Poseban Učiteljev voz

Ako ho}ete da idete u neko udaljeno mesto i ne nameravate da silazite na usputnim stanicama, naravno da }ete do tog odredi{ta po}i najbr`im vozom. Mase koje slede obrede i rituale da bi dosegli Boga kao Istinu su, takore}i, u teretnom vozu koji neodre|eno zastaje na razli~itim stanicama. Oni koji iskreno i posve}eno odaberu neko ime Boga i svoj `ivot posvete slu`enju ~ove~anstvu su, da tako ka`emo, u obi~nom vozu, koji se u svakoj stanici zadr`ava shodno utvr|enom voznom redu. Oni, me|utim, koji tra`e dru{tvo U~itelja koji je ostvario Istinu i izvr{avaju njegove naloge uz potpunu predanost i veru su u posebnom vozu, koji }e tragaoca odvesti do Cilja za najkra}e mogu}e vreme, bez ikakvih zastajkivanja na usputnim stanicama.

Bog je ve~ni izvor `ivota i mo}i. Raznolike du{e u razli~itoj meri uzimaju u~e{}e u `ivotu i mo}i, zavisno od svoje duhovne bliskosti sa Bogom. [to je neko bli`i Bogu ili Istini, ose}a se manje izdvojenim, a `ivot i mo} su mu izuzetniji. Oni koji postanu jedno sa Bogom su beskona~na riznica svekolike mo}i, `ivota, mudrosti i bla`enstva. Ostali tako|e u~estvuju u svemu ovome, u ograni~enom stepenu i shodno svom mestu u univerzumu. Ako se Bogo-ostvareni U~itelj uporedi sa glavnom elektranom, u kojoj se stvara elektri~na energija, ostale du{e mogu da se uporede sa podstanicama ili akumulatorima, koji primaju i ~uvaju ograni~enu koli~inu energije, i mogu da je koriste u granicama svojih individualnih sopsobnosti.

Pukom silom nije mogu}e um okrenuti Istini. U po~etku je potrebno da se on laskanjem domami iz svojih uobi~ajenih tumaranja, upravo na isti na~in na koji je potrebno privoleti decu da napuste igru i prihvate se u~enja. U~itelj beskrajno ve{to navodi tragaoca na Istinu. Kada se um privoli Istini, sva ~ula ga automatski slede. Ako su ~ula nalik vojnicima, um je poput njihovog komandanta. Kada se ~ula povuku iz svojih ometaju}ih aktivnosti, ego-umu je lako da sagori u razbuktaloj vatri Bo`anske Ljubavi.

Jedan od na~ina na koji U~itelj dovodi tragaoca do cilja je tako {to ga inicira u duhovno prosvetljeno slu`enje. Veoma je retko slu`enje koje osloba|a svesnost njenih stega. Mnogi svetovni ljudi, koji su naizgled posvetili svoje `ivote slu`enju ~ove~anstvu, u stvari slu`e svojim `eljama. Oni se zapravo trude da steknu ime ili slavu. ^ak i kada se usluga ~ini isklju~ivo sa mi{lju da se drugima u~ini dobro, veo dualnosti je jo{ uvek prisutan. Duhovno slu`enje ne sme nikoga da obavezuje. Naprotiv, onaj ko duhovn slu`i treba da oseti da njega obavezuje to {to je dobio priliku da nekome bude na usluzi. ^ak i ova faza u sebi sadr`i senku blage iluzije, jer je jo{ uvek prisutna misao o odvojenosti od onih kojima se slu`i, iako ne u preteranoj ili napadnoj meri. U savr{enom slu`enju nema primisli o bilo kakvoj odvojenosti izme|u onoga ko slu`i i onoga kome se slu`i. Dodu{e, jedino je Bogo-~ovek kadar da slu`i na ovaj na~in.

Obi~no je univerzalni um U~itelja povezan i sa svetom i sa Bogom. Neprestano je aktivan, neometan ~ak ni spavanjem, koje obi~nom svetu donosi psiho-fizi~ki odmor. Ako U~itelj `eli da se odmori od svog rada, on mora da se udalji od sveta, a ~im to u~ini, njegov univerzalni um ima te`nju da se stopi sa Istinom. Postoji opasnost da se veza sa svetom sasvim prekine. Ova pote{ko}a se obi~no prevladava pribegavanjem fizi~kim aktivnostima kao {to je planinarenje, tr~anje ili igranje. Ovakva fizi~ka aktivnost pru`a mu tako potrebno me|uvreme za psihi~ki odmor ili opu{tanje bez prekidanja njegove veze sa svetom.

Kada je u~enik voljan da ide Putem, na U~itelju je da u~enika odvede do visina postignu}a. U~eniku je ostavljeno da izabere da li }e kro~iti na Put ili ne. U~itelj treba da uputi gromoglasni zov: „Probudi se! Ustani ili ostani posrnuo zanavek!“, i da ubrza svesnost neodlo`ne potrebe za duhovnim napredovanjem. Na u~eniku je da ozbiljno obrati pa`nju na prodorni zov i dobro se pripremi za prelazak napornog duhovnog puta, koji nije ba{ posut ru`ama.

Duhovni put zahteva spremnost da se podnesu najte`e te{ko}e. On zahteva gvozdenu volju i srce koje se ne topi pred ovozemaljskim prizorima, nego nepokolebljivo ostaje na Putu. Neki jogin je ~ak video kako mu se `ena baca sa galerije i umire zbog njega, ali nije ga dotakla opsena maje, te se nije zaustavio ni da je pogleda. ^vrsto je usmerio um samo na zapoved svog U~itelja da treba svega da se odrekne i po|e za njim. Put ~esto zahteva ovakvu re{enost. U~enik mora da bude kadar da podnosi prekor ili porugu sveta kao da je to tek cvrkut ptica. Uprkos sveop{tem otporu, mora da bude sposoban da se ~vrsto dr`i svojih dobro promi{ljenih odluka.

Kada u~enik jednom odlu~i da ostane odan U~itelju i da ga sledi, ne sme da dozvoli da neki drugi svetovni obziri poni{te njegovu odluku. U~itelj retko zapoveda u~eniku da se odrekne svega i da ga sledi. To ~ini u slu~aju da u~enik pripada njegovom Krugu, zbog dugotrajne povezanosti sa njim u pro{lim `ivotima. ^ak i ako se dogodi da je pripadnik Kruga na drugom kraju zemaljske kugle, U~itelj motri na njega.

Prijatelji takvog u~enika mogli bi da po`ele da ga odvuku nazad u materijalni `ivot ni`eg sopstva i `elja. Ipak, U~itelj ga izvla~i na slobodu Istine, ponekad naizgled protiv njegovih `elja i nimalo se ne obaziru}i na to da li je on u tom trenutku mo`da veliki gre{nik.

U ovakvim slu~ajevima, ~esto se radi o tome da je Vi{e Sopstvo u~enika ve} donelo odluku da dosegne Istinu, iako ga privremeno bujanje `elja ponekad navodi da ose}a kako mu do toga nije stalo. To {to ga je na njegov sopstveni zahtev i uz njegovu dobrovoljnu predanost U~itelj prihvatio, name}e U~itelju neizbe`nu du`nost da ga izbavi iz daljeg `ivljenja u ropstvu, te da mu napokon pru`i duhovno savr{enstvo.

Dodu{e, ovo je povlastica samo onih koji su usled prethodne povezanosti stupili u krug U~itelja. [to se ti~e masa koje ~ine milioni ljudi, stav U~itelja je upravo obrnut. Oni ~esto procenjuju da su spremni za najvi{e duhovno postignu}e. Dolaze U~itelju sa iskrenim molitvama da ih uznese i oslobodi njihovih svetovnih obaveza i patnji. @ele da se posvete duhovnom putu odricanja i da na njemu napreduju. Uprkos njihove galame i nasrtljivih zahteva, U~itelj ih navodi da `ive u svetu i da godinama, a ponekad i kroz nekoliko `ivota, podnose najte`a isku{enja. Premda na ovaj na~in bivaju primorani da stoje i ~ekaju, malo po malo sti~u pravo da u|u u krug U~itelja, kada odano sprovode njegove naloge, usred zemnih okolnosti u koje ih je dovela njihova pro{la karma.

Mase dobijaju usmerenje a zatim im se prepu{ta da postepeno odra|uju sopstvenu sudbinu, sve dok zaista ne steknu pravo da budu prihva}eni u krug U~itelja. Sa druge strane, ~lanovi Kruga su stvarno izvan sopstvenih ograni~avaju}ih oklonosti, te ~ak i uprkos njihove o~ite nepripremljenosti za duhovni `ivot, bivaju provedeni Putem. Naravno, U~itelj nikada nikoga ne privla~i fizi~kom ili mentalnom silom. On jednostavno tako prilagodi svoje unutra{nje delovanje da u~enika privu~e Put Istine.

Kada u~enik ovako pri|e Putu, mora nepokolebljivo da se dr`i Istine i svog U~itelja, umesto da dopusti sebi da se koleba i menja poput vetrokaza. Ne sme da napusti Put koji je izabrao, ~ak ni uprkos velikih muka. Mora da bude kao stena na koju ne uti~e izlivanje fizi~kih, finansijskih, mentalnih ili emocionalnih pote{ko}a. Od njega se ipak ne o~ekuje da tek tako bude postojan na putu. U~itelj mu daje neophodnu snagu i uvek stoji iza njega sa svim beskona~nim mo}ima prisutnim u njegovom duhovnom savr{enstvu.

U~itelj dobrovoljno bira da do|e na svet ne bi li ga uzdigao, i pored svih njegovih mu~nih nedostataka i izopa~enosti. On mo`e da odlu~i da najgorem gre{niku pru`i na korist svoju viziju i mo}i. A kada gre{nik, {to bolje mo`e, iskreno iskoristi ovo preimu}stvo, pravovremeno mo`e da nadma{i i najbolje svece li{ene poniznosti da se predaju U~itelju koji je ostvario Istinu, i pored toga {to skapavaju na Putu, pokrenuti silom svoje prirode. Oni koji imaju prednost da ih U~itelj uznese, ne moraju da slede razli~ite duhovne Puteve ili Joge u njihovim osobenostima. Svi se oni uspe{no stapaju u jedno, bez ikakve potrebe za posebnim naporima.

Iskrenom predano{}u U~itelju, u~enik je vrlo blizu zaustavljanju uma, {to je cilj ve}ine metoda u jogi. Misle}i danono}no na U~itelja, u~enik skoro da posti`e krajnju svrhu razli~itih praksi meditacije i koncentracije. Uzdi`u}i rad za U~itelja iznad svojih li~nih potreba, on posti`e cilj sveg odricanja. Slu{aju}i U~itelja po svaku cenu i nesebi~no mu slu`e}i, gotovo da sti`e do vrhunca Puta Delovanja. Razumevaju}i U~itelja onakvim kakav jeste, dolazi do kraja Puta Znanja. A vole}i U~itelja iznad svega ostalog, postaje jedno sa njim kao Istinom i tako dose`e Bo`estvo, krajnji cilj svekolikog traganja i napora. Kada kucne ~as, ostvarenje bo`anstvenosti neminovno dolazi preko U~itelja. Ono nikada ne biva dato pre vremena, a po{to kucne ~as, nikada se ni za tren ne odla`e.