstvo je u tom procesu poprimilo man-pana (um-nost). Sada ako bi Sopstvo moglo da Se* otrgne vlasti[17] ove man-pana-e (um-nosti) dok zadržava telo i budnu* svest, „To“ bi postiglo Nirvikalp Samadi.

Univerzum je pro-izvod ne-(sa)znanja[18]– odnosno, ignorantnosti, ničega, imaginacije, tame. Kada Inteligencija misli ovu imaginaciju, tada „Znanje zna to što (da) on ne zna“: [19]drugim rečima, „To“ zna ignorantnost. Ovo saznavanje, ovo znanje o ignorantnosti, ovo mislenje o imaginaciji – koja je lažno mislenje, lažno znanje – okončava se u Realnom Mislenju, Realnom Znanju.

Ovo stanje Znanja se može ilustrovati kroz analogiju u papagaju. Originalno, kako je to ranije opisano, papagaj je bio slobodan da leti svuda gde god to poželi (Jizabere), ali mu je nedostajaše znanje da je slobodan. Potom je zaredom bio stavljen u kavez pa oslobođen. Tako je opet bio slobodan kao i pre, ali sada sa znanjem da je on* slobodan. Tako je kavez poslužio kao medijum papagaju da bi stekao ovo znanje o slobodi. Istovetno tome, i um i telo Inteligencije su u kavezu. Sa nestajanjem sanskara, i um i njegovo* telo, isto tako nestaju; potom Inteligencija (simbolizovana papagajem) (spo)zna(je) da je Ona* anant, beskonačna. Ova identifikacija s umom i telom, ova um-pana (um-nost) o Sopstvu, služi kao neophodni medijum za sticanje ovog Sopstvo-znanja, koje se može javiti samo nako što su sve sanskare iščezle.

U stvari, ove sanskare su isključivo odgovorne za zadržavanje-i-pamćenje điv-pana-e ili um-pana-e (od strane) Sopstva.[20] U ovom stanju (um-pana-e) Sopstvo doživljava univerzum kroz suptilno i grubo telo. Suptilno telo zavisi od sanskara, i grubo telo, zauzvrat, zavisi od suptilnog tela.

Znanje u početku nije znalo da bejaše Znanje. Iz ovoga „nije znalo“, iz ove Ignorantnosti, bio je kreiran univerzum; i iz kombinacije Ignorantnosti i lažnog znanja, to jest, iz kombinacije prana-akaša i lažnog egoizma, bio je pro-izveden ili kreiran (Jdizajniran) điv i njegova dva tela. Formacija điva, zaredom rezultiraše u 8.400.000 vrsta/rodova (osamdeset-četiri lakh yoni) kroz koji ovaj điv ili um evoluira. Na ovaj način[21] Znanje prolazeći kroz serije formi lažnog mislenja, u_kraju spoznaje[22] Sebe*. Drugim rečima Znanje, prolazeći kroz 8.400.000 vrsta/rodova i kroz više planove, eventualno (najposle) postiže Šiv stanje.

Tako ignorantnost postaje medijum kroz koji Znanje spoznaje Sebe*/To-Bitak. Zbog ignorantnosti (koja jeste ništa, univerzum), Znanje je steklo lažno znanje. „Lažno znanje“ znači realizovanje univerzuma kao realnog, (spo)znajući ignorantnost kao Znanje. Drugim rečima, kada Znanje zna ignorantnost i još uvek ostaje u (spo)znanju da Ono* zna,[23] takvo (spo)znavanjeje je lažno (po)znanje. Prolazeći kroz formacije ovoga lažnoga znanja, evoluirajući kroz 8.400.000 vrsta/rodova i potom uznapredujući nadalje kroz više planove, Znanje eventualn/najposle postaje realno (sa)znajuće. Drugim rečima, Znanje postaje Sopstvo-realizovano. Ovih 8.400.000 vrsta/rodova ili formi lažnog mislenja reprezentuju prirodni razvoj ne-(sa)znajućeg Znanja u Svome*/To-ovom naprezanju da (spo)zna. Drugim rečima, između kamen i Balanmatt-Šiv stanja[24] (to jest, stanje Mađzuba s njegovom detinjastom opijenošću i iracionalnošću), pojavljuju se uznapredujuće forme „ne-saznavanja“ čija svrha je da omoguće ne-znajućem Znanju da (po)zna Sebe*. Nakon prolaženja kroz sve stadijume i forme „ne-saznavanja“ i dosezanja poslednjeg stadijuma Balanmatt-a ili Mađzuba, Znanje zna ili realizuje Sebe*/To-Bitak.

Da ponovimo, Znanje, u Svome traganju da (spo/sa)zna Sebe*. napreduje kroz serije evolucije i nadalje kroz planove do Sopstvo-realizacije, kako je prikazano na Slici 27 na narednoj strani.

Sve do ljudske forme, koja je najviša forma, Znanje nastavlja da se prirodno razvija,[25] prolaženjem kroz forme lažnog znanja: no potom u ljudskoj formi dolazi do ometanja. Jer mada je u seriji formi od kamena pa do ljudske, znanje bivalo u lažnom Ja ili điv stanju, ipak ovo lažno znanje, ova lažna Ja-pana ili „Ja-stvo“, ova čaitanja, ova điv-pana („điv-stvo“) je još uvek bivala u ne-pojavnim, slabim, konačnim stadijumima svog* razvoja gde su prirodne sanskare još uvek bivale pro-izvođene. Stoga, u formama od kamena sve do životinjske, ignorantno Znannje nije moglo jasno i (pot)puno da pretenduje na Znanje. Ipak, u ljudskoj formi, Znanje je doseglo stadijuma beskonačnog lažnog znanja gde ne-prirodne sanskare sada počinju da se ispoljavaju (pachi lagu padech).[26] Na ovom stadijumu, napredovanje Znanja ka Sopstvo-realizaciji je ometeno/čekirano. Stoga u ljudskoj formi, Znanje ima prirodni afinitet za beskonačnim, ne-prirodnim lažnim znanjem – koje je lažno mislenje, lažni egoizam. Ova beskonačna mi-pana ili „Ja-stvo“, ovaj beskonačni khudi ili sopstvo-stvo, postaje prepreka koja sprečava Znanje od prolaženja napred kroz preostale stadijume (koji se sastoje od planova) i, napokon, (Jsprečava Ga) od dospevanja na Nirvikalp stanje.

Iznova, sve do ljudske forme napredak Znanja je prirodan i neometan. Ali nakon što bejaše dospela u ljudsku formu, dalji napredak je bio ometen mi-panom, Ja-stvom, pa ako bi Znanje da pređe od obične ljudske svesti do Šiv-pada (Šiv-stanja) ova mi-pana mora iščeznuti. Drugim rečima, beskonačno lažno znanje mora se promeniti u Beskonačno Realno Znanje. Da bi se ovo desilo, beskonačno znanje ljudske forme mora ostati, ali lažnost ovoga znanja mora biti promenjena u realnost[27] Ova transformacija je izazvana uznapredovanjem znanja kroz stadijume rahrava (hodočasnika), valija, pira.

U kamen formi, Znanje počinje da zna naj konačnije i lažljivo/falš. Ovo naj-konačnije lažno znanje, ovo lažno Ja, nastavlja s napredovanjem kroz procesiju[28] formi, dok, u ljudskoj formi, ne postane beskonačno lažno znanje. Ali sada, kada se lažnost znanja (mi-pana (ja-stvo) ili điv-pana (điv-stvo)) razvila u (pot)punosti te tako postala potpuna i beskonačna, daljnji napredak je ometen ne-proirodnim sanskarama, koje su pro-izvedene beskonačnim mi-pana doživljajem (anubava) – to jest, s beskonačnim lažnim Ja-ovim doživljavanjem univerzuma kroz svoja tela.[29] Kada ovo ometanje (od) ne-prirodnih sanskara bejaše uklonjeno, Znanje uznapreduje napred od običnog ljudskog doživljaja grubog univerzuma, kroz rahraov (Jhodočasnikov), valijev i pirov doživlja suptilnih planova, do Balanmatt doživljaja Nirvikalp ili Šiv stanja. Na taj način je beskonačno lažno znanje promenjeno u Beskonačno Realno Znanje u napretku znanja od čoveka[30] do Šiva.

Znanje realizujuće univezuma je Znanje realizujuće Ignorantnosti ili Ničega. Ali pri (spo)znavanju ili realizovanju Ignorantnosti, Znanje pretenduje na ili „ima iluziju“ o (tene bhas thae chhe)[31] Znanju; to jest, Ono* zna ignorantnost kao Znanje. Ovo je lažno znanje ili stanje lažnoga Ja. Prakriti je forma ili rup[32] ovog lažnog znanja; i Puruš (ili Znanje) biva zaglavljeno i upetljano u Prakritinu mrežu.  Na ovaj način Znanje biva zarobljeno[33] u kombinaciji Ignorantnosti i lažnog znanja – što će reći da je Paramatma bila okovana u điv stanju. Tako originalno Znanje (Puruš) kroz formacije lažnoga znanja (evoluirajuće suptilne i grube forme rezultirajuće[34] iz Purušovog uplitanja s Prakriti) realizuju forme ignorantnosti, to jest, realizuju univerzum.

Mada je Sve Sachchidanand, u Svome* originalnom stanju ovo Sve (Sopstvo, Znanje, Inteligencija, Paramatma) ne realizuje Sebe*/To-Bitak (JBoga) – što će reći da * ne realizuje Svoju* osobnu večitu Egzistenciju (Sat), Beskonačno Znanje (Chit), i nedokučivo Blaženstvo (Anand). Drugim rečima, nije svestan Svog* Sachchidanand-a stanja, već naprosto jeste. Pak, kada ovo Sve realizuje Sebe*, onda  doživljava Sachchidanand-u ili Beskonačni Realni Um ili Šiv stanje. Điv u dvait avastha („dualnost“) služi kao medijum s kojim ravnodušna, Sopstvo-zadovoljna[35] (tusht) Paramatma postaje Šiv ili Sopstvo-znajuća Paramatma. Paramatma kao Paramatma ne zna niti Znanje niti ignorantnost, ali kao điv „To“ zna ignorantnost, i kao Šiv „To“ zna Znanje. Da bi Paramatma doživela originalno Jedno, doživljaj „dvo-jstva“ (be-pana) ili dualnost postaje neophodan. Čim je doživljaj originalnog Jedno (Sopstva) bio stečen uz pomoć te dualnosti tada se okončava dejstvo dualnosti.

Jednom kad Inteligencija realizuje Sebe*, zašto bi pa bilo potrebe za telom i univerzumom? U Realizaciji nema tela, nema univerzuma, nema rođenja niti smrti (janam-maran), nema univerzum doživljaja. Um, telo i univerzum služe samo kao medijum za razvoj svesnosti, kada se ne-svesna Paramatma uputi (van) da bi postala Sopstvo-svesna ili supersvesna Paramatma. Ali u (pra)početku, dualnost je nezamenljiva. Stoga što je originalno, nedeljivo i celo, na „To“ se ne primenjuje ni dualnost niti ne-dualnost, ni dvaita niti advaita,.[36] Pak, kada doživljava univerzum, tada je dualnost primenljiva na „To“, i kada doživljava Sebe*/To-Bitak, tada ne-dualnost biva primenljiva. Ako bi Paramatma da doživi Sebe*, na početku[37] dvoj-nosti (be-pana) mora biti dovedena u egzistenciju. Nakon toga da bi uništili tu dvoj-nost i da bi opet iznova dovela Singularnost (ek-pana) nazad u egzistenciju, a ovo pak konstituiše Sopstvo-realizaciju.

Ovaj originalni Sat ili Istina je ta na koju se ne primenjuje niti dvoj-nost niti Singularnost. Sad, ako bi Sat da stekne Doživljaj (Anubav), to jest, ako bi Singularnost da se privede ovome Sat-u, dvoj-nost je suštastvena. Jer da bi Sat doživeo to što je realno i beskonačno, isprva dualnost ulazi u igru; kada se dualnost skloni s puta[38], onda je utemeljena Singularnost.

Stoga kao prvo Znanje ili Sat bejaše (učinjen) zatočenim u formama[39] koje su zaredom, bejahu pro-izvedene kombinacijom Ignorantnosti i lažnog znanja. Na ovaj način[40] Paramatma počinje s doživljavanjem điv stanja. Drugim rečima, Inteligencija je uhvaćena u klopci (fasi giyo)[41] lažnog um stanja i njegova* dva tela. I „To“ je uzeo na Sebe*, i realizovao kao Svoje* sopstveno činjenje, sve što se dogodilo kao rezultat kombinacije Ignorantnosti i lažnog znanja, to jest, kao rezultat lažnog uma i njegovih tela. Stoga je Inteligencija (Duša, Sopstvo) mislila[42] Sebe* kao telo i uzela da su sva činjenja privedena[43] u delo umom a kroz telo kao Njegovo* sopstveno.

I pored činjenice da u realnosti To uvek ostaje nezavisno i ravnodušno[44], i pored toga, kada Inteligencija postane subjekt điv-pane ili „điv-stva“, imaginira da Ona* Sama* obavlja sav posao (bizniz) a koji doista beše učinjen uzpomoću tela. Ukratko, „To“ imaginira, „Ja po meni sam telo“.[45] U stvari, kao izdvojena i nezainteresovana Paramatma ili Puruš, Inteligencija (ne) čini apsolutno ništa. Sve ove akcije i interakcije izranjaju kada je „To“ u stanju điv-a ili lažnog uma. Mada Inteligencija (ne) čini apsolutno ništa, pa ipak je Njena* objava „Ja sam sama (samcita) činjenje svega“,[46] rezuiltat Svog* lažnog mislenja ili điv-pane (điv-.stva). U stvari je Prakriti ta koja čini sve; ali Puruš uzima sve to na Sebe. Originalno, kao što smo videli, Puruš je bio u stanju (ne) (spo)znavanja i (ne) činjenja baš ničega.[47] Nakon toga je On bio upleten u Prakriti – to jest, u kombinaciju Ignorantnosti i lažnog znanja, u kombinaciju „čiste Ignorantnosti“ i „ignorantnog Znanja pretendujućeg[48] da je Znanje“. Ukratko, Puruš beše zarobljen u telu. Pa šta god da Prakriti čini – to jest, šta god da um čini kroz svoja* tela – Puruš započinje s imaginiranjem da je On delanje po Sebi.[49]

Inteligencija misleća lažljivo/falš je đivatma ili utelovljena duša. U realnosti đivatma je nirakar ili besformna, pa ipak ista ova đivatma uzima doživljaje univerzuma kroz tela u skladu sa svojim* sanskarama. Ali u svojoj originalnoj formi Prakriti je takođe nirakar – Prakriti konstituiše umovo fino telo, to jest, kombinaciju lažnog znanja i Ignorantnosti. Ova nirakar Prakriti dolazi u formu kao suptilno i grubo telo, đivatma, a koja je lažlljivo (falš) misleća Inteligencija ili lažni um, uzima na sebe* sve poslove („affairs“) obavljene kroz Prakriti (ili suptilno i grubo telo). Tako kad telo propadne, ovi poslovi ostaju s đivatmom u formi sanskara; i Prakriti sada obitava u rupu[50] ili pod vidom ovih besformnih sanskara impresiranih[51] na đivatmu, koja je sad opet iznova postala bestelesna ili nirakar. Još određenije, ove sanskare ostaju impresirane u finoj formi ili „besformnoj formi“ (nirakar rup) na finom telu đivatme. Sada da bi doživela ove sanskare suptilno i grubo, ova đivatma projektuje svoju* finu Prakriti ili fino telo (sharir) u narednu suptilnu i grubu formu. Kroz Prakriti kao ovo novo suptilno i grubo telo, đivatma nastavlja da uzima upabhog ovih sanskara.A na ovaj način se nastavlja ciklus rađanja i umiranja.

Mada u Nirvikalpi đivatma ili um stanje (đivatma-pana ili man-pana) umire, Sopstvo koje deluje kao đivatma nikada ne umire. Ali Sopstvova tela umniru. Sopstvo prima nova tela u skladu s novim sanskarama nastalim (priteklih) iz Njenih* akcija (kriya karma) u prethodnom telu. Propadanje Sopstvo-vog starog tela i Njenog* poprimanja novog tela je nazvano Njeno*/To-ovo „rođenje i smrt“ (janam-maran). Pak, kada stekne Đanu ili Znanje kroz poništavanje Svojih* sanskara, to jest, kada Njeno* lažno mislenje iščezne, Njena* đivatma-pana (Njeno* đivatma stanje) nestaje. Tada Prakriti takođe nestaje – a isto tako i univerzum, koji Sopstvo doživljava kroz ovu Prakriti. A Sopstvo obitava kao jedna besformna, nedeljiva i beskonačna (akhand i anant) Duša – baš kao i u početku, ali sada sa Sopstvo-znanjem.


[1] travaili – rad (wor) a posebno bolan i vrlo naporan (laborous), fizičo ili mentalno naprzanja; zadatak (task), nastojanje, napore (effort), agonija (agony), tortura (torment)

[2] runs up against the check of unnatural sanskaras – naleće na ometanja (stvaranim sa) ne-prirodnim sanskarama

[3] this „not-knoving“ Konwledge took Knowledge to Itself – ovo  „ne-znajuće“  Znanje poistovetilo je Sebe* sa Znanjem, to jest uzelo je, smatralo je da Ono* jeste Znanje; ovo Itself se može čitati i kao To-Bitak ili „Sopstvo Bramana/Boga“

[4] postalo je subjektom (podložno od, zavisno od) lažnog egoizma, lažnog znanja.

[5] Masan oiznačava mesto za kremaciju, srodna reč masaniya znači  asketa koji živi tu (na mestu za kremaciju ili groblju) kao neprekidno podsećanje na nestalnost tela. Fraza masan avastha, dakle, čini se da označava stanje jogina koji živi u svesnosti o lažnosti sveta fenomena (materijalnog sveta, fenomenalnog (od fenomena) sveta) ali koji još uvek nije stekao doživljaj Realnosti.

[6] In this way – u ovom putu (doslovno), idući ovim putem, ovim putem

[7] anant – neokončiv (endless- bez-kraja), beskonačan, večan. Od anne i ant – kraj

[8] Its – Svog*, To-ovog, Bramano-vog, Božjeg

[9] is Myself – jeste MojeRealno Sopstvo koje sam Ja Sami.

[10] unthinking-ness – stanje(kondicija) bivanje ne-mislećim, ne-misleće-stanje

[11] angavar – na sebe, na jednovo sopstvo (upon oneself), dolsovno „na telo“.

[12] is nothing but Me and Me only – nije ništa drugo do Ja(Mene) i Ja(Mene) samo, me – mene, me, meni, moje

[13] Realizing -­ koji realizuje*

[14] give rise to – prouzrokuje, iznedruje, rađa, dovodi do nastanka, uzdizanja, izviranja, ali i podstiče. Moj najbolji opis je kao da imamo prašinu (koja se sastavljene od svetlosti, pojedinačne lampe, ali ugašene, latentne dok se ne podignu sa tla u vazduh, sanskare u finoj formi). Iznenada dune prva hirovita želja i trun prašine se podigne. On pada na fotoćeliju i počinje da svetli. To producira struju, misli i energiju, koje pokreću motor ventilatora. Sada se diže nekoliko zrna prašine, latentnih lampi, koje padaju na fotoćeliju pa stvaraju-i-produciraju još više struje jer i prva trun prašine (sada lampa) i dalje sija te se ventilator još brže okreće i još više prašine se podiže što producira još više struje.  Znači sanskare se podižu iz latentnog stanja i postaju aktivne u umu, stvaraju svetlost (misli) koja proizvodi energiju (želje) kaoja prelazi u struju ako se stavi u pokret i pokreće moto ventilatora što bi bilo pretvaranje želja u akcije. Akcija sada pri izvođenju podiže više sanskara nego što je bilo potrebno za njeno izvođenje te se proces stalno povećava, zahuktava, ubrzava.

[15] mind-ness – stanje (kondicij) bivanja umom, um-stanje, um-nost

[16] Seemingly – tobožnja, prividna, naizgled

[17] To divest Itself of this man-pana – da se oslobodi (otkloni) vlasi koju nad Njime* ima um-nost (um-stanje ili stanje (kondicija)  bivanja umom); da liši Sebe* od vlasti koju nad Njime* ima um-nost (uticaja koji ima um i poistovećenje sa umom, kroz uticaj koji na nas ostvaruju misli i želje i emocije, misaoni i emotivni deo uma).

[18] the production of not-knowing – ne-(sa/spo)znanje-ova (pripada mu) produkcija/produkt (proizvodnja/proizvod, irada, obrada)

[19] Knowledge knows that It dose not knowe“ – „znanje zna da Ono* nezna“, ili „znanje zna ono što Ono* nezna“ kako je korišćeno u ovom tekstu što u stvari znači da Znanje zna ono što ustvari Znanje nezna, to jest da Znanje zna Ignorantnost (ne znanje) i da tu ignorantnost smatra Znanjem.

[20]điv-pana – đivstvo, điv-stanje, stanje bivanja đivom; um-pana – um-nost, um-stanje, stanje bivanja umom,

[21] In this way Knowledge – Na ovaj način, u ovom putu (idući ovim putem) Znanje…Ovim putem Znanje…Prolazeći (nalazeći se u) ovim putem Znanje

[22] come to know Itself  – spoznaje Sebe*, dolazi do znanja Sebe*, počinje, stiče znanje Sebe

[23] Ova fraza „znajući da Ona* zna“ (knowing that It knows) u ovom kontekstu izgleda da ne označava istinsko saznavanje (knowing) ili istinsko Znanje (Knowledge). Pre, ona predstavlja stanje(kondicij) Znanja kada, stopirano u ignorantnosti, Ono* i pored toga doživljava potpunu uverenost (ubeđenost) da Njeno* (lažno) saznavanje (knowing-znanje) jeste realno znanje.. Drugim rečima, ona implicitno i bez ikakvih pitanja (sumnji) prihvata iluziju kao Realnost. Za još više detalja o reči „znati“ i njenim derivatima, vidi napomenu na 131 i 441 strani.

[24] Balanmatt – je složenica od bal, „dete“, I unmatt „lud, opijen, subjektom iznenadnog nekontrolisanog uzdizanja i eksplozije energije“. Po svome efektu čovek u stanju Balamnatt je Mađzub, uronjen u doživljaju Boga i, sa svetovnog stajališta, je kapriciozan i haotičan i svome izvanjskom ponašanju, poput deteta.

[25] natural – prirodno je engleski prevod reči Praktiri (priroda) – sila ili princip evoluiranja materijalnog sveta, primordijalna „tvar“ („stuff“) koja, u svojim * višestrukim transformacijama konstituiše kreirani univerzum. Prakriti pruža sredstva („means“ – ali i značenje, smisao) kroz koje se svest latentna unutar Puruša manifestuje, omogućavajući Purušu, originalno nesvesnom, da eventualno (napokon) postane Sopstvo-svestan.

(Moj komentar) Pa bi prirodno moglo da znači i ispoljavanje toga principa koji se okončava sa ljudskom formom kada je postignuta savršena forma neophodna sa Sopstvo-realizaciju, to jest ono što je bilo latentno dostiglo je svoje potpuno ispoljenje u savršenoj formi, priroda je završila sa svojim ispoljavanjem te svako dejstvo čoveka kao čoveka nakon toga, jeste ne-prirodno, sve želje, misli, reči dela, sve što čovek misli oseća čini, sve više nema veze sa ispoljenjem Prakriti već je čovekovo udaljavanje od Sebe, i sve što treba da učini je da prestane da bilo šta čini, delima, rečima, osećanjima ili mislima. Da prekine sa delovanjem iz sebe kao sebe, iz sovga lažnoga ega i stopi se sa onim ko on Jeste i šta on Jeste. Da prestane da doživljava kreaciju, prirodu, i doživi Sebe.

[26] „then come to bear „,“then begin to apply“ – onda počinje da primenjuje (upotrebljava)

[27] realness – realnost, realističnost ali nije u pitanju imenica već stanje bivanja realnim ili realno-stanje koje je oprečno lažnosti.

[28] processional – procesija, nis

[29] by the infinite false I experiencing the universe through its body –

[30] human – ljdssko, u ovom slučaju bi to bio ljudov (kao u Gospodaru Prstenova), ali se razlikuje

[31] on* ima iluziju o; tene- on*, bhas – iluzija, thae sche – ima pa je to „on* iluziju ima“

[32] rup – forma, oblik, (Jimidž-ne-materijalna (sukshma) forma, ; U BI, je povremeno korišćena da označi konsolidovani kalup (mold) od sanskara u suptilnom telu kojo obezbeđuje šablon (patterm)  na bazi koga je grubo telo konstituisano.

[33] made captive – učinjeno zatočenim (zarobljenim), zatočeno, zarobljeno

[34] rezulting – koji nastaju kao rezultat

[35] Self-contented – Samo-zadovoljna

[36] Reč advait-a, „ne-dualnost“, javlja se u frazi „Advaita Vedanta“, što je ime najvažnije škole ili sistema indijske filozofije. Advaita Vedanta je posebno povezana sa Savršenim Učiteljem (Majstorom) Šankraračarijom, velikim komentatorom Upanišada i drugih svetih tekstova.

[37] At the outset – na samom nastanku, početku

[38] gets out of the way – zalutati skloniti se

[39] thus to begin with Knowledge or Sat was made captive in forms – stoga da bi se započelo sa Znanjem ili Satom oni su bili uzapćeni u formama

[40] in this way – ovim putem, u ovom putu, na ovom putu, u ovom prolazu, na ovaj način, ovim načinom

[41] fasi giyo – biti namamljen (u zamku), upetljan, zaglavljen, biti zavaran-i-obmanut. Pasivna forma reči fasavvun – zarobljenost, obmana

[42] Thought – mislila(u prošlosti), zamišljala, promišljala,zamislila

[43] brought about – privedena u delo, prouzrokovana, izvedena, nastala

[44] shudh – Prevedeno (u dve rečenice ispod frazom „aloof and indifferent)“) kao – izdvojeno (aloof– po strani, nadmeno, rezervisano, na razdaljini, oholo,) i ravnodušan (indifferent – ali i ne-razlikujući; not diferentiated – ne razlikovati se (koji se ne razlikuje, koji nije drugačiji), ne odlikovati se; sposobnost za razvoj u više od jednog pravca) ali se pretpostavlja da je pogrešno pisanje reči tusht (jer prethodna reč nije prepoznata ni u Guđaratu, Maratiju niti Hindiju niti ijednoj sličnoj reči), sretan, zadovoljan, samo-zadovoljan, ravnodušan

[45] I mysele am bodu – ja po meni samome (opo mome (lažnom) sopstvu)

[46] I alone am doing everything – ja sam (i niko drugi sem mene) sam ta koja obavlja (čini) sve.

[47] was in the state of knowing and doing nothing at all- bio je u stanju ne saznavanja i ne činjenja apsolutno ničega

[48] Ignorant Knowledge pretending to be Knowleddge –…koje pretednuje da je…, pretvara se da je.., umišlja da je…,

[49] starts imagining that He is doing Himself – počinje se imaginiranjem da je upravo On taj koji sve to Sam(ostalno) obavlja

[50] rup – forma, oblik; U BI, je povremeno korišćena da označi konsolidovani kalup (mold) od sanskara u suptilnom telu kojo obezbeđuje šablon (patterm)  na bazi koga je grubo telo konstituisano.

[51] impressed – utisnutih u formi impresija