Sedmo Poglavlje

TREĆI  DEO

POSEBNE TEHNIKE:

PUT MEHER BABE

UVOD

Dragi čitaoče,

glavne staze koje vode do savršenstva svesti razlikuju se jedino po tome šta im je u žiži interesovanja, a ne i po osnovnom principu. Svim aspirantima mogu da posluže Meher Babine pouke o znanju, samodisciplini, ljubavi i delanju. Babine uvide u drugom delu knjige može da primeni gotovo svako ko traga za prosvetljenjem, bez obzira na to koju duhovnu tehniku koristi.

Kada se slede sa vrhunskim umećem, sve glavne staze vode do samog praga krajnjeg ispunjenja. Bespotrebno je i reći da je svaki aspirant u mogućnosti da uloži svu svoju energiju u bilo koji od detalja vezanih za bilo koju stazu. Pa ipak, iako je prepuno značenja i izazova, duhovno putovanje uvek je težak, a pokatkad i opasan poduhvat.

Treći deo razmatra posebnu vrstu pomoći koja čeka putnika na duhovnoj stazi. U njemu se opisuju jedinstvene prilike koje aspirantu pruža Savršeni Vodič, onaj koji zna sve što se može znati, i koji će mu pomoći da bez zastajkivanja napreduje ka svom odredištu. Put Učitelja ne samo da nije u suprotnosti sa glavnim metodima, već je to, kako Meher Baba kaže, najplodonosniji put do više svesti. U stvari, vrlo malo njih je voljno i spremno da učestvuje u „učiteljevoj igri“ opisanoj u sedmom poglavlju. Duhovno kockanje na najviši ulog iziskuje naročitu posvećenost.

Što se tiče onih koji slede nekog vodiča, srazmerno je malo onih koje privlači unutarnja staza Avatara. Osmo i deveto poglavlje istražuju avatarski metod koji je Meher Baba izložio. Nadam se da ću na stranicama koje slede uspeti da predstavim sve ono što je povezano sa Meher Babinom stazom i da objasnim kako marljivi aspirant može to da sprovede u delo.

Središnja tema je odnos Učitelj-učenik (ljubavnik-voljeni), i to da u slučaju Avatara takav odnos pruža mogućnost za postizanje velikog duhovnog napretka. Deseto poglavlje ističe koje vrline moraju da se neguju i razvijaju da bi se takav unutarnji odnos maksimalno pospešio. Jedanaesto poglavlje bavi se naročitim oruđem za učvršćivanje odnosa sa Avatarom, a to je praksa prisećanja. Na kraju, u dvanaestom poglavlju dat je sažet pregled Meher Babinih metoda na osnovu neposrednih svedočenja osoba koje su živele sa njim.

SEDMO  POGLAVLJE

Put  Učitelja

Svo naklapanje o putu i Cilju je poput fenjera

koji slepac nosi! Slepcu je potreban štap u ruci;

tragaocu je potrebno da mu ruka bude

u ruci Bogo-Čoveka.

—MEHER BABA, citat iz Iranijevih Porodičnih pisama

Pojam duhovnog vodiča, učitelja, gurua, nije nepoznat ni istočnjačkom ni zapadnjačkom misticizmu. Duhovni aspiranti oduvek su tragali za mudrim vodičima, bilo da se taj mudri učitelj naziva riši ili sveštenik. Što je uzvišeniji učitelj, to je i njegovo vođstvo korisnije. Međutim, postoji čitav jedan duhovni metod usredsređen na naročiti tip učitelja, savršenog poučavaoca, istinskog Majstora.

U knjizi Bog govori Meher Baba objašnjava da postoji sedam glavnih nivoa ili stanja uznapredovale svesti iznad naše uobičajene svesnosti. Oni predstavljaju „involuciju“ svesti, dušino sve jasnije opažanje Stvarnosti. Prema Babinom prikazu, čak i ona iskustva koja duša ima na nižim nivoima za nas su neizreciva. Međutim, potreban je pravi svetac, učitelj šestog nivoa svesti, koji svugde i u svemu vidi jedino Boga, da bi aspirant bio pouzdano vođen ka Bogu. No, čak i jedna tako velika duša može da do svog nivoa uzdigne svega nekoliko učenika, i ne može da pruži Bogo-.realizaciju. Samo Učitelj sedmog nivoa (u stanju Bogo-realizovanosti) je bezgraničan i vodi tragaoca od samog početka do samog kraja njegovog duhovnog putovanja.

Savršeni Vodič

Kako Baba kaže, Savršeni Vodič je duša koja uživa u krajnjem stanju svesti – beskrajnoj mudrosti, beskrajnoj moći i beskrajnom blaženstvu – i to koristi da pomogne drugima da duhov­no napreduju. Savršeni Vodič najčešće istupa kao Savršeni Učitelj.

Neke duše nakon Bogo-realizacije ponovo silaze i postaju svesne čitave kreacije kao i svog grubog, suptilnog i mentalnog tela, a da pri tom ni na koji način ne ugrožavaju svoju Bogosvesnost. Oni su poznati kao Savršeni Učitelji. Bog kao isključivo Bog nije svesno čovek, a čovek kao isključivo čovek nije svesno Bog; ČovekoBog je svesno Bog u istoj meri u kojoj je i čovek.

Ponovo postajući svestan kreacije, Čovek-Bog ne podleže ni najmanjem pogoršanju svog duhovnog položaja. Ono što je duhovno kobno nije sama svest o kreaciji, nego činjenica da je svest upetljana u kreaciju zbog sanskara. . . . Budući da ČovekoBog nije uslovljen nikakvim sanskarama, on je neprestano svestan da se razlikuje od svojih tela i skladno ih koristi kao puke instrumente za ispoljavanje Božanske Volje u svoj njenoj čistoti.1

U Čoveku-Bogu je svrha kreacije u potpunosti ispunjena. On nema šta da stekne za samog sebe ostajanjem u svetu, a ipak zadržava svoja tela i nastavlja da ih koristi za oslobađanje drugih duša iz ropstva i za pomaganje da dostignu Bogosvesnost.2

Baba objašnjava da postoje dva tipa Savršenog Vodiča, Savršeni Učitelj (Sadguru, Čovek-Bog, Kutub ) i Avatar (Hrist, Mesija, Bogočovek) koji se pojavljuje u ciklusima. Savršeni Učitelj je duša koja dovršava svoju evoluciju i potom ostaje u fizičkom telu; za razliku od toga, Odista prvi Sadguru koji se pojavio u toku evolucije, i pomagao i pomaže drugim dušama da izađu iz ropstva, poznat je kao Avatar. Postoji još jedna razlika između Sadgurua i Avatara. Kada čovek postane Bog i ima svest o kreaciji, on se zove Sadguru (Čovek-Bog ili Savršeni Učitelj). Kada Bog postane čovek, on se zove Avatar (Bogočovek ili Mesija).3

Metafizički gledano, jedna takva ideja čini se neverovatnom; stoga ćemo se vratiti na naše poređenje sa snom (ograničenom svešću) i sanjačem (Bogom). Ljudi se najčešće u toj meri poistovećuju sa likovima iz svojih snova da zaboravljaju da su zapravo jedno sa sanjačem. Pa ipak, mnogi su povremeno imali iskustvo u kome u snu postaju svesni da sanjaju. Savršeni Učitelj je poput lika u snu koji je ujedno potpuno svestan da je takođe i onaj koji sanja. No, on ostaje u snu da bi pomogao i drugim likovima iz sna da se probude i postanu svesni svog pravog identiteta.

Uloga Učitelja

Meher Babino visoko mišljenje o vrednosti Savršenog Učitelja zasniva se na merilu koje smo ranije razmotrili. (Odavde pa nadalje, izraz „Učitelj“ koristiću da ujedno predstavim i Savršenog Učitelja i Avatara.)

Sanskare i ego

Duša koja evoluira upetljana je u vlastita ograničenja; ograničeno biće nikada ne može da uništi ni sebe ni impresije koji ga vezuju. Svi postupci ega, ma koliko duhovni, stvaraju dodatne impresije. Prema tome, konačno uklanjanje sanskara mora da proistekne iz izvora nesputanog impresijama.

Sadguru može da podigne aspiranta sa običnog intelektualnog nivoa svesti na nivo svesti koji se odlikuje inspiracijom i intuicijom, a zatim i na nivo sagledavanja i prosvetljenja koji dostiže vrhunac u njegovom stapanju sa Beskrajem.4 Usled tog sjedinjenja s Beskrajem, on je obdaren neograničenom moći i u tren oka može da poništi sve sanskare duše i oslobodi je svih upletenosti i stega.5

Isto pravilo važi i za ego, koji se upušta u jalova nastojanja da se poništi putem meditacije, ljubavi, služenja ili bilo čega drugog. Baba je to uporedio sa čovekom koji pokušava da stoji na sopstvenim ramenima. Čak i kada aspirant vlastitim naporima ostvari značajan napredak, ego, nalik na kakvu „mnogoglavu hidru“, ostaje u životu. U stvari, u naprednijim etapama na Putu, ego ne nastoji da se održi putem otvorenih metoda, već nalazi pribežište upravo u onim stvarima koje se rade radi slabljenja ega. Ta taktika ega je vrlo slična gerilskom ratovanju i veoma je teško osujetiti je. . . . Pošto ego ima gotovo beskrajne mogućnosti da osigura svoj opstanak i da stvori samoobmanu, aspirant uviđa da ne može da izađe na kraj sa nadolazećim izraštajima novih oblika ega. Jedino uz pomoć i milost Savršenog Učitelja on može da se nada da će se uspešno izboriti sa prevarnim veštinama ega.6

Vođstvo Učitelja

Premda Baba govori kako je potpuna realizacija nemoguća bez dodira Savršenog Učitelja, prosečan čitalac verovatno nije svetac na šestom nivou koji samo čeka da ga neki Učitelj gurne dovoljno snažno da može da preskoči poslednji ponor iluzije. No, i za manje napredne aspirante, mada nije neophodno, vođstvo Učitelja je itekako poželjno.

Slikovito govoreći, mase koje pokušavaju da dostignu Istinu držeći se verskih obreda i rituala nalaze se u teretnom vozu koji se na neodređeno vreme zadržava u brojnim stanicama. Oni koji iskreno i posvećeno meditiraju na Boga, i svoje živote posvećuju služenju čovečanstvu, nalaze se u običnom vozu koji se zaustavlja na svakoj stanici u skladu sa redom vožnje. Ali, oni koji traže društvo Učitelja koji je spoznao Istinu i izvršavaju njegove naloge s potpunom predanošću i verom, nalaze se u vanrednom vozu koji će ih odvesti do cilja u najkraćem mogućem vremenu, bez zadržavanja na usputnim stanicama.7 Pošto Put vodi kroz mnoge vrste iluzija, aspirant nikada nije bezbedan bez vođstva Učitelja koji poznaje sve etape Puta i može da ga provede kroz njih.8

Učitelj sa svojim učenicima postupa na različite načine u različitim trenucima, ali njegovi metodi su uvek delotvorni. On ponekad može da uradi nešto što druge šokira jer je suprotno njihovim uobičajenim očekivanjima. Međutim, to se uvek čini da bi poslužilo nekoj duhovnoj svrsi. Nastup kratkog strašnog sna često je podesan za buđenje osobe iz dugog lepog sna. Poput šokantnog sna, šokovi koje ČovekoBog po svom nahođenju promišljeno primenjuje na kraju se ispostavljaju kao spasonosni, mada u času dešavanja mogu da budu neprijatni.9

Tako će Učitelj u učenicima pobuđivati osećanje inferiornosti ili osećanje samopouzdanja, već prema tome šta je u datom trenutku potrebno. Baba takođe napominje da istinski Učitelj podaruje učenicima okultna iskustva jedino kada je to neophodno. Uobičajeno je da učenici provedu izvesno vreme u fizičkom prisustvu Učitelja. No, Učiteljev rad je zapravo unutarnje prirode i nije uslovljen ni fizičkim rastojanjem ni vremenom.

Uloga aspiranta

Učiteljeva pomoć je uvek dostupna, ali ona mora da bude i prihvaćena. Obično se aspirant, uviđajući svoju bespomoćnost, predaje Učitelju kao svom poslednjem i jedinom utočištu. Međutim, taj korak se pokazuje kao probitačniji od svih drugih mera koje je možda preduzimao u cilju slabljenja i konačnog uništenja ega.10

Kada jednom preduzme ovaj korak i stupi na stazu Učitelja, učenik će najbolje učiniti ako zauzme predusretljiv i predan stav. Potpuno predavanje Božanskoj Volji Savršenog, i nepokolebljiva spremnost da se sve njegove naredbe brzo izvršavaju, dovode do uspeha koji nije dostižan ni hiljadugodišnjim strogim primenjivanjem sve etike ovog sveta. Izvanredni rezultati koje postiže Savršeni Učitelj obezbeđeni su time što je on, pošto je jedno sa Univerzalnim Umom, prisutan u umu svakog ljudskog bića i zato može da pruži upravu onu specifičnu pomoć koja je potrebna da bi se probudila najviša svest koja je latentna u svakom pojedincu.11

Da bi potpunije učestvovao u procesu tog predavanja Učitelju, Baba predlaže da učenik svu svoju energiju usredsredi na Učitelja, trudeći se da ovaj, umesto ega, postane središte njegovog života. Kada je pravilno shvaćen, Učitelj je postojana potvrda jedinstva sveukupnog života. Stoga odanost Učitelju dovodi do postupnog odvajanja od jezgra ega koji potvrđuje odvojenost.12

Baba pokazuje kako učenik u praksi treba da izbegava neaktivnost s jedne, i ponos zbog aktivnosti s druge strane, usvajanjem privremenog i funkcionalnog ega koji će biti u potpunosti podređen Učitelju. Pre započinjanja bilo čega, aspirant ima u vidu da nije on taj koji to radi, nego Učitelj koji to obavlja preko njega. Nakon što to uradi, on se ne zamajava svojatanjem plodova delanja ili uživanjem u njima, već ih se oslobađa tako što ih nudi Učitelju. Obučavajući svoj um u tom duhu, on uspeva da stvori jedan novi ego koji je, mada je privremen i radni, potpuno sposoban da postane izvor onog pouzdanja, raspoloženja, poleta i žara koje istinsko delovanje mora da izražava. Taj novi ego je duhovno neškodljiv, pošto svoj život i postojanje dobija od Učitelja koji predstavlja Beskrajnost. . . . Pravljenje novog ega koji je u potpunosti podređen Učitelju neophodno je za dinamiku duhovnog napredovanja.13

Neki ljudi osećaju se nelagodno pri pomisli na ideju o zavisnosti od gurua, ali postojanje Bogosvesti u ljudskoj formi je nešto veoma povoljno za aspiranta. Veoma je teško s ljubavlju opštiti sa neličnim aspektom Boga – beskonačnim Bogom koji je bez forme i svojstava, van vremena i prostora. Meditiranje na beskrajnost može da usredsredi um aspiranta i to je uglavnom sve. Ali, kada se beskrajni aspekti Boga oliče u Savršenom Učitelju ili Avataru, onda um i srce imaju svoju žižu, simbol koji u sebi sadrži celinu.

Ovde je prilika da se razmotri i složeno pitanje onih Učitelja koji su „umrli“, što se ponekad naziva i „odbacivanje tela“. Mnogi tragaoci pokušavaju da slede preminule vodiče i očekuju da im ovi pomognu. Prema Babinom tumačenju funkcionisanja duhovnog poretka, svi sveci i Učitelji, sa izuzetkom Avatara, odmah po napuštanju tela gube sva duhovna ovlašćenja. To ovlašćenje obično se prenosi na nekog drugog sveca ili Učitelja u fizičkom telu.

Na primer, veoma poznata i omiljena duhovna ličnost je Ramakrišna Paramahansa, koji je živeo u Indiji krajem devetnaestog veka. Meher Baba je potvrdio Ramakrišnin status Savršenog Učitelja, ali je objasnio da takav Učitelj nakon svoje fizičke smrti više ne deluje kao lični vodič.

Realizacija je ista za sve. Razlike između Proroka [Avatara] i Savršenih Učitelja nisu u moći, nego u ovlašćenju da se ona koristi. Ono što Savršeni Učitelj daje svom štićeniku nije moć, nego ovlašćenje da je koristi. Strogo govoreći, Savršeni Učitelj nikome ništa ne daje. On samo pokazuje riznicu koja se nalazi unutar čoveka. . . .

Nijedan Savršeni Učitelj nema ovlašćenje da svoju moć koristi i nakon napuštanja fizičkog tela. Zapamtite, on ima moć ali ne i ovlašćenje da je upotrebi. Gde god vidite grob nekog Sadgurua, budite sigurni da se tu nalazi njegova moć. No, ukoliko poklonik ima koristi od klanjanja i molitve na tom mestu, nikad ni za trenutak nemojte verovati da je Sadguru bio uzrok te koristi. Može se reći samo to da se poklonik poslužio moći i time privukao na sebe blagodat. Sadguru može drugima da čini dobro samo dok živi u ovom grubom, materijalnom svetu; kada napusti svoje telo on ne može da učini da bilo ko pređe makar jedan jedini nivo [svesti] i ne može da izbriše ničije sanskare; uza sve to, onim njegovim sledbenicima koji se obrate njegovom beskonačnom postojanju njegovo beskonačno stanje pruža pomoć u skladu sa predanošću i verom u pozadini tog prizivanja.14

Za aspiranta koji traga za neuporedivim vođstvom živućeg Savršenog Učitelja, ima jedna dobra i jedna loša vest. Prvo ona loša: skoro je nemoguće stupiti u kontakt sa živućim Učiteljem, jer je njih malo i teško ih je pronaći. U knjizi Bog govori, Baba ističe da u svakom trenutku na svetu postoji samo pet Savršenih Bića koja deluju kao Sadgurui. Nadalje, za vreme avatarskih perioda (na primer, u dobrom delu dvadesetog veka), oni nastoje da deluju iza kulisa i veoma malo privlače pažnju javnosti. Kao što je i nagovešteno u šestom poglavlju, čak i pronalaženje autentičnog sveca je retkost. Babina sestra i učenica, Maniđa S. Irani, jednom prilikom je rekla: “Tokom čitave slavne duhovne istorije Indije postojali su rišiji, maharišiji, jogini, mahajogini, mahatme, gurui…sadui i slično. Indija i danas obiluje njima. Poput školjki koje plima ostavlja na obali, tako se i oni u avatarskim vremenima pojavljuju u velikom broju. Ali, vrlo malo je onih pravih. Sećam se kako se u Benaresu 1939. godine, dok smo posmatrali jedan skup od osam hiljada takvih, Baba okrenuo prema nama i jednim gestom zaključio: «Od njih osam hiljada, samo osmorica su pravi.»“15

A sada dobra vest: Učiteljevo pronalaženje učenika je zapravo ono što je bitno. Zahvaljući svom sveznanju i svojim duhovnim silama, Savršeni Učitelji su potpuno svesni koje su duše napredne i blagovremeno privlače ka sebi takve aspirante.

Koliko god da je mala verovatnoća da se takav susret dogodi, tragaoci se prirodno pitaju kako bi to Savršeni Učitelj od krvi i mesa mogao da izgleda. Meher Baba navodi da bi iskreni aspirant mogao da zapazi tri glavne osobine: spontanu ljubav za celokupnu kreaciju bez razlike; atmosferu blaženstva koja ne može da se ne oseti u njegovom bliskom okruženju; i potpunu prilagodljivost i moć da privuče ljude bilo kog društvenog statusa i obrazovanja, učene i nepismene, bogate i siromašne.

Naravno, postoje i druga merila mogućih osobina bilo kog duhovnog učitelja. Kada je neki učenik jednog samozvanog Učitelja upitao Babu: «Ima li on pravo da sebe tako naziva?» Baba je odgovorio: Svako ima pravo da sebe nazove kako mu se sviđa. Na drugima je da to prihvate ili ospore. To više zavisi od njegovog načina života nego od njegovih poučavanja.16 Tragalac koji želi da se po svaku cenu „dokopa“ visoko razvijenog duhovnog učitelja trebalo bi da bude podozriv u sledećim slučajevima: ako mu guru traži novac za duhovne poduke, ako njegovi stari i bliski učenici ne pokazuju značajniji napredak, ako postoje neke suštinske nedoslednosti u njegovom učenju, ako zahteva slepu poslušnost od samog početka, ako dopušta da se oko njega stvara organizacija koja izmiče kontroli, ili ako njegovi metodi nisu primenljivi u svakodnevnom životu.17 Pored takvog racionalnog prosuđivanja, aspirant treba da upotrebi i svoju intuiciju. Na kraju, ukoliko se i odluči da sledi stazu nekog gurua, on još uvek može da, nakon izvesnog vremena, proceni vrednost datog metoda po tome šta njemu lično primenjivanje tog metoda donosi.

Tragalac koji bi da stupi na stazu Učitelja po svoj prilici neće sresti niti imati mogućnost da sledi živućeg Savršenog Vodiča, ukoliko nije veoma napredna duša. Obično čovek mora da se zadovolji ograničenim učenjima i ograničenim učiteljima. Međutim, Meher Baba naglašava da je odlučnom aspirantu, bez obzira na kom nivou se nalazio, uvek na raspolaganju jedan put do neograničenog Učitelja. Dok su Savršeni Učitelji uglavnom skriveni u vremenu i prostoru, Avatar ili Bogočovek uvek je pristupačan svakome, bilo kada i bilo gde. Baba opisuje Avatara kao onaj vid beskrajnog Boga koji neposredno opšti sa svetom i dušama u razvoju, i koji se povremeno ovaploćuje u fizičkoj formi da bi dao podstreka mlitavoj duhovnosti, istovremeno nudeći jedinstveni put ličnog razvoja.

Najlakši i najsigurniji način gubljenja svog ograničenog ega je potpuno predavanje Savršenom Učitelju ili Bogočoveku (Avataru), koji je svesno jedno s istinom. . . . Od svih glavnih puteva koji hodočasnika vode pravo do njegovog božanskog odredišta, najbrži ide kroz Bogočoveka (Hrista, Mesiju, Avatara). U Bogočoveku se Bog razotkriva u svoj svojoj slavi, sa svojom bezgraničnom moći, nedokučivim znanjem, neizrecivim blaženstvom i večnim postojanjem. Put kroz Bogočoveka stoji na raspolaganju svima onima koji mu priđu s potpunim predavanjem i nepokolebljivom verom. Za onog koga krasi snažna i postojana ljubav prema Bogočoveku, put do trajne istine je čist i bezbedan. Takva osoba ne sme da traći vreme u igranju stvarima koje nisu od važnosti.18

Put Meher Babe jeste put Avatara.