Jedanesto Poglavlje

JEDANAESTO  POGLAVLJE

Prisećanje

Za mog ljubavnika je najbolje što može da učini

to da svim srcem misli na mene što više može,

i da ostane srećan. Dakle, gledajte da Me volite

misleći na mene, a ostalo prepustite Meni.

— MEHER BABA, U časovima daršana

Ova knjiga je zamišljena kao praktično štivo iz koga čitaoci zainteresovani za Babu mogu da saznaju šta treba da čine i kako da nastave njegovom stazom. Prethodna poglavlja pružila su sažeti uvod u život, misao i glavne metode Meher Babe, ali neki čitaoci možda žele da saznaju nešto i o posebnim tehnikama za usavršavanje osobina svojstvenih uspešnom učeništvu.

Prisećanje je jednostavna, konkretna i svesna tehnika. Prisećanje na Meher Babu je naročito korisno za aspiranta koji želi da neguje stvaralačku duhovnu aktivnost u svakom trenutku, na svakom mestu, u svakoj situaciji. Prisećanje se sastoji prosto iz prisećanja na Meher Babu, iz razmišljanja o njemu koliko god je to moguće: o njegovom imenu, njegovim rečima, nje­govom liku, njegovoj ljubavi, i tako dalje. Prisećanje je duboko povezano s ljubavlju, povinovanjem i duhovnim upotpunjavanjem.

Prisećanje kao metod

Prisećanje je izuzetno delotvorno kako zbog njegove jednostavnosti, tako i zbog njegove moći da izazove preobražaj u svesti.

Poistovećenje sa savršenstvom

Baba tvrdi da svest pokazuje težnju da se poistoveti i stopi sa sadržajima svesti. Kada razmišlja o nečemu, aspirant prikuplja mentalne impresije o svojstvima predmeta svojih misli. Na isti način, što se više svest bavi savršenstvom, to više i sama stremi ka savršenstvu. Kada je usredsređenost povećana snažnim pozitivnim osećanjima, uticaj na svest je još moćniji. Meditiranjem na nekog Savršenog Učitelja koji je božanski i u potpunosti svestan svoje božanskosti, osoba koja je božanska ali ne i potpuno svesna svoje božanskosti biva uvedena u Božansku Samosvest.1 Danonoćno razmišljajući o Učitelju, učenik gotovo da postiže krajnji cilj koji je svrha različitih praksi meditacije i koncentracije.2

Isto kao što čovek koji se divi Napoleonovom karakteru i stalno razmišlja o njemu ima težnju da postane nalik njemu, tako i aspirant koji se divi nekoj duhovno savršenoj osobi i neprestano misli o njoj ima težnju da postane duhovno savršen. Prikladan objekt lične meditacije je živi Učitelj ili Avatar ili Učitelji i Avatari iz prošlosti. Bitno je da je objekt meditacije duhovno savršen. Ukoliko se desi da je osoba odabrana za meditaciju duhovno nesavršena, velike su šanse da njene slabosti prodru u um aspiranta koji meditira na nju. . . .

Lična meditacija često započinje sa divljenjem koje aspirant spontano oseća prema nekom božanskom svojstvu koje zapaža u Učitelju. Dopuštajući umu da se zadrži na božanskim svojstvima ispoljenim u životu tog Učitelja, aspirant ih unosi u svoje sopstveno biće. 3

Baba je jednom prilikom rekao nekim svojim učenicima: Ako oni koji me vole budu barem jedan minut tihi u svojim umovima neposredno pre odlaska na spavanje i misle na mene i zamisle me u tišini svojih umova, i ako to redovno čine, ovaj veo njihovog neznanja će nestati i doživeće ovo blaženstvo o kojem govorim i za kojim svi žude.4

Neposredan uticaj na sanskare

Kao što je Baba objasnio, jedna od najvećih prepreka da se ostvari puna svest jeste ograničavajući učinak sanskara. Skoro je nemoguće sprečiti nepoželjne impresije, no oni mogu da se neutrališu impresijama savršenstva. Prisećanje na Boga, naročito na Meher Babu, može da umanji dejstvo nepoželjnih impresija i spreči njihovo sprovođenje u delo. Prisećanje na Babu služi kao zaštitni bedem od moćnog upliva iluzije.

Šta je post uma? To je nemanje nijedne misli. No, to je nemoguće. Međutim, kada svoj um poverite meni tako što neprestano mislite na mene, ne preostaju nikakve misli kojima bi um mogao da se hrani.5 Samo vatra božanske ljubavi može jednom zauvek da uništi sve impresije. Uza sve to, stalno imanje mene na umu može da uguši nečistote u impresijama u vašem umu.6

Neposredan uticaj na ego

Treća prednost prisećanja tiče se složenog skupa impresija kojeg nazivamo ego. Baba napominje da ljubav i predavanje Učitelju odvlači pažnju od ograničavajućeg ega. i da bi aspirant trebalo da razvije jedan privremeni ego. Prisećanje na Babu može da osnaži taj privremeni ego.

Uvek mislite na mene, šta god da radite; tada ćete postepeno uvideti da sam Ja taj koji sve radi kroz vas.7 Što manje mislite o sebi a više o Babi, to pre se ego gubi a Baba ostaje. Kada vi – “ego“ – potpuno nestanete, Ja sam jedno sa vama. I tako, malo po malo, vi morate nestati. . . . Zato bolje mislite na mene dok jedete, spavate, gledate ili slušate. Uživajte u svemu, ništa ne odbacujte, ali imajte u vidu da je to Baba – Baba koji uživa, Baba koji jede. To je Baba koji čvrsto spava, a kada se probudite setite se da to Baba ustaje! Stalno se držite te jedinstvene misli.8

Ako plešete za mene, vi činite isto toliko dobrog koliko i onaj koji meditira na mene. Neki vole rad, a neki igru, ali kada to činite za mene, onda je to isto. . . . Pokušajte da zaboravite sebe i sve radite za Babu. Neka sve vreme bude Baba!9

Neki razboriti aspirant mogao bi da zapita kako je moguće usred intenzivne aktivnosti stalno misliti na Babu. Baba je to objasnio jednom pričom. Jednom je neki posetilac upitao Hazrata Nizamudina Avliju, Savršenog Učitelja iz Delhija, kako bi trebalo da živi u svetu. Tog trenutka se dogodilo da je nekoliko žena prolazilo nedaleko od njih sa krčazima vode na glavama, i dok su hodale ogovarale su i gestikulirale. Pokazajući na njih, Nizamudin reče: «Pogledaj te žene – eto kako treba da živiš u svetu.» Zamoljen da objasni tu kriptičnu opasku, Učitelj nastavi: «Te žene koje se vraćaju sa izvora sa krčazima na glavama deluju kao da ne misle ni na šta drugo osim na razmenu pikanterija u tračevima; a ipak su sve vreme usredsređene na nešto daleko važnije, na držanje krčaga na glavi u ravnoteži. Prema tome, čime god da su tvoje telo, čula ili čisto površinski deo tvog uma zauzeti, gledaj da koren tvog uma stalno bude upravljen ka Bogu!»10

Stoga je, podsetio je Baba svoje ljubavnike, Najbolje misliti na Mene i zaboraviti sve ostalo, sve prepustite Meni. . . . Nastojte da Me se prisećate, trudite se da Mi udovoljite, trudite se da činite ono što želim. Tako bi trebalo da živite u svetu; u protivnom je on suviše zamršen.11

Podsetnik za ispravno delovanje

Prisećanje takođe može da pomogne aspirantu da utvrdi svoj pogled na život i da bude svestan šta je za njega od prvorazrednog značaja. Prisećanje na Meher Babu opominje učenika na duhovno umesno delovanje: I zato, kada osetite ljutnju ili vas obuzmu pohotne misli, smesta pomislite na Babu. . . . Na taj način možete da sprečite da se nepoželjne misli pretvore u nepoželjne radnje, i da tako vremenom dovedete svoje srce do pročišćenog stanja potrebnog da se ja u njemu manifestujem. Ali, stalno misliti na mene u trenucima uzbuđenja nije dečja igra. Ukoliko se, uprkos tome što ste veoma ljuti, uzdržite od ispoljavanja ljutnje, to je doista veliko postignuće.12

Zabrinutost, još jedna ograničavajuća aktivnost uma, takođe se otklanja držanjem Babe u svesti. Ako uopšte morate da brinete, onda brinite o tome kako da stalno mislite na mene. To je briga koja ima smisla, zato što će vas ona dovesti do svršetka brige. Sve više mislite na mene, i sve vaše brige će se pretvoriti u ništa, koje zapravo i jesu. Moja volja radi na tome da vas prene i osvesti za to.13

Verovatno značenje Babine poslednje rečenice razjašnjava poruka koju je pre mnogo godina uputio jednom svom bliskom učeniku sa Zapada: Ponekad se osećaš 100% bedno. Kada sve pođe naopako, um postaje bespomoćan i mora da se pouzda u srce. To su trenuci kad se pokoravaš Mojoj volji i uzdaš isključivo u Moju pomoć. Kada sve prepustiš Meni, Ja se ne usuđujem da te zanemarim, tako da tvoj neugodan položaj biva olakšan.

Prosecanje kanala do Babe

Prisećanje na Meher Babu takođe učvršćuje postojeći odnos između Avatara i učenika. Svaki put kada se nečije misli zaista usmere na mene, ja sam zaista s njima.14 Kako Baba kaže, sećanjem na Učitelja uspostavlja se mentalni kontakt koji produbljuje unutarnji odnos.

Takva mentalna veza sa Učiteljem često je podjednako plodonosna i delotvorna kao i njegova fizička daršana. Unutarnje ponavljanje takvih mentalnih kontakata je poput izgradnje kanala između Učitelja i aspiranta, koji time postaje primalac milosti, ljubavi i svetlosti koje neprekidno teku iz Učitelja, uprkos prividnoj udaljenosti između njih. Dakle, pomoć Učitelja dopire ne samo do onih koji su u datom trenutku u njegovoj fizičkoj prisutnosti, nego i do drugih koji uspostave mentalni kontakt sa njim.15

Baba je ne jednom istakao kako nije neophodno biti u njegovoj fizičkoj blizini. Iz toga sledi da je mentalni kontakt putem prisećanja jednako moguć i nakon njegovog napuštanja tela. Baba je naglašavao da je Avatar uvek prisutan. Prisećanje pomaže da aspirant to i spozna: Volim kada se meditira na Mene jer tada mogu direktno da pomognem.16 Mislite na Mene do te mere da Me vidite, koliko god daleko bio. 17

Služenje drugima

Prisećanje ima još jednu dobru stranu koja na prvi pogled nije primetna: ono pomaže i drugima. Pošto se Avatar služi ljubavlju i energijom koje mu se upućuju, prisećanje s ljubavlju na Meher Babu prerasta u značajno služenje čovečanstvu.

Jedinstvo i utemeljenost unutrašnjeg plana omogućavaju Učitelju da svog učenika upotrebi kao sredstvo za sprovođenje svog dela čak i kada učenik nesvesno služi toj većoj svrsi Učitelja. To je mogućno zato što učenik, putem svoje ljubavi i razumevanja Učitelja, kao i putem svoje poslušnosti i predavanja, uspostavlja prisnu vezu sa Učiteljem i dolazi u saglasje sa njim. . . . Učitelj se hrani ljubavlju svojih učenika i koristi za svoj univerzalni rad duhovne sile koje su oni oslobodili. Na taj način Učitelj je poput prenosne stanice koja prima neku pesmu samo zato da bi je emitovala celom svetu. Voleti Učitelja znači voleti sve, i to ne samo simbolično nego konkretno; jer, ono što prima na suptilnim planovima Učitelj oduhovljava i širi. Tako on ne samo da ojačava lične spone koje učenici mogu da imaju sa njim, nego im takođe pruža povlasticu učestvovanja u njegovom božanskom radu.18

Zbog mnogih duhovnih blagodati prisećanja, Meher Baba je bodrio svoje ljubavnike: poverite svoj um meni tako što ćete me se prisećati . . . u svom srcu što češće možete. Mislite na mene tako često da vaš um bude u neprilici da nađe druge misli kojima bi se hranio.19

Lek za sve bolesti je neprekidno i svim srcem pomišljanje na mene. . . . Doći ćete do toga da svesrdno mislite na mene pošto ćete sve manje misliti na sebe.20

Vaše bivanje sa Mnom je nebitno. Moje bivanje sa vama je ono što je važno. Zato Me stalno držite uz sebe.21 Učinite me svojim stalnim saputnikom. Mislite na mene više nego što mislite na same sebe. Što više mislite na mene, više ćete uviđati moju ljubav prema vama.22

Mislite na mene. . . . Trudite se da mislite na mene i kada to ne možete.23

Prisećanje i Božje ime

Reči su samo reči, ali Božje Ime koje plemeniti Guru

daruje revnosnom i čednom učeniku

je ključ koji otvara vrata reči

čvrsto zabravljenih na ispisanoj stranici…

Bez Božijeg imena nijedan čovek

ne dospeva do znanja koje je istinsko znanje;

bez Gurua nijedan čovek ne može

da dozna Ime Božje.24

Prenete od strane Babinog učenika pesnika Fransisa Brabazona, ove reči jasno ukazuju da je osnovno oruđe duhovnog prisećanja – ime Božje. Upućivanja na sveto i neprikosnoveno ime Boga prisutna su kroz čitavu duhovnu istoriju. U judaizmu, hrišćanstvu i Bagavad-Giti, Božije ime ima mistično značenje, a eho tog imena opet se razlegao i sa Muhamedovih usana:

Ali uvek se sećaj

imena svog Gospoda.

I Njemu se posveti

svim srcem.25

U svom beskonačnom vidu Bog je iznad misli i govora uma. Međutim, ime Boga je odraz savršenstva u ograničenom svetu, i ulaz u bezgranično.

Usmeno ili mentalno ponavljanje Božijeg imena je najviši oblik duhovne prakse zvane „mantra“ (duhovno nabijene reči ili rečenice).

Mantra je veoma blagotvorna za pridošlicu na duhovnom putu, naročito kada mu je data od Gurua. Prvi i neposredan rezultat koji proizilazi iz učestanog ponavljanja jedne ili više reči je usredsređenost uma na ono što se želi postići. Drugo, zvučne vibracije kao posledica neprestanog ponavljanja pobuđuju tokom vremena harmoničnu saglasnost sa zvučnim vibracijama viših ravni, proizvodeći blaženo osećanje – a to je nešto veoma ohrabrujuće za početnika.26

Baba ističe da mantra poseduje ogromne mogućnosti za dobre kao i za loše stvari, u zavisnosti od savršenstva gurua i same mantre. Najbezbednija mantra je stalno ponavljanje bilo kojeg Božjeg imena, ili stalno razmišljanje o Bogu i Njegovo pozdravljanje.27 Onima koji su se raspitivali o tehnikama mentalnog ponavljanja Božijeg imena, Baba je dao jedan primer:

Usredsredite svoj um isključivo na ponavljanje i dok to radite ravnomerno dišite. Udišite i izdišite polako i pri tom ponavljajte ime Božje dok dišete. Neka se pojave i druge misli – one će se pojavljivati – a vi stalno nastojte da ih odagnate; . . . neka vam um bude miran i nepokolebljiv. Kada postanete naklonjeni ovoj praksi, nikada je nećete napustiti, nego će vam taj zadatak pružati tajno zadovoljstvo.28 Tu i tamo Baba je napominjao kako je glasno ponavljanje moćnije i shodno tome preporučljivije ukoliko čovek može da se osami.

Prisećanje Meher Babinog imena

U izvesnom smislu su sva Božija imena podjednako vredna, bilo da se radi o Beskrajnom Bogu ili Bogu kao Bogočoveku. Naravno, učenik Meher Babe podstaknut je da koristi Meher Babino ime. „Uzimanje“ (ponavljanje, prisećanje, razmišljanje) Meher Babinog imena je možda najjednostavniji način upražnjavanja prisećanja i izbegavanja negativnosti u mislima i delima: Neka vam Babino ime posluži kao mreža oko vas tako da vaše misli mogu poput komaraca da zuje oko vas, a da vas ipak ne ubadaju.29

„Uzimanje“ Babinog imena korisno je i u običnom životu, a posebno u vanrednim situacijama. Dva događaja koja ilustruju moć Avatarevog imena izazvala su zanimljive Babine reakcije. U prvoj priči se radi o pedesetogodišnjoj majci po imenu Đagranidevi. Živela je u severnom delu Indije i bila je posvećena Babina zaljubljenica. Jednoga jutra maja 1960. godine, dok je prikupljala seno za stoku, žestoko ju je napao neki lupež i ona je smesta počela da doziva Babu. Ubrzo su se niotkuda pojavile tri krave, i jedna od njih je nasrnula na razbojnika, dok su druge dve stajale ispred Đagranidevi štiteći je. Ova borba se nastavila sve dok se nije pojavila neka volujska zaprega i razbojnik pobegao. Kada je Baba čuo ovu priču, rekao je: Bog je sveprisutan, i onaj koji ga iskreno doziva uvek i neizostavno će biti čut i primiće Njegovu pomoć.30 Drugi slučaj govori o jednom mladom Babinom ljubavniku koji je doživeo tešku saobraćajnu nesreću prilikom vožnje motocikla ali je, dok je leteo kroz vazduh, ponavljao Babino ime i tako na volšeban način ostao nepovređen. Sledećeg popodneva ispričao je Babi šta mu se desilo, ubeđen da ga je Baba spasao. Na to je Baba odvratio: Ne pripisuj Meni to čudo; ono potiče od Moga Imena.31

Za smrt se obično misli da predstavlja najveću pretnju čoveku. Baba je, međutim, govorio ljudima da se ne plaše napuštanja fizičkog tela, a ukazivao je i na veliki značaj pominjanja njegovog imena u poslednjem trenutku života: Ja sam Bog, i to sto odsto! Ne postoji ništa mimo mene. Zato mislite samo na Mene i stalno ponavljajte Moje Ime.32 Svakom ponaosob i svima zajedno vam kažem sa svojim Božanskim Autoritetom da ko god se u času svog poslednjeg izdisaja drži moga imena dolazi meni; zato ne zaboravite da me se prisetite u svojim poslednjim časovima.33

Čak i ako se samo u času napuštanja tela setite mog imena, doći ćete k meni. Da, bilo ko. Nije lako setiti se mog imena u samom trenutku napuštanja tela. Tada vi lično doživljavate beskrajno blaženstvo. . . Čak ni duhovna ekstaza ne može da se uporedi sa Božanskim Blaženstvom. Upamtite to!34

Kao Gospod Krišna, Baba je sa iznenađujućom sličnošću tvrdio u Bagavad-Giti: „I u samrtnom času, bez obzira o kome se radi, onaj koji se rastaje sa telom, ako je usredsređen na Mene, postići će moje stanje; u to nema nikakve sumnje. … Prema tome, uvek meditirajte o Meni.“35

Prisećanje na Meher Babu u poslednjim trenucima života za svakog Babinog ljubavnika itekako ima veze sa sadašnjošću, jer: Ukoliko ne počnete da mislite na mene od sada nadalje, biće vam teško da me se setite kad vam se približi kraj. Treba da počnete da to upražnjavate već sada. Čak i ukoliko se setite mog imena samo jednom svakoga dana, nećete propustiti da me se setite u svojim samrtnim časovima.36

Setiti se prisećanja

Zar ne bi bilo divno imati prijatelja

kome se ne bi dopalo tvoje dangubljenje

nego bi ti s plemenitim besom rekao:

„Ti, besposličaru prokleti,

zašto se zamajavaš nekakvim poslom

umesto da si zaokupljen njegovim Imenom?”  37

Iako milostivi Guru stalno pruža mogućnosti za prisećanje, na aspirantu je da se potrudi da ih iskoristi:

Isto kao što kada dišemo ne obraćamo pažnju na svoje disanje, tako da je ono i dok čvrsto spavamo automatsko i predstavlja našeg stalnog pratioca, a mi ni tada ne obraćamo pažnju na njega, tako je i Baba prisutan sve vreme i otuda Ga vi ne osećate.38 Mada ja neprestano “uzimam“ svoje vlastito ime, dolazim da ga čujem ponovljenog od mojih ljubavnika, pa čak i kada bih bio gluv čuo bih ga ako biste ga samo jednom ponovili unoseći u njega celo svoje srce. Ako ne možete stalno da mislite na mene, onda uvek uzmite (ponovljajte, imajte na umu) moje ime pre odlaska na spavanje i odmah po buđenju.39

Svesrdno prisećanje na Meher Babu ne razlikuje se od ljubavi prema njemu: ono je ujedno i uzrok i posledica tog ljubavnog odnosa. Ljubavnik se spontano priseća voljenog. Zauzvrat, prisećanje na simbol savršene ljubavi rađa tu istu ljubav u nama samima. Tako je postupak prisećanja Avatara putem ponavljanja Meher Babinog imena ujedno i saučesnik ljubavi između Učitelja i učenika, kao i poslednje utočište aspiranta koji nastoji da primeni Babin metod.

Ukoliko iskreni tragalac nije u stanju da vodi život mudrosti, ljubavi i nesebičnog služenja, valjda može da bude upućen u život Avatara. Ukoliko ne može da se preda Avataru, može barem da se povinuje osnovnim Meher Babinim željama. Ukoliko ne može da im se povinuje, može da voli Babu. Ako ne može da voli Babu, mogao bi bar da ga se priseća. A ako ne može ni to, valjda može da pokušava da ga se seti tako što će ponavljati Babino ime. A ako Meher Baba jeste Avatar ovog doba, tada ova jednostavna praksa može da bude delotvornija za buđenje božanske unutarnje svesti od hiljadugodišnjeg upražnjavanja tradicionalnih religijskih običaja.

Ja sam u svačijem srcu, no Ja tamo spavam. To je moja stara, stara navika. Da biste me probudili, treba stalno da Me dozivate i govorite: «Baba, Baba, Baba . . .» bez prekida. Tada Meni, koji sam usnuo u vašem srcu, neće više pričinjavati nikakvo zadovoljstvo da ostanem uspavan. Ma, kakvo spavanje, neću naći vremena čak ni da dremnem . . . Polako ću biti probuđen u vašem srcu slušanjem vašeg stalnog dozivanja . . . vašeg neprestanog priklanjanja Mome Imenu.

A čim sam ja budan u vašem srcu, i vi ćete se probuditi, i ostaćete budni za sva vremena. Stoga ponavljajte Moje Ime neprestano i probudite Me u vašim srcima kako biste postali zauvek budni. 40