Savršenstvo Svesti

USAVRŠAVANJE  SVESTI (Mastery of Consciousness – Ovladavanje Svešću)

UVOD I VODIČ ZA PRAKTIČNI MISTICIZAM

I METODE DUHOVNOG RAZVOJA

Sakupio i priredio Alen J. Koen

iz radova Meher Babe

USAVRŠAVANJE  SVESTI

«Izuzetno koristan uvod u učenja Meher Babe. Promišljenim uspostavljanjem ravnoteže između poštovanja prema izlaganjima svoga učitelja i obzira prema čitaocu koji nije upućen u primenjeni misticizam, Alen Koen je napisao knjigu koja će biti od velike pomoći svakome ko želi da se odluči između brojnih ‘novih religija’.»

– JAKOB NIDLMEN

autor knjige Nove religije

«Zaljubio sam se u ovu knjigu; mislim da je ona namenjena mladim, ‘uvrnutim’ ljudima, kao i nekim tragaocima koji nisu tako mladi ni uvrnuti. Čini mi se da je knjiga postigla sve što je njen autor naumio; ona pomaže da se stekne predstava šta treba raditi na duhovnoj stazi koju je Baba izložio. Ovakva knjiga nam je odavno bila potrebna, i konačno je imamo…» – PITER TAUNŠEND,

kompozitor i muzičar iz grupe “The Who

MEHER BABA, 1964

Dajem vam svima svoj blagoslov da iskra moje božanske ljubavi usadi u vaša srca duboku čežnju za ljubavlju prema Bogu.

Nema ničeg iracionalnog u pravom misticizmu kada je on, kao što i treba da bude, vizija Stvarnosti. To je vrsta svesti koja je potpuno nezamagljena; ona je tako praktična da može biti življena u svakom trenutku života i ispoljavana u svakodnevnim dužnostima; i tako je duboko povezana sa iskustvom da, u izvesnom smislu, predstavlja konačno razumevanje celokupnog iskustva.

– Meher Baba, Besede

SADRŽAJ

Predgovor

Uvod:  Pismo čitaocu

DEO I    PRIPREMANJE

Uvod

Prvo poglavlje:    Život Meher Babe: Čovek i Učitelj

Detinjstvo i mladost Mervana Iranija.  Otkrovenje.  Mladi duhovni    učitelj.  Putujući učitelj.  U Indiji.  Poslednje decenije.  Poslednji meseci.  Meher Baba: ličnost.

Drugo poglavlje:    Traganje za svesnošću

Klica traganja.  Putovanje duše ka Nadduši.

Sažeti prikaz putovanja.  Razumevanje putovanja.

DEO II    GLAVNI METODI

Uvod

Treće poglavlje:    Staza znanja

Disciplina i Znanje: tradicionalna Joga.  Meditacija.

Četvrto poglavlje:    Staza ljubavi

Priroda ljubavi. Pitanje seksa. Ljubav kao duhovni metod.

O ljubavi prema Bogu.

Peto poglavlje:    Staza delanja

Ovladavanje impresijama i željama. Usavršavanje delanja u svetu. Nesebično služenje.

Šesto poglavlje:    Duhovne stranputice

Natčulna i okultna iskustva.  Pitanje droga.  Okultne veštine i moći. Lažni i nesavršeni učitelji.

DEO III    POSEBNE TEHNIKE:  PUT MEHER BABE

Uvod

Sedmo poglavlje:    Put učitelja

Savršeni vodič.  Uloga učitelja.  Vođstvo učitelja.  Uloga aspiranta.

Osmo poglavlje:    Meher Baba:  Avatar i vodič

Pojava Avatara.  Još jednom o Mervanu Iraniju.  Meher Baba o svojoj ličnosti.  Delovanje Avatara.  Meher Babino ćutanje.  Osporavanja Meher Babinih tvrdnji.  Zov Avatara.

Deveto poglavlje:    Prilaženje Avataru

Ljubav prema Meher Babi.  Povinovanje Meher Babi.  Predavanje Meher Babi.  Držanje za Meher Babin daman.  Realizovanje Meher Babe.

Deseto poglavlje:    Kretanje Meher Babinim putem

Praksa učeništva.  Vera i učenik.  Svojstva uspešnog učenika.

Jedanaesto poglavlje:    Prisećanje

Prisećanje kao metod.

Dvanaesto poglavlje:    Ulazi u savršeno vladanje svešću

Savet pridošlicama.  U skladu sa Meher Babinom metodom.

Sprovođenje Meher Babinog metoda.

DEO IV    RAZMIŠLJANJA O PUTU

Uvod

Trinaesto poglavlje:    Reakcije na Meher Babu

Refleksije iz uma.  Refleksije iz srca.  Refleksije sa visina.

Četrnaesto Poglavlje:    Poslednje objave

Smrt i prelazak.  Ponovno razmatranje Meher Babine manifestacije.  Sleđenje Meher Babe danas.

Petnaesto poglavlje:    Meher Babin pokret

Ko je zaljubljenik u Meher Babu?  Rukovođenje u Babinom pokretu.  Meher Babine grupe.  Budućnost Meher Babinog pokreta.

DODACI

Uvod u kraj početka

Dodatak A:  Molitve

Dodatak B:  Rečnik

Dodatak C:  Bibliografija sa komentarima

Dodatak D:  Izvori podataka o Meher Babi

Napomene

Predgovor

Ideja za ovu knjigu rodila se 1966. godine, nekoliko meseci pre nego što sam stekao titulu doktora kliničke psihologije na Harvardu. Moje dopunske aktivnosti kao postdiplomca obuhvatale su i trogodišnje eksperimentisanje sa opojnim drogama. Sve to zbivalo se u ranim danima psihodeličnog pokreta, kada su pustolovi unutrašnjih svetova pokušavali da istraže hemijske granice svesti. Avgusta 1964. godine, zahvaljujući nekim njegovim sledbenicima, zainteresovao sam se za Meher Babu. Bio sam posebno zadivljen izuzetnom dubinom njegovih napisa o prirodi svesti. Oktobra te godine primio sam pismo, pisano po Meher Babinom diktatu, koje me je nagnalo da odbacim svoje blagonaklone poglede na duhovna obećanja LSD-a i sličnih droga. Kako su meseci prolazili, shvatao sam tačnost Babinih stanovišta o nestvarnoj i prolaznoj prirodi hemijskih iskustava.

Pošto me je moja „žudnja za božanskim“ uveliko odvratila od droga, počeo sam da petljam sa različitim vrstama ezoterijskih disciplina i štiva. Zapravo nikada i nisam ozbiljnije sumnjao da je Meher Baba jedan od velikih duhovnih učitelja našeg vremena, ako ne i Učitelj nad učiteljima. Što sam više saznavao o Babi, to više sam uviđao koliko je njegova mudrost veličanstveno celovita, a njegov lični život savršeni primer besprekornog bitisanja i ljubavi. Međutim, osećao sam i to da sam potpuni početnik na duhovnoj stazi i da ne zaslužujem da postanem učenik Meher Babe dok ne postanem duhovno napredniji. Nadalje, nije mi bilo sasvim jasno kako bi u praksi izgledao Babin put za tragaoce koji nisu uz njega u Indiji. Tada nisam shvatao da svako može da se približi Babi iznutra, da on nudi delotvoran i živ metod za ma koji nivo duhovnog razvoja, čak i za potpunog početnika.

Do ove spoznaje sam konačno došao za vreme božićnih praznika 1965. godine, tokom posete San Francisku, gde sam imao priliku da razgovaram sa gospođom Ajvi O. Djus i gospodinom Donom Stivensom, dugogodišnjim sledbenicima Meher Babe. Ubrzo po povratku u Boston, odlučio sam da sve svoje energije posvetim Meher Babinom metodu. Sa većom usredsređenošću na Babu, nekoliko meseci docnije posetio sam Meherov Duhovni Centar u Mirtl Biču, u Južnoj Karolini. Jednog aprilskog dana razgovarao sam sa gospođicom Kiti Dejvi, izvanredno iskusnom i posvećenom Babinom učenicom. Izložio sam joj svoju ideju o knjizi koja bi bila posebno namenjena praktično nastrojenim duhovnim tragaocima. Držao sam da postoji potreba za jednom knjigom koja bi se bavila isključivo Babinim metodom i pitanjima kao što je – šta to Baba zapravo nalaže da se radi? Preciznije, kakve tehnike čovek treba da primenjuje da bi sledio Babinu stazu?

Gospođica Dejvi me je obodrila da ovu ideju izložim napismeno i pošaljem Adi K. Iraniju, Meher Babinom učeniku i sekretaru. Na moje ogromno oduševljenje i radost primio sam telegram iz Indije 25. aprila 1966. godine:

OBRADOVALO ME JE VAŠE PISMO ADIJU OD 19. APRILA. DAJEM VAM ODOBRENJE DA NAPIŠETE KNJIGU.

S LJUBAVLJU,

MEHER BABA

Iste nedelje stiglo je pismo i od Adija Iranija. On je potvrdio telegram, dodajući: “Voljeni Baba želi da vam napišem koliko mu je bilo drago da čuje o vašoj nameri da napišete knjigu o njemu kao odgovor na nedoumice onih koji se po prvi put susreću sa njim, sa poglavljima kako ste to u glavnim crtama prikazali u vašem pismu.” U istom pismu nalazila su se i Babina uputstva kako da ja i ostali, putem članaka i kroz razgovore, suzbijamo rastuću zloupotrebu droga. Baba je od korisnika droga izričito zahtevao da uvide postojanje duhovnih zamena za droge. I pošto Učiteljevi nalozi uvek imaju prednost nad ličnim zahtevima, ova knjiga je morala da sačeka.

Osnovna istraživanja u Meherovom centru obavio sam leta 1966. godine, ali ubrzo potom sam silom prilika morao da prihvatim nameštenje na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju. Knjiga je dovršavana u trenucima slobodnog vremena počev od 1966. sve do sredine 1976. godine. Znajući za primere Meher Babine blagorodnosti, često mi je padalo na pamet kako se Meher Babin podstrek za pisanje ove knjige nije odnosio toliko na samu potrebu za jednom takvom knjigom, koliko na neophodnost da se ja usredsredim na njegove reči. Nikada nisam sreo Meher Babu u uobičajenom smislu te reči. Godine 1967. poslao mi je pismo u kome me je zamolio da ne dolazim u Indiju osim na njegov izričiti „poziv“. Nakon što je januara 1969. godine umro ili „odbacio telo“, bio sam neočekivano, naglo i tajnovito privučen u Indiju gde sam video Babino telo pre nego što je spaljeno 7. februara.

Završni rukopis nije doživeo lični Babin pregled, već ga je u prvobitnom obliku pogledao Adi. K. Irani, s proleća 1972. godine. Nekoliko meseci kasnije, a zatim ponovo 1975, putovao sam u Indiju da bih snimio razgovore sa Babinim učenicima kao dodatak ovoj knjizi. Deo nacrta za knjigu pregledala je i Muršida Ajvi O. Djus, glavni urednik četiri Babine knjige: Bog govori, Besede, Zraci i Ono najbolje od života.

Kada je rukopis dobio dozvolu za izdavanje, zamolio sam advokata Ajra Dejtrika da osnuje Meher Babin fond za knjige, na čiji bi bankovni račun išao sav prihod od prodaje knjige. Fond bi svaki prihod prosleđivao trima dobrotvornim ustanovama čiji je pokretač bio sam Meher Baba: „Zadužbina Avatara Meher Babe“ u Ahmednagaru, u Indiji; zatim „Meherov duhovni centar“ u Mirtl Biču, u Južnoj Karolini; i najzad „Preobraćeni sufizam“, u Velnat Kriku, u Kaliforniji.

Želeo bih da iskažem svoju zahvalnost izvesnim osobama i udruženjima za dozvolu da upotrebim izvode iz raznih izdanja: Žanu Adrijelu (Avatar); Fransisu Brabazonu (Ostani sa Bogom, Putovanje sa Bogom); Filisu Frederiku (Probuditelj); Adiju K.Iraniju starijem, za Meher Babine reči u tekstovima Divja Vani, Odgovor, Meher Babin žurnal, Meher Baba o ljubavi, Mudrost Meher Babe, Jecaji i otkucaji srca, Meherova poruka, Meherove novine, Uvodni kratak prikaz života, Šta znači izgovaranje reči?, Do učiteljevih nogu, Šest poruka, U krilu ljubavi, i Putnici; kući „Meher Baba Information, Inc.“ (U časovima daršana); „Meher House Publications“ (Sve i ništa); „Meher Spiritual Center, Inc.“ (Bogo-Čovek); “ Sufism Reoriented, Inc.“ (Bog govori; Besede; Zraci; Ono najbolje od života; Čovečanstvo, čuj; Sufizam; Bog u piluli?); „Universal Spiritual League of America, Inc.“ (Porodična pisma); i „Universal Spiritual­ League of Great Britain“ (Iskre).

Zahvalio bih još i K. S. Sarošu Iraniju, Narimanu i Arnavazu Dadačanđiju, Meherđiju Karkariji, Maniđi Irani, Eruču Đesavali, Aliju Akbaru Šapurzamanu, Ranou Gajliju, Adiju K. Iraniju, Bau Kulčuriju, Mansariju Desaiju i Balu Natuu na saradnji i dozvoli za snimanje intervjua sa njima.

Želim da izrazim posebnu zahvalnost svima koji su sarađivali u pripremanju ovog dela: gospođici Kiti Dejvi, za njeno početno ohrabrenje i nadahnutu podršku; Meher Babinom indijskom krugu učenika, za njihovu ljubaznu saradnju; izdavaču Elizabeti Džekab za strpljivost dostojnu jednog sveca; H. A. Velšonsu za njegov nesebičan doprinos; Ajra Dejtriku za njegove dobrotvorne priloge; Šaron Čajlds za njenu odanu podršku; kao i svim onim bezimenim ali dragim pomagačima koji su kucali, čitali, kritikovali, izdavali ili nadzirali delove rukopisa. Naročito se zahvaljujem Muršidi Ajvi O. Djus za njeno duboko i milosrdno savetovanje; mojim roditeljima za njihovu neprekidnu potporu; i svoj svojoj braći i sestrama u potrazi za Bogom koji su svojim primerom izoštrili moje razumevanje praktične strane duhovne staze.

Ova knjiga je posvećena Jednom u mnoštvu.

Alen J. Koen

Uvod:  pismo čitaocu

Dragi čitaoče,

Govoreći o prividu i stvarnosti, jednom prilikom jedan Meher Babin učenik je razmišljao o tome kako sunce nikada ne zalazi; zemlja je ta koja se okreće. Noć i oblaci ne utiču na stvarnost sunca, već na našu sposobnost da ga opazimo. Sa mistične tačke gledišta, isto je i sa životom. Kad naša vizija ne bi bila zamagljena neznanjem, bili bismo u stanju da doživimo stvarnost istinske svesnosti.

Mnogi zapadnjaci su živo zaokupljeni izmenjenim stanjima svesti i proučavanjem unutrašnjih svetova. Nove psihologije pokazuju prirodan poriv ka unutrašnjem razvoju i višoj svesnosti. Cilj ovog poriva naziva se svakojako: ljubav, nirvana, samoostvarenje, proširenje svesti, mistična vizija, satori, prosvetljenje, i tako dalje. Jedan broj proučavalaca društva tvrdi kako rastuće interesovanje za nedodirljivo i mistično proističe iz nestabilnih društvenih prilika. Drugi smatraju da je razlog za to vakuum vrednosti napredne tehnološke civilizacije. Oni polaze od pretpostavke da mlade, koji nalaze da su obećanja materijalizma isprazna, šezdesete i sedamdesete godine zatiču u potrazi za nečim neposrednijim, subjektivno značajnijim, čak i po cenu da to nešto bude nazvano „iracionalnim“. No, koliko god da su verovatna ova sociološka objašnjenja, meni lično izgleda da je u osnovi toga potraga za snažnijim iskustvom istine.

Pretpostavljam da se ljudi koji čitaju ove stranice po nečemu izdvajaju. Možda osećaju da u životu postoji nešto više od navika, ustaljenih vrednosti i surove borbe, tih tako upadljivih odlika savremenog društva. Izgleda da je kod njih posredi izvestan poriv koji na mnogim jezicima i na mnoge načine ponekad šapuće a ponekad glasno iznosi zahtev da se iznađe pravi smisao života, da se postane istinski srećan i potpuno svestan sebe samog. Kod nekih čitalaca ta potraga je bila nesvesna ili se opažala kao intelektualna radoznalost. Neki od vas možda su bili podvrgnuti psihoterapiji, a neki doživeli jedan od onih dubokih odnosa sa drugom osobom koji u sebi nosi obećanje potpunog ispunjenja. Neki su eksperimentisali sa drogama, udubljivali se u umetnost, istraživali istočnjačke filozofije, ili se okušali u nekom obliku meditacije.

Svestan sam toga da se neki čitaoci sa razlogom osećaju zadovoljni životom nemajući, pri tom, onaj očajnički poriv za dosezanjem dubljih slojeva svesti; nadam se da će u njima ovo delo makar probuditi radoznalost. Drugi čitaoci su možda već posvećeni unutrašnjem traganju; nadam se da će i za njih ova knjiga predstavljati koristan putokaz. A ima i onih kojima je učenje Meher Babe već blisko, dakle onih koji sebe već ubrajaju u njegove sledbenike; što se njih tiče, mogu samo da se ponadam da će naredne stranice osvežiti i pojačati njihovu ljubav prema Babi.

Uređivačka filozofija

Zadatak koji sam sebi kao urednik postavio jeste da, iz hiljada stranica  koje su sam Baba i drugi napisali o njemu i za njega, izdvojim srž Meher Babinog učenja, da bih pomogao čitaocu da razume Babin pristup usavršavanju svesti da bi ga, ukoliko želi, i sam upražnjavao. Iako sam probrao mnoge pasuse koji odslikavaju teoretsku podlogu vrednih Babinih tehnika, ovde je teorija zastupljena jedino da bi učvrstila logiku prakse, da bi se videlo zbog čega bi za iskrenog tragaoca određeni metodi mogli da budu delotvorni. Drugim rečima, cilj ove knjige je da bude praktični vodič, a ne kratak školski pregled ili uporedna studija. Ona je usredsređena na šta i kako duhovnog razvoja po Meher Babi.

Knjiga ne predstavlja pokušaj vrednovanja Meher Babinog pristupa niti ima nameru da u bilo šta ubeđuje čitaoca. Moje polazište je da Meher Baba jeste to za šta se predstavlja i da dobro poznaje ono o čemu govori. Ali, takođe sam imao na umu i tipičnog čitaoca – inteligentnog, prilično neupućenog u primenjeni misticizam, otvorenog duha, dovoljno sumnjičavog da zahteva da svaka tehnika podizanja svesti mora biti pouzdana i podložna proveri. Stranice koje slede sadrže naglašeno protivurečan materijal. Ne bi me uopšte iznenadilo da poneki čitalac pomisli kako je sve to jeres, te da Meher Babu proglasi za ludaka, razmetljivca ili izaslanika Satane. Namera mi je, međutim, bila da ovo delo u potpunosti ispoštuje čitaočevu ličnu intuiciju u pogledu važnosti Meher Babinog metoda. Put Meher Babe nije jedini put, ali će ga mnogi prepoznati kao put koji odzvanja iskustvima nebrojenih duša što su se svesno usudile da krenu na unutrašnje putovanje.

Napomene uz tekst

Jezgro ove knjige je zbirka izvoda iz zabeleženih kazivanja Meher Babe i prepisa njegovih razgovora sa različitim osobama. Meher Baba nije svojeručno napisao nijedan od umetnutih pasusa. Štaviše, on nije proslovio ni jednu jedinu reč otkad je 1925. godine započeo svoje fizičko ćutanje. Do 1954. godine komunicirao je posredstvom drvene alfabetske table, pokazujući hitro slova koja su izvežbani učenici iščitavali. Posle 1954, Baba je odustao od korišćenja table da bi nastavio obraćanje putem naročitih, hitrih gestova ruku koje bi njegovi mandaliji* lako i brzo tumačili.

Prema tome, svi Meher Babini „spisi“ koji su ovde zastupljeni bili su kazivani na ovaj ili onaj način i docnije prepisani od strane njegovih učenika. Baba se služio engleskim kao svojim glavnim

* ‘Mandaliji’ su članovi kruga Babinih najbližih učenika. Taj termin se obično odnosi na one učenike koji su živeli sa Babom ili u njegovoj blizini, i u potpunosti bili pod njegovim ličnim nadzorom.

jezikom i diktirao je sve svoje značajnije knjige na engleskom. S vremena na vreme, prilikom okupljanja njegovih istočnjačkih sledbenika, zatražio bi da se njegove besede prevode na različite jezike. No, koliko ja znam, bezmalo svi izvodi u ovoj knjizi izvorno su predati na engleskom jeziku. Neretko je Baba svojim pisarima dozvoljavao znatnu slobodu u rečitom prikazivanju njegovih kazivanja. Baba najčešće nije ni diktirao reč po reč, a pregledavao je jedino rukopise svojih značajnijih dela. I tako, pošto svaki pisar ima svoj način izražavanja, u određenim poglavljima knjige mogu se uočiti gramatičke i stilske razlike, već prema tome ko je uradio prepis. Dakle, ukoliko se i pojave izvesne rogobatnosti u tekstu, to verovatno ide na dušu onog ko je beležio, pošto je sam Baba bio vrhunski pisac i pesnik. Međutim, čak i ako neke od zabeleženih Babinih reči i rečenica nisu doslovno onakve kakve bi ih on napisao, one sigurno dovoljno precizno prenose njegove poruke. Naročito kad se radi o glavnim Babinim tekstovima koje je on lično pregledao i odobrio, ne možemo reći da pogrešno tumačenje njegovih gestova ili odstupanja u prepisu predstavljaju značajan uzrok grešaka.

Radi verodostojnosti teksta, iz originala sam zadržao interpunkciju, spelovanje i velika i mala slova, mada upravo zbog takvog postupka neprestano iskrsavaju izvesne nedoslednosti i bodu oči. Samo sam na nekim mestima napravio izuzetak, izbacujući, recimo, kurzive tamo gde ih ima suviše (naročito u Besedama). Nadalje, ponegde sam znake navoda zamenio zagradama, onda kada sam imao dobrog razloga da verujem da je na tom mestu prethodni urednik umetnuo neku reč ili izraz. Takođe sam napravio i nekoliko izmena u interpunkciji, ali samo onda kada je to izgledalo savršeno neophodno ili kada sam bio siguran da Baba nije pregledao dotični tekst. Objašnjenja indijskih i drugih nepoznatih izraza, bilo da se pojavljuju u mom ili u Babinom tekstu, data su u rečniku na kraju knjige (Dodatak B).

Sledio sam uobičajeni način korišćenja muškog roda kod reči tragalac, aspirant ili učenik. Sam Baba nije pravio razlike u pogledu sposobnosti muških i ženskih duhovnih tragalaca. Isto tako, spominjanje Boga u muškom rodu u suštini ne podrazumeva pol. Meher Baba ne pripisuje Bogu nijedan pol.

Ma kakve da su jezičke raznolikosti prepisa, čitalac može biti siguran da je pred njim srž Meher Babinog „učenja“. Baba nije imao posebne „tajne“ koje bi jednima saopštavao dok bi ih drugima uskraćivao; on je sasvim nesputano iznosio suštinske tajne vasione i duhovne staze. Nije zahtevao da čovek bude posebno iniciran da bi primio mudrost. Ipak, njegove poruke u sebi kriju duboku višeslojnost, a on je svoja saopštenja prilagođavao konkretnoj publici. Tako su, na primer, mnogi pasusi iz ove knjige preuzeti iz Babinih kazivanja svojim najbližim učenicima u prisnom ambijentu. Možda se odatle stiče utisak kako on pred tragaoca koji se nalazi na samom početku duhovne staze postavlja prevelike zahteve. U stvari, osnovna načela su dostupna svima, samo što ih Baba fino usklađuje prema nivou i spremnosti svojih slušalaca. Baba nikada nije činio ustupke na uštrb istine, niti je izbegavao da naznači one duhovne putanje koje će tragaoca najbrže dovesti do konačnog cilja. Istovremeno, Baba je govorio da učitelj nikada ne zahteva nemoguće, nego da od osoba na različitim stupnjevima duhovnog putovanja očekuje da ulažu odgovarajuće napore koji će doneti primerene rezultate.

Opšti pregled i izvinjenja

Knjiga se sastoji iz četiri odvojena dela; svaki deo sadrži nekoliko poglavlja i u nastavku ovog pisma čitaocu o svakom od njih će biti izneti uvodni podaci. Prvi deo („Priprema“) prikazuje najvažnije događaje iz Meher Babinog života i njegove ideje o traganju za višom svešću. U drugom delu („Opšti metodi“) razmatraju se glavni putevi ka usavršavanju svesnosti uporedo sa zamkama nepotpunih i sumnjivih metoda. Treći deo („Posebne tehnike“) je srž knjige; tu se pojašnjava suština Meher Babinog metoda, uključujući i način na koji Učitelj deluje, Meher Babu kao Avatara i vodiča, kao i načine kako slediti Babu. Četvrti deo („Razmišljanja o Putu“) ima zadatak da rasvetli teme kao što su Babini duhovni zahtevi, način na koji valja slediti Babu nakon što je napustio fizičko telo, uz razmišljanja o budućnosti Meher Babinog pokreta. Dodaci pružaju pomoć čitaocima koji žele da prodube svoje interesovanje za Babin pristup.

Jasno mi je da ova zbirka nije ni izdaleka upotpunjena. Mada me teši saznanje da je sveobuhvatna slika o Meher Babi uvek dostupna u ukupnosti njegovih dela, rasparčavanje organske prirode njegovih tekstova ipak predstavlja rizik. Jer, ako se iseče i najmanji delić složenog tkanja, uvek postoji opasnost da se upropasti lepota uzorka u celini.

Još jedna stvar me brine. U nameri da tok knjige bude logičan i povezan, moj stil možda pati od preteranog umovanja. Naravno, i vi i ja moramo da se pomirimo sa neskladom između rečima neopisivih iskustava i njihovog prevođenja u reči i kategorije. Ali moje uredničke primedbe potcrtavaju vrlinu srca koja je neodvojiva od Babinog metoda. Uporedo sa tim, manje rečita suština Babinog pristupa može se pronaći u hiljadama dirljivih ljudskih priča o njegovoj ljubavi, milosrđu, mudrosti i blagom humoru. U ovu knjigu nisam mogao da uključim više od nekoliko takvih priča. Meher Babina staza jeste dostupna umu i razboru, ali to ne znači da je treba slediti jedino umom.

Sasvim mi je jasno da sam se upustio u jedan još krupniji rizik kada sam uključio primedbe urednika. Isprva, želeo sam da svoje primedbe svedem na najmanju moguću meru, u nadi da ću izbeći opasnost ličnog tumačenja, ali sada vidim da sam tekstu dodao više nego što sam planirao. Svaku naknadno protumačenu reč prati senka moje bojazni da ne uprljam ono što je čisto, da ne iskrivim ono što je po sebi savršeno. Sudeći po minulim vekovima, uvek postoji tragična mogućnost da se Učiteljeve reči pogrešno protumače, čak i izmene, a da nakon njegovog napuštanja fizičkog tela iskrivljavanje izvornog učenja postane još izraženije. U ovoj knjizi, sva neposredna saopštenja Meher Babe su odštampana masnim slovima. Na kraju krajeva, ostali materijali mogu i da se izostave. Moje uredničke ili pojašnjavajuće primedbe nisu ništa drugo do spekulacije. Ja nemam naročita duhovna ovlašćenja i moje stanje svesti nije uzvišenije od stanja ma kog drugog početnika na stazi. Iako je Meher Baba odobrio rad na ovoj knjizi, on lično nije pregledao završni rukopis, tako da nijedna urednička primedba nije besprekorna. Ne naglašavam svoja ograničenja zbog nedostatka samopoštovanja ili preterane skromnosti, već to činim iz osetljivosti prema krivim tumačenjima Bogočovekove poruke, i u nadi da moje uredničko uplitanje neće uneti zabunu u ljubav i istinu koje je Meher Baba ispoljavao.