Istiniti

Ve~na Istina ima tri aspekta – Dnjanu ili znanje, [akti ili mo} i Ananadu ili bla`enstvo. [ak{atkara ili ostvarenje ove trostruke bo`anstvenosti ili Istine je cilj tragaoca. Osobe koje su na putu delanja postaju Mahatme i sti~u njenu ve~nu mo}. Oni koji tra`e mudrost dobijaju njeno ve~no znanje. Oni koji se odlu~e za put Prema ili ljubavi dobijaju njenu ve~nu radost. Na kraju puta, svi moraju do}i do nedeljive celovitosti Istine, u svim njenim vidovima, mada su putevi mogli da im budu razli~iti. Onaj ko stigne na cilj je Istiniti.

Put ljubavi je najbr`i. Ljubav koja se probudi u tragaocu mo`e da se uporedi sa fizi~kim apetitom. Apetit prate misli o hrani, a onda redom, `udnja za hranom, pomo} kuvara, i najzad, ispunjenje pri uzimanju hrane. Duhovnu ljubav prate misli o Bogu, koje dalje proishode u ~e`nju za Bogom, pomo} Istinitog i kona~no u ostvarenje Boga. Tako se sti~e ve~no bla`enstvo. To je ispunjenje svih ostalih manjih ili ve}ih ushita na putu.

Prema-yoga ili put ljubavi ne ostavlja nimalo mesta za zaustavljanje ili odmaranje na pola putovanja. Ono tragaoca sigurno dovodi do Istinitog, a pomo}u njega do same Istine. Ljubav ~ini da ~ovek zaboravi sebe i svet, ostavljaju}i za sobom uzlete zanosa koji prate opojne letimi~ne poglede na Bo`ansko Bi}e. Kod Hafiza i ostalih sufi pesnika ona se poredi sa vinom. Bo`anska Ljubav i vino su ~esto protivni ustoli~enim verovanjima religije. Prvo prema{uje verovanja, a potonje ona zabranjuju. Oba opijaju i ~ine ~oveka nehajnim. Ali, dok vino vodi samo-zaboravu, Bo`anska Ljubav vodi samo-spoznaji.

Istiniti sebe vidi u svakome. On boravi u ne-dualnosti. Kada se ista voda sipa u raznobojne boce, ~ini se da je i sama raznobojna – u jednoj boci je zelena, u drugoj `uta, u tre}oj crvena. Ipak, voda je ista, a razlika je samo u bojama koje se vide. Prema tome, onaj ko je spoznao Istinu vidi jedno isto Sopstvo u svim raznolikim i {arenolikim formama. Dete iz neznanju mo`e po~eti da se prepire sa sopstvenim odrazom u ogledalu. Odrastao ~ovek, me|utim, zna da je to njegov sopstveni lik. On nema tako obavezuju} podsticaj. Sli~no tome, U~itelj je oslobo|en obaveznuju}ih podstreka dualnosti.

Polako i postepeno, U~itelj dovodi svoje u~enike do neograni~ene Istine. Ako se previ{e `uri, postoji opasnost da u~enik odbaci svoje fizi~ko telo, ili postane ma|zub, zato {to njegov ego-um u tom slu~aju biva preuranjeno poni{ten. Svaki pojedinac zahteva odvojeni i osobeni pristup, ba{ kao {to razli~iti delovi tela, kada ne funkcioni{u kako treba, zahtevaju poseban pristup, zavisno od prirode njihovog poreme}aja. Poseban pristup omogu}ava da razli~iti delovi povrate svoje uobi~ajeno i zdravo delovanje. Onda svi u savr{enom skladu mogu da rade za zajedni~ki cilj. Svi pojedinci su, takore}i, delovi univerzalnog `ivota Istine i svaki zahteva poseban pristup.

Na zemnim pozornicama ustoli~enih religija, kao i na ranijim stadijumima unutarnjeg puta, postoje raznolika i korisna pravila, shodno pristupu koji se sledi (Marga, Talim ili Rah). Ipak, tragalac od samog po~etka treba da zna da u kona~nom prosvetljenju nema ba{ nikakvih pravila. Niti do kona~nog prosvetljenja mo`e do}i zbog pridr`avanja bilo kakvih pravila. Ono u potpunosti mora da se prepusti milosti U~itelja koji je ostvario Istinu. Um prihva}enog u~enika je poput to~ka, koji se ve}i deo vremena okre}e samo u jednom pravcu. On odmotava nakupljene impresije. A um ostalih, koji tragaju bez U~itelja, nalik je njihalici u satu. On se obi~no kre}e u oba smera. Ponekad odmotava impresije, ali ih ~esto i namotava.

Vrlo je retko da se ~ovekov um kona~no odvrati od svetovnih ~ari. Da bi ste se probudili iz lakog i prijatnog sna, u samom snu mora da se pojavi ne{to zastra{uju}e kao {to je tigar. Na isti na~in, ako oni koji su uronili u svet treba da se oslobode iluzije i preusmere svoj um, u njihovom `ivotu mora da se desi ne{to u`asno i neprijatno. Ova preusmerenost se prvo iskazuje sve ve}om nevezano{}u za telo.

Fizi~ko telo nije ni{ta drugo do hrana koju ~ovek jede. Telo asimiluje deo hrane koristan za telesni razvoj, a beskoristan deo odbacuje. Ono {to je odba~eno je isto tako hrana kao i ono {to je asimilovano. Ako je ~ovek krajnje ravnodu{an prema izba~enim ostacima, za{to da nema istu nepristrasnost prema asimilovanoj hrani koja postaje njegovo telo? Za{to bi ronio suze, kada posle smrti mora da odbaci i telo?

Na kraju krajeva, samo telo je neka vrsta hrane za du{u, kada slu`i izvesnom cilju du{e. Kada postane nekorisno, du{a ga odbacuje kao ne{to {to vi{e ne slu`i nijednom njenom cilju. Nema apsolutno nikakvog smisla oplakivati gubitak fizi~kog tela, bez obzira da li smo mi izgubili svoje telo, ili su drugi izgubili njihovo. Kada odbaci jedno telo, du{a po potrebi mo`e da preuzme drugo telo. Sve dok hrana unapre|uje zdravlje tela, dobrodo{la je. Ako je, me|utim, zatrovana i postaje opasna za telo, s pravom se izbegava. Sve dok telo koristi duhu, ima smisla pridavati mu va`nost. Kada ne mo`e da poslu`i tom cilju, puko je neznanje i bole}ivost oplakivati njegov gubitak.

Telo propada prema nepromenljivom zakonu prirode. Za{to plakati i brinuti u trenutku njegovog raspadanja? Du{a ostaje netaknuta smr}u. Vi ste du{a, a ne telo. Ipak, pogre{no je nipoda{tavati fizi~ko telo, a najve}a duhovna nesmotrenost je poku{aj da se ono dokraj~i. Jedino u fizi~kom telu du{a ima priliku da postigne Bogo-ostvarenje. ^ak i Deve ~eznu da dobiju fizi~ko obli~je na zemlji. Su{ta je glupost ne voditi pravilnu brigu o telu; ili okon~ati sa njim zbog tri~avih nevolja i prividnih patnji. Iako je u redu brinuti o telu, pogre{no je vezivati se za njega, povla|ivati mu ili biti u njegovoj vlasti.

Kada ~ovek okrene le|a svetu a lice Bogu, mo`e da ~uje slatke melodije, oseti miomirise ili vidi lopte svetlosti. U svetlosnoj lopti obi~no vidi lik svog U~itelja koji mu se otkriva u blje{tavoj bo`anskoj veli~anstvenosti i savr{enstvu. Izuzetan sjaj i divota ovih svetlosnih lopti su toliko zanosni i zbunjuju}i da tragalac ne tra`i ni{ta drugo i biva sasvim izgubljen u netremi~nom zurenju u njih. Noor ili svetlosna lopta je stvaran predmet. To nije ni san ni privi|enje. Dodu{e, to je samo prvi stadijum na dugom putu i ne sme se pogre{no zameniti za cilj – postati bezobalni i bezobli~ni okean Istine.

Pogledajte sopstvenu senku. ^ini vam se da vam je tako blizu, da vas doti~e. Ipak, niste kadri da je uhvatite, niti da je preteknete u trci. Mo`ete do sudnjeg sana da idete za svojom senkom, ali ona }e vam izmicati i uvek biti malo ispred vas. Tra`iti Boga ego-umom je kao nastojanje da se pretekne sopstvena senka. To nije mogu}e, ne zato {to je Bog na bilo koji na~in daleko, ve} zato {to se do Stvarnog nikada ne mo`ete do}i preko la`nog. Bog vam je bli`i od va{e sopstvene senke. U stvari, On ne samo da je u vama, ve} je samo va{e Sopstvo. Ipak, nikada ne mo`ete dospeti do Njega, jer Ga tra`ite ego-umom koji Ga pretvara u varku. Ostvariti Boga nije lako, kao {to neki izgleda misle. Da bi se Bog video i ostvario, ego-um mora zaista da umre.

^ovek koji je okovan iluzijom ovog sveta nalik je zlatu pome{anom sa rudom. Kada se okrene od sveta, iz njega se postepeno uklanjaju ne~istote, sve dok najzad ne postane kao ~isto zlato bez primesa rude. Kada se vrati u svet, to je kao da svesno prihvata mutljavinu. To je razlog njegove patnje. Dodu{e, on zna da je pravo zlato, a ne mutljag. Ovo saznanje ga odr`ava u `ivotu. Kada je njegov posao na svetu gotov, ponovo odlazi u stanje neograni~ene ~istote. A i dok radi, nikada ne dozvoljava da mutljavina bude ne{to drugo sem povr{inski pokriva~, koji po `elji zaogr}e i svla~i, ne me{aju}i se sa njim. Istinski je te{ko savladati prvi uspon, pri kome se zlato sopstva odvaja od primesa obmane.

^ak je i osoba na {estom nivou jo{ uvek u iluziji. Onaj ko je na {estom nivou do`ivljava da proisti~e i Boga (Hameh Az Oost), kao i da je Bog sve (Hameh Oost). To je direktno vi|enje i iskustvo Valija, koji vidi da univerzum izvire iz Samog Boga. Iskustvo da je Bog sve, ne sme da se pome{a sa vrhovnim iskustvom, „Ja-sam-Bog“. Vrhovno iskustvo mo`e da se pojavi samo kada je um odba~en. Ba{ kao {to je znanje ste~eno fizi~kim ~ulima raznoliko, tako mo`e da bude raznoliko i znanje koje se sti~e nat~ulnim opa`anjima i otkrovenjima. Da bi se postigla Istina, na pragu kona~nog utapanja du{e u Beskona~no mora da se odbaci svaka potpora nat~ulnih opa`anja, kao i obi~no opa`anje fizi~kih ~ula. Istinsko iskustvo Boga dolazi jedino kada se ~ovek i Bog tako potpuno ujedine da nema nikakve mogu}nosti za bilo kakvo razgrani~avanje, a jo{ manje za stvarno odvajanje.

U zavr{nim fazama uspona, kada se um preobrazio u Istinu, op{te je pravilo da sva tri sveta (grubi, suptilni i mentalni) nestaju iz domena svesnosti. U retkim slu~ajevima, ostvarenje Istine mo`e da do|e uporedo sa du{inim do`ivljavanjem trostrukog sveta. U ovim izuzetno retkim slu~ajevima, iskustvo trostrukog sveta postaje, takore}i, prijemnik „Ja-sam-sve“ svesnosti ostvarenja Istine. Ako je Istiniti pre ostvarenja imao {irok opseg svetovne-svesnosti, on ima ve}i nadzor nad relativnostima iluzornog postojanja, nego da je imao u`i opseg svetovne-svesnosti. On tako|e u`iva ve}u vlast, a za primenu njegove mo}i na raspolaganju mu je ~itavo prostranstvo trostrukog sveta, koji postaje podru~je njegovog bo`anskog delovanja. Ipak, ovo su samo retki i izuzetni slu~ajevi. Tu iz svetovnog iskustva pojedinca naglo izranja transcendentalno iskustvo neograni~ene Istine, pri ~emu ne-dualno biva vrhunac spoznate dualnosti.

Op{te je pravilo da pre ostvarenja Istine potpuno nestaje svesnost sva tri sveta. Poni{tenjem ego-uma, svesnost se zadr`ava u ni{tavilu, odakle proisti~e da ograni~eni ego nema naslednika. Kada Istina ostvarena u ovoj ni{ta-svesnosti po~ne da se iskazuje, ona dolazi kao stanje „ja-sam-Bog“. U stapanju, du{a biva li{ena sveukupne individualnosti, ali pri iskazivanju, biva obdarena bo`anskom i neograni~enom Individualno{}u Istine. Utelovljena Istina dobija potpunu kontrolu nad univerzalnim telom (koje se ponekad naziva Virat [arupa), posredstvom koga U~itelj u isto vreme mo`e da se u fizi~kom telu pojavi na razli~itim mestima, kao neposredni odgovor svakom vapiju}em zovu Bo`ijih poklonika. Ovo telo se ne upotrebljava, osim u vrlo retkim okolnostima.

Istinitom ne prija da se po postizanju Bo`estva spu{ta nani`e. On nikada nije rad da ponovo si|e u iluziju dualnosti. To sa njegove strane podrazumeva veliko `rtvovanje i patnju. Ipak, ponekad zaista dolazi, a jedini cilj mu je da ispuni duhovnu misiju izbavljenja ostalih pojedinaca. Njegova misija se konkretno oblikuje u skladu sa vremenom i oklonostima u koje se spusti. Silaskom iz bezobalnog okeana Istine u relativnosti iluzornog postojanja, on sam ne dobija ni{ta. Isto tako, ovakvim silaskom on ni na koji na~in ne gubi svoje duhovno postignu}e. Sada u sebi udru`uje obe vrste spoznaje, to jest, spoznaju jednote i spoznaju relativnosti.

Istiniti koji se spusti u svet iluzorne dvojnosti naziva se Kutub, {to bukvalno zna~i „centar“. Savr{eni U~itelj postaje centar univerzuma. On biva jedina apsolutna i nepromenljiva ta~ka oko koje se neprestano vrti ~itav univerzum. Univerzum je nalik `rvnju, a U~itelj koji je ostvario Istinu je poput njegovog centralng ko~i}a. Kao {to re~e Kabir, niko ne mo`e da izbegne ve~no mlevenje u `rvnju univerzuma. Jedino je U~itelj neozle|en de{avanjima univerzuma, iako je u samom njegovom centru. Svaki Istiniti je u centru, ali je centar samo jedan. Svako ima svoj osobeni identitet (Husti). Ova su{tina identiteta postaje jezgro osvedo~ene bo`anske individualnosti Otelovljenja Istine, ne pomu}uju}i niti ograni~avaju}i njegovo jedinstvo sa sveobuhvatnom Istinom.