Priroda Duše

PRIRODA DU[E

Ako ~oveka koji dolazi iz ba{te upitate, „Gde si bio?“, bez imalo oklevanja }e odgovoriti, „Bio sam u ba{ti.“ On sebe vidi kao sopstveno fizi~ko telo i uveren je da je telo. Svojim fizi~kim o~ima vidi i ba{tu, te veruje da ba{ta stvarno postoji. Zato brzo i spremno odgovara gde je bio. Mada je tako nedvosmislen u odnosu na istinost svog odgovora, ono u {ta veruje ipak nije istina.

^ovek vidi odre|ene stvari i stoga zaklju~uje da one postoje. Ima, me|utim, toliko toga {to ne vidimo, a svejedno je tu, sa nama. Na primer: ljutnju, ljubaznost, ljubav, ljubomoru i tako dalje, koje postoje u ~oveku, fizi~ko oko mo`da ne vidi, ali one zaista postoje. Ono {to sam ~ovek mo`e da vidi fizi~kim o~ima ograni~eno je na spolja{nje fizi~ko telo druge osobe. ^ak }e i izlaganje rendgenskim zracima pokazati jedino unutra{njost fizi~kog tela, a ne}e mo}i da poka`e mentalne misli, ose}anja i `elje koje ~ovek u sebi mo`e da gaji. Mada nije u stanju da vidi mentalne stvarnosti druge osobe, ako neko vreme sa njom `ivi, mo`e da ih oseti. Po{to provede neko vreme sa osobom, mo`da }e mo}i da ka`e da li je ona ljubomorna ili mila, i tome sli~no. Obi~an ~ovek u izvesnom stepenu poseduje mo} razumevanja mentalne stvarnosti u drugima. Do ovog razumevanja ne dolazi brzo, niti je ono obavezno ta~no ili kona~no, jer se zaklju~ak ~esto izvodi uglavnom na osnovu spolja{njih fizi~kih stvari.

Mogu}e je razviti razumevanje mentalnih stvarnosti tako da ono postane brzo, nedvosmisleno i precizno. Napredan ~ovek direktno i nepogre{ivo mo`e da zna karakter i sklonosti drugog ~oveka i to pukim gledanjem u njega. Dodu{e, ova mo} je vrlo retka.

Uobi~ajeno je da dru`e}i se sa drugim ljudima ~ovek postepeno prikuplja znanje o njihovim umovima. A kada o drugoj osobi ho}emo ne{to da znamo, ne samo da ho}emo da znamo o njenom fizi~kom telu, ve} i o mentalnom `ivotu misli, ose}anja i `elja.

^ovekova znati`elja nije ograni~ena na sada{njost. Um ~esto postavlja pitanja o budu}nosti, npr., „[ta }e se desiti sutra?“ Za ve}inu je budu}nost zape~a}ena knjiga. Ljude koji se ~vrsto dr`e ~injenica i veruju samo svojim o~ima i nikom drugom, ne zanimaju predvi|anja. U njihovim `ivotima se od jutra do mraka ne de{ava ni{ta {to bi ih navelo da tragaju za uzvi{enijim opa`anjem, sa direktnim pristupom umovima drugih ili sa sigurnim vi|enjem budu}nosti.

No, ~ak i u `ivotu obi~nih trezvenih ljudi, doga|aju se izvesne stvari koje istinski podsti~u pa`nju i istra`ivanje. Kada ~ovek spava, opru`i telo i sklopi o~i. Lagano sasvim zaboravlja svoje okru`enje, ali mo`e da po~ne da sanja kako luta nekim drugim predelom. Neka od ovih lutanja, koja se pojavljuju kao snovi, nisu puke izmi{ljene konstrukcije uma. ^esto predstavljaju stvarna putovanja koja du{a ostvaruje u astralnom telu. Lutanja u astralnom telu mogu da budu nadaleko i na{iroko. U stvari, nema planine isuvi{e visoke, ni mora koje ne mogu da pre|u. Ponekad se u budnom stanju prise}amo ovih lutanja astralnog tela kao snova. Astralno telo ima sopstvenu volju i mo}. Dela nemogu}a za grubo telo, lako se izvr{avaju u astralnom telu. Posle nekog vremena ova lutanja mogu da prestanu. Tada osobu obuzme dubok san, te ona ne do`ivljava i ne ose}a ni{ta. Neophodno je da ~ovek pro|e kroz potpuni samo-zaborav da bi se odmorio i osve`io za naredni dan.

Naj~e{}e nije mogu}e da ~ovek u isto vreme do`ivi budnost i san. U budnom stanju on radi uobi~ajene stvari, ali to ~ini na utvr|en na~in i uz potpuno znanje. U snovima mo`e da radi neobi~ne stvari, ali to ~ini uz nejasno znanje. Redak je slu~aj da se budnost i san, kao kod naprednih ljudi, do`ive uporedo i da izuzetni podvizi astralnog tela bivaju jasni i odre|eni. Isto tako, veoma uznapredovale osobe mogu da do`ive budnost i spavanje u isto vreme. Ako se oba stanja udru`e, osoba u budnom stanju mo`e svesno da do`ivi neuslovljenu i nepomu}enu sre}u dubokog sna.

Sveci mogu da pomognu ljudima da udru`e budno stanje sa stanjem snevanja s jedne strane i stanjem spavanja sa druge. Na ovo udru`ivanje mogu da uti~u i jogi~ki procesi. Stanje potpunog samo-zaborava i savr{enog bla`enstva je dar duhovnog U~itelja. ^ovek koji mo`e da spoji snevanje sa budno{}u tek je ne{to malo napredniji od onoga koji nije u stanju da spoji ova dva stanja. Ipak, on je u istoj meri u oblasti uobrazilje kao i osoba prose~nih mogu}nosti.

Onaj ko mo`e da kombinuje budnost sa spavanjem, posti`e Istinu i postaje Istina. Za njega svet ne postoji. Sve {to postoji je Bog i ni{ta drugo. Ako takvog ~oveka upitate, „Gde si bio?’, on }e istinito odgovoriti, „Uvek sam bio svuda, jesam svuda i uvek }u biti svuda.“ On zna da nije svoje fizi~ko telo i zna da je Istina koja je svuda. Zbog toga }e, sa stanovi{ta svog najvi{eg iskustva i uz nepokolebljivu sigurnost, potvrditi da jeste i da je oduvek bio svuda. Ne mo`e ni da mu padne na pamet da je bio u ba{ti, jer ~ak nije ni svestan svog tela. Ova spoznaja i iskustvo su veoma retki. Ipak, to je krajnja istina `ivota.

^im Sopstvo iza|e iz si}u{ne ta~ke, spu{ta se u iluziju i po~inje svoje putovanje u svetu. ^ak i napredni jogini, sa svim svojim natprirodnim mo}ima, ostaju u vlasti iluzije. Oni su zbunjeni i zaneti unutra{njim nivoima i postaju `rtve varki. Nalik su obi~nim ljudima, svesnih senke ili odraza Sopstva, a ne i Sopstva. Dodu{e, ~im se ispetljaju iz omame nivoima, vra}aju se i ulaze u prvobitnu si}u{nu ta~ku iz koje je du{a iza{la na svoje duga~ko putovanje. Na ovom stupnju jogin do`ivljava da ~itav univerzum izvire iz njega. Ako uspe da ode onostran ove ta~ke (koja se ~esto naziva ta~ka „Om“), biva potpuno bez svesnosti o ~itavom univerzumu. Za njega ne postoje forme, ve} jedino Ve~na Stvarnost. Ne postoje prolazne radosti ili tuge, postoji samo stalno bla`enstvo. To je Istina ili smisao spavaju}e budnosti ili budnog spavanja.

Postupak bivanja zarobljenim, pa zatim oslobo|enim je neizmerno va`an. Du{a se pome{a sa telom a onda je ono zarobi. Du{a li~i na papagaja, a telo na kavez. Dok je papagaj bio izvan kaveza, bio je slobodan. Ipak, tada nije sasvim uva`avao slobodu niti je u njoj u`ivao. Po{to pre`ivi zatvaranje u kavez uz tegobnu sputanost, uva`ava upravo ono {to sloboda jeste. A kada ga ponovo puste na slobodu, zaista u`iva u slobodi. Isto se doga|a du{i kada milo{}u U~itelja biva oslobo|ena ograni~avaju}eg ko{mara da je ona svoje sopstveno prolazno telo.

Du{a je uistinu Bog. Onima koji su jo{ uvek zarobljeni iluzijom da je ona telo ili um, ovo izgleda nezamislivo. Kako ~ovek koji se, na primer, odmara u naslonja~u, mo`e da se smatra jednakim sa univerzalnim i svemo}nim bi}em? Sve dok njome gospodari neznanje, du{a ne mo`e da spozna sopstvenu beskona~nost. Bez obzira na sve, nepobitna je ~injenica da je njeno bi}e isto {to i Bog. Ba{ kao {to du{a postoji u toku dubokog sna (iako na uobi~ajeni na~in ne zna da postoji), du{a je u stvarnosti isto {to i Bog, premda u periodu neznanja toga nije svesna. ^ovekove o~i vide mnogo toga, ali ne i sebe, osim u odrazu. Na isti na~in, du{a je obi~no svesna ~itavog sveta, ali ne i sebe (osim preko iluzornog poistove}enja sa prolaznim telom).

U svojoj kona~noj samo-spoznaji sebe kao Istine, du{a zna da je ona sve. Istina je sve. Ne postoji ni{ta osim svega; zato sve uklju~uje ni{ta. To zna~i da iluzija la`nog sveta, iako ni{tavna po sebi, ~ak i kao iluzija mo`e da postoji jedino u Istini, a ne izvan nje. Univerzum postoji ali nema stvarnost, tj., on postoji u uobrazilji koja se nametnula Istini.