Bog u Pilulama

„Da Boga možemo pronaći pomoću droga, Bog ne bi zavredeo da bude Bog.“

Meher Baba

BOG U PILULI?

MEHER BABA

O

LSD-u

i

NAJDIREKTNIJIM PUTEVIMA

„Avaj, avaj, žalim one koji porede

staklenu perlu sa biserom.“

Hafiz

Mnogi koje privlači upotreba LSD-a i ostalih droga koje menjaju stanje uma, podstaknuti su potrebom da otkriju da li je u životu moguće pronaći neku trajnu realnost i svrhu. Ako je moguće posedovati osećaj stvarnosti i svrhe, idealno je da ga čovek doživi sam. Mnogi od onih koji su se otisnuli na LSD „putovanja“ su pod dubokim uticajem svojih iskustava, smatrajući upotrebu psihodelika ne samo sredstvom za razvijanje ključnih uvida u sopstvene probleme nego i u prirodu i svrhu kreacije. Pojedini me|u njima postali su pioniri i, u neku ruku, proroci ovog pokreta, što je u velikoj meri posledica uplitanja religioznih, pa čak i mističnih sadržaja, koji pri upotrebi droga naizgled pritiču.

Stoga je važno potražiti potvrdu ili poricanje ovakvih sadržaja od osoba kojima se pripisuje visok stepen duhovnog razvoja, postignut drugim disciplinama. Meher Baba iz Ahmednagara u Indiji, takva je osoba. Duboko poštovan od miliona širom sveta kao Bogo-ostvareno biće i kao Avatar ovog doba, nesumnjivo da je najbolji postojeći ne-asidni autoritet koji može da uporedi rezultate hemijskog pobu|ivanja dubljih slojeva bića sa onima koji su nastali tehnikama koje poznaju i koriste duhovni učitelji.

Neuobičajenim sledom doga|aja, Meher Baba je osvojio posvećenost i imaginaciju brojnih mladih mislilaca i eksperimentalista, koji su na početku psihodeličnog pokreta bili u prvim redovima. Prepoznajući autoritet njegovih izjava koje se odnose na unutarnje ostvarenje (unutrašnje iskustvo Istine), od Meher Babe su dobili usmene i pismene opise koji upore|uju dejstva psihodelika sa trajnim stanjima* svesnosti nastalim unutrašnjim razvojem.

Smatrali smo da je poželjno da sakupimo ove Meher Babine izjave, jer su očigledno od koristi svima koje privlači delovanje psihodelika, a posebno onima koji su u svoja iskustva neopravdano uneli tumačenja od duhovnog značaja. Sada citiramo Meher Babu:

„U vreme kada se individualna sloboda ceni više od svih postignuća, naglo-rastući broj ovisnika o drogama stvara zastrašujući lanac samo-traženog ropstva! Čak i ako droge mame u prolazno osećanje ekstaze, slobode ili bekstva, one još jačim okovima okivaju pojedinca. Za LSD, vrlo moćnu drogu koja ‘menja um’, različitu od derivata opijuma i korišćenu u istraživanjima mentalne nauke, kaže se da ‘širi svesnost i menja čovekovu ličnost nabolje.’ Me|u mladima u Americi postala je tragično omiljena i njeno bezobzirno korišćenje je rasprostranjeno. Ljude treba ubediti da se odviknu od uzimanja droga, jer one su štetne – fizički, mentalno i duhovno.

Sva, takozvana, duhovna iskustva nastala uzimanjem droga koje ‘menjaju um’, kao što su LSD, meskalin i psilocibin, površna su i neizmerno doprinose čovekovoj zavisnosti od varki iluzije koja je tek senka Stvarnosti.

Nijedna droga, ma koliko obećavala, ne može da pomogne u dosezanju duhovnog cilja. Nema prečice do cilja, osim milošću Savršenog Učitelja, a droge, LSD više od ostalih, pružaju samo nešto nalik ‘duhovnom iskustvu’ – kratak pogled u lažnu Stvarnost.

Savršeni Učitelj je Bogo-ostvareno biće, koje je dovršilo ciklus evolucije i involucije, preko koga se svesnost razvija, sazreva i usavršava, i koje potom bira da se vrati i aktivno učestvuje u kreaciji, da bi pomoglo drugim dušama da usavrše svesnost.

Privremeno iskustvo koje mogu da pruže droge i koje liči na slobodu, u biti je veliko opterećenje za tragaoca u njegovim nastojanjima da se oslobodi iz ciklusa ro|enja i umiranja.

Ovo iskustvo je toliko daleko od Stvarnosti koliko i fatamorgana od vode. Koliko god neko jurio za fatamorganom nikada neće doći do vode, a traganje za Bogom putem droga mora da se završi razočaranošću. Onaj ko zna Put, ko jeste Put, ne može da se složi sa produženim sprovo|enjem metoda, koji ne samo da mora da se pokaže jalov već i odvlači sa Puta koji vodi Stvarnosti.

U nekim slučajevima iskustva stečena pomoću LSD-a su doživljavanje senki suptilnog (emocije, energije) nivoa u grubom (fizičkom) svetu. Ova iskustva nemaju nikakve veze sa duhovnim napretkom.

Uprkos ponovljenoj upotrebi LSD-a, korisnik u ovoj inkarnaciji nikada ne može da dopre do suptilnog nivoa svesti. Da bi se doživela prava duhovna svesnost, neophodna je predaja Savršenom Učitelju.

Ljudski je, te samim tim i neizostavno pogrešno sagledano, da se učinak droga posmatra u odnosu na njegovo trenutno dejstvo – uzeti u obzir njeno krajnje delovanje prevazilazi ljudsko znanje, te jedino pravi Vodič može da pokaže put.“

U ovoj poslednjoj napomeni, Meher Baba iznosi osnovno načelo koje zaslužuje da se šire razmotri. Ako nešto treba da se premeri, potrebno je koristiti jedinstvenu meru. Raznolika iskustva svakodnevnog života čine manji deo aršina, ali veći deo – konačno duhovno iskustvo – većini još uvek nije lako dostupan. Zbog toga, pristalica eksperimentisanja sa psihodelicima mora da koristi necelovitu mernu jedinicu. O onome što je izvan psihodeličnog iskustva, on ima tek neke nagoveštaje koji mogu da se prona|u u knjigama o religioznim i mističnim temama.

Na osnovu ovoga, iskreni tragalac će uvideti koliko je zapravo nepodoban da proceni svoja iskustva uz pomoć psihodelika. Meher Baba je izneo nekoliko zapažanja u odnosu na ovaj zabrinjavajući pokušaj da se proceni dubina psihodeličnog iskustva.

„Iskustva stečena uz pomoć droga su iskustva senki suptilnih nivoa koja neko ima u grubom svetu i nisu stalna. Iskustva suptilne sfere koja neko na suptilnom nivou ima su neprestana, ali i ova iskustva potiču od iluzije, jer je Stvarnost onostran njih. I tako, mada LSD može čoveka da navede da se oseća boljim, ipak osećaj da je na kratko zvirnuo u Stvarnost, ne samo da može da ga uljuljka u lažnu sigurnost nego će na kraju da mu poremeti um. Iako LSD nije droga koja stvara zavisnost, čovek može da se veže za iskustva koja se njenim korišćenjem pojavljuju, te da padne u iskušenje da je koristi u povećanim dozama, stalno i iznova, u nadi da će imati sve dublja iskustva. Me|utim, to na kraju dovodi do smrti ili ludila.

Primer iskustava koja su senke suptilnog sveta na koje se nailazi u grubom svetu je slučaj jogija koji je sto pedeset učenika naučio da u|u u trans. Kada su učenici izašli iz transa, jogi je zatražio da opišu svoja iskustva. Njihove priče zadivile bi čoveka sa ulice, jer su u stanju transa videli raskošne svetlosti i boje – blještavo svetlo u bojama i u krugovima i različitim oblicima. Osetili su kako sve stvari oko njih pulsiraju životom, a sami su se osetili odvojenim od sopstvenih tela i postali su svedoci svega što se dešava.

Čak su i iskustva poput ovih, samo senke suptilnog nivoa doživljene u grubom svetu, jer nisu trajna. Ipak, NISU duhovno štetna, mada nisu ni od duhovne koristi. Me|utim, iskustva izazvana upotrebom droga su fizički štetna.

Stvarna iskustva suptilnih nivoa u suptilnoj sferi (koja su uvek trajna) su nalik zadovoljstvu koje imaju deca pri igranju svojim igračkama. Ova iskustva su duhovno korisna jer u tragaocu stvaraju čežnju za daljim napredovanjem. Ipak, sjedinjenje s Bogom je nemoguće bez milosti Savršenog Učitelja.

Svest biva sasvim razvijena i celovita čim se duša poistoveti sa ljudskom formom. Ona se ne uvećava niti se smanjuje; jedino se uvećava iskustvo svesti. Otuda potiču stanja pod-pod nadsvesti, pod-nadsvesti, nadsvesti i Bogo-svesti. To su drugim rečima, gruba svest, suptilna svest, mentalna svest i Bogo-svest. [to je lakši teret impresija (sanskara), to su uzvišenija iskustva svesti.

Postoji još i stanje iskrivljene svesti. To je stanje u kome se svest prepušta pobu|enim iskustvima poput onih stečenih upotrebom droga; a čak i najčudesnija iskustva pobu|ena na ovaj način su tek senke suptilnog nivoa doživljene u grubom svetu.

Samo Jedini koji spoznaje i doživljava Stvarnost i koji jeste Stvarnost, ima sposobnost i autoritet da odvoji lažno od Stvarnog. Jedino Stvarno iskustvo je neprekidno videti Boga u sebi kao beskonačni blistavi okean Istine i potom postati jedno sa ovim beskonačnim okeanom, te neprestano doživljavati beskonačno znanje, moć i blaženstvo.“

Neki ljudi su Meher Babi govorili o svom osećaju da su upotrebom psihodelika postali bolji ljudi, i mudrovali su o mogućoj budućoj ulozi ovih sredstava u prosvetljenom društvu. Meher Baba, duboko osetljiv na čovekovu potrebu za idealom i za osećajem da ide ka tom idealu, pažljivo je raščlanio maksimum postignut uz pomoć droga, od strogih zahteva onoga što mora da se učini.

„Nekolicini iskrenih tragalaca LSD je možda poslužio kao sredstvo da se u njima probudi duhovna čežnja koja ih je dovela u vezu sa mnom, ali čim to posluži svojoj svrsi, dalje uzimanje bi bilo ne samo štetno već i besmisleno, i ne bi imalo svrhu. Žudnja za Stvarnošću ne može da se održi daljom upotrebom droga, već jedino ljubavlju prema Savršenom Učitelju koja je odraz njegove ljubavi prema tragaocu.

Pojedinac može da oseti da ga je LSD učinio ‘boljim’ čovekom na društvenom i ličnom planu. Ipak, neko će uistinu biti bolji čovek putem Ljubavi, što nikada ne može biti korišćenjem droga ili nekog drugog veštačkog pomoćnog sredstva. A najbolji čovek je onaj koji se predao Savršenom Učitelju, bez obzira na svoj lični ili društveni ugled.

[to se tiče upotrebe droga u duhovne svrhe u prosvetljenom društvu – prosvetljenom društvu ne bi ni na kraj pameti bilo da ih koristi!

Čak su i sva iskustva duhovnih tragalaca na Putu ka Bogo-ostvarenju (stečena prirodnim tokom evolucije svesti) u domenu Iluzije, te stoga površna i apsolutno nebitna; koliko su tek više varljiva i uznemiravajuća iskustva stečena pomoću supstanci sačinjenih u laboratoriji, a koja liče na iskustva tragaoca na Duhovnom Putu! Jedno i jedino pravo iskustvo je iskustvo Istine, Stvarnosti; jer kada se jednom postigne ostvarenje Boga, ono ostaje stalno i beskrajno iskustvo.

Čak su i sva iskustva duhovnih tragalaca na Putu ka Bogo-ostvarenju (stečena prirodnim tokom evolucije svesti) u domenu Iluzije, te zato površna i apsolutno nebitna; koliko su tek više varljiva i uznemiravajuća iskustva stečena pomoću supstanci sačinjenih u laboratoriji i nalik iskustvima tragaoca na Duhovnom Putu! Jedno i jedino pravo iskustvo je iskustvo Istine, Stvarnosti; jer kada se jednom postigne ostvarenje Boga, ono ostaje stalno i beskrajno iskustvo.

Sveprožimajući sjaj Boga, Stvarnosti, jedino može da doživi tragalac koji se krajnje savesno uzdržava od svakog iluzornog eksperimentisanja i smerno nalazi utočište u ljubavi prema Bogu.

Bog jedino može da se ostvari ako se voli svom ljubavlju kojom čovek raspolaže – čistom, jednostavnom i neokaljanom ljubavlju. Kada je nečija ljubav prema Bogu, i samo Bogu, na vrhuncu, istinska žudnja za sjedinjenjem sa Bogom je najveća, a isticanje tragaočevog ega je na najnižoj tački.

Aspirant je u ovom stadijumu na šestom nivou svesti ( videti, „Bog govori“) i ‘gleda’ Boga licem u lice u svoj Njegovoj veličanstvenosti. Tragalac ovo doživljava ne plašeći se kolebanja u svom neprestanom i beskrajnom iskustvu ‘vi|enja’ Božije veličine. Čak i ovo najuzvišenije iskustvo ‘vi|enja’ Boga licem u lice, zaostaje za jedinim istinskim iskustvom – sjedinjenjem sa Bogom, Stvarnošću.

Apsolutno je nužno da duhovni tragalac koji iskreno teži sjedinjenju sa Bogom, Stvarnošću, odbaci eksperimentisanje sa delovanjem izvesnih droga. To ne uzdiže tragaoca, niti ga izvlači iz kolopleta iluzije. Iskustva stvorena ovim praksama gube se čim se tragalac povuče ili biva izbačen izvan oblasti uticaja proizvedenog tehnikom koja je primenjena.

Nema te droge koja može da potpomogne tragaočev napredak – niti da ikada ukloni patnju zbog odvojenosti od voljenog Boga. LJUBAV je jedini pokretač i jedini lek. Tragalac bi trebalo da voli Boga svim srcem, sve dok ne zaboravi sebe i ne prepozna voljenog Boga u sebi i drugima.

Čak su i iskustva nivoa svesti samo drugačija vrsta iluzije! Iskustva nivoa su ‘stvarna Iluzija’, dok su ona stečena upotrebom droga iluzija u ‘Lažnoj Iluziji’. Svakodnevni život i iskustva u njemu su ‘san u snu’; a tragaočev prelazak duhovnog Puta pri čemu stiče iskustva nivoa svesti je ‘san’.“

Iako na osnovu gore navedenog nema mesta pogrešnom tumačenju Meher Babine procene uticaja psihodelika na duhovne i društvene aspekte pojedinca, postavljena su mu neka pitanja o medicinskoj upotrebi ovih droga. Njegovi pogledi su i po tom pitanju jasni:

„U medicini ima opravdane upotrebe LSD-a. Ona može da bude korisna kod hroničnog alkoholizma, u teškim i ozbiljnim slučajevima depresije, i kao pomoć kod mentalnih oboljenja. Upotreba LSD-a, osim u posebne medicinske svrhe, štetna je fizički, mentalno i duhovno.

Svaka droga koja se u medicini koristi protiv oboljenja, pod direktnim nadzorom lekara, nije nedopustiva i ne može da se poistoveti sa pojedinačnom upotrebom droge radi onoga što čovek od nje dobija – ili se nada da će dobiti – bilo to uzbu|enje, zaborav, ili privid duhovnog iskustva.

LSD i ostale psihodelične droge nikada ne treba koristiti, osim ako ih nije prepisao profesionalni lekar za slučaj ozbiljnog mentalnog poremećaja i ako to nije pod njegovim direktnim nadzorom.

Ukratko, LSD može da ima korisno dejstvo pri upotrebi u posebne medicinske svrhe, ali za duhovni napredak ne samo da je neskoristan, nego je i izričito štetan.

Ako studenti nastave da se odaju upotrebi LSD-a, najbolji deo intelektualnog potencijala biće izgubljen za naciju.

Upotreba LSD-a proizvodi halucinacije, a produženo korišćenje ove droge dovešće do mentalne rastrojenosti, koja neće moći da se izleči ni medicinskom upotrebom LSD-a.“

————-

Ima nekih pokazatelja da treba uzeti u obzir kako LSD kod svakoga deluje drugačije. Nekome samo jedno uzimanje ove droge može da nanese više štete, nego nekom drugom trideset. Stoga moramo zaključiti da nije bezbedno i ne isplati se ni da pomišljate da uzmete LSD-a samo dva ili tri puta i jedino radi iskustva koje pobu|uje.

Izgleda da LSD podstiče odre|ene centre u mozgu koji se obično aktiviraju samo kao uzgredni proizvod razvoja duhovnog tragaoca. U tom slučaju, ovo aktiviranje je uobičajeni postupak, a tragalac je tada razvio sposobnost da se zaštiti. Ako se ovi centri veštački pobude, doga|a se nešto nalik nasilnom otvara0nju zaključanih vrata. U tom slučaju, čovek nije siguran da li će ikada ponovo moći da zatvori vrata kako treba.

————

Meher Baba sažima sve što je rekao o LSD-u:

„Uzimanje LSD-a je štetno fizički, metalno i duhovno. Ako mene primite u svoje srce i volite me kao svoje pravo Sopstvo, otkrićete me u sebi kao beskonačni Okean Ljubavi. Ovo iskustvo će ostati stalno kroz večnost.“

***

Dakle, ako su ovo činjenice – fizičke, socijalne i duhovne – povezane sa korišćenjem LSD-a, koji je bezbedan put koji vodi do trajnih iskustava Sopstva?*

Meher Baba je potanko opisao ovakav put u raznim knjigama i tekstovima objavljenim u poslednjih trideset godina. Na stranicama koje slede nalaze se neke od njegovih ključnih izjava koje predočavaju put koji on trasira za tragaoca.

„Bog se ne može objasniti, o Njemu ne može da se umuje, o Njemu ne mogu da se raspredaju teorije, o Njemu ne može ni da se raspravlja, niti On može da se razume. Bog jedino može da se živi …“

„Razumevanje beskonačne, večne Stvarnosti nije cilj pojedinaca u iluziji Kreacije, jer Stvarnost nikada nije moguće razumeti; nju treba spoznati svesnim iskustvom.

Otuda je cilj spoznaja Stvarnosti i postizanje stanja ‘ja sam Bog’** u ljudskom obličju.“1

„Nema stvorenja koje nije predodre|eno za vrhunski cilj, kao što nema reke koja se ne vijuga do mora. Ipak, jedino u ljudskoj formi se svest tako razvija da je u stanju da ispolji savršenstvo vlastitog istinskog bića, koje je Sopstvo svih.

Doduše, čak i u ljudskoj formi duša biva sprečena da ostvari svoje uro|eno pravo radosti i ispunjenja, usled bremena sanskara (impresija, želja, navika) koje je prikupila kao uzgredne proizvode razvoja svesti. Baš kao što se prašina nakupi na cipelama putnika koji pešači, tako hodočasnik koji hodi putem evolucije prikuplja sanskare.

U ljudskoj formi, vrhunskom proizvodu evolucije, božanski život je uhvaćen u mrežu nakupljenih sanskara uma. Zbog toga je ispoljavanje božanskog života smanjeno i izokrenuto ometanjima sanskara, koje prikivaju svest za opčinjenost lažno-pojavnim svetom.

Jedna po jedna, mnoge šarolike vezanosti za lažno moraju da se napuste. Malo po malo, sanskarično gorivo koje raspiruje zavodljive plamenove odeljenog ega mora da se zameni neospornom očitošću neutaživog plamena istine. Jedino na ovaj način čovek može da se uspne do visine božanskog postignuća: beskrajnog početka večnog života.

Život u večnosti ne zna za okove, propast ili tugu. On je večito i stalno samo-potvr|ivanje svesne, neogranične božanstvenosti. Moj zadatak je da vam pomognem da postanete baštinik ovog skrivenog blaga Sopstva.“2

„Najbitniji uslov duhovnog napredovanja je smanjiti egoizam do krajnjih granica. Najneophodnije je da se tragalac uzdržava od pomisli, ‘ja činim ovo, ja činim ono.’ On (svejedno) biva u klopci nedoumice da, ako ostane neaktivan, ne čini ništa da bi se izbavio iz tamnice svog ego-života. Ako pak pribegne životu delanja, (suočava se) sa mogućnošću da se njegov ego prenese na nova dela.

Da bi izbegao nerad s jedne, i radni ponos s druge strane, neophodno je da tragalac stvori provizorni ego, sasvim podre|en Učitelju. Pre nego što ma šta započne, aspirant pomišlja kako nije on taj koji nešto čini, nego to Učitelj obavlja kroz njega. Pošto obavi posao, ne zadržava se na svojatanju rezultata ili uživanju u njima, već se od njih osloba|a posvećujući ih Učitelju. (Tako) on uspeva da stvori novi ego iz koga potiču pouzdanje, osećanje, polet i ‘preduzimljivost’ koje pravi rad mora da ispolji. Novi ego je duhovno bezopasan i kada do|e vreme, može da se odbaci kao iznošena odeća.“3

„Najlakši i najbezbedniji način da se izgubi konačni ego je potpunom predajom Savršenom Učitelju ili Avataru*, ko je svesno jedno sa Istinom. U njemu se utapaju prošlost, sadašnjost i budućnost pojedinca, i dok traje čovekova nepokolebljiva poslušnost Učitelju, on više ne biva zarobljen svojim dobrim i lošim delima.

Od svih pravih puteva koji hodočasnika vode direktno do njegovog božanskog odredišta, najbrži je posredstvom Avatara. Put posredstvom (Avatara) dostupan je onima koji Mu pristupe u potpunoj predaji i sa čvrstom verom.

Za onoga ko ima postojanu ljubav prema (Avataru) put ka trajnoj istini je čist i bezbedan. Takav neko ne sme da gubi vreme poigravajući se stvarima koje su nebitne. Odanost nepromenljivoj istini, vo|ena trajnom ljubavlju, jednostavan je put koji vodi do Boga i trajnog mira …“

„Poptpuna predaja (Avataru) nije moguća svima i svakome. Kada je nemoguća, ostali direktni putevi na kojima se vremenom može steći Božija Milost su:

(1) Poslušnost s ljubavlju i spominjanje (Avatara) koliko god je to moguće;

(2) Ljubav prema Bogu i slina čežnja da se On vidi i da se postane jedno sa Njim;

(3) Stalni boravak u društvu svetaca i onih koji vole Boga i svesrdno služenje njima;

(4) Izbegavanje požude, gramzivosti, gneva, mržnje i iskušenja moći, slave, kao i cepidlačenja;

(5) Napuštanje svih i svega u potpunom spoljašnjem odricanju i posvećenost postu, molitvi i meditaciji u samoći;

(6) Izvršavanje svih svetovnih dužnosti čistog srca i bistrog uma, kao i sa podjednakim prihvatanjem uspeha i neuspeha, nevezano usred intezivne delatnosti; i

(7) Nesebično služenje čovečanstvu, bez pomišljanja na dobit ili nagradu.

… Direktni putevi su važni jer hodočasnika odvode direktno do božanskog odredišta…“4

„Najveća snaga koja može da savlada sve poteškoće na putu je ljubav koja zna kako da daje bez potrebe da očekuje nešto za uzvrat. Čista ljubav je neuporediva u veličanstvenosti; nema joj ravne po snazi, i nema tame koju ne može da ukloni. Bog jedino sluša jezik srca i njegovu poruku ljubavi, kojoj ne trebaju ceremonije ili predstave, već samo tiha posvećenost Voljenom.“5 „Suština Boga se ne može razumeti, ako se On ne spozna kao Beskonačna Ljubav.“6 „Božanska ljubav je neograničena u svojoj suštini i svom izrazu, zato što je duša doživljava kroz samu dušu. Putovanje duše je uzbudljiva božanska romansa, u kojoj ljubavnik, koji na početku nije svestan ničeg do praznine, frustracije, površnosti i pritiska lanaca kojima je okovan, postepeno postiže sve puniji i sve slobodniji izraz ljubavi i na kraju nestaje i stapa se sa Božanskim Voljenim da bi ostvario sjedinjenje ljubavnika i Voljenog u vrhunskoj i večnoj činjenici da je Bog beskonačna Ljubav.“7

* Meher Baba je ova stanja detalnjo opisao u knjizi „Bog Govori“, Dodd, Mead 1955. i u knjizi dr. Vilijama Donkina „Putnici“, Meher Publications, Ahmednagar, Maharashtra, India, 1948.

* Sopstvo je nešto što se pomalo razlikuje u svim velikim disciplinama – religioznoj, mističnoj, psihijatrijskoj, psihoanalitičkoj – ali je to za sve njih ono unutarnje jezgro stvarnosti koje, kada se otvori, sebe prepoznaje kao ključ za osloba|anje od svih nesigurnosti, straha, neizvesnosti i sumnje. To je duša lišena ego-uma.

** Meher Baba u knjizi „Bog govori“ opisuje postupak kojim individualna „kap-duša“ sebe smatra odvojenom da bi razvila svest – što je svrha čitave kreacije – i način na koji svaka kap-duša postepeno sebe lišava iluzije odvojenosti, sve dok jednog dana ne spozna sebe kao ono što je oduvek bila: jedno sa Svime, ili Bog.

1 Bog govori, Meher Baba, str.200 (Ezoterija, 1996.)

2 Čovečanstvo čuj, Meher Baba, str. xii (

3 Besede, Meher Baba, str. 256-257 (Ezoterija, 1994.)

* Avatar je ekvivalent Izaslaniku, Mesiji, Hristu, Budi.

4 Čovečanstvo čuj, str. 163-164

5 Ibid. str. 185-186

6 Besede, str. 405

7 Ibid, str. 409