Deseto Poglavlje

DESETO  POGLAVLJE

Kretanje Meher Babinim putem

Služite druge sa svešću da u njima

služite Mene. Potpuno se pokorite

Mojoj volji i Moja volja biće vaša.

Neka ništa ne uzdrma vašu veru u Mene

i svi vaši okovi će popucati.

—MEHER BABA, Buditelj

Meher Baba je izložio šta se u suštini traži da bi mu neko pristupio kao Avataru. Potpuno ovladavanje metodom ljubavi, povinovanja i predav­anja, i njegovo upražnjavanje, u isto vreme su i jednostavni i bezmalo neizvodljivi.

Kao što je jasno izložio osnovne strategije na avatarskom putu, Meher Baba je bio podjednako otvoren i u pogledu pomoćnih taktika. Ohrabruje saznanje da Avatar ima razumevanja za položaj prosečnog aspiranta čak i kada iznosi merila savršenog učeništva. Naravno, za one retke duše koje su sasvim obuzete ljubavlju i verom u Avatara pitanje praktične primene gotovo da se ni ne postavlja. Sami njihovi životi su ovaploćenje tog metoda. Međutim, velika većina nas koji istražujemo Babin put, mora da ga sledi sa svesnom rešenošću. Meher Baba je uložio dosta napora da objasni na koji način aspiranti mogu da usklade svoj duhovni razvoj sa praktičnim zahtevima svakidašnjog života. Na stranicama koje slede Baba objašnjava posledice nje­govog metoda na stavove i ponašanje u svetu.

Praksa učeništva

Funkcionalni odnos između nekog aspiranta i Meher Babe kao njegovog Učitelja može da se nazove učeništvom, tj. duhovnom obukom. Ovaj jedinstveni odnos prevashodno traži tragaočevo pristajanje: Kada se aspirant dobrovoljno udruži sa Učiteljem, kaže se da je postao učenik. No, ukoliko je to pridruživanje samo spoljno i površno, time se ne uspostavlja istinsko učeništvo. Odnos između učenika i Učitelja je potpuno različit od zakonskih odnosa koji prouzrokuju prava i obaveze putem usmenih pogodbi ili zvaničnih sporazuma. Učeništvo je jedno od osnovnih obeležja koja odlikuju život naprednog aspiranta, i ono ne nastaje putem bilo kakvog veštačkog postupka. . . . To je prvenstveno odnos između ljubavnika i njegovog Božanskog Voljenog. Sa duhovnog stanovišta, to je najvažniji odnos u koji čovek može da stupi.1

Pretpostavimo da je aspirant načinio prvi korak na Meher Babinoj stazi. U većini duhovnih škola, učeništvo je obeleženo određenim religijskim praksama, aktivnostima i pravilima. Iako je Babin metod upadljivo lišen strogih pravila ili postupaka, on je objasnio relativnu vrednost raznovrsnih praksi.

Obredne prakse i molitva

Poruke istorijski značajnih duhovnih figura često vremenom postaju nerazumljive zahvaljujući samim religijskim sistemima izgrađenim oko njih. Baba je upozoravao svoje učenike na opasnost od zatrpavanja istine dogmama, ritualima i ceremonijama: Spoljne ceremonije i rituali rasprostranjeni u različitim religijama za većinu ljudi predstavljaju utvrđeni pristup Bogu i Božanstvu. Smatra se da je to nešto nezamenljivo. No, oni nisu ni bitni ni neizostavni, mada su ih učitelji katkada dopuštali ili održavali kao neminovno prilagođavanje ljudskoj slabosti. Takođe, oni mogu da se upražnjavaju uz izvesnu korist kada ih dopušta ili održava neki učitelj, ali samo u periodu za koji su propisani, i u kontekstu u koji su postavljeni radi određenog učinka.2

Rituali i ceremonije ne mogu čoveka da odvedu naročito daleko u njegovoj nameri da stigne na stazu, a ukoliko se nerazborito upražnjavaju postaju ograničavajući faktor kao i svaka druga nerazborita radnja. U stvari, kada su lišeni svakog unutarnjeg života, oni su u izvesnom smislu opasniji od kakve druge nerazborite radnje, zato što se vrše sa verovanjem da pomažu da se dođe do Bogo-realizacije. Usled tog elementa samoobmanjivanja, beživotni obrasci i ceremonije ispostavljaju se kao skretanje sa puta. Zbog puke sile navike čovek može toliko da se veže za te spoljne forme da može da mu bude potrebna duboka patnja kako bi se rasturila njihova prividna vrednost.3

Baba je uporno tvrdio da njegova staza treba da bude rasterećena od bilo kakvih spoljašnjih formi obožavanja: Odenuti obožavanje u ruho ceremonije i rituala znači izložiti Me hladnim vetrovima neznanja. Pocepajte zavesu utvrđenih ceremonija i rituala i otkrićete da sam Ja Obožavani, Obožavanje i Obožavalac. Verno voleti Bogočoveka je isto što i istinski štovati Boga.4

Međutim, molitva iz srca može, prema Babi, da bude izvanredan oblik bogosluženja. Šta čini suštinu molitve? Među onima koji vole Boga rasprostranjene su brojne molitve, budući da proizilaze iz različitih kulturnih konteksta. Neke molitve redovito sadrže element traženja nečega od Boga, bilo da je to materijalno ili duhovno. A Bog je zapravo toliko milostiv i darežljiv da čak i bez traženja uvek daje mnogo više nego što Njegovi ljubavnici mogu da prime. On zna njihove stvarne potrebe dublje od njih. Stoga je element traženja nečega od Boga izlišan. To često osujećuje unutarnju ljubav i obožavanje koje molitva nastoji da izrazi.5

Molitva koju Bog čuje je molitva srca; to uznošenje srca, ta patnja srca je ono čemu Bog posvećuje pažnju.6 Idealna molitva Gospodu nije ništa drugo do spontano slavljenje Njegovog bića. Vi ga slavite, i to ne u duhu cenkanja nego u duhu samozaboravljajućeg uvažavanja onog što On zaista jeste. . . . U čitavoj duhovnoj panorami univerzuma ne postoji ništa uzvišenije od spontane molitve. Ona navire iz ljudskog srca ispunjenog zahvalnom radošću. . . . Ona je povratak čovekovom vlastitom biću.7

Baba je dao dve ustanovljene molitve koje njegovi učenici, ako to žele, mogu da izgovaraju. „Gospodnja molitva“ je molitva u slavu Boga. „Molitva pokajanja“ je zamišljena kao molitva srca. U posebnim prilikama Baba je tražio od svojih ljubavnika da ih naglas čitaju. Obe molitve naći ćete u dodatku A.

Učenik i njegovo telo

Neki su iznenađeni činjenicom da Baba nije od svojih učenika zahtevao određeni način vladanja, režim ishrane, post ili kakav drugi vid fizičkog uzdržavanja. Sve što je od njih tražio bilo je da koriste zdrav razum i moć rasuđivanja, da svom telu previše ne ugađaju, ali i da ga ne zapostavljaju.

Godine 1927. Baba je upitao svoje mandalije gde se nalazi najveći zatvor u Indiji. Neki su odgovorili da je u Ahmednagaru, drugi u Puni, poneki su spominjali Bombaj, a ostali su smatrali da je negde drugde. Baba se nasmešio i rekao da najveći zatvor na zemlji predstavljaju njihova tela.8 U jednom zvaničnom predavanju Baba je savetovao neprianjanje za telo:

Fizičko telo ne može da opstane bez hrane, i zato su u posrednom smislu oni jedno te isto. Telo unosi i vari onaj deo hrane koji je podesan za njegovo održavanje, a odbacuje ono što je beskorisno. Ono što je odstranjeno je isto toliko deo pojedene hrane kao i ono što je asimilovano. Ako je čovek krajnje nezainteresovan za izbačene otpatke, zašto ne bi osećao istu takvu ravnodušnost i prema svarenoj hrani koja iz praktičnih razloga postaje njegovo telo? Zašto bi lio suze kada, nakon smrti, i samo telo biva prepušteno zemaljskim crvima ili razarajućim vatrama?9

Baba je svoje ljubavnike podsticao da se dobro hrane, ali bez posebnih prohteva. Jednom pri­likom, čuvši neke indijske posvećenike kako sa ponosom zastupaju vegetarijanstvo, Baba ih je podsetio da je ono što izlazi iz njihovih usta mnogo važnije od onog što u njih ulazi. I uopšte, savetovao je: Vodite brigu o svom telu, ali nemojte mu robovati. Ako stalno razmišljate o njegovom blagostanju, onda ste poput cicije koji neprestano razmišlja o svom zlatu.10

Vera i učenik

Sa Babinog stajališta, puko verovanje u Boga nije ključ duhov­nog razvoja: Neki koji veruju u Boga vode život bez dostojanstva i ne uspevaju da postignu bilo kakav duhovni napredak, dok ima i drugih koji, iako ne veruju u Boga, vode tako plemenit život da se automatski približavaju Bogu.11 Istinska vera je nešto drugo, i Baba ne vidi da postoji ikakav sukob između istinske vere i sposobnosti rasuđivanja.

Istinska vera je utemeljena u dubljim iskustvima duha i nepogrešivim uputstvima pročišćene intuicije. Nju ne treba smatrati suprotnošću kritičkog razuma nego njegovim pouzdanim vodičem. . . . To, međutim, ne znači da vera u bilo kojoj fazi treba da bude slepa, u smislu da nije dozvoljeno da se ispituje kritičkim intelektom. Prava vera je jedan oblik vida a ne slepila. Ona ne treba da se plaši slobodnog funkcionisanja kritičkog razuma.12 Ako ne postavljate pitanja, nikada nećete naučiti. 13

Za uspešnog učenika vera u Meher Babu je neizmerno korisna, ali ne na račun njegovog samopouzdanja. Za razliku od uskogrudog ponosa, pravo samopouzdanje prirodno vodi ka veri u Učitelja. Ako ne poseduje veru u sebe, čovek ne može da razvije one osobine koje pobuđuju i unapređuju veru u drugima. Pouzdanje kojem možete da ostanete verni u svim mogućim teškim situacijama prema vašem vlastitom shvatanju onog što je najbolje, predstavlja sam temelj nadgradnje pouzdanog karaktera. 14

Ključ za istinsku veru u sebe jeste vera u Učitelja, koja postaje od presudnog značaja zato što hrani i podržava veru u samog sebe i veru u život usred zapreka i neuspeha, opterećenja i poteškoća, ograničenja i slabosti.15 Samopouzdanje, koje se zbog svega toga nalazi u stalnoj opasnosti da bude slomljeno, može da bude čvrsto utvrđeno tek kada čovek pred sobom ima viziju živog primera savršenstva, kao i veru u njega. 16 Čovek u Učitelju vidi ostvaren svoj sopstveni ideal; Učitelj je ono što bi njegovo vlastito dublje biće više volelo da bude. On u Učitelju vidi odraz onog najboljeg u sebi što tek treba da bude, ali što će on jednog dana svakako postići. Prema tome, vera u Učitelja postaje glavna pokretačka snaga za realizovanje božanskosti koja je latentna u čoveku.17

Vera u Meher Babu postaje posebno važna kada se zaljubljenik razvije u posvećenog učenika. Učenicima je pravo na proveravanje Učitelja putem kritičkog rasuđivanja uvek bilo dozvoljeno; no, ukoliko i nakon proveravanja i uveravanja u savršenstvo Učitelja učenik ispolji bilo kakvo kolebanje u veri, onda je to posledica žalosnog nedostatka njegove iskrenosti u pristupu, kao i čestitosti namere.18

Vera u Meher Babu

Babi je podsticao svoje ljubavnike da veruju u njega i njegovu božanstvenost, ali ne po cenu iskrenosti i poštenja: Ne propagirajte ono što ne osećate. Ono što vam vaše srce kaže i savest nalaže u vezi sa mnom, to bez ustručavanja izlijte iz sebe. Ne obazirite se da li vas ismevaju ili vas prihvataju kada drugima izlivate svoje srce za mene, ili protiv mene.

Ukoliko prihvatate Babu kao Boga, recite to; ne oklevajte. Ukoliko mislite da je Baba Đavo, recite i to. Ne bojte se. Ja sam sve za šta me smatrate, a takođe sam i iznad svega. Ako vam vaša savest kaže da je Baba Avatar, kažite to makar vas i kamenovali zbog toga. Ali, ukoliko osećate da on to nije, onda recite da osećate da Baba nije Avatar. 19

Iskrenom početniku može da bude teško da u sebi smesta pobudi verovanje u Babu, ali to i nije stvarna prepreka. Jednom prilikom se ćerka nekog sveštenika srela sa Babom i priznala mu da ne veruje u njega. A ipak je želela da sa drugima može da podeli njihovu veru u Babu. Baba je na to odgovorio: Ali zašto? . . . Pošto je ono što zaista želiš unutar tebe, jedino tamo ćeš ga naći. Moja dužnost je da ti pomognem da to nađeš, bez obzira da li veruješ u mene ili ne. Pomoći ću ti čak i ako ti ne želiš moju pomoć. Kada je sunce visoko na nebu, osećaš njegovu toplinu bez obzira da li to želiš ili ne.20

No, kada za to dođe vreme, za aspiranta je najbolje da raščisti sa svojim osećanjima prema Babi i da, donevši konačnu odluku, više od nje ne odustaje. Ako ste svi vi ubeđeni da je Baba Avatar, Otelovljeni Bog, onda se pitanje zbunjenosti uopšte ne pojavljuje. U tom slučaju, samo se čvrsto držite za moj daman i zatvorite sva vrata kroz koja bi zbunjenost i protivrečnost mogli da prodru u vaše umove. Ukoliko niste ubeđeni, ostavite me. Potražite nekog drugog. Ali, ako nastojite da mi budete privrženi sa kolebljivim umom, bez uverenosti u moju božanstvenost, bićete kao orah uhvaćen u krckalicu.21

Ambiciozni Babini učenici mogu da prolaze kroz dugotrajne periode sumnje i borbe sa svojom intuicijom. Ali, kada jednom konačno odluče da nastave avatarskim putem, Baba ih saleće da ulože maksimum vere: Sva moja dela i postupci su moj božanski odziv, rođeni u Mojoj božanskoj ljubavi. . . . Stoga iskorenite svaku sumnju i dobro zapamtite da sve što činim je zarad najboljeg.22

Da bi stajao uspravno i čvrsto, stub mora debljim krajem da bude valjano zabijen u zemlju. Slično tome, mom ljubavniku je potrebno da uporište njegove vere bude duboko uglavljeno u moju Božanstvenost kako bi ostao utvrđen u svojoj ljubavi. 23 Zato vam sa svojim božanskim autoritetom kažem, priđite mi sa neiscrpnom verom, ljubavlju i predanošću, i sa čežnjom da primite moju Božansku Ljubav i Milost. 24

Kao što reče jedan od Babinih dugogodišnjih mandalija: „Avatar Meher Baba dao je svojim istinskim ljubavnicima… dve stvari koje se ne menjaju i nikada se neće promeniti… Prvo… to da ‘Bog jeste’, i drugo, da ‘Meher Baba je Bog’… onaj ko stekne Svetlost Znanja, zaista je veliki jer vidi sve; ali dok tumaraš u tami neznanja, na izvestan način je još veća stvar imati nepoljuljanu veru u Meher Babu kao Boga, jer je takva vera dar od Boga. To može da ti podari jedino Meher Baba. „25

Svojstva uspešnog učenika

Aspirant koji poseduje unutarnju posvećenost Babi i nastoji da sledi Babin put, suočen je sa teškoćom u usklađivanju najdubljih misterija unutrašnjeg života sa realnošću svoje nesavršene ličnosti u nesavršenom društvu. Na sreću, Baba je ukazao koja su to svojstva ličnosti koja doprinose ne samo skladnijem životu u svakodnevici, nego i duhovnom razvoju.

Istrajnost i uzdržavanje

Jednom kada je rešen da spozna Istinu, čovek uviđa da je njegova staza prepuna zapreka i poteškoća, i veoma je malo onih koji istrajavaju sa nepokolebljivom hrabrošću do samog kraja. Lako je odustati od napora kad se čovek suoči sa preprekama. 26

Potreba da se istraje postaje naročito jaka kada aspirant donekle odmakne na stazi. Jednom prilikom, primetivši malodušnost nekih učenika, Baba je objasnio: Uopšte uzevši, u duhovnom životu svako prolazi kroz tri faze. Prva je gorući entuzijazam, kad je aspirant prožet snažnom željom da vidi i doživi nepoznato. Druga je razočaranje, a treća božansko blaženstvo. Druga faza, u kojoj se vi sada nalazite, vrlo dugo traje. Pošto ne možete ni da se izvučete iz nje ni da je popravite, morate vedro da je podnosite. Ni u kom slučaju me ne ostavljajte.27

Babin ljubavnik mora da bude u stanju da izdrži pritiske sveta koji je ovisan od lažnih vrednosti. On mora da izgradi izvestan kvalitet koji će mu omogućiti da se suoči sa svetom i prihvati ga onakvog kakav on jeste. . .

Dok napreduje na Stazi, aspirant putem svog odnosa sa Učiteljem stiče sve dublje razumevanje istinske ljubavi. To ga čini bolno osetljivim na one spoljne uticaje koji ne samo da nemaju ni nagoveštaj ljubavi, nego ga čak dovode u kontakt sa hladnim prezirom, ciničnom okorelošću, očajničkom apatijom i nepopustljivom mržnjom. Svi ti uticaji u najvećoj meri iskušavaju njegovo uzdržavanje od reakcije. . . . Zadatak uzdržavanja bio bi lak kada bi aspirant mogao da se pomiri i uskladi sa običajima sveta i prihvati ih bez prigovora. Međutim, pošto je video nešto uzvišenije, za njega postaje neodložna obaveza da se drži toga, makar mu se i ceo svet suprotstavljao. Vernost višoj istini njegovog sopstvenog shvatanja zahteva nepokolebljivu moralnu hrabrost i spremnost da se suoči sa kritikom, porugom pa čak i mržnjom onih koji još nisu ni počeli da se otvaraju za istinu. . . . Voleti svet i služiti mu na načine Učitelja nije igra za slabe i malodušne.28

Takva suzdržanost često uključuje i nereagovanje na druge. Ma koliko grubo se suprotna strana ophodila prema vama, uvek budite staloženi. Koliko god da vam nalaze mane ili vas okrivljuju ili vam upućuju teške reči, sve to uvek strpljivo podnosite. To je istinska srčanost i junaštvo.29

Štaviše, U tome je zadovoljstvo igre, u tome da se naiđe na protivljenje i da se čovek suoči i izbori s njim. Bez toga, život postaje sumoran i jednoličan. Do duhovnosti se stiže samo putem savladavanja otpora.30

Sprečavanje zabrinutosti

Među mnogim stvarima koje aspirant treba da neguje, ima nekih koje su od velikog značaja, kao npr. dobro raspoloženje, entuzijazam i uravnoteženost, a one se smatraju nemogućim sve dok mu ne uspe da iz svog života isključi brigu. Kad je um turoban, depresivan ili uzrujan, njegov rad je haotičan i vezujući.31 Čovek mora čak i u tegobnim razdobljima da se potrudi da bude vedar.32 Biti raspoložen i bodar je božansko umeće. Ono pomaže drugima.33

Pridavanje velike važnosti stvarima ne olakšava bavljenje njima. Pristupite im bezbrižno. Recite sebi: «Stvoren sam da budem srećan, i da druge usrećim.» . . . Ne sugerišite svom umu: «Umoran sam, izmučen, depresivan.» To će učiniti da se osećate gore. 34

Meher Babino snažno naglašavanje važnosti izbegavanja zabrinutosti je moćno duhovno uputstvo. Ne brinite. Briga se nagomilava i dobija na snazi, i postaje navika dugo nakon što je izvorni uzrok prestao da postoji. . . . Kad ste bili mali svašta vam se dogodilo, plakali ste, osećali se tužno, i započela je briga, i posle pedeset godina vi još uvek brinete, mada je ono doba kad se briga zametnula u vama prošlo. Kad bi prošlo još pedeset godina, vi bi i na kraju tog razdoblja mogli i dalje da brinete u vezi sa nečim što se sada događa. To je ludo.35

Baba je zapitao jednog poklonika: Hoćeš li Mi obećati nešto? Ti kažeš da Me voliš. Kažeš da hoćeš da Mi ugodiš i da Me vidiš srećnog. Onda zapamti – budi srećan i ne brini. Ja ću ti pomoći. Ja sve znam. Znam koliko je tvoja ljubav duboka. Samo uradi što ti kažem. Voli Me i ostalo prepusti Meni.36

U drugim prilikama, Baba je uveravao svoje sledbenike da će njihovim brigama doći kraj onda kada prekine svoje Ćutanje i iskaže se. Sve što vas plaši i zbunjuje i baca vas u očajanje je vaša vlastita senka. Kada se Sunce Ljubavi pokaže u svom Sjaju, i sva se lica okrenu ka tom Blistavilu, sve senke će nestati – čak i sećanje na njih će se izgubiti. . . . Budite smireni u Realnosti Moje Ljubavi, jer sva zbunjenost i očajanje su vaša vlastita senka koja će nestati kada izgovorim Reč.37

Stav prema patnji

Kako je Baba jednom primetio: Prava sreća leži u Jednoti; gde god je dvojnost, tu je i nevolja.38 Ljudska bića pate zbog toga što žive u dvojnosti. Babin prevashodni cilj jeste da svoje ljubavnike navede da, umesto prolaznih zadovoljstava, ostvare neprekidnu sreću. Jasno je da bi aspirant trebalo da izbegava samonametnutu patnju, ali prosvetljeni stav može čak i neizbežnu patnju da preobrati u duhovnu dobit.

Nije svaka patnja loša. Kada vodi večnoj sreći odsustva želja, treba je smatrati prerušenim blagoslovom. 39 Ljudi bi na fizičku i psihičku patnju trebalo da gledaju kao na darove od Boga. One nam daju lekcije o uzaludnosti prolaznog, i o suštinskoj vrednosti večnog.40 Stupnjevi doživljavanja blaženstva razlikuju se u skladu sa srazmernim iskustvom patnje.41 Prava sreća, koja dolazi kroz realizovanje Boga, vredna je svih fizičkih i psihičkih patnji u univerzumu. Tada sva ta patnja kao da nikada nije ni postojala. 42

Ne obeshrabrujte se i ne uzrujavajte kada se nesreća, maler ili nedaće sruče na vas. Zahvalite Bogu, jer vam je time pružio priliku da primenite uzdržavanje i steknete duhovnu snagu. Onaj ko je stekao sposobnost mirnog podnošenja nedaća nesumnjivo može da stupi na duhovni Put. 43

Muškarac ili žena, bogataš ili siromah, veliki ili mali – svi su podložni nekoj vrsti patnje. Olakšanje od svake vrste patnje je u nama ukoliko se potrudimo, u svim okolnostima i u ma kojem društvenom položaju, da pošteno mislimo, da pošteno postupamo i da pošteno živimo. Kada ispoljimo svesrdnu veru u Boga, biće nađeno olakšanje.44

Meher Babin rad na egu

Meher Baba deluje kao aktivan Učitelj, kao unutarnja sila koja podstiče i usmerava duhovni razvoj. Uprkos činjenici da osećaju sve veću radost i nadahnuće, Babini ljubavnici, nakon što se ustale na stazi Meher Babe, mogu da se suoče sa većim „nevoljama“. Za onoga koji više ceni samozadovoljnu i mirnu kolotečinu, petljanje sa Meher Babom je veoma opasno. Razlog je jednostavan: Babin zadatak je da vam pomogne da uklonite ego. Kao duhovni Učitelj, Baba može da ubrza unutarnje krize, da iznese na površinu sve slabosti, i da primora svoje ljubavnike na suočavanje sa sobom na tako žestok način da će oni ostati bez daha. No, to im pruža mogućnost da postanu mudriji upravo na onim ličnim poljima koja su najzrelija za brz duhovni razvitak.

Kao što ume da pruži utehu i obodri duh kada su učenici potišteni ili očajni, Baba zna da uzburka i neka manje vredna osećanja u onim ljubavnicima koji su postali žrtve ponosa. Zaista, aspiranti predani Babi dospevaju u situacije koje na neobjašnjivo prikladan način pogađaju upravo njihove duhovne slabosti. Iako je svojim ljubavnicima obećao da ih nikada neće gurnuti dalje no što mogu da podnesu, Baba je napomenuo jednoj svojoj bliskoj učenici koju je povredila okrutnost druge osobe:

Zapamti, ubuduće kad te bilo ko povredi, Ja sam taj koji te povredio; kada te neko voli, Ja sam taj koji te voli; kad ti se bilo ko smeje, Ja sam taj koji se smeje; kada ti nekog voliš, Ja sam taj kojeg voliš. Ja sam u svemu. Kako možeš da realizuješ moje Beskrajno Prisustvo ako zazireš od mene u onima koji te povređuju i srdačno me dočekuješ samo u onima koji ti ugađaju?45

Ponekad Baba dopusti nekom aspirantu da oseti njegovu bliskost punu ljubavi; drugi put, učenik može da se oseća kao da je u vakuumu. Kao što je Baba rekao o svom načinu rada: Ja vas guram od sebe, a onda vas privlačim bliže; ponovo vas guram, pa vas privlačim još bliže. . . .46

Takav postupak pomaže učeniku da za jedan život postigne ono za šta bi mu, u uobičajenom evolutivnom toku, možda trebalo nekoliko stotina života. Imajući uvid u učenikovu prošlost, Avatar zna koji su mu najvažniji duhovni zadaci i podstiče primerene unutarnje krize, istovremeno mu pružajući nadahnuće i ljubav da bi te krize stvaralački prebrodio.

Na stazi Meher Babe duhovni razvoj se odvija usred svakodnevnih aktivnosti. Da bi olakšao taj razvoj, Babin ljubavnik mora da se potrudi da usavrši svoj karakter, odnose sa svakim živim stvorom, kao i svaku ulogu koju mu nametne zakon karme. Da bi postao sledbenik Meher Babe, nije bitno gde čovek živi ni koje su njegove dužnosti prema ljudima i društvu uopšte. Praktična primenljivost Babinog metoda je stalna i sveopšta; čovek uvek može da se trudi da ispuni želje unutarnjeg Učitelja.

Vrlo su retki oni koji mogu da ponište samo svoje postojanje i spoje se u meni. Onima drugima koji žele da me vole dao sam smernice koje treba da slede. Ljubav znači “Ljubav“. U njoj nema površnosti ni krutosti. Ljubavnik mora da poštuje želju Voljenog i da Voljenog čini uvek zadovoljnim i srećnim. Koje su želje vašeg Voljenog – ako me smatrate za svog Voljenog? Evo ih:

(1)    Ne izbegavajte svoje obaveze – kao što su dom, porodica, služba, poslovi, itd.

(2)    Savesno izvršavajte svoje svetovne dužnosti, ali imajte na umu da je sve to Babino.

(3)    Kad se osećate srećno, pomislite: «Baba želi da budem srećan.» Kada patite, pomislite: «Baba želi da patim.»

(4)    Povinujte se svakoj situaciji mislite iskreno i pošteno: «Baba me je stavio u ovu situaciju.»

S razumevanjem da je Baba u svakome, nastojte da pomažete i služite drugima. 47