Pravo služenje

Pravo služenje je ono u kome nema nikakve primisli o sebi. Nesebično služenje ne samo da čoveka može da odvede do mistične planine čiji je vrh Samo-ostvarenje, već može i da mu omogući da se uspne uz njen veći deo, ili ne samo da može da ga dovede u vezu sa Savršenim Učiteljem, već može da ga navede da mu se preda.

Jedino Savršeni Učitelj može da služi apsolutno nesebično. Duhovno nesavršeni, ali iskreni, Karma Jogini moraju da rade najbolje na svom nivou, da bi bili nesebični koliko mogu. Onaj ko, pokrenut ljubavlju, što je manje moguće misli o sebi i sve smatra jednim Sopstvom, te služi druge, bez obzira na kastu, veru ili boju kože, je Karma Jogin, iako možda ne teži Samo-ostvarenju.

Karma Jogine mogu da napadaju sumnje, mogu da ih zadese teškoće, mogu da se suoče sa razočarenjima, ali bili bi neiskreni prema sebi ako bi zbog sumnji, teškoća i razočarenja, prestali da praktikuju Karma Jogu. Bez obzira na rezultate, moraju da nastave da rade, misleći sve vreme kako samo vrše svoju dužnost, i da ih Sam Bog navodi da rade. Nije Karma Jogin onaj koji tu i tamo pomisli, “Ja radim ovo”, i “Ja radim ono”, iako možda služi druge. Nesrećni egoizam stupa na scenu čim “ja” zaokupi njegov um.

Meherova poruka ; Vol. I, Br. 11, novembar 1929., str.7