Potražnja za Bogom

Nema tr`i{ta na kome se mo`e pribaviti Bogo-ostvarenje. A ~ak i da neko ponudi ovo ostvarenje, bilo bi izuzetno malo kupaca. Svet je toliko utonuo u neznanje da nema sposobnost da oceni vrednost duhovne Istine. Ipak, U~itelji se stalno iznova trude da pomognu zbunjenim i neve{tim masama ljudi, opisuju}i Bo`estvo jezikom koji mogu da razumeju. Spu{taju}i se na njihov nivo, mogu da im daju tek neke letimi~ne poglede na Istinu. Ovaj dar, me|utim, najve}im delom ne prodire do onih koje prekriva debeli sloj neznanja, jer su im umovi, usled uobi~ajenih ovozemaljskih navika mi{ljenja i ose}anja, postali kruti i nepopustljivi.

Svet u najve}oj meri ne uspeva da uva`i vrednosti zaista bitnih stvari. A me|u onima koji ih uva`avaju, ve}ina ima prepreku da iz njih izvu~e ma kakvu korist. Ovo mo`e da se ilustruje pri~om. U nekom selu jedan posve}enik Bogu je ve}i deo svog `ivota proveo u obo`avanju. Posle mnogih godina obo`avanja, u njegovom umu rodila se nova `udnja za ostvarenjem Boga kao Istine. Postao je toliko nemiran da je odmah po`eleo da ima ovo vrhunsko iskustvo. Jednog dana je oti{ao do Mudraca, koji je samo {to je stigao u uobi~ajenu posetu tom selu. Pri{av{i Mudracu uz veliko po{tovanje, ~ovek re~e, „Lutao sam iz mesta u mesto kao hodo~asnik; posetio sam mnoge mudrace i svece ne bih li dobio njihovu pomo} i blagoslove. Ali, nisam ni blizu ispunjenja moje jedine `elje; a dovoljno sam ~ekao. Sada u potpunoj predanosti prilazim tebi, da bih, ako mogu, od tebe dobio ovu svetlost i pomo}.“

^ovek je ovo izrekao sasvim iskreno, uveren da je zaista spreman da primi najvi{e duhovno iskustvo, ne znaju}i da je u stvari potpuno nespreman da primi ne{to toliko neizmerno. Nije ni bio svestan {ta tra`i. Stoga, da bi mu pokazao koliko mu je zapravo neophodna mnogo podrobnija priprema, Mudrac iz svoje odore izvadi dragi kamen nalik mermernom. Zatim ga dade ~oveku rekav{i, „Uzmi ovaj kamen i sa pijace donesi pet funti povr}a.“ Ne znaju}i pravu vrednost dragog kamena, posve}enik je pogre{no smatrao da je od mermera. U svom neznanju po~e da okleva, misle}i da nema svrhe da zapo~inje ne{to {to je, po njemu, osu|eno na neuspeh. Kada je Mudrac zatra`io da se ne udubljuje u sopstvena razmatranja, nego da se poduhvati onoga {to se od njega tra`i, ipak je odlu~io da poku{a.

Kada je posve}enik zatra`io pet funti povr}a u zamenu za kamen, svi su mu se podsmevali {to o~ekuje toliko mnogo u zamenu za tako bezvredni komad mermera. Neko je, ipak, pomislio da to mo`e da bude lepa igra~ka za njegovo dete, ali ponudio je samo ~etiri funte povr}a. Posve}enik se vratio Mudracu ispri~av{i {ta se desilo. Mudrac je sada od njega tra`io da u zamenu donese pet funti slatki{a.

Kada je oti{ao na pijacu sa novim nalogom, ponovo su mu se svi podsmevali. Ipak, be{e tu jedan koji je hteo da stavi dragi kamen u prsten, ali sredstva mu nisu dopu{tala da takav kamen kupi u draguljarnici. Mada je bio uveren da je ovaj kamen samo od mermera, pomislio je da bi mogao da ga stavi u prsten kao la`ni dragulj. Zato je pristao da se trampi, ali je u zamenu ponudio samo ~etiri funte slatki{a. Posve}enik se ponovo vratio Mudracu i ispri~ao mu {ta se dogodilo u njegovom drugom poku{aju.

Mudrac je sada od njega zatra`io da od nekog kova~a dobavi sto rupija kao cenu za kamen. Kada je oti{ao na pijacu po tre}em nalogu, opet su mu se svi podsmevali. Ipak, jedan kova~ je pomislio da bi to mogao da bude pravi dragi kamen, ali je za njega ponudio samo devedest rupija. Posve}enik je sada bio na ivici strpljenja. U sva tri poku{aja nije uspeo. Zato je zamolio Mudraca da vrati kamen u svoju odoru, po{to on nijednom nije bio kadar da za njega dobije onoliko koliko je Mudrac hteo.

Mudrac je sada od njega zatra`io da poku{a od nekog draguljara dobije hiljadu rupija. Tako on sa kamenom ode do draguljara. Draguljar je odmah prepoznao da je to zaista vredan dragi kamen i znao je da cena ni u kom slu~aju ne mo`e da mu bude ni`a od dvadeset hiljada rupija. Pomislio je da mu se ukazala `ivotna prilika da iskoristi nekoga ko je potpuno neupu}en u vrednost dragulja. Stoga je, u nastupu nekontrolisane pohlepe i `elje da do krajnosti izvu~e korist, ponudio samo osam stotina rupija, izgubiv{i time stvarno povoljnu priliku.

E tu je posve}enik potpuno izgubio strpljenje te je, baciv{i kamen, rekao Mudracu, „Do{ao sam kod tebe radi ostvarenja najvi{e Istine i da bih postigao sjedinjenje sa Bogom, a ne da se satirem na uzaludnim zadacima. Ili mi daj ono za ~ime te`im, ili me pusti da se vratim svojim uobi~ajenim du`nostima.“ Mudrac mu potom odgovori, „Nikada ne mo`e{ da postigne{ sjedinjenje sa Bogom, ako ne poseduje{ neiscrpno strpljenje. Ako nisi u stanju da podnese{ jedan ovako obi~an ispit, nema nimalo izgleda da si sposoban da podnese{ `estoka isku{enja sa kojima pravi tragalac za Najvi{im mora uspe{no da se suo~i. Za tebe je najbolje da se vrati{ u svet. Ali, pre nego {to to u~ini{, voleo bih da razume{ smisao onoga {to si video prilikom ~etiri poku{aja da proda{ dragi kamen.“

Mudrac zatim nastavi, „Prodavac koji ti je ponudio ~etiri funte povr}a je poput mno{tva koje ne zna ni{ta o bo`anskoj besmrtnosti poznatoj kao Bog. Oni ~ak ni ne naslu}uju da jednog dana i sami moraju do}i u posed ovog neprocenjivog blaga. Prodavac slatki{a, koji je ponudio ~etiri funte, nalik je ozbiljnim i misaonim osobama koje ponekad bivaju svesne da treba da promene svoj na~in `ivota, ali se zadovoljavaju prihvatanjem druge la`ne stvari u zamenu za onu la`nu stvar koje su se ve} zasitili. Ne `ude previ{e da do|u u posed ne~eg zaista vrednog. Sve {to `ele je samo izvesna promena, zato {to su potpuno nezadovoljni onim {to su bili u stanju da iskoriste od `ivota.

Kova~, koji je ponudio devedest rupija, je kao tragalac koji zna da postoji vi{i `ivot i `eli da ga poseduje, ali nedovoljno je iskren da bi u~inio bilo kakav stvarni napor ka njemu. A draguljar, koji je znao pravu vrednost dragog kamena ali je ponudio samo osam stotina rupija, je poput napredne du{e koja zna pravu vrednost ve~nog `ivota, ali bi da ga dobije bez pla}anja prave cene, a to je predaja izdvojenog ego-`ivota. On se nada da }e prevariti U~itelja, nude}i da obavi mnoge druge stvari {to je znatno ispod njegovih najni`ih merila.

Mudrac je potom ovako zaklju~io, „A ti si, dragi moj ~ove~e, kao oni nesre}nici koji odbijaju da u~e od iskustva. Na svojim uzastopnim zadacima imao si ogromnu priliku da uo~i{ da je kamen koji sam ti dao dobijao sve ve}u cenu kako su osobe kod kojih si odlazio bivale sve promu}urnije. Ipak, i dalje si se dr`ao svog po~etnog uverenja da on nema nikakvu vrednost. [tavi{e, u svom o~ajanju si se ~ak osmelio da odbaci{ ne{to istinski vredno. Tebi je potrebno vi{e iskustva i treba da u~i{ od svog iskustva, kao i od iskustva drugih.“

Veoma su retki oni koji mogu da cene istinsku vrednost duhovnog `ivota. A ~ak i me|u tom nekolicinom, ve}ina nastavlja da biva u vlasti tri~avih pobuda na koje se smatra primoranom usled predodre|enih sklonosti.

Oni propu{taju prilike da u sopstvene `ivote prime velike vrednosti koje opa`aju kao istinite. Najvi{e {to urade u odnosu na ove vrednosti je da o njima govore ili pi{u zbog drugih, ili da ih smatraju zanimljivim na~inom za ispunjavanje besposlenih sati. Vrednost nije vrednost ako se ne `ivi. Kada ~ovek samo obr}e zamisao o vrednosti u svom umu, ova zamisao biva potpuno ista kao svaka druga strogo intelektualna predstava – igra~ka za igranje.

Energija koja se razvija pukim razmi{ljanjem, govorenjem ili pisanjem, nalik je pari koja izlazi kroz pi{taljku `elezni~ke lokomotive. Ona pravi buku, ~ak je i zanimljiva, ali ni za pedalj ne mo`e da pokrene samu ma{inu. Nikakva koli~ina zvi`danja ne mo`e da pokrene ma{inu. Para treba da se pametno obuzda i iskoristi, da bi napokon odvela ma{inu do njenog odredi{ta. Zato su mudraci odvajkada insistirali na praksi umesto na teoriji. Ovo je pogotovo ta~no za one koji `ele da spoznaju i ostvare Boga.