Bog kao Istina

Svaki čovek i svaka stvar, naprosto, jesu Bog, a Bog kao Istina, može da se ostvari uz pomoć gurua ili Učitelja. U ovoj zemlji se obično vedantizam dovodi u vezu sa ovakvim predočavanjem Najvišeg. Mene ne zanima vedantizam, sufizam ili bilo koji drugi „izam“, već samo Bog kao Istina koji dospeva u naše iskustvo, po iščezavanju ograničenog i ograničavajućeg ego-uma. Bog je nepokolebljiva i večna Istina. On Sebe otkriva i dovodi u vezu sa onima koji Ga vole, traže i predaju Mu se – bilo Njegovom bezličnom aspektu onostran imena, oblika i vremena, bilo Njegovom ličnom aspektu. Običnom čoveku je dostupniji preko Bogo-čoveka, koji uvek dolazi i dolaziće da prenese svetlost i istinu napaćenom čovečanstvu, koje mahom tumara u tami.

Zbog potpunog jedinstva sa Bogom, Bogo-čovek večno uživa u stanju „ja-sam-Bog“, koje podjednako odgovara vedantičkom Aham Brahmasmi i sufijskom Anal-Haq, ili Hristovoj objavi: „Ja i moj Otac smo jedno.“ Po iskustvu sufija, Anal-Haq, ili stanje „ja-sam-Bog“, je vrhunac Hama-Oosta, što znači da je sve Bog i da ništa drugo ne postoji. Pošto se u ovom pristupu kontemplira samo „Bog bez ičeg drugog“, nema mesta za ljubav prema Bogu ili žudnju za Bogom. Duša poseduje intelektualno ubeđenje da je Bog. Ipak, da bi zaista iskusila ovo stanje, ona prolazi kroz intenzivnu koncentraciju ili meditaciju na misao: „Ja nisam telo, ja nisam um, ja nisam ni ovo ni ono; ja sam Bog.“ Tada duša kroz meditaciju doživljava ono što je pretpostavila da jeste. Ovaj način doživljavanja Boga ne samo da je težak, već je i suvoparan.

Put je daleko stvarniji i radosniji kada postoji raskošna igra ljubavi i odanosti Bogu, koja iziskuje privremenu i prividnu odvojenost od Boga i žudnju za sjedinjenjem sa Njim. Ovu privremenu i prividnu odvojenost od Boga, duša potvrđuje kroz dva sufijska pojma, Hama az Oost, što znači „Sve je od Boga“ i Hama Doost, što znači „Sve je za Voljenog Boga“. U oba pojma, duša spoznaje da je njena odvojenost od Boga samo privremena i prividna, te intezivnom ljubavlju koja potire svaku dualnost, teži da povrati izgubljeno jedinstvo sa Bogom. Jedina razlika između ova dva stanja je što duša u stanju Hama Doost biva zadovoljna Voljom Boga kao Voljenog, dok u stanju Hama az Oost duša ne žudi ni za čim do za sjedinjenjem sa Bogom.

Pošto duša, koja je zatočena, može da se izbavi samo Božanskom Ljubavlju, čak i Savršeni Učitelji koji su dostigli potpuno jedinstvo sa Bogom i doživljavaju Ga kao jedinu stvarnost, često prividno stupaju u oblast dualnosti i govore jezikom ljubavi, obožavanja i služenja Bogu u Njegovom Neispoljenom Bivstvu, kao i u svim bezbrojnim formama preko kojih On Sebe ispoljava.

Božanska Ljubav kakvom su je opevali hinduski sveci poput Tukarama, podučavali hrišćanski mistici poput Sv. Franje, propovedali zoroastrijski sveci kao što je Azer Kaivan, i učinili je besmrtnom sufi pesnici poput Hafiza, ne gaji ama baš nikakvu primisao o sopstvu. Ona potire sve želje i slabosti koje pothranjuju ropstvo i iluziju dualnosti. Naposletku, ona sjedinjuje dušu sa Bogom, i time joj donosi istinsku Samo-spoznaju, trajnu sreću, neosporni mir, nesputano razumevanje i neograničenu moć. Da budete naslednici ovog večnog života, koji dolazi onima koji tragaju!