GANEŠ

U iskonu behu Adam i Eva

tako govore jevreji, hrišćani i muslimani.[1]

U iskonu behu Šiva i Sati-Parvati;

tako govore hindusi.

Mada su to različita imena za isto Jedno

značenje je identično jer su Adam i Eva

Šiva i Sati-Parvati.

Prva Duša, Adam i sve druge duše putuju u iluziji

kroz sve stadijume evolucije i involucije.

U Indiji priča o Ganešu oslikava sve ove likove

koji predstavljaju neke aspekte Adamovog putovanja,

jer je u Indiji Adamovo ime Šiva a Evino je Sati-Parvati.

Ova priča o Ganešu predstavlja priču o Šivinom putovanju

i razotkriva kako je Sin postao Otac,

i kako je Otac kroz Sina postao Sveti Duh.

U samom iskonu kreacije

Šiva i Sati-Parvati su bili venčani

(po želji Brame Stvoritelja

i mudrošću Višnua Održavatelja).

Sati osećaše da ne postoji niko veći od Šive;

i jednoga dana to i reče Šivi,

na šta joj On odgovori „RAM je veći no što sam Ja.“

Sati ču no ne mogade u to poverovati;

odlučila je da testira Ramu.

Šiva se jako usprotivio njenom planu

no Sati je ignorisala Šivin gnev i upozorenja

te ode u šumu gde je Ram bio u izgnanstvu,

gde se maskirala u Situ, Raminu ženu,

Ali kad je Sati prišla Rami pozdravio ju je rečim,

„Kako je Šiva?“ tako joj razotkrivši Svoju Svemoć.

Sati beše strašno osramoćena i postiđena

zbog pokušaja da prevari Sve-Znajuće Jedno

i zatražila je Ramin oproštaj; no Ram reče,

„Šiva ti mora oprostiti; On je tvoj muž a ne Ja.“

Sati se vratila Šivi no Ovaj beše toliko besan

da je više ne mogade prepoznati kao Svoju ženu.

„Uzela si formu Site“, izjavi Šiva ogorčeno,

„a ona je Moja majka! Kako da te tretiram kao Moju ženu?

Od toga dana Šiva je više nije dodirivao

i postao je veoma nezainteresovan za Sati

koja se osećala jako zanemarenom i nesretnom.

U to vreme, Satin otac, Kralj Dakša Pređapati,

organizovao je Jagnju (ritual vatre u počast bogova)

ali kralj nije pozvao Šiva, vlastitog zeta;

smatrao je da je Šiva neprijatelj.

(Rečeno je da je Dakša bio nepotrebno uvređen

očekujući da mu se Šiva pokloni kao kralju;

Šiva je to znao no nije se mogao pokloniti kralju

jer bi veliko zlo zadesilo Dakšu.

Rečeno je da ako jedan manji,

prisili jednog većeg da mu se pokloni,

strašna povreda zadesiće manjeg).[2]

Sati, to ne znajući insistirala je da ide sama

na jagnja (ritual) bogoštovanja te je Šiva nije mogao zaustaviti.

Našavši se u palati oseti se strašno poniženom

videvši da su bili pozvani svi bogovi sem Šive.

Kao dodatno poniženje, Šivina statua je bila postavljena

na vrlo ponižavajućem mestu u holu palate.

Videvši to sramoćenje i ponižavanje Šive

i našavši kako Dakša neće ni da čuje o tuzi njenoj

sirota Sati oseti se jako osramoćenom i neuvaženom

i bacivši se u ritualnu lomaču[3]

beše živa sažežana u pepeo![4]

(Rečeno je da se vodio veliki rat da bi se povratila Satina čast,

i da su se bogovi borili jedan s drugim u ime Šive,

jer velik beše bes Šivin

i ožalošćenost zbog smrti svoje žene

Tokom ovoga rata zbog nepoštovanja Šive,

Dakšu je ponos koštao glave.)

Mlada devojka, Parvati, podvrgla se mnogim podvižništvima

i pročišćenjima u svome životu samo zato

da bi osvojila Šivu za muža

i mnogo godina je patila.

Šiva se pomirio sa Sobom da je bez Sati[5]

i nakon izvesnog vremena su On i Parvati bili venčani.

Parvati je imala palatu i Šiva je živeo na Planini Kailaš.

Parvati je stvorila iz šafranove paste vlastite materice

dečkića da čuva dveri njene palate.

Ovaj dečkić bio je veoma snažan, snažniji od čoveka.

Jarosno je čuvao dveri palate

i odbijao sve koji su dolazili da vide Parvati,

čak i Gospoda Šivu Samoga.[6]

Nakon nekog vremena Šivini osobni telehronitelji (bogovi),

gledajući Gospodovo stalno ponižavanje

podsticahu Ga da ubije dečaka.

Gardisti behu postiđeni svojim stalnim neuspesima da to učine,

jer je dečak ponižavao svojom snagom čak i bogove.

Ali kako bi ga Šiva mogao ubiti kad Mu dečak beše

kao Vlastiti sin mada je bio stvoren od Parvati?

Šiva je želeo da voli dečaka kao sina

no ne mogaše podneti dečakovu aroganciju i gordost,

pa ipak ubiti ga beše nezamislivo.

Rečeno je da je jednog dana

dečak krišom gledao Parvati dok se kupala,

što je bilo striktno zabranjeno.

Šiva se razgnevio

saznavši da je dečak to zaista i učinio;

toliko bejaše besan da je izgubio živce te,

prišunjavši se dečaku,

jednim udarcem mača mu je odsekao glavu.

Dečak ležaše mrtav, glava i telo mu behu razdvojeni,

krv je prekrila pod palate;

no svi gardisti behu radosni

jer se Šiva dokazao superiornim.[7]

No potom Šiva oseti snažno kajanje

jer on bejaše samo dečkić i beše poput sina.

Zarad Parvati koja bejaše duboko ožalošćena

i preklinjaše Šiva da vrati njihovog sina u život,[8]

Šiva je poslao Bramu i Višnua u džunglu

da dovedu prvu životinju koja im pređe put.

To je bio jedan slon!

Šiva je odsekao glavu slonu i

stavi je na dečakova ramena.

Šiva je potom vratio dečaka iz mrtvih;

i od tada je živeo sa glavom slona

i telom dečaka

(i zauvek će tako živeti).

Ime mu je Ganeš i sada i zauvek

je najomiljeniji od svih bogova.

Svaki lik u ovoj priči o Ganešu ilustruje

neki aspekt svesnosti Šive, Prve Duše, Adama,

Beskonačne NeSvesnosti, ili Vragolstog Deteta, Šejtana.

U početku Šiva je grubo svesni čovek[9]

oženjen sa Sati, Originalnom Majom (Ništa)

koja je želela da oproba svoje moći na Sveznanju

koje je Svemoć, Jedna Moć – Znanje.

Kada je Kap-Duša (Šiva) prepoznao

da je Ništa „Njegova“ majka

(Sati u formi Site)

više uopšte nije prijanjao uz „nju“[10]

(Šiva neće dodirnuti Sati),

Duša stupa na Duhovni Put – raz(o)dvajanje.[11]

Gruba Iluzija (Maja) postaje Njegov“ nepijatelj (Dakša ponižava Šiva)

koji mora biti uništen

(Sati baca sebe u ritualnu vatru).[12]

Nakon mnogih napora na Putu

(Parvati se podvrgavala podvižništvu), suptilna svest je dosegnuta

(Šiva je oženio Parvati – Finiju ili Suptilnu Maju)

Šiva tada postaje svestan mentalnog sveta

(Šiva zauzima Svoje sedište na Planini Kailaš)

i Parvati živi u palati (nebu)

dok je Ganeš (Um) rođen van iz Parvati.

U nebu je sve moguće i sve je dato:[13]

van iz ulja svog vlastigog tela – izlučevine materice,

Parvati stvara sina.

Pošto je Ganeš imao um deteta, čist i nevin,

ali snagu mnogih ljudi, arogantan je i nadmoćan;

gardisti ne mogu podneti ovo ponižavanje

jer je on jači od makog od njih

te razmišljahu o ubijanju dečaka.

Šiva je pak podnosio Ganešovu aroganciju

jer Mu je on bio kao sin.

Napokon Ganeš učini zabranjeno

vide majku svoju nagu dok se kupa

(smisao je da je sagledao iluziju koju um stvara),[14]

i toliko razgnevio Šiva da je izgubio živce

i zakleo se da će ubiti sina.

Dok je Ganeš ležao mrtav,

Šiva je realizovao da je Ganeš zbilja Njegov sin,[15]

Originalno Seme, (Bramand),

a da je On po Sebi Otac.[16]

Pošto Ganeš beše vraćen u život iz mrtvih, on je postao Sveti Duh

(svesnost svih Đivatmi kroz Univerzalni Um,

Jedan koji se vraća iz Realne Smrti, Nirvane).

Jednom poništeni individualni um

zamenjen je s Univerzalnim Umom – slonova glava.

Kap, predstavljena dečakovim telom,

postaje Okean Uma,

predstavljen dečakom koji nosi

divovsku glavu slona.

Kao što Šiva predstavlja Prvu Dušu koja realizuje Boga Samoga,

Ganeš predstavlja tu istu Prvu Dušu

po Svom povratku u kreaciju kao Avatar.

Ganeš je niko drugi do Drevno Jedno – Adi-Puruša;[17]

vraća se nakon što je bio obezglavljen,

izgubivši svoj individualni konačni um

stekao je Univerzalni Beskonačni Um.

Ganeš je postao Sin Oca, Šiva,

i tako je postao Otac svih Sadgurua

kao što je Šiva postao Otac svih Šiv-Atmi.

Ganeš, zbog svoje nevaljalštine i znatiželje

(iste kao i Vragolstog Pileta)

videvši svoju majku nagom, a što beše zabranjeno,

(kao i voćka u Vrtu Edenskom)

napokon se podvrgava poništenju ograničenog uma,

(Šiva odseca Ganešovu glavu).

Kada je glava odsečena, Ganeš leži mrtav;

um je ne-svestan kreacije.

Kada Šiva na Ganeša stavi slonovsku glavu,

Ganeš postaje Beskrajno Svestan

Beskonačne NeSvesnosti.

Ganeš beše prvi u kreaciji koji posta O-Bogotvoren,

i on je taj Isti Drevni Jedini

Koji se spušta uvek iznova,

eru za erom kao utelovljenje Univerzalnog Uma,

Beše to Đivatma (điv – Sveta Avet)

u Šiv-Atmi (Šivi – Sinu) Koji je doživeo sve aspekte

Maje kroz Sati, Parvati i Kailaša,

i koji u kraju kao Otac

postaje Sin kroz formu Ganeša.

Ganeš predstavlja Cilj života –

Beskonačni Um.

Ovaj arogantni i radoznali dečak, Ganeš

mora da nosi breme kreacije na vlastitim plećima,

to je predstavljeno slonovom glavom

koju nađoše Brama i Višnu.

Slonova glava predstavlja Univerzalni Um;

to je golema glava

postavljena na krhkim plećima dečaka.

Nošenje slonove glave simbolizuje

da je iluzija izobličena

impresijama koje opstaju u ljudskoj svesti,

kombinacijom prirodnih i ne-prirodnih sanskara.

Življenje sa slonovom glavom koja počiva na njegovom torzu

simbolizuje Ganešovo beskonačno breme,

patnju i agoniju usled čovekovih ne-prirodnih sanskara,

a njegov posao je da ih izbriše.

Ganeš je najomiljeniji od bogova

jer on to može podneti;

može podneti beskonačnu patnju.

(To je isto breme koje pada na glavu

Vragolstog Pileta kad ugledavši sve ostale piliće

biva ispunjen sažaljenjem

pa iz samilosti podnosi njihovu patnju.)

To je dečak koji predstavlja Drevno Jedno, Adi Puruša;

dečje telo simbolizuje čistotu kreacije

uprkos bremenu čovečanstvovih prirodnih i ne-prirodnih sanskara

simolizovanih slonovom glavom koju mora da nosi.

To omiljeno jedno on,

Jedan nikada ne zaboravljeni,

jer podnosi beskonačnu patnju.

O kako arogantan bejaše, i kako za to mora plaćati –

za kakvu samo đavolštinu moraše plaćati!

Taj arogantni dečak koji je izgubio svoju glavu,

to Vragolsto Pile koje se probilo van iz svog jajeta.


[1] svi zajedno

[2] ako jedan koji je manji prisili jednog koji je veći

[3] i ona sažeža svoje-sopstvo u ritualnom ognju i pretvori se u pepeo

[4] sagoreti u vatri/ognju ljubavi i pretvoriti se u pepeo reprezentuje pročišćenje a i sam pepeo se koristi kao sredstvo za čišćenje.

[5] Šiva je u Svome Sopstvu našao mir, to jest tu više nije bilo Sati, bila je uklonjena iz Njega

[6] even Lord Shiva Himself – čak i Gospda Šive Sebstvom – nije dozvoljavo pristup čak ni Sopstvu Gopsoda Samoga da prođe

[7] for Shiv had proven Himself the superior – jer je Šiva dokazao/potvrdio/pokazao SvojeSopstvo (Sebe, Vlastito Sebe/Sopstvo, Svoje Realno Sopstvo, Jastvo, Atman) superiornim

[8] to restore their son to life – da oživi njihovog sina

[9] human – ljudsko

[10] attachmenet to it– ljubav, simpatija, odanost, privrženost, pričvršćenost, veza, vezivanje, naklonost, sklonost ka, prema njoj ili za nju

[11] detachment – odvajanje, ravnodušnost, duševni mir, razjedinjavanje, otuđenost, odvojonost, izdvojenost, razvezivanje

[12] Sati baca svoje(lažno)sopsto/sebstvo u oganj – sagorevanje u ognju grubih sanskara koje navode Dušu da se poistoveti sa telom pa ona doživljava svoje sopstvo kao telo, kao materijalno.

[13] anything – sve, išta

[14] he saw into the ilusion –

[15] Shiva realized tat Ganesh was really His son – Šiva je postao i doživeo da je u realno (u realnosti) Ganeš Njegov sin –

[16] He Himself – da je On Svojim Realnom Sopstvom Otac

[17] Adi (prvi) Puruša (Čovek)