Esej C

ČETIRI JOGE

Proces uspavljivanja, koji, kao što smo videli, nastaje kao rezultat i aktivnosti Ishwara-kao-Mahesha se prokazuje i to ne samo u svakodnevnom ciklusu od spava(nja)-do-sna-do-probuđenosti-do-sna-do-spava(nja). Takođe figuriše I u većem putovanju kap-duše ili đivatme (Jjivatma) kroz evoluciju, reinkarnaciju i involuciju do Bogo-realizacije. U ovom procesu, originalni descend[1] Beskonačne Inteligencije od Njenog* originalne ne-svest-nosti (Junconsciousness) do Njene* beskonačne ne-svestosti (Jawareness) grube sfere (ne-prirodna svetlost) u ljudskoj formi nalik je descendu od spava(nja) do probuđenosti. Kad je Beskonačna Inteligencija dosegla ljudsku formu, uloga koju Mahesh ispunjava u rastvaranju grube svest-nosti (unutar) u suptilnu svest-nost, i suptilne svest-nosti u Sopstvo-svest-nost, rekapitulira u velikoj razmeri ono što se svake noći događa običnom čoveku, tada kada Mahesh rastvara svoju grubu svesnost (unutar) u suptilno sanjanje i suptilno sanjanje (unutar) u duboko-spavanje-bez-snova. Ključna razlika između večernjeg uspavljivanja i vraćanja do Sopstvo-svest-nosti, pak, u ovom drugom slučaju, taj pojedinac zadržava potpunu svest-nost. Tako kad Mahesh rastvara grubu svesnost duhovnog hodočasnika pri stupanju u duhovni put, on doživljava božanski san (turiya avastha)  suptilnog sveta u stanju pune probuđenosti; i kad Mahesh, jedan-za-drugim, rastvori ovaj božanski san, ovaj hodočasnik doživljava probuđenost usred spava(nja)-bez-snova, odnosno Sopstvo-realizaciju. Pojedinac ostvaruje ovaj povratak Sopstvo-realizaciji kroz put koji su postavili savršeni pojedinci. Beskonačna Inteligencija opisuje ove puteve kao „joge“, i osobe koje njima hodaju (drugim rečima, duhovno napredne osobe) zove „joginima“. Potonjih godina Meher Baba je generalno obeshrabrivao Svoje sledbenika od prakse joge, budući da disciplinovanje i praksa koncentracije, koju jogini upražnjavaju, nisu neophodni i da bi mogli stvoriti/konstituisati pometnju onima koji su pod Njegovim vođstvom. Ali u ovom tekstu iz ranih dana, Baba koristi reč „joga“ no ne u njenom ograničenijem vidu (kao što je to slučaj u „Patanđali jogi“ ili „hatha jogi“) već kao opšte upućenje na „unutarnji put“. U potonjem delu Serie 11, Baba razmatra četiri tipa ovih joga, karma, dnyan (đana), bhakti (bakti) i raj (rađa). Ovaj naročiti ugao iz koji ih posmatra, pojašnjava nam kako svaka od ovih joga dovodi do poništavanja sanskara. Kao što je o tome prethodno raspravljano, sanskare Beskonačnu Inteligenciju u ljudskoj formi sprečavaju od realizovanja VlastitogSopstva. Njihova eliminacija je primarni zadatak s kojim se sučeljava (duhovno napredni hodočasnik); i ovaj odeljak Beskonačne Inteligencije pruža najdetaljnij objašnjenje mehanizma koji je u njih involviran, od svih koji se mogu naći u Meher Babinom učenju. U karma yogi (yoga činjenja), pojedinac vrši delanje samo kao svoju dužnost, bez ikakvog prijanjanja uz njene rezultate. Budući da um ne uzima uživanja (upabhog-e) u akcijama koje izvršava, trošenje prošlih sanskara putem akcija ne pro-izvode nove sanskare – jer je uživenje ili ispaštanje koje bi pratilo trošenje sanskara  faktor u iskustvu koji kreira nove sanskare. Karma jogin je, Baba objašnjava, poput glumca u pozorišnoj družini koji ostaje odeljen od uloge koju igra; ne doživljavajući niti sreću niti žaljenje pri igranju svoje uloge, te stoga ne dobija nikakvu novu ulogu te napušta (pozorišnu) družinu.

Mehanizam za razaranje sanskara dnyan (đana) joge (joga (po)znanja), veoma je svojstven/distinctivan i, na prvi pogled, osebujan. Osnovni metod đana joge involvira/uključuje ne-delanje: kroz uvežbavanje diskriminativne sposobnosti jogin poriče/uskraćuje svojim sanskarama šansu da ispolje sebe(same) u delanju, te ih stoga nikada ne proživljava. Pa kako bi ih on uopšte tad mogao eliminisati? Kako je to Baba objasnio, iako đana jogin ne troši ove sanskare, sami proces ne-delanja kreira ulat ili „reverzne“ impresije. Ove ulat sanskare ubijaju obične sulat ili „obverzne“ (J okrenute licem) impresije. Baš kao što i te obične (sulat) sanskare koje bivaju kreirane kroz (ceo) tok doživljaja (pre)ostaju nakon pošto se taj doživlja dokončao, takođe i ove ulat sanskare koje su kreirane putem ne-doživljavanja starih sulat sanskara istrajavaju nakon što su ove sulat sanskare bile izbrisane.

Ali budući da ove ulat sanskare proishode iz ne-delovanja i ne-doživljavanja, one uopšte nemaju potencijal ili sadržaj, poput zmije bez otrovnog zuba, ili mahune bez  jezgre. Izgubile su sposobnost okivanja, stoga Inteligencija realizuje Sopstvo. U ovome što se isprva može učiniti kao šokirajuća metafora, Baba ovaj proces đana joge upoređuje s ubijanjem bebe (odnosno, poricanje neprekidnog niza daljnjih rađanja i doživljaja iz sadašnjeg doživljaja)[2] putem hranjenja bebe otrovom umesto mlekom. Svrha ovoga, očigledno, nije da se ohrabri nasilje, već da se naglasi činjenica da đana joga dovodi do okončanja fundamentalnih sanskaričkih procesa putem koga vitalni životni elementi u čovekovom doživljaju koji sama sebe regenerišu.

Veoma je porvšno Babino razmatranje rađa joge kojim se zaključuje Serije 11.
Najverovatnije je ovaj odeljak Beskonačne Intelligencije nekompletan. Pa opet iznova, verovatno je činjenica da Indiska tradicija uobičajeno smatra rađa jogu jednom od četiri glavnih joga, učinila da je bilo veoma teško izbeći ovu temu, ali u isto vreme, Baba nije želeo da ohrabri njeno praktikovanje zbog opasnosti koje su s njom povezanih. Ma koji da je razlog, Babino izlaganje obuhvata samo pola stranice ovog rukopisa. Kako je objasnio, rađa joga sanskare eliminiše potpunim zaustavljanjem mislenja uma putem procesa pranajame ili kontrole daha. Ako bi mislenje bilo zaustavljeno u nekom ograničenom obimu, um tada doživljava joga samadhi planova svest-nosti; ali ako je on kompletno zaustavljen, um polučuje Nirvikalp Samadhi Bogo-realizacije.

Sasvim očevidno se nalazeći u centru pažnje ovog odeljka o četiri joge, je bakti joga (joga devocije/posvećenosti), kojoj je posvećen dva puta veći prostor od ostale tri joge zajedno. U bakti jogi, jogin ili obožavatelj, putem zadubljivanja u objekat svoje devocije, zaboravlja univerzum i ujedinjuje se s ovim objektom. U ovom procesu sanskare otpadaju same po sebi, bez da je bhakti (obožaveatelj) morao svet-no da se pozabavi tim (pitanjem).[3] Nadalje je Bakti joga podeljena u nekoliko tipova. Primarna razlika je između nishkam bhakte ili „bhakte bez želje“ i sahakam bhakte ili „bhakte
sa željom“. Sahakam bhakti doseže svoj objekt (željenu stvar) u proporciji sa opsegom (stepenom) praktikovanja ove bhakte;[4] ma kako bi objekt obožavanje mogao biti svest-no pojmljen, želja sahakam bhakte (tog jedno koji praktikuje sahakam bhaktu) doista biva ispunjena od strane Ishwar, Gospoda(ra) univerzuma i darivaoca svih blagodeti u istome. Nishkam or „bezželjna“ bhakta – najviši tip – može, sa svoje strane, biti nadalje podeljena u tri podkategorije, oslanjajući se na objekt bogoštovanja. Bogoštovanje Parameshwara, koji je impersonalni, ne-svest-ni Bog bez atributa (nirguna Paramatme), ultimativno rezultira u postizanju stanja Mađzuba; bogoštovanje Ishwar, koji je personalni i svest-ni ali-ne-Sopstvo-svest-ni Bog sa atributima[5] (sagun Paramatma), ultimativno vodi do stanja walija; i bogoštovanje Sadgurua, koji je i personalan i impersonalan, ispunjen atributima i bez atributa, za obožavatelja kulminira u Sadguru stanju. Svaka od ovih varijacija bhakte može biti praktikovana s različitim stepenom intenziteta – „visoki, viši i najviši“; čak šta više, obožavatelj se može prebaciti iz jedne staze na neku drugu, na način na koji to tekst detaljno objašnjava.  Fundamentalno pravilo za sleđenje puta bakte[6] – i po svoj prilici se ovo odnosi na bhatku u svim njenim formama – je slavljenje Paramatmana (u ma kojoj formi da je On pojmljen/gajen u sebi)[7] kroz Njegove kvalitete i atribute, i prisećajući se Njegova imena (nam smaran). U ma kojoj jogi da se neko angažuje, ultimativno cilj biva dosegnut uzpomoć milosti (krupa) Sadgurua; i Sadguru bhakta je najviši put od visokih puteva.

Ostajanje u društvu[8] (sahavas) Sadgura, služeći Mu bez ijedne želje sem želje da Ga zadovoljavamo,[9] i da Mu se predajemo-i-pokoravamo bezuslovno – ova vrsta Sadguru bhakte privlači/priziva Njegov božanski letimični pogled (nazar); i kad je ovaj letimični pogled podaren,[10] on u jednom trenu može udeliti duhovno Savršenstvo. Izuzetno divan odeljak (pp. 297­ – 98) opisuje doslednu poslušnost-i-pokornost (J poslušanje) Savršenog Učitelja (JMajstora). Sadguru, sa Svoje strane, stoji na najvišoj tački kreacije. Parameshwar (bezformni, ne-svest-ni Paramatman) je na Njegovoj desnoj ruci, i Ishwar Mu je na levoj. Sadguru po Sebi[11] je oboje i sa i bez atributa i u isto vreme onostran oba stanja. Direktno, kroz Svoju vlastitu sopstvo-prirodu[12] kao Sadgurua, Svoje obožavatelje čini istim/nalik Sebi (JSvome Sopstvu), dok indirektno, uz pomoć Svoje dve ruke, daruje svu blagodet.

HIJARARHIJA LJUDSKIH TIPOVA

Rasprava o Sadguruu u Seriji 11 izgleda da predstavlja najvišu tačku i kulminaciju Beskonačne Intelligence kao Sve u Svemu. Ali veoma važni subjekt Serieje 13, i doista lajtmotiv celokupne rasprave, jeste hijararhija ljudskih tipova na čijem čelu stoji Sadguru. U najvećoj meri, Bog Govori o ovoj temi raspravlja mnogo sveobuhvatnije i mnogo je doslednija u korišćenju termina. Da bi se izbegla konfuzija, trebalo bi imati na umu da u ovom specifičnom području – označavanju ljudskih tipova – termini u raspravama u Beskonačnoj Intelligenciji često ne znače isto ono što znače i u Bog Govori; doista, čak i unutar Beskonačne Intelligencije značenje izvesnih termina varira od onih korišćenih na nekom drugom mestu. „Sadguru,“ na primer, često označava „Savršenog Učitelja,“ kako je definisan u Bog Govori i Besedama. Mnogi pasusi, pak, koriste „Sadgurua“ da označe Bogo-realizovanu osobu bilo kog tipa; i ponekad „Sadguru“ ukazuje striktnije na ono što se na drugim mestima naziva „Mađzub“— Bogo-svest-na savršena jednost koji je besvestan za univerzum.[13] Pa ipak mada ovaj termin varira, Baba dosledno prepoznaje fundamentalnu razliku između stanja Mađzuba i „Salik Sadgurua“: u savršenstvu Sahađ Samadhija ovaj Salik Sadguru u (pot)punoj svest-nosti doživljava grubu i suptilnu sferu isto tako kao i Sopstvo, dok u Nirvikalp Samadhiju Mađzub doživljava samo Sopstvo. U ovom tekstu ne dolazi do daljnjeg rafiniranje i razlikovanje (Jdistinkcija) među različitim tipovima savršenih jedno a koje Bog Govori objašnjava. Na primer, Beskonačna Inteligencija nikada ne objašnjava šta je Avatar i ne pravi razliku između Avatara i Sadgurua. Rečnik koji se tiče hodočasnika na putu uključuje, što je najuočljivije, reč „jogin“ kao naznaku za bilo koju duhovno uznapredovalu osobu. A „rahrav“ je putnik na bilo kome od prva tri plana; „wali“ obitava na četvrtom, petom ili šestom planu (ili moguće samo četvrtom i petom); „pir“[14] je svetac petog ili šestog plana (ili moguće samo šestog). Tekst ne pravi razliku među „mastima“ (Bogo-opijenim dušama) i „salicima“ onda kad se to tiče hodočasnika puta; dapače, reč „mast“ nikada se ne pojavljuje. Dok „mahayogin“ u Bog Govori ukazuje sasvim specifično na jogina četvrtog plana, u Beskonačnoj Intelligenciji se on koristi na raznim mestima u smislu Bogo-realizovane osobe, Ishwara u ljudskoj formi, ili jogina petog plana. Još više zbunjujućiji termin je „purna yogin“, koji se u izvesnim prilikama javlja da bi ukazao na osobu koja je realizovala Sopstvo i u drugim slučajevima ukazuje na nekoga koji to još nije učinio. Kao opšte pravilo, označavanje duhovno uznapredovalih osoba variraju po svome značenju, i čitaoc bi trebalo da rastumači korišćenje ovih reči u kontekstu u kome se javljaju.[15]

Budući da je tokom Svog života Meher Baba radio sa raznovrsnim i međusobno nekonzistentnim terminologijama koje su primarno poticale (Jizvedene) iz Hindu, Muslimanske i Hrišćanske tradicije i iz termina izvedenih iz Sanskrita te iz Persiskog, Arapskog i Engleskog jezika, izgleda da Mu je u prvo vreme praksa bila da koristi reči kako su one tradicionalno bile shvaćene; i postepeno, kako su mu objašnjenja postajala razgranatija i mnogo detaljnija, ove reči su dobijale mnogo preciznije značenje. Beskonačna Inteligencija hronološki stoji blizu vrela Njegovog „litrerarnog“ rada; shodno tome je i rečnik mnogo fleksibilniji i kontekstualno promenljiviji od onoga koji se može naći u Njegovim pismenima/rukopisima iz poznijih decenija.

ANALOGIJE

Beskonačna Inteligencija kao Sve u Svemu – i u najvećem delu, Sadguru i Svetlost Inteligencije – su intenzivno metafizički tekstovi sa nekoliko digresija o praktičnim aspektima duhovnog života. Pak, počinjući sa Serijom 10, u izlaganjima imaju mnogo značajniju ulogu proširene analogije; ovaj trend je naročito vidan u Serijama 12­-14 i u mnogim delovima Sadgurua i Svetlosti Inteligencije. Značenje ideja koje ove analogije izražavaju pre toga je najvećim delom bilo objašnjeno apstraktnim jezikom u prethodnim delovima knjige. Pa ipak analogije čine ove apstrakcije živopisnim i vrednim pamćenja i one pružaju koherentan (Jdosledan,razumljiv) okvir unutar koga možemo intuitivno međusobno povezati i shvatiti apstraktne metafizičke činjenice.

Najproširenija i najrazvijenija analogija u celokupnoj knjizi je analogija o Džamšedovom oku u Seriji 10. Ovde Džamšed, koji reprezentuje Beskonačnu Inteligenciju, otvara svoje oko: i otvaranje, ostajanje otvorenim, i zatvaranje oka reprezentuje kreativnu, održavajuću i destruktivnu (razarajuću) aktivnost Ishwar kao Brahme, Vishnua, i Mahesha, respectivno (a kako je to prethodno u ovom Essej bilo objašnjeno). Ali mada Džamšed projektuje svoj imidž ili „senku“ putem ovog procesa, on nemože videti ovaj imidž samasebe (Jsvoga sopstva) bez ogledala – koje reprezentuje formu ili sakar (forme-puni) medij. Prvo ogledalo koje Džamšed pribavlja[16] je naj konačnije, i u njemu može videti samo vrčak jedne dlake (kose) (koja reprezentuje kamen formu). Ovo ogledalo biva zamenjeno za jedno drugo koje je veće; postepeno, na ovaj način, novo ogledalo postaje sve manje i manje konačno, sve dok naposletku Džamšed ne stekne beskonačno ogledalo (koje reprezentuje ljudsku formu) u kojem može kompletno da vidi svoju refleksiju. I mada je ogledalo poslužilo kao neophodni medij za rast njegove moći viđenja, sada reflektovani imidž stoji na putu direktnog Džamšedovog viđenja samasebe (Jsvoga sopstva). Da bi se ovo sopstvo-viđenje/uviđanje desilo, ogledalo – i sanskare koje ga kreiraju – moraju iščeznuti dok oko (sa moći viđenja koju sadrži/obuhvata) ostaje otvoreno.
Serija 12, koja je komparativno kratko poglavlje koje sledi monumentalnu raspravu o četiri joge u Seriji 11, sadrži tri izvanredne analogije. Prva od njih poredi Beskonačnu Inteligenciju u njenom putovanju kroz evoluciju, reinkarnaciju i duhovni put sa napredovanjem štapa koji se spušta potokom kroz uzani klanac. Mada u početku, štap napreduje polako, on se ne susreće se sa smetanjima sve dok ne naiđe na gomilu đubreta, koja reprezentuje ne-prirodne sanskare ljudske forme. Usmeravajući svoj kretanje kako bi ga zaobišao, štap otkriva, kao svoju narednu prepreku, gomilu dragulja – koja reprezentuje okultne moći četvrtog plana svest-nosti. Jednom kada prođe ove smetnje, štap nastavlja nepred i doseže kraj putovanje bez ijedne daljnje značajnije smetnji koja bi ometala njegov napredak.

Druga analogija se usredsređuje na međuodnos između vode i opsene. Usled svoje žudnje za vodom, mislenje pro-izvodi opsenu (koja reprezentuje univerzum) iz koje počinje da pije. Čin „pijenja opsene“ reprezentuje lažno mislenje. Samo kad mislenje odbaci/porekne ovu opsenu i započne da pije realnu vodu (koja reprezentuje Sopstvo-znanje) njegova žeđ doista biva utoljena.

Treća glavna analogija u Seriji 12 opisuje kinooperatera filmova,[17] koji simbolizuje Beskonačnu Inteligenciju kao običnog čoveka. Udubljen u filmu, ovaj kinooperater (Jprojekcionista) zaboravlja da on sami (Jsvojim vlastitim sopstvom) projektuje imidž koje vidi na ekranu. Tek kad kinooperaterova ruka bude ubodena od strane škorpiona (a ovaj škorpionov ubod označava milost Učitelja) doista se kinooperater (Jprojekcionista) budi za (Jpravu) realnost svog položaja i realizuje da film koji je do tad gledao nije realan.
Serija 13, uglavnom je posvećena različitim tipovima duhovno naprednih osoba i doživljajima koje oni iskušavaju (Jkušaju/uživaju), i pruža nam veličanstvenu analogiju koja ilustruje razliku između Sadgurua i običnog čoveka kada je u pitanju svrha kojoj služe njihova tela. Svet doživljaja/iskustava, dobrih i loših, čednih i grešnih, upoređen je s jednom masom od prljavštine, izmeta, farbe i parfema koji su svi zajedno izmešani. Običan čovek gura svoju ruku direktno u ovu masu, te stoga vlastitosebe (Jsvoje sopstvo) ukalja; drugim rečima um ili điv obične osobe je umrljan karmičkim (pre)ostacima (Jzaveštanjem) svojih doživljaja/iskustava. Sadguru, nasuprot tome, uranja štap u parfeme i izmet, a koji označavaju grubo i suptilno telo; mada štap biva kontaminiran, ruka (koja reprezentuje um Sadgurua) je odvojena od štapa te na taj način ostaje ne-afektovana.

Serija 10 i 14 sadrže i nekoliko drugih kratkih analogija, kao što ih sadrže i mnoge stranice u drugoj raspravi. Ona koja je najvrednija pažnje među njima je ilustracija o papagaju i kavezu, koja se pojavljuje na tri veoma razdvojena mesta u Sadguruu i Svetlosti Inteligencije (pp. 382­-83, 406­-08, i 441­-42). Originalno je papagaj u divljini i slobodan je, ali on nezna da je slobodan. Tragajući za stvarnim/zbiljskim doživljajem slobode, papagaj pristupa misliocu/filozofu, koji ga zatvara u kavez. Tu papagaj doživljava utamničenje i zarobljeništvo i teži za onime što je izgubio. Tek onda kad papagaj bude otpušten iz kaveza on zaista uživa slobodno i (pot)puno korišćenje svojih krila (koja reprezentuju mislenje Inteligencije u Realnom Mislećem stanju). Tako papagaj stiče znanje o slobodi koje, u realnosti, je posedovao od samog početka. Ovu analogiju, u jednoj ili drugoj formi, Meher Baba je mnogo puta upotrebljavao u potonjim godinama.

PREGLED

Kako će se o tome govoriti u narednom odeljkju, Beskonačna Inteligencija Sve u Svemu najverovatnije nije celovit esej, sam po sebi, niti je na bilo koji očigledan način povezana sa četrdeset-četiri rukom pisane stranice koje dolaze nakon istoga (koji obuhvataju/sadrže začetak Sadguru i Svetlost Inteligencije). Kao posledica toga nije jednostavan zadatak sumirati ovoj rad bilo pojedinačno ili zajedno. U donekle spekulativnom duhu, moglo bi se opaziti da se većim delom Inteligencija Beležnica, na jedan ili drugi način, bavi problemom kako čista, nediferencirana svest-nost sebe* i po sebi*[18] može da generiše mnogobrojne heterogenosti/različitosti aktualizovanog/ozbiljenog univerzuma. Dok je Mislenje po Sebi* (JVRS)[19] je jedno, Njeni* raznovrsni modaliteti pro-izvode raznovrsnost. Princip/počelo ograničenja (sanskare) unosi/inskribira duhovne vidike u svest-nosti.[20] Ovo ograničenje, ovaj duhovni vidik, mada realno ne egzistira, i pored toga je potecište-i-podstrekač svim vrstama doživljaja. Ali kad je napokon transcendirano ograničenje i sanskare iščeznu, Inteligencija prispeva u Anubhav-u – Doživljaj doživljaja. Realizujući Sebe* (JVRS), Beskonačna Inteligencija pozna vlastito Sebe* (JVRS) da jeste ono što ono* zbilja (Jaktuelno/stvarno) svo vreme beše.

Predstavljajući suštinu ovih ideja, tačka gledišta u Beskonačnoj Inteligencije Sve u Svemu (mi o tome iznova govorimo na osnovu svojih utisaka) čini se da se Beskonačna Inteligencija po Sebi* direktno usmerav na fenomenologiju kreacije i opisuje dinamiku i strukturu koja ovu iluziju čini mogućom. Mada se jezik može činiti apstraktnim, u stvari, opis ove ideje je veoma neposredan. To je kao kad bi Bog po Sebi,[21] posmatrajući samoobmanu[22] utelovljenih duša (ili mislenja) koja smatraju/uzimaju (za) imaginaciju da je realna, jeste nastojanje da se kroz neodgovarajuće instrumente ljudskog jezika ispriča šta je to što On vidi/uviđa.[23] Bog Govori, kada i on isto tako ispoljava Božiju tačku-gledišta, pretežno to čini putem mitova ili pripovedajući o putovanju kap-duše. Ova arhetipska naracija je sastavni deo Beskonačne Inteligencije; ali je njena prva rasprava u celosti po svom karakteru stoji uz božansku analitiku, i utemeljena je u spontanosti Božijeg ne-posrednog (Junmediated – bez posrednika) viđenja/uviđanja.

RELEVANTNE ČINJENICE IZ DRUGIH IZVORA TOGA RAZDOBLJA

Odabrani tekstovi iz „Kombinovanog Dnevnika“ koji je vodio Babin mandali Faredoon N. Driver (Padri), Gangaran L. Pawar, Pandurang S. Deshmukh (Pandoba), Nadirsha N. Dastur (Nadirsha), i Faramroz H. Dadachanji (Chanji) tokom 1924-­27) i iz Meher Poruka (koje je publikovao K. J.
Dastoor tokom 1929-31) pojavljuju se na stranicama koje slede jer one bacaju svetlost na određene aspekte Beskonačne Inteligencije – bilo u vezi autorstva, sadržaja ili istorijske pozadine. Sadržaj „Kombinovanog Dnevnika“, ortografija I grube stilske greške su ispravljene i normalizovane (u odnosu na izvorni tekst), i nekoliko reči napisanih u Guđarat pismu su prevedene na latinični alfabet (italikom pisano).


[1] descend – poreklo, silazak, spuštanje, nagib, desant, pad, silaženje, strmina, iznenadni napad, rod, loza, potomstvo

[2] denying the succession of further birth and experience from the present experience

[3] In this process sanskaras are gotten rid of  by themselves, without the bhakta (devotee) having consciously to attend to the matter.

[4] in proportion to the extent of this bhakti’s practice

[5] but-un-Self-conscious –

[6] fundamental practices in the pursuit of  bhakti –

[7] conceived – gajen u sebi, isplaniran, izmišljen, izražen, osećen, pojmljen, pretpostavljen, shvaćen, smatran, smišljen, zamišljen; zatrudnela

[8] Keeping the company; keeping – čuvanje, držanje, održavanje, izdržavanje, zaštita, sklad, nadzor, povezanost, slaganje, starateljstvo, saglasnost, očuvanje, zadržavanje; company – kompanije, društva, udruženje, družina, gosti, posada, sagovornik, trgovačko društvo, banda, družba, trupa, četa

[9] desire of pleasing Him – pleasing – prijatan, atraktivan, krasan, umiljat, dopadanje, sviđanje, naslađivanje, zadovoljavanje, uveseljavanje, svidljiv, dopadljiv, mio

[10] when that glance is bestowed; glance – letimičan pogled, brz pogled, odblesak, pogledati, blesak, letimice pogledati, sevanje, sinuti, zablistati, brzo pogledati, pommisao; bestowed – smestiti, darovati, razmestiti, dati, pokloniti, oženiti, podariti, dodeliti, ostaviti na čuvanje, darivati, dati pronoćište

[11] Himself – Svojim (Realnim) Sopstvom

[12] self-nature –

[13] God-conscious perfect one who is oblivious to the universe –

[14] Precizno značenje „pira“ i „walija“ u  Beskonačnoj Intelligence kao  Sve u Svemu varira donekle; o ovome pogledaj napomenu na stranama 331 i 351. Bog Govori ovim rečima dodeljuje veoma precizno značenje – „pir“ upućuje na sveca šestog plana i „wali“ na sveca petog plana – koje oni ne nose konzistentno u ovom rukopisu iz 1920-tih.

[15] readers should construe occurrences of these words in the context in which they occur

[16] acquires – steći, (za)dobiti, postići, dobaviti, nabaviti, pribaviti, savladati, kupiti, uzeti,

[17] film projectionist – onoga koji projektuje filmove

[18] consciousness of itself  and by itself – svest(nost) o sebi/svome sopstvu i po sebi, svoja/svoga sopstva svest(nost)i svest(nost) po sebi; može biti svest(nost) o sebi i po sebi ili koja pripada sebi (odnosno svome sopstvu) i svest(nost) je po sebi

[19] Itself – , Sebstvo, Sebe*, po Sebi*, Sami*, sama Sebe*, vlastito Sebe*= Vlastitog Realnog Sopstva = VRS; Himself  – Sebe, po Sebi, sama Sebe, vlastito Sebe, Sebstvo = Svog Realnog Sopstva = SRS

[20] inscribes a horizon in consciousness – inscribe – upisati, napisati, ispisati, posvetiti, zapisati, uneti, pisati, staviti natpis, urezati na kamenu ili metalu (ime, posvetu); horizon –

[21] God Himself – Him+Self – Gog Svojim Realnim/Vlastitim Sopstvom

[22] obmana, varka, samoobmanu

[23] It is as if God Himself, observing the delusion of embodied souls (or thinkings) who take the imagination to be real, is trying to relate through the inadequate instrument of human language what it is that He sees