O zabrinutosti

Počeću ovu besedu time što ću vam reći da ne brinete! Kakva god muka da vas zadesi, treba da je podnosite s potpunom verom u i ljubavlju za Babu. Šta bi u najgorem slučaju moglo da se dogodi? Mogli bi ste da umrete. Toliko je očigledno da jednog dana morate da umrete, pre ili kasnije morate da odbacite ovo telo. Zašto onda da ne mislite kako vašeg tela već nema, i ponašate se nevezano? Morate da upamtite još jednu stvar: ja sam u svakome i u svemu, a pošto je Bog u svakome i u svemu, On zna sve. Zato se sasvim pokorite Njegovoj Volji.

* * *

Nekada ste bili dete, sada ste odrasli. Od detinjstva na ovamo preživljavali ste trenutke velikih radosti i tugovanja. Gde je sve to iščezlo? Radi se o tome da ni radosti ni tugovanja nikada nisu ni postojale, već ste usled maje mislili i doživljavali stvari lišene osnova. Kroz dvadeset ili trideset godina isto ćete tako da zaboravite današnje misli i zbivanja. Zato je za vas najbolje samo da me volite. Volite me čestito, radite za mene. Jedino ja opstajem, sve ostalo je tek prolazna predstava! U radu koji obavljate za mene ne sme da bude ni tračka izigravanja. Ne smete da imate nikakva očekivanja nagrade za rad koji obavljate. Zapravo, mnogo sam zadovoljan i srećan zbog vaše ljubavi i rada. Ne brinite.

* * *

Ne brinite. Budite srećni u mojoj ljubavi i nastavite da se čvrsto držite mog damana do samog kraja. Budite uvereni da će sve biti božanski dobro. Bog ne napušta one koji veruju u Njega. Oni koji me vole i koji me slušaju onako kako me treba voleti i slušati, jednoga dana biće na sličan način voljeni i slušani. Oni koji danas voljno izaberu da budu moji robovi, sutra će postati istinski gospodari.

* * *

D — brineš li se? Zar nisi čuo šta Hafiz kaže – ne tuguj? Ko je još zabrinut? Niko nije odgovorio. Ako niko nije zabrinut, Baba je pokazao gestovima, ja moram da se zabrinem. Ali, moja briga meni predstavlja veliku zabavu! To je moja vrlo stara navika da brinem zbog čitave kreacije, da neprestano brinem o oslobađanju čitave kreacije iz okova života i smrti. To mi je velika zabava. Neki mi dolaze da bi se izlečili od bolesti, da ih blagoslovim boljim izgledima u životu, ili zbog posla, ili zbog dece, ili zato što imaju previše dece! A ja o svemu tome moram da brinem, pored svojih univerzalnih briga. Vidite da sedim ovde sa vama, ali ja sam istovremeno na svim nivoima svesnosti, na svim mestima na karti koja je pred vama. Ima duša u suptilnom svetu kojima sam potreban – i eto me za njih; ima i onih u mentalnom svetu kojima sam potreban, te sam i tamo sa njima. Vi ste u grubom svetu, zato otkrivate da sam sa vama u grubom svetu; oni iz suptilnog sveta me nalaze u suptilnom svetu, a oni iz mentalnog sveta nalaze me u mentalnom svetu. Blagoslovena je ona retka osoba koja me otkrije onakvog kakav zapravo jesam … No, upamtite, nemojte brinuti! Prihvatite Hafizov savet i ne brinite!

* * *

Ne brinite. Briga se gomila i dobija na snazi, te postaje navika dugo pošto njen prvobitni uzrok prestane da postoji. Kada ste bili mladi, događalo se ovo i ono, plakali ste, bili ste tužni, i počela je briga, te i posle pedeset godina još uvek brinete, iako je davno prohujalo vreme kada se briga začela u vama. Kada prođe narednih pedeset godina, na kraju tog perioda mogli biste i dalje da brinete zbog nečega što se zbiva sada. To je suludo!

Sada ste zabrinuti zbog nekih okolnosti, premda ste iskusili sve okolnosti. Bili ste slepi, bolesni, siromašni, stari, mladi, lepi, ružni. Brinete zbog svoje dece, a imali ste bezbroj dece i oni su imali bezbroj roditelja i dece. Brinete zbog posla – bili ste u svim mogućim zanimanjima. Brinete zbog žene – imali ste toliko žena. Bili ste sve i iskusili ste sva stanja, a ipak brinete zbog najmanje sitnice koja vam se dogodi.

* * *

Sve isijava iz mene, ali nije stvarno. Da sanjate i da vam se pojavim u snu i kažem da to nije stvarno, rekli bi ste mi, „Baba, ja u ovim stvarima uživam i znam da su stvarne.“ Teško je to razumeti. Sada vam u vašem budnom stanju kažem, ništa nije stvarno, zato ne brinite. Kako da prestanete? Mislite na mene. Volite me. Hrist je sa božanskim Autoritetom rekao, „Gresi su vam oprošteni“, a ja sa božanskim Autoritetom kažem, „Volite me i vaše brige će iščeznuti.“

Stvarnost nije moguće opisivati – to je teško ostvarivo. Jedan u milion postaje ljubavnik Boga, a jedan od miliona ljubavnika dobija Ostvarenje. Ovo zvuči nemoguće. Baba kaže, imate priliku jer sam ja ovde sa vama i kažem vam, „Volite me.“

* * *

Dvojstvo označava odvojenost. Odvojenost podrazumeva strah. Strah izaziva brigu.

Put Jednosti je put ka sreći. Put mnogosti vodi brigama. Ja sam Jedan bez drugog, zato sam večno srećan. Vi ste odvojeni od svog Sebstva, zato stalno brinete. Ono što vidite je za vas nepobitno stvarno, a za mene je to apsolutno lažno. Jedino sam ja stvaran i moja marđi (volja) vlada kosmičkom Iluzijom.

Istina je kada kažem da ni talasi ne talasaju, niti lišće leluja bez moje volje. Onoga časa kada silina vaše vere u mene dosegne vrhunac, zauvek se pozadravljate sa brigom. Tada će sve patnje i uživanja iz prošlosti, zajedno sa svim onim što možete doživeti u budućnosti, za vas biti najljubavniji i najneposredniji izraz moje volje, a pošto ljubavnik postavlja volju Voljenog iznad svega ostalog, ne postoji ništa što bi podsticalo brigu.

Živite sve više u sadašnjosti koja je večno divotna i koja zaista nadaleko premašuje granice prošlosti i budućnosti. Ako i pored svega želite da brinete, neka vam jedina briga bude kako da se uvek spominjete mene. Zbog ovoga vredi brinuti, jer je to protivsredstvo za brigu.

Mislite na mene sve više i više, i sve vaše brige će iščileti u ništavilu, jer zapravo i jesu ništavne, a moja volja udešava da se ovo probudi u vama i u svima ostalima.