Man-O-Naš ili poništenje uma

Bog je svuda i čini sve.

Bog je iznutra i zna sve.

Bog je spolja i vidi sve.

Bog je onostran i JESTE sve.

Jedini Sve-prožimajući, Sve-razumevajući, Svemoćni Bog, koji je Sebstvo našeg sopstva, i pored koga ništa drugo nije stvarno, pomogao mi je i vodio me za vreme Man-O-Naš perioda u mom radu* , i sada me navodi da vam naložim sledeće:

Pokušavati da umom razumete ono što um nikada ne može razumeti je uzaludno; a pokušaj da se zvucima jezika i u obliku reči izrazi transcendentalno stanje duše još je uzaludnije. Sve što su mogli da kažu, što su rekli i što će reći, oni koji žive i doživljavaju ovo stanje, je da kada se izgubi lažno sopstvo, Pravo Sebstvo se otkriva; da rođenje Stvarnog jedino može da usledi po umiranju lažnog, i da je umiranje za sebe … istinskom smrću koja okončava svako umiranje … jedini put ka beskonačnom životu. To znači da kada um sa svojim satelitima … željama, prohtevima, žudnjama … potpuno izgori u vatri Božanstvene Ljubavi, beskonačno, neuništivo, nedeljivo i večno Sebstvo se ispoljava. To je Man-O-Naš, poništenje lažnog, ograničenog, jadnog, neukog, razorljivog „ja“, koga zamenjuje stvarno „Ja“, večni vlasnik Beskonačnog Znanja, Ljubavi, Moći, Mira, Blaženstva i Slave, u svom nepromenljivom postojanju. Man-O-Naš mora da iznikne u veličanstvenom stanju u kome množina odlazi, a Jednota dolazi; neznaje odlazi, a Znanje dolazi; ropstvo odlazi a Sloboda dolazi. Svi smo mi trajno ukotvljeni u beozbalnom Okeanu beskonačnog Znanja, a ipak smo beskrajno neupućeni u to, sve dok um, izvor sveukupnog neznanja, zauvek ne nestane; jer neznanje prestaje da postoji kada um prestane da postoji.

Sve dok se neznaje ne ukloni i Znanje ne stekne … Znanje kojim se Božanski Život doživljava i živi … sve što pripada duhovnosti čini se protivrečno.

Za Boga, koga ne vidimo, kažemo da je stvaran; a za svet, koji vidimo, tvrdimo da je lažan. U iskustvu, ono što stvarno postoji za nas, zapravo ne postoji; a ono što ne postoji za nas, uistinu postoji.

Moramo da izgubimo sebe da bi smo se pronašli: tako sam gubitak biva dobitak.

Moramo umreti za sebe da bi smo živeli u Bogu: tako smrt znači Život.

Moramo da postanemo sasvim prazni da bi nas Bog u potpunosti posedovao: tako potpuna praznina podrazumeva apsolutnu Punoću.

Moramo da se razodenemo od sopstvene ličnosti tako što nećemo posedovati ništa, da bi smo nestali u Bogu: tako ništa znači Sve.