Dvanesto Poglavlje

DVANAESTO  POGLAVLJE

Ulazi u savršenstvo svesti

Svaki trenutak sa kojim se čovek suočava

može ili da pojača stisak lažnog

ili da ga preda Istini.

—MEHER BABA, Ono najbolje od života

Ljubav, povinovanje, predavanje, prisećanje – i sve to usred svakidašnjeg života: to su najstarija načela praktičnog misticizma. Kako je Baba objasnio, to su stavovi i postupci koji mogu ubrzano da dovedu do vrhunca svesti.

Da li je moguće sažeti Babin pristup, a pritom uhvatiti mističnu suštinu svega onog od čega se taj pristup sastoji? Da sam toliko mudar, ne bih oklevao da to pokušam. Pošto nisam, mislim da bi malo ko mogao da sažme Meher Babin metod bolje od nje­govih mandalija, tog intimnog kruga učenika koji su decenijama bili potpuno posvećeni Babi. Neki od mandalija koji žive u Indiji strpljivo su, od 1972. do 1975. godine, odgovarali na moja pitanja u vezi sa praktičnim tehnikama. A bili su i toliko ljubazni da ponovo pretresu neke od gomile mojih rukopisa. Iako sam ponegde slobodnije prenosio njihove stavove, izvorne reči i smisao sačuvani su što je moguće pažljivije.

Savet pridošlicama

Na pitanje šta bi pojedinci koji su tek saznali za Meher Babu trebalo dalje da rade, više mandalija dalo je slične preporuke.

„Treba da što više čitaju o Babi. Ljudi koji pristupaju Babi intelektualno treba da čitaju o njemu. Ako, pak, osećaju spontanu ljubav prema Babi, onda neka imaju poverenja u svoje srce.“1

„Neka idu u njegove centre; neka čitaju njegove knjige. Sve zavisi od zrelosti i gotovosti sanskara. Babin zov je unutarnji; kada je teren raščišćen, lako će se približiti Babi.“2

„Poručite im neka čitaju njegove knjige. Iz knjiga mogu štošta saznati o Babi. U početku, čitanje će zacelo biti od pomoći. Zatim će doći u dodir sa ljudima oko Babe, pa će sa njima popričati i saznati još više o njemu. Ako su spremni, imaće neko iskustvo, uglavnom ništa neobično ili natprirodno, pre nešto nalik na unutarnji osećaj u vezi sa Babom. Ako je za to sazrelo vreme, Baba će raditi sa njima.“3

Ako novi tragalac, nakon što se zbliži sa Babom, oseti određeni unutarnji poriv, šta može dalje da čini?

„Rekao bih da takva osoba treba da obezbedi sebi sva sredstva i puteve za proučavanje Babe – da razgovara sa osobama koje su duže vremena bile u dodiru sa Babom, razmišlja o Babi, meditira o Babi, priča o Babi, nastoji da joj Baba postane stalni pratilac… iz toga će se, dabome, roditi ljubav, ljubav za Babu će se probuditi u duši. A onda nastupa razumevanje. Razumeti znači još više mu se približiti.“4

“ Samo recite toj osobi da misli na Babu. Pod tim ne mislim na standardnu meditaciju. Neka samo sve više misli na njega. Možda će, ako je spremna za to, kroz izvesno vreme razumeti nešto o Babi.“5

„Sve vreme neka ponavlja Babino ime. Ništa više. Pošto je pročitao knjige, preostaje mu samo da ponavlja Babino ime u svako doba… osećanje će doći; Baba će ga sam dati.“6

„Nije potrebno ništa sem sećanja na Babu, stalnog prisećanja… to čoveka približava Babi. Nije potrebno ići kod bilo kog drugog sveca ili sadua… Baba postepeno mami čoveka da krene prema njemu.“7

Ali, ima i pojedinaca koji su možda dovoljno zainteresovani da pročitaju Babine knjige i osete intelektualnu privlačnost, ali ne dobiju nikakav osećaj ni uverenost da bi sledili Babinu stazu. Šta oni da rade?

„Moj savet je da treba sasvim da zaborave na to da postanu Babini ljubavnici ili sledbenici. Treba da nastoje da vode svoj život i da upijaju osećanja koja im prenose Babini Ijubavnici prema kojima gaje simpatije, i da žive u skladu sa tim osećanjima. Neka potpuno zaborave na ljubav prema Babi i na veru u njega. Ukoliko bilo koga vole, i ukoliko je Baba zaista onaj koji jeste, onda će voleti Babu.“8

„To je Babin posao; doći će vreme. Nekoga ne može da uveri ono što ja kažem ili što vi kažete, pa ni bilo šta što je Baba napisao. Ako, uprkos sopstvenom opiranju, čovek sagleda da je Baba ono Jedino, onda je to zaista prepoznavanje. A to je opet Babino delo. On mora da dirne u srce; tada sve što ja ili vi kažemo dobija smisao, ali pre no što se to desi mogao bih da sedim i pričam nekome o Babi celu noć a da od toga ne bude ama baš nikakve vajde.“9

U skladu sa Meher Babinim metodom

Kada aspirant oseti da ga Baba privlači i dobije iskrenu želju da ga sledi, kako dalje da napreduje na stazi Avatara?

Mi isprva nismo imali nikakvu Iiteraturu; nije bilo knjiga. Njegove besede i knjige pojavile su se mnogo kasnije. Tako da je ovo sadašnje pokolenje vrlo srećno što ima šta da čita i pokuša da to razume. Sledeća najjednostavnija stvar za one koji prihvataju Babu kao svog Boga jeste da ga se sećaju i nastoje da ga slušaju i vole kao Boga.

Ne mislim da je dobro odreći se sveta. Baba nikada ni od koga nije tražio da napusti svoje obaveze. Uvek je govorio da ostanemo u svetu, da svoje dužnosti izvršavamo savesno i pošteno, i da istovremeno mislimo na njega i osećamo kako sve što radimo radimo za Babu. … Najjednostavniji način da se setite Babe jeste da meditirate o njegovom imenu i da se trudite da vodite vaš život pošteno i iskreno, ne izbegavajući svoje obaveze.10

Još jedan od Babinih bližnjih, Meherđi Karkarija, koji je dobio uputstvo da živi u običnom svetu, složio se sa ovim dodajući:

Vršite svoje dužnosti. Radite. U isto vreme imajte Babu na umu. I nikada ne brinite za plodove svoga rada. Čega god se prihvatite, dajte sve od sebe, pošteno, iskreno se založite…

Osećam da voleti Babu znači širiti poruku koju je on ostavio za sobom. Sve ove godine on nam je davao besede i sve ostalo. Ako nastavimo da sledimo barem mali deo toga, to je znak da ga volimo.11

Ova slika još više je obogaćena zahvaljujući onima koji su živeli s Babom i pratili ga na većini njegovih putovanja. Na pitanje šta bi Baba savetovao da „radimo“, Maniđa S.Irani je odgovorila:

Ono što Baba kaže ili bi rekao ljudima, napisano je u knjigama. I ukoliko u ljubavi prema Bogu uopšte postoji nešto što se može nazvati metodom, onda je o tome već dovoljno napisano; Baba je to preneo rečima. … Kada zaista uđete u to, videćete da Baba ističe jedino ljubav, ljubav prema Bogu. … Jedina stvar koja ga je činila srećnim bila je ljubav; ali to nije ono što mi smatramo ljubavlju. Pretpostavimo da volite Babu, i samo sedite i zurite u njega puni obožavanja. Pa, to se Babi baš ne bi svidelo. Zato Baba kaže da je povinovanje vrednije od ljubavi, pošto ono nadilazi čak i radost voljenja i misao o sebi. …

Nije važno kakve poslove preduzimate; vi služite Babu. … Nije važno da li prodajete čarape ili radite nešto drugo. Vi volite Babu, i na neki način ta ljubav će da krene iz vas i lagano zahvati nekog drugog. Šta god da radite, u dubini vašeg srca vi znate da ste sa njim. Mislite na Babu, izgovarajte njegovo ime, volite ga… sve vreme mislite o njemu, ne na silu već prirodno… Ali, morate uvek da imate na umu način na koji Baba želi da stvari budu urađene. Ne radi se o tome koji posao radite, već kako ga radite. Sve dobija vrednost zato što volite Babu…

Meditiranje je sećanje na Babu svakog minuta i to tako što činimo one stvari za koje znamo da bi njemu pričinile zadovoljstvo.

Obraćajte se Babi; verujte mi, on će vam uvek odgovoriti. To je ono što čini da se Babino prisustvo najviše oseti. Mi i danas razgovaramo sa njim isto kao što smo razgovarali ranije. On je tada ćutao, a ipak je odgovarao, sada je još ćutljiviji, ali su zato njegovi odgovori sve življi i tačniji.12

Iz ovih izjava uočava se duhovni paradoks istovremenog napora i prepuštanja. Adi K. Irani ovako je to izložio:

Sasvim mu se poverite i predajte. Čitajte njegove knjige, pričajte o onome što je on govorio, raspravljajte o tome, pokušajte da razumete, razmišljajte, meditirajte. Ali upamtite dobro, sve ovo vas neće postaviti na duhovni položaj.

Jedino što će vas pogurati napred su vaša ljubav, vaša privrženost, vaše razumevanje, vaša vera u njega i vaše služenje njemu.

Sve što treba da uradim jeste da se potčinim, da postanem najponizniji čovek na svetu i kažem: „Baba, konci moga života su potpuno u tvojim rukama, ti upravljaš sa mnom. Uradiću sve što hoćeš od mene da uradim, a sve ostalo je tvoja briga.”

Vaša ljubav prema njemu može da se rodi ukoliko sebi date šansu da živite u odgovarajućim uslovima. … Stvorite takve okolnosti i ljubav će doći, lagano i postupno.14

Veštinu da se prisećanje na Boga uklopi u svakodnevni život opisao je Bau Kalčuri:

Baba vam je dao onu meditaciju koja može da se pretoči u akciju. Pretpostavimo, na primer, da imate kuću. Znate da kuća ne pripada vama; ona pripada Bogu. Pa zašto onda treba da se brinete o njoj i čistite je? Zato što vam je poverena. Ona je u vlasništvu Gospoda. I, naravno, Gospod je u njoj.

To je ono praktično što nam je on dao. Bilo koja radnja, bilo koja stvar; samo pomislite da je to radi Boga. Na kraju to postane tako prirodno.15

Sprovođenje Meher Babinog metoda

Na određenoj tački na avatarskoj stazi, tragaočeva probna ispitivanja prelaze u uverenost: „Uverenje je nešto veoma čvrsto. To je ravnoteža između uma i srca. Sve što srce oseti, um podržava, i sve što um pomisli, srce podržava. … I zbog toga ja tvrdim da ta uverenost nije ništa drugo do prikrivena Bogo-realizacija.“16

Stalni zadatak za Babinog Ijubavnika uvek može tako neposredno da se izrazi kao što to čini njegov učenik Saroš Irani: „Reći ću vam svoje mišljenje. Babin metod je veoma jednostavan – voli, povinuj se i predaj se. To je ceo moj zakon, i ja mu se povinujem najbolje što mogu. Potpuno mu se predajem i prihvatam ga kao svog Boga.“17

Mistična staza može da bude veoma jednostavna, ali ne i prosta. Dok uklanjaju veo koji ih odvaja od doživljaja njihovog jedinstva sa Bogom, sledbenici Avatara otkrivaju sve tananije stvari. Razmatrajući zadatak ambicioznih Babinih ljubavnika, Eruč Đesavala objašnjava upravo te tananosti:

„Ono što je Baba tražio je nepatvorena ljubav ili sećanje na njega. Sećati ga se svakako znači voleti ga. To se svodi na isto, i toliko nas približava njemu da dospevamo do tačke u kojoj prisećanje prerasta u obožavanje i veličanje. Tada, kada sednete ili naprosto razgovarate, vi ga slavite. I to slavljenje postane tako snažno da ostanete bez reči. I vi se gubite dok ga slavite; gubite sebe a nalazite njega.“18

Na određenom stupnju, kada svest o Božjem prisustvu prožme čitav čovekov život, i „prisećanje“ se odvija u tananijem vidu. Adi Irani pričao je o jednom čoveku koji je ušao u njegovu kancelariju sa rečima: „Adi, svaki put kada dođem zateknem te kako radiš u ovoj tvojoj kancelariji. Pretpostavlja se da se ti stalno prisećaš Babe, ali ja baš ne vidim da ti to radiš.“

Adi mu je odvratio: „Potpuno si u pravu. Dopusti da ti objasnim. Ja osećam da je posao koji obavljam Babin. Kada spavam, on čini da spavam; kada se probudim, on je taj što me budi. Baba je tu u mom poslu, čega god se dohvatim. On je sve vreme tu. Neprestano osećam Babu u svom srcu. Zar hoćeš da iščupam Babu iz svog srca i odgurnem ga daleko od sebe da bih potom počeo da ga se prisećam i nazirem ga negde u daljini.“19

Kao što je Eruč Đesavala rekao: „Naša zamisao o prisećanju na Babu je potpuno pogrešna. Samo imati u svesti ‘Baba, Baba, Ba­ba’, ili meditirati o njemu, ili usredsrediti se na njega – to je samo prva faza. Ono što vam pomaže da ga se neprekidno sećate, tj. mislite na njega, jeste da manje mislite na sebe. A načini i sredstva da manje mislite na sebe jesu u tome da više mislimo na njega. To je pravo objašnjenje… On je taj koji se izgubio u vama. Tako, što više gubite sebe u sebi, sve jače on sija u vama. Shvatate li to?“20

U izvesnom smislu, prirodna sposobnost da se obrati pažnja na Meher Babin poziv Zadržite me kao svog stalnog saputnika je ujedno i cilj nadahnutog Babinog Ijubavnika i vrhunska tehnika za uznapredovalog učenika. Usmeravanje čitavog svog života na Boga umanjuje snagu ega, omogućujući čoveku da se više opominje Boga i otkrije onu božansku iskru ljubavi koja podstiče dušu da uzleti do većih visina svesnosti.

Ali, bez obzira na to koliko jasno aspirant vidi cilj, uvek je korisno potsetiti se praktičnih načina za nadmudrivanje ega. Jednog sunčanog jutra na vrhu brda koje gleda na Meherabad, Eruč Đesavala razmišljao je o tri duhovne „tajne“ za ozbiljnog tragaoca.

Prva lekcija koju čovek treba da nauči jeste da ne povredi ničija osećanja. Kako Baba reče: To je moje boravište – ukoliko povredite srce, povređujete mene u njemu, jer ja sam onde. Prvo pokušajte to, kaže Baba, a tajna koja leži iza te tajne je u brisanju sebe.

Ima ljudi u svetu koji žele da pronađu Boga … ali On se nikada ne može pronaći. Ludost je pokušavati pronaći Ga. Pronaći Onoga koji prožima sve? Koji je posvuda? Koji je sve? Kako ćete pronaći ono što nikada nije ni bilo izgubljeno? Prema tome, nemojte tražiti Boga, već pokušajte da izgubite sebe.

Kako da izgubite sebe? Nema načina za to. Počinjete tako što pokušavate da izbrišete, tj. zanemarite sebe; to znači da svaka, ma i najmanja stvar koju uradite treba da bude čin poniznosti, ljubavi. Ako ostanete prirodni, Baba tvrdi da će vam to pomoći. A onda, ako je neko uistinu prirodan, on automatski biva i pošten, skroman i blagorodan.

Kako da stvarno izbrišete sebe? Jedino milošću Savršenog Učitelja. A milost Savršenog Učitelja može se pridobiti ako mu pričinjavamo zadovoljstvo. …Njega ne možete potkupiti, ne možete ga služiti, ništa od toga ne dolazi u obzir. Sve što je potrebno je da on bude zadovoljan. A Baba nam je dao uputstvo kako možemo da mu udovoljimo.

Dakle, treća tajna je da mu udovoljimo. Baba kaže da postoje tri stvari koje mu pričinjavaju zadovoljstvo: «Mislite o stvarima o kojima se ne biste ustručavali da mislite u mom prisustvu; govorite reči koje se ne biste ustručavali da govorite u mom prisustvu, i radite stvari koje se ne biste ustručavali da radite u mom prisustvu.»

Ukratko, ono na šta on cilja je da se držimo stalno njegovog društva, da osećamo kako je on vazda prisutan – što i jeste činjenica, što je stvarnost.

Ako sve vreme uspevate da osećate njegovo prisustvo, i mislite, govorite i delate kao da ste u njegovom prisustvu, budite sigurni da ste na pravom putu. Budite sigurni da mu činite zadovoljstvo.21

Možda da su nam, kroz ove neformalne razgovore, Meher Babini bliski učenici pružili sažetak njegovog učenja. Oni su jasno stavili do znanja da slediti Avatara znači uložiti određene napore, usvojiti određene poglede, držati se određenih obaveza. Ali staza Avatara u istoj meri podrazumeva i odgovor Voljenog svom ljubavniku.

Upitan da pruži dalji savet nakon što je opisao načine približavanja Babi, Arnavaz Dadačanđi je odgovorio: „Jeste, ako postupate tako, vi ćete se iznutra otvoriti, a Baba će se postarati za sve ostalo, i znaćete šta vam valja činiti. To je u njegovim rukama, ne u vašim.“22

Nekoliko Babinih mandalija neprekidno je ponavljalo ovo izuzetno važno pravilo: Boga ne možete prisiliti. Na stazi Meher Babe, Avatar donosi konačne odluke. Iako izgleda da je aspirant taj koji čini izbor (što on i mora da se trudi), zapravo je Baba taj koji ga u najboljem mogućem trenutku za njegov duhovni razvoj privuče k sebi, i to ne može da se desi ni sekund pre ili kasnije. U stvarnosti jedino Bog može pomoći aspirantu da pronađe sebe. U stvarnosti, tragalac se ne razlikuje od Boga.

Humor božanske ljubavne igre je u tome što je To-jedno koje je traženo sam tragalac. Traženi je taj koji podstiče tragaoca da pita: Gde mogu da nađem Tog-jednog kojeg tražim? Tragalac koji pita: Gde je Bog? u stvari je Bog koji kaže: Gde je zaista tragalac?23

Nešto što je možda najteže shvatiti na stazi Avatara je da sva us-redsređenost na Učitelja, svo njegovo učestvovanje u buđenju svesti, dolazi iz nepresušnog izvora ljubavi koji je čoveku bliži od vlastitog daha. Meher Babin metod nije ništa drugo do način da se doživi ovakvo otkrovenje:

Što me više volite, to ćete pre odbaciti neistinitost pod kojom ste izvoleli da se sakrijete i koja vas zaslepljuje te verujete da ste ono što niste. Ja sam u svima i sve podjednako volim. Vaša ljubav prema meni će razotkriti vašu neistinitost i učiniti da realizujete sopstvo koje ste zaista vi.24