Esej B

Milsenje kao Stvaranje i Realizovanje

Fundamentalni modalitet kroz koji Beskonačna Inteligencija deluje u kreaciji je Mislenje (Thinking – manana). Kao što je prethodno naznačeno, reč „Mislenje“ u Beskonačnoj Inteligenciji obuhva svest-nost u svim njenim aspektima  –  mislenje, oseećanje (imajući osećanja), htenje, željenje, i tako dalje. U stvari, „mislenje“ u ovom tekstu nosi nekoliko ralzičitih i pomalo iznenađujućih značenja. Baba je često ukazivao na um ili individualnost[1] kao na „mislenje“; iako je u modernom engleskom jeziku ovaj način korišćenja (ove reči) ekcentričan i pomalo iritirajući, editori su ga zadržali, jer izražava to što se ni jednim drugim načinom izražavanja ne bi moglo preneti, a to je kako mislenje samo po sebi konstituiše um i individualnost.

Beskonačna Inteligencija je posvetila mnoge delove i sekcije pojašnjavanju mislenja i nabrajanjem njegovih kategorija. Možda je najznačajnija razlika u tom pogledu – razlika u samom srcu i centru Beskonačne Inteligencije –  a to je (razlika) između mislenje-kao-kreiranje i mislenje-kao-realizovanje. Niti u Bog Govori niti u drugim Meher Babinim štanpanim rukopisima ovu ideju nigde nije izložio s takvom jasnoćom i originalna je za ovaj teksta i igra veoma važnu ulogu u duboko ezoteričko-metafizičkom smislu koji se uvodi ovom knjigom.

U specijalizovanoj terminologije Beskonačne Inteligencije, šta to „stvaranje“ i „realizovanje“ znaši? A „misliti-u-smislu-kreiranja“ znači pro-izvesti (produce) ili projektovati napred (u prvi plan) (project forth) imaginaciju, dok „misliti-u-smislu-realizacije“ znači postati i doživeti ono što mislenje-kao-imaginacija bejaše imaginiralo. Kreirajući proces, drugim rečima, povlači za sobom odmotavnje (unroling) sveukupnih suptilnih i grubih univerzuma sa svim njihovim raznolikim formama u imaginaciji isključivo. Ova kreacija-u-imaginaciji zbila se momentalno, sva u jednom momentu. Pa ipak nije rezultirala onime što bismo, mi obični ljudi, mogli nazvati jednim realnim/zbiljnim egzistirajućim svetom. Ozbiljenje (actualization – aktualizacija, obistinjivanje) onoga što je bilo imaginirano zbiva se kroz proces milsenje-kao-realizovanje: to jest, Beskonačna Inteligencija kao individualizovano mislenje realizuje (postaje i doživljava) neke pojedinačne forme u kreaciji. Proces realizacije javlja se polako, malo pomalo, startujući od naj konačnijeg i nastavljajući do beskonačnoga. Tako sveukupna arhitektura kreacije ulazi u bivstvovanje imaginativno u jednom jedinom momentu; ali aktualizacija/ozbiljenje i doživljavanje (realizacija) ove arhitekture mora proći kroz dugotrajan proces evolucije u kome Beskonačna Inteligencija misli (realizuje) svoj put kroz seriju formi sve do ljudske (forme).

Analogija s Arhitektom može nam pomoći u rasvetljavanju ovog međuodnosa između mislenja-kao-kreiranja i mislenja-kao-realizovanja. Arhitekta dizajnirajući neku zgradu, projektuje i imaginira  tu istu zgradu do najsitnijeg detalja – veličina, oblik, broj soba, materijal od koga će se graditi, način povezivanja struje, osvetljenje, polaganje cevi, grejanje i hlađenje, ventilacija, itd. Ipak i pored toga što je dizajniranje u potpunosti 100%-tno završeno, zgrada se još uvek ne može koristiti. Arhitektin imaginarni krov ne može sprečiti kišu da pada po nečijoj glavi; čovek od-krvi-i-mesa  ne može se popeti arhitektovim imaginarnim stepenicama da bi razgledao okolinu s imaginarnog balkona na imaginarnom drugom spratu. Sve ovo postaje moguće tak nakon što je arhitektov plan bio aktualizovan/ozbiljen, učinjen realnim. Dok sam majstor arhitekta može biti sposoban da u glavi drži kompletni dizajnerski plan zgrad, i to sveukupan plan istoveremeno, za realnu izgradnju zgrade će biti potrebno mnogo meseci ili čak godina i najverovatnije će ta za sobom povlačiti rad mnogih zanatlija različitih vrsta koji će raditi sa raznim materijalima. Na isti način, Beskonačna Inteligencija kao Kreator projektuje beskonačno zdanje kreacija, ali jedino tada kada Inteligencija kao individualno mislenje realizuje ovu kreaciju kreacija doista dospeva u realnu egzistenciju, u onom običnom, svakodnevnom smislu.

Pojam koji nam tekst daje za Beskonačnu Inteligenciju u Svojoj ulozi kreatora-arhitekte  je Išvar. – uobičajeno ime za Boga u Hindu tradiciji koje je Šankaračarija često pripisivao nirakar (sa atributom, atributa-pun) personalizovanom (oličenom) aspektu nirgun Bramana (Bog bez atributa). Iako Bog Govori ne ukazuje na Išvara kao Išvara, on opisuje isti aspekt boga u poglavlju „deset stanja Boga“ pod „Stanjem III“: Boga kao Emanatora, Podržavaoc i Rastvoritelj. Te strane sadrže korisne informacije za ovaj teks; pa ipak Beskonačna Inteligencija pruža nam mnogo više informacija o ovim stanjima koje se ne pojavljuju u Bog Govori ili magde drugde u Meher Baba tekstovima/pismenima. Išvar kako je opisan u Beskonačnoj Inteligenciji) je Kreator-Održavatelj-Uništitelj, Brama, Višnu, Šiva. Tj. Autor i Kreator (Kreator_Održavatelj_Uništitelj)  beskonačnih formi, Išvar po Sebi je bezforman (nirakar) i kreira bezformno; sve-znajući i sve-moćan s poštovanjem prema univerzumu, Išvar ne zna Sebe kao Beskonačnu Inteligenciju. Razlika je u tome šta se ovde smatra pod pojmovima tj. izmedju kreiranja imaginacije i njenog realizovanja, Išvar je vrhovni Imaginator. On kreira sve i realizuje ništa. Realizacija imaginacije je u potpunosti_izvršena_do_kraja[2] od strane Beskonačne Inteligencije no ne kao besformnog (nirakar) Išvara već kao formepuno (sakar) utelovljenog mislenja.

Par pojmova „kreiranje“ i „realizovanje“  (ili preciznije „misliti-u-smislu-kreiranja“ i „misliti-u-smilsu-realiztovanja“ ) u korelaciji su sa drugim važnim parom „imaginacija“ i „mislenje“ . Imaginacija je ono što „misliti-u-smislu-kreiranja“ produkuje, a „mislenje“ je ralizacija kreacije (konačne ili beskonačne) kroz pojedinačnu individualnost. Tada se reč „mislenje“ koristi u dva različita  značenja (1) generalni termin koji zaokružuje kreiranje i realizovanje kao svoja dva aspekta; i (2) usko određenje samo za realizujući aspekt mnislenja. Nasuprot tome Baba je reč „imaginacija“ koristio nedvolično; ona se uvek odnosi na „mislenje-kao-kreiranje“  i nikada na „mislenje-kao-realizovanje“ . Iznenađujuće, reč „imaginacija“ je konstantno korišćena kroz celu knjigu kao sinonim za „univerzum“ Univerzum izranja u bivanje onda kada je on imaginiran; realizacija univerzuma usleđuje nakon toga. Univerzum kao univerzum je čisto imaginaran (purely imaginary).Ove promisli imaju dalekosežne implikacije koje će filozofi i naučnici nedvojbeno pokušati da dokuče u budućnosti.

Dok se tema mislenja i imaginiranja stalno vraća kroz celokupnu Beskonačnu Inteligenciju, pojedinačne veoma važne razrade ove teme zauzimaju prvi deo Serije 10. U originalnom, bezformnom, nepokretnom, nemanifestavanom stanju – stanju koje Bog Govori označava kao „Onostranost-Onostranosti“ – mislenje je beskonačno. Naravno, u ovome stanju je Beskonačna Inteligencija čvrsto uspavana i stoga uopšte ne misli. Mislenje još uvek nije počelo; pa ipak ono egzistira bez obzira na sve, i još uvek nije došlo pod jaram bilo kog limitiranja (J ograničenja, uslovljenosti). Baš nasuprot tome, u to vreme je imaginacija naj konačnija – (ona je) tačka ili atom, ma šta da je, u Okeanu Beskonačnog Mislenja. Ali kada je mislenje počelo, istog trena je ovo isto mislenje postalo naj konačnije, dok je naj-konačnija imaginacija u tom istom trenu postala beskonačna. Ukratko, zamenili su pozicije, svaki uzimajući poziciju koja je oprečna njegovoj vlastitoj prirodi. Imaginacija, koja je inherentno[3] ništa ekspandirala je ad infinitum, prividno (pojavno) postajući sve, dok mislenje, koje se oslanja na Beskonačnu Inteligenciju i ima u sebi Njenu Realnost,[4] sažima do tačke najviše konačnosti, postajući virtualno (Jdejstveno) ništa. Iz ovoga stanja vrhovne (supreme) konačnosti, mislenje postupno ekspandira i uvećava se, oslobađajući se svojih limita, sve dok iznovo ne postane beskonačno (kao beskonačni um) u ljudskoj formi. Ovaj proces uključuje i „prekrštene linije“ mislenja i imaginacije kako je to ilustrovano na slici 11. jednoj od najvažniji slika u knjizi.

Početak Mislenja i Međusobna_Igra suprotnosti

Originalno, imaginacija je postojala kao samo jedna tačka u nepromenljivom i nepokretnom Beskonačnom Mislenju. ali kada je počelo mislenje, kad je nastala prva vibracija, beskonačna imaginacija je projektovana van kroz Om Tačku  – takođe nazvanu i Ahur Bindu ili Mahešvar Tačka; Serija 5 označava je kao putli ili zenicu u oku Paramatme. Kao što smo već videli, imaginacija je momentalno ekspandirala ad infinitum, no u isto vreme je mislenje postalo beskonačno konačno.  Baba koristi termin „atom“ za ovo naj-konačnije prvo manifestovanje mislenja. Ne bi trebalo pogrešno tumačiti ovu reč u smislu moderne nauke koja se odnosi na česticu sastavljenu od elektrona i nukleusa, već pre kao naznaku prve, naj-konačnije, naj-primarnije forme u gruboj seriji evolucije.

Čak iako je ekspandirala i razmnožila se beskonačno, imaginacija, originalno fina i naj končnija, postaje limit/ograničenje na mislenju Beskonačne Inteligencije, Limiti znači (oba)vezivanja (binding); limit znači konačnost (finitude). Tako međuodnos između mislenja i imaginacije prouzrokuje dihotomiju bekonačnog i naj konačnijeg. Limitacija označava finu liniju razdvajanja između onoga što je onutar ograničenoga i onoga što nema ograničenja. Tako ograničenje iziskuje formu. Originalno je mislenje bilo bezformno (nirakar)  ali kad je mislenje počelo, postalo je uformljeno (Jenformed) (sakar) i podložno (oba)vezivanju forme.[5] Ukratko, početak mislenja doveo je do naglog izranjanja oprečnosti. U svakome od ovih parova suprotnosti, jedan termin mnogo bliže korespondira sa (J pojmom) Realno a drugi sa (Jpojmom) lažno.U završnoj analizi, Beskonačnu Inteligenciju bi prikladnije bilo okarakterisati ka „beskonačnu“ nego kao „konačnu“, kao „bezformnu“ pre no kao ijednu određenu (Jpartikularnu) formu. Ali na samome početku (Jpolaznoj tački), kad je mislenje započelo i kad je imaginacija izbila van iz originalne besformnosti, preokret se zbio i ovaj prirodni red je bio postavljen naglavačke: „lažne“ oprečnosti su prividno preovladale nad realnošću a „realne“ oprečnosti su se pojavljivale kao lažne. Naravno „realno“ nemože zaista da bude realno kada je stavljeno u domen oprečnosti; „beskonačno“ nije beskonačno kada se pojmi kao suprotnost konačnom; „bezformnost“ nije bezformnost sve dok ostaje samo neka vrsta odsustva ili negacije unutar sveta formi. Samo kada je ostvareno Božansko Sjedinjenje (Wasla) i kad iščeznu podele u oprečnostima može Realno zaista biti ralizovano (Jod strane, posredstvom) Beskonačnim Mislenjem u Njegovom beskonačnom stanju.

Dok Beskonačna Inteligencija pruža veliki broj važnih rasprava o oprečnosti, verovatno je naj konciznije i najpotpunije ono u prvom delu Seriji 5. Ovde Baba nabraja seriju ekvivalentnosti i njihovih oprečnosti: Svetlost (prakaš) je ekvivalenta Inteligenciji, Znanju, Sve-mu, Beskonačno-m i Paramatmi, dok je tama (andakar) ekvivalentna imaginaciji, ignorantnosti, ništa-u naj konačnije-m i univerzumu. Pojmovi u ovoj seriji sortirani su individualno po parovima: Inteligencija je suprotnost imaginaciji, Znanje ignorantnosti, Sve i ništa, Beskonačno sa naj konačnijim, i Paramatma sa univerzumom. Iako samitekst to ne ističe posebno, izgleda da ova lista opisuje (Jspecificira) izvorne atribute Boga, atribute koji, putem interakcije sa svojim suprotnostima, dovode svet u postojanje. Pretpostavljamo da bi neko svrsishodno mogao uporediti ove atribute, i ulogu koju igraju, sa funkcijama božanskih Imena u metafizici mističnog Islama.[6]

Lista atributa i njihovih suprotnosti kako je to uspostavljeno u Seriji 5. čini se da nije potpuna, niti joj je bila namer (Jda obuhvati sve).  Ta specifična lista ne uključuje, na primer, fundamnetalni božanski atribut Blaženstva ili ananda, iako je koncept  Sat-Čit-Ananda (Egzistencija-Znanje-Blaženstvo) dobio svoje mestu u Sadguruu i Svetlost Inteligencije  isto koliko i u Bog Govori, Beskonačna Inteligencija nigde nije objasnila šta bi mogao biti taj princip koji je uzrokovao ove izdiferencirane[7] atribute (kao primalne kategorije) da izrone van i originalne beskonačne bezformnosti.

Veoma važan par oprečnosti koji nosi veoma važan međusobni odnos, i to ne samo Inteligencija-imaginacija, već za arhitekturu kosmosa u njegovoj podeljenosti na suptilno i grubo, jeste opozicija između pran-a i akaš-a. Pran može biti definisan kao „energija“. Akaš je ponekad definisan kao „prostor“, ali je u stvari vrsta „besprostornog prostora“, te tako, po sebi, on je inherentno (Jprirođeno, svojstveno) ništa, bez proširenja (Jekstenzije) ili bez dimenzije je. Mogli bismo ga okarakterisati kao pozornicu (Jscene) ili mesto (Jlocus) manifestacije, mesto (Jsite) potencijalnosti u kojoj je bilo koja stvar ili pojava (unapred) pretpostavljena (Jpresupposes). Pre no što je mislenje počelo, pran i akaš bejahu sjedinjeni; ali jednom kad je mislenje započelo, razdvojili su se, i u toj tački pran-ovo delovanje na akaš je pro-izvelo univerzum. Pran se dovodi u vezu sa mislenjem, i još nadalje, sa suptilnom sferom; akaš se dovodi u vezu sa imaginacijom i grubom sferom. Kroz njihovom međusobno delovanje, bezformnost stiče beskonačnu formu.

Modaliteti Mislenja

Začetak mislenja koincidira sa pro-izlaženjem prve sanskare. Sanskare je ograničenje; sanskara navodi mislenje da realizuje konačnost. Stoga je sanskara uzrok lažnog mislenja. Razlika između Realnog Mislenja i lažnog mislenja je u korenu svih različitih kategorizacija mislenja i uma koji se može naći u ovom radu. A pošto su sanskara potecište-i-podstrekač[8] problema lažnog mislenja, brisanje i poništavanje ovih sanskara, jednom ili drugom tehnikom, postaje glavni zadatak duhovnog života.

U svome napredovanju od svog originalnog ne-svest-nog stanja do konačnog stanja Sopstvo-realizacije, mislenje prolazi kroz brojna stanja ili modalitete. U celosti, ova knjiga ih opisuje i kategorizuje na mnoge načine, pa ipak na stranama 160-161 ona to čini verovatno na najjasniji i naj svesadržajniji način, i shema koja je tu rastumačena možemo pronaći takođe takođe i u Majstorskoj Karti. Prema ovoj shemi, mislenje (ili Um ili Beskonačna Inteligencija) ima šest aspekata. U početku, mislenje je ne-mislenje, ne-svest-no, uspavano; Um niti kreira niti realizuje univerzum. U drugom stanju, mislenje kao Beskonačni Um Išvara kreira (i održava i uništva)  univerzum beskonačno ali ga ne realizuje. Od trećeg do petog stanja sva ona pripadaju domenu lažnog mislenja i razvrstana su po stepenima svest-nost[9] koje je Beskonačna Inteligencija dosegla. U trećem stanju naj-konačniji lažni um misli (to jest, realizuje imaginaciju) naj konačnije, dok u četvrtom stanju manje-i-manje-konačni lažni um misli manje i manje konačno. Tako Baba opisuje mislenje kako ono napreduje kroz evolutivnu seriju, od naj konačnijeg (kamen ili atom) do skoro beskonačnog (majmun, poslednja forma pre ljudske). U petom stanju – koje Beskonačna Inteligencija doživljava u ljudskoj formi – mislenje misli beskonačno kroz beskonačni lažni um; ali kako Beskonačna Inteligencija još uvek misli lažno, On pre svega realizuje univerzum a ne Sebe. ali u šestom stanju, Beskonačna Inteligencija realizuje Sebe kao Beskonačni Realni Um. Ovo je stanje Bogo- ili Sopsto-realizacije, koje je dokončanje (Jconsummation) i upotpunjenje (Jfulfillment) sveg mislenja.

Originalo, mislenje nije uopšte mislilo. U atom ili kamen formi, mislenje misli naj konačnije i realizuje univerzum naj konačnije. U ljudskoj formi, mislenje misli beskonačno i realizuje univerzum beskonačno. Sada, da bi Beskonačnu Inteligenciju  kao čovekj realizovala sebe, On mora misliti beskonačno i (Jpri tome) da uopšte ne realizuje univerzum, drugačije rečeno, mora da kombinuje suštinu čoveka i kamena. To je ono što Sadguru čini. Sa beskonačnim mislenjem karakterističnim za ljudsku formu, Beskonačna Inteligencija kao Sadguru vraća se u stanje u kome je imaginacija (univerzum) postala naj konačnija, jedna jedina tačka,kao što to bejaše pre no što je mislenje počelo.Tako ponovo_se _ujedinjujući sa iskonom (origin- izvor, poreklo), Sadguru realizuje sopstvo.

Mislenje-ovo Putovanje

Bog Govori nam pruža majstorsko i autoritativno izlaganja fundamentalnih izlaganja Meher Babinih objašnjenja o kreaciji: to jest, priču o putovanju duše iz originalne okeanske ne-svest-nosti[10] do njenog konačnog uranjanja u Okean svest-ne Sopstvo-realizacije. U Bog Govori Baba je okarakterisao ovo putovanje u terminima tri fundamentalna kretanja (Jmovement): evolucija, u kojoj kap-duša skupljajući impresije ili doživljaje, prolazi kroz sedam kraljevstva kako bi stekla punu svest-nost; reinkarnacija, u kojoj kap-duša trošenjem starih impresija u isto vreme skuplja nove, nastavlja da prolazi kroz cikluse rađanja i smrti i pre(po)rađanja u ljudskoj formi; i involucija, u kojoj se kap-duša, razrešavajući se impresija, uspinje kroz šest nivoa suptilnog i mentalnog sveta ka eventualnom (Jmogućem, konačnom) ujedinjenju (uniji) s Bogom na sedmom nivou.

Ovo izlaganje o putovanju duše nije centralna  tema po važnosti za Beskonačnu Inteligenciju kao što je to za Bog Govori, i terminoglogija koju Beskonačna Inteligencija koristi za putovanje duše je donekle različita od one kuju je Meher Baba koristio u poznijim godinama. I pored svega mnogi delovi i sekcije u Beskonačnoj Inteligenciji iznovo prikazuju postepeni rast svest-nosti kroz 8.400.000 vrsta/rodova u evoluciji i potonjim procesima uz pomoć kojih su sanskare izbrisane tokom napredovanja ljdske svest-nosti kroz unutrašnje svetove. Reč „evolcija“ i „reinkarnacija“ pojavljuje se povremeno u Inteligencija Beležnici, ali pošto nema nekog specijalnog problema niti nekonzistentnosti u njenom korišćenju, editori su ubacivali ove termine prilično često u cilju pojašnjavanj. Reč „involucija“, dakle, ne ukazuje u Beskonačnoj Inteligenciji na unutrašnje putovanje kroz duhovne nivoe (kao u Besedama i Bog Govori) već pre na reapsorpciju suptilnog i grubog tela u finu formu kada individua zaspi ili reapsorpciju suptilnog ili grubog univerzuma u vreme Mahapralaje. Na ovom mestu editori su sledili način korišćenja u originalnom rukopisu; stoga čitaoc treba da zapamti da „involucija“ ovde ne sadrži striktno isto značenje kao u drugim Meher Babinim rukopisima. Kao što je to i sa pitanjem ko obavlja ovo putovanje, fraze „duše“ ili „kap-duše“ uobičajeno upotrebljavani u Bog Govori retko se pojavljuju u Beskonačnoj Inteligenciji. Najčešće tekst se odnosi na individualnost koja čini putovanje kao „Beskonačna Inteligencija“, ili „mislenje“ ili „um“. U raznim prilikama je Meher Baba koristio iz Sanskrita preuzetu reč „điv“, koja znači nešto poput individualni um-i-suptilno-telo, vitalni duh koji prolazi kroz niz grubih tela. Termin koji je pridružen „điv“-u je „Šiv“, koji znači realizovana individualnost, božanska osoba. Điv i Šiv su u međusobnom odnosu sa još jednim parom pridruženih termina: banda, „onaj sputani“ ili „rob“, i Kuda, Gospodar ili Učitelj. Kako je Inteligencija kao điv sputana i ograničena, điv bi se mogao okarakterisati kao banda;  kako je Šiv slobodan, On bi se mogao opisati  kao Učitelj slobodan od ropstva. Kao što to tekst više puta objašnjava mnogo, putovanje điva kulminira u momentu Sopsto-realizacije kada điv postaje Šiv i banda  postaje Kuda.

Još jedna reč koja je često korišćena za napredovanje mislenja kroz evoluciju, reinakarnaciju, i unutarnje putovanje je „čaitanja“. srodna sa „čit“ i „čita“, „razumevanje“ i „intelekt“ ili „Božansko Znanje“, čaitanja je, uopšteno govoreći, vrsta mislenja ili svest-nosti. ali koja vrsta?  Beskonačna Inteligencija, iako se u njoj ova reč često koristi, je nigde eksplicitno ne definiše. Ali je jedan članak, koji se pripisuje Meher Babi, u Meher Porukama (časopis) iz 1930-te objašnjava, budući da je čaitanja u kamenu zaista ne-egzistirajuća, u višim formama evolucije se manifestuje kao instinkt, u ljudskoj formi postaje razum, kod duhovno naprednih osoba se javlja kao inspiracija, i kod savršenih (kod kojih se čaitanja stapa sa atmom) ona se stapa sa svest-nošću sospstva. „Kako je to na samom početku tako je i na samom kraju, svest-nost i čaitanja su jedno, ali u prelaznim stadijumima su izrazito razdvojene, predstavljene su kao dva različita aspekta. Sve dok se sanskare ne izbrišu, čaitanja koristi svest-nost za doživljavanje sanskara; a kada su one izbrisane, realna svest-nost je ostvarena i čaitanja ostvaruje atminu beskonačnost. Tako vidimo da je atma, tj. Realnost u pozadini trojstva, čaitanja, svest-nost, telo.“

Ovaj suptilni međuodnos između čaitanje i svest-nosti „mislenje“ u Beskonačnoj Inteligenciji  – mogao da se objasniti na sledeći način: svest-nost (ili mislenje)  prirođeno (Jinherentno) duši. fundamentalni atribut unutar njene sušte realnosti. To je Duša, Atma, Inteligencija, individualizovana kao kap, koja zaista doživljava i realizuje sve to što je doživljeno i realizovano. Um, nasuprot tome, (ne) doživljava ništa; Atma ga naprosto koristi kao instrument stovarište za skupljanje i trošenje sanskara koje su rezultat prošlih (Jiskustava)a koje pak uzrokuju buduće doživljaje. Um u bilo kom datom stanju razvoja, kao prosvetljen (Jiluminiran) mislenjem  Beskonačne Inteligencije (ili svest-nost Duše[11]), bi mogla biti okarakterisana kao điv, i ta iluminacija bi mogla biti nazvana „čaitanja“. Čaitanja, drugim rečima, nije čista Svetlost po-sebi, već pre, iluminacija koja je pro-izvedena kad Svetlost kroz medijum specifičnog uma padne na određenu scenu. Moguće je uporediti čaitanju sa sjajem koji pro-izvodi baterijska lampa, sjaj (Jsijanje) koji potiče iz iluminirajućeg (Josvetljujućeg) izvora a koji dovodi krug objekata u vidljivost.[12] Čaitanja bi najbolje mogla biti prevedena kao „svesnost“ (awareness), koncept koji je izgrađen na i preptostavlja „svest-nost“ (consciousness) ali koji obuhvata unutar svoga orbisa opkoljavajućeg okružuja (s)tvari kojih je ova svesnost svesna.

Nekoliko pasusa izgleda da nagoveštavaju povezanost između čaitanje i života; čaitanja se efektivno rađa onda kada mislenje postane oživljeno i živuće. Pre tog stadijuma, čaitanja je uistinu (iako ne apsolutno) ne-egzistirajuća (u kamen ili metal stanju). Onako kako realizuje univerzum sve više i potpunije kroz progresivnu evoluciju formi ili medijuma, čaitanja postaje sve manje-i-manje konačna. Ovo se dešava kroz (Jproces) prikupljanje iskustava, čiji impresivni preostatak ostaje sa individualnim umom ili mislenjem u formi sanskara. Stoga ove sanskare igraju prirodnu i neophodnu ulogu kroz tok evolucije u razvoju svest-nosti i forme. Baba ih zove „prirodnim sanskarama“. Ali pošto je mislenje (ili svest-nost)  postala beskonačna u perfektno razvijenoj ljudskoj formi, one više ne obavljaju svoju raniju blagotvornu funkciju već naprotiv stoje kao smetnja Beskonačnoj Inteligenciji na Njenom* daljem putovanju – a koja je, sada u ljudskoj formi, po Sebi* preokupirana isključivo  nastojanjem da se otarasi ove sanskaričke zaostavštine. Sanskare koje ljudska forma stiče dok troši stare sanskare, stoga, su „ne-prirodne sanskare“, pošto one više ne unapređuju prirodnu i nužnu svrhu/cilj sticanja pune svest-nosti (ova svrha već bejaše ostvarena); u tome smislu su ove nove sanskare nepotrebne i neprirodne. Mislenje, iako sada beskonačno, je lažno, zarobljeno bun-panom ili „Ja-stvom“ (JI-ness) ili „Ja-svest-nost“-i (JI-am-ness) kojima su ove sanskare potecište-i-podstrekač. To što se nužno mora desiti na ovom stadijumu je brisanje sanskara, iščezavanje lažnosti, nestajanje bun-pana, ostavljajući za sobom čisto mislenje ili svest-nost. Kada se ovo zbije, lažna čaitanja može postati Realna Čaitanja, i to dovršava putovanje.

Ova zaostavština (Jlegat) Impresija (sanskara) je fundamentalni problem sa kojim se suočava Inteligencija u ljudskoj formi. Totalni zbir impresija kreira u suptilnom telu novu formu ili kalup (rup); grubo telo biva uobličeno posle ove forme u suptilnom telu. Sanskare su želje u suptilnom svetu; kada se spuste u grubu sferu, ove sanskare bivaju prevedene u akcije. Kada um uživa ili pati zarad trošenja svojih sanskara (kroz želje ili akcije), nove sanskare su kreirane, a iste bivaju pripojene umu; ove nove sanskare, koje istrajavaju nakon smrti fizičkog tela, konstituišu osnovu za novu suptilnu rup formu koja descendira novo grubo telo. Na taj način um biva uhvaćen u zamku ciklusa rađanja i umiranja iz koga nemože da pobegne. I pored svega, sve ove promene se dešavaju samo u odnosu na telo – duša, Atma, Inteligencija Sama je neafektovana.

Eventualno, kao što je to naknadno objašnjeno, beskonačni um u ljudskoj formi upućuje se na put ka Sopstvo-realizaciji. Ova Sopstvo-realizacija se može desiti (Joccure) jedino ako su sanskare uma bile uništene (Janihilisane). Uništenje sanskara može biti izvedeno posredstvom razuličitih puteva i joga koje su uspostavili duhovno savršeni božanski Učitelji. Opis ova četiri puta u (Seriji 11) verovatno prestavlja najvišu tačku Beskonačne Inteligencije. To je kulminacija razmatranja u ovoj knjizi duši-nog putovanja i pruža najdetaljnije objašnjenje uništavanja sanskara od bilo kog drugog Meher Babinog rukopisa.

Uloga Išvara u Kreaciji i Realizaciji Univerzuma

Pre nego što istražimo povratno putovanje do Sopstvo-realizacije (Jkoje biva) preduzeto u ljudskoj formi, moramo još nešto da kažemo o ulozi koju Išvar igra u sveobuhvatnom procesu kreiranja-realizovanja. Kako je to ranije istaknuto, Išvar – koji se podudara sa trećim stanjem Boga kako je to opisanu u Bog Govori – je Kreiratelj-Održavatelj-Uništitelj univerzuma, Brama-Višnu-Maheš sve u jednom. Ova trostruka funkcija podudara se sa stadijumima u procesu disanja: kreiranje je poput izdisanja, održavanje je poput pauze nakon izdisanja, i destrukcija je nalik udisanju. Takođe bismo mogli cikluse Išvara da uporedimo sa funkcionisanjem oka: kreiranje je poput otvaranja oka, održavanje je nalik ostajanja-otvorenim oka, i destrukcija je kao zatvaranje oka. Po Sebi[13] u potpunosti bez-forman (nirakar) i slobodan, Išvar je i pored toga sve-znajući i sve-moćan u pogledu na svet formi. Pa ipak – i ovde leži velika ironija – Išvar, u Svojoj apsorbovanosti univerzumom, ostaje ignorantan o Sebi kao Paramatmi (ili Bogu, Realnosti). Fraza „Beskonačno Mislenje“ je jedna od čestih odrednica u tekstu za ovo Išvarovo stanje. Kao Išvar, Beskonačna Inteligencija kraira bez realizobvanja, imaginira bez poostajanja (Jnastajanja); sasvim bez okova(nosti) koje doživljava rob ili banda, Išvar u punoj svest-nosti provodi Svoju trostruku dužnost (kreiranja-održavanja-uništavanja) u vezi s univerzumom a (Jpri tome) ni na jedan način ne postajući sputan (Jzapletenim) u njemu.

Ako je Išvar čisto mislenje neukaljano aktuelnim uranjanjem u ignorantnost Maje, u čemu je onda suština kontakta između Išvara i realizovanog univerzuma (ili sveta realnosti onako kako ga obični ljudi doživljavaju)? Poslednji deo serije 9 pruža nam ključno razmatranje ovo teme – teme s kojom se ne susrećemo ni u jednom drugom Meher Babinom tekstu. Nakon što je Išvar-kao-Brama kreirao univerzum i pošto ga je Išvar-kao-Višnu očuvao, u međuzbivanju (Jinterludiju) pre no što je Išvar-kao-Maheš uništio univerzum, Inteligencija kao realizer ili kao individualno mislenje preuzima na sebe da ga realizuje – ili još preciznije, da realizuje konačni deo imaginacije ili univerzuma koji odgovara formi tog mislenja i opsega svog doživljaja. Recimo to ovako, da je (Jpovod) zašto Inteligencija, kreira, održava i uništava univerzum, samo da bi opisala svoju funkciju kao Išvara; ako bi aktualizacija doživljaja figuriala u ovom razmatranju,[14] tad bi treblo reći da Inteligencija kreira, održava, realizuje i uništava univerzum. Vratimo se ponovo analogiji koja je uspostavljena u prethodnom paragrafu, možemo uporediti realizaciju univerzuma s aktualnim viđenjem koje se prokazuje kad je oko otvoreno, ili mirisanjem angažovanim tokom toka disanja.[15] Realizacija interveniše, mogli bi reći, kroz rad višnua: to jest, Inteligencija kao individualno mislenje  realizuje ono što je Inteligencija kao Višnu održavao. Činjenica je da je, u Vaišnavita tradiciji, Avatar predstavljen kao descend Višnua u ljudsku formu što verovatno reflektuje svesnost uunutar Hinduizma o ovoj jedinstvenoj ulozi koju Višnu igra u odnosu na održavanje i realizovanja univerzuma.

Verovatno je najvažnija diskusija o Išvaru u Breskonačnoj Inteligenciji ona koja se javlja u sredini sekcije Serije 10. Analogija Dđamšedovoga oka (185-207) objašnjava do (Jnajsitnijeg) detalja kako (Jse to dešava da), kad Dđamšed otvori oči, ovaj čin projektuje van  imidž (ili „senku“) koji on potom vidi u ogledalu: ovde se projekcija imidža podudara sa kreacijom (uzpomoć Inteligencije kao Išvara), viđenja/uviđanje se podudara sa realizovanjem i doživljavanjem (pomoću Inteligencije kao realizera), a ogledalo po-sebi se podudara sa grubom formom.

Ali je na potonjim stranama (207-217) još upečatljivije objašnjene trostruke funkcije Išvara kroz ciklus spavanja, sanjanja, i buđenja. Iz čvrstog sna, Beskonačna Inteligencija, kao Išvar u Svom Kreator ili Brama aspektu, projektuje finu imaginaciju i fino mislenje u suptilnu formu. Ovo (suptilno manifestovanje fine imaginacije i mislenja) Išvar održava u svome aspektu kao Višnu; i Beskonačna Inteligencija kao realizator (ili individualno mislenje) realizuje ono što Beskonačna Inteligencija kao Višnu bejaše održavala. Ova realizacija suptilnog je ono, rečeno običnim jezikom, što bismo nazvali „snom“. Ako Išvar kao Maheš zatim rastvori ovu suptilnu manifestaciju, sanjač ponovo (u)pada u čvrsti san. ali ako se njegovo spuštanje nastavi, tada Išvar kao Brama kreira ili projektuje suptilnu imaginaciju i mislenje kao (Ju vidu/formi) grubu imaginaciju i mislenje. To (grubu manifestaciju suptilnog) Išvar sada održava u svom Višnu aspektu, i kada Inteligencija kao realizator realizuje ovo grubo mislenje i imaginaciju, tad mi kažemo (običnim rečima) da je osoba „budna“. Ovde je kretanje naniže doseglo svoju poslednju stanicu. Uzdizanje počinje kada Išvar kao Maheš rastvori grubu imaginaciju i mislenje u njihovu suptilnu formu (koja je iznova očuvana od strane Išvara kao Višnua i realizovana od Inteligencije kao realizatora). Kada se ovo desi, mi kažemo da je osoba „pala u san“ (Jzaspala) i počinje da sanja. I kada se sanjač vrati u duboko besano spava(nje), suptilna imaginacija i mislenje preobraćaju se u svoju finu formu. Ovim vraćanjem u originalno stanje, jedan ciklus je kompletiran.

Ovo cikličko kretanje descenda-i-ascenda (Jsilaženja-i-uzdizanja) iz čvrstog sna kroz san do probuđenosti i iznovo nazad, to kretanje je postaje moguće aktivnošću Išvara (Kreator-Održavatelj-Uništitelj) i realizacija Inteligencije kao realizatora ili doživljavača, pojavljuje se na svakom stepenu evolucije, od kamena pa sve do ljudske forme. Tako je Bog-kao-Išvar duboko i intimno involviran svakog momenta u doživljavanje svakog osećajnog i ne-osećajnog bića u univerzumu.


[1] individualnost je ujedno i identična onome što Baba naziva „sve“ ili „sve-suštastvo“ (everything – every-thing – sva-tvar/bit/suština/bitak) za razliku od „ništa“ ili „ne-suštastvo“ (nothing – no-thing – ne-tvar/bit/bitak/suština odnosno odsustvo individualnost kako je to eksplicitno označio)

[2] is accomplished by – završeno, izvedeno, postignuto, usavršeno, doterano, potpuno izvedeno od; koji se dogodio

[3] inherently – nerazlučivo vezana ili spojena, bitno, svojstveno

[4] which drawes on Infinite Inteligence and partakes of Its Realiti; drawes on – privući, navući na sebe, obući; osloniti se, obratiti se kome; iskoristiti dobijene olakšice; priblužiti sw, prići bliže; crpsti (iz nečije mašte, kapitala, sećanja); partake of – imati u sebi

[5] subject to the binding of form – subject to – koji podleže, pod uslovom da, podložan, pod pretpostavkom da, zavisno od, u zavisnosti od; binding – povez, vezivanje, obavezan, korica, koričenje, spajanje, vez

[6] Ideja 2atributa“ je centralna u islamskom poimanju, pojavljuje se nekoliko puta u „Univerzalnoj Molitvi“ (koju znamo i kao „Učiteljeva Molitva“) koju je Meher basba dao 1952 godine i koja je ostala najvažnija molitva u Njegovom adventu

[7] differentiated – drukčiji, izmenljiv, promenljiv, različit, drukčije, promenljivo, različito

[8] give rise to – biti potecište, prouzrokovati, izazvati; give – dati, ustupiti, predati, pružiti, preneti, pokloniti, držati; rise – dizanje, dići se, ustati, povišice, uspon, dizati se, uzbrdica; potiče uzdizanje/izranjanje/nastajanje i rast/širenje

[9] consciousness – svest-koja-je-svesna, svesna-svest, bivanja-svesnim

[10] unconsciousness – bivanja-ne-svesnim

[11] stanje bivanja svesnim Duše

[12] dovodi do toga da jedan krug u kome se razni objekti nalaze postaje vidljiv sa svim tim objektima, čini da se oni vide

[13] Himself – Sam po Sebi (Sebstvom –Svojim Realnim Sopstvom)

[14] if the actualization of experience figures into the accounting – ako aktualizacija doživljaja figuriše u objašnjenju/izveštavanju/raćun/očitavanje

[15] engages in through the course of breathing –