Trinesto Poglavlje

TRINAESTO  POGLAVLJE

Reakcije na Meher Babu

Za šta god da me bilo ko smatra, ja to jesam.

—MEHER BABA, Buditelj

Duhovna delotvornost Meher Babinog metoda potpuno zavisi od toga da li je on Avatar.Za nekog komparativnog filozofa, Babino tvrđenje da je Bog može da se učini zanimljivim, no to ne bi uticalo na Babine metafizičke ideje. Međutim, za aspiranta koji se kreće Meher Babinom stazom, ideja o Babinom avatarstvu je od vrhunske važnosti.

Ako je Meher Baba stvarno Avatar, to se ne može dokazati ni rečima ni svedočanstvima, pa čak ni čudima. Konačna potvrda Babine božanstvenosti iziskuje od onoga ko postavlja to pitanje da bude Bogo-realizovan. Čak i lično prihvatanje Babe kao Boga može da dođe jedino iz najdublje intuicije, iz unutarnje srži svesti. Kao što je Baba rekao: Tražiti čisto intelektualni dokaz za postojanje Boga je isto kao da tražite isključivo pravo da možete da vidite svojim ušima!1

U vezi sa svojom ličnošću Baba je bio sasvim otvoren, predvideo je sumnjičavost, i želeo da ljudi budu iskreni u svojim reakcijama. Isto tako, podržavao je pravo aspiranta da proveri njegove tvrdnje i da ga proceni po najvišim standardima koje ljudski um može da dosegne. Budući da su moje procene Babinih tvrdnji lične prirode, prilažem i odabrane reakcije drugih na Babu. Ovi pozitivni lični odgovori nisu izloženi kao dokaz, već samo kao nekoliko primera od hiljada sačuvanih u literaturi o Babi, a koji su svi saglasni da je on Avatar.

Refleksije iz uma

Mentalni nivo reagovanja na Meher Babu obuhvata razum i intelekt. Uprkos svom mističnom pristupu, Baba uspeva da izazove ogromno poštovanje od strane naučnika, pripadnika medija i razboritih javnih ličnosti. Na primer, dr. V. J. Evans-Venc, čuveni proučavalac i prevodilac azijskih duhovnih dela, govori o „dubini autorovog uvida“ u Babinoj knjizi Ono najbolje od života, i piše: „Ova mala, ali dragocena knjiga poruka koje je Meher Baba, proslavljeni indijski Sadguru, izrekao u Americi, pokazaće se, ne samo za njegove učenike, već za sve hodočasnike koji su stupili na Stazu, kao izvor beskrajnog nadahnuća.“2

Osvrćući se na Babinu najobuhvatniju knjigu o metafizici svesti, dr. Evans-Venc je napomenuo: «Meher Babina prosvetljujuća studija predstavlja ogroman doprinos celokupnoj nauci i neizmerno obogaćuje čovečanstvo. … Nijedan drugi Učitelj našeg vremena ili u nama poznatoj prošlosti nije tako potanko razložio pitanje svesti kao što je to uradio Meher Baba u knjizi Bog Govori.» 3

Sredstva informisanja različito su reagovala na Babu, uključujući tu i neke senzacionalističke i cinične napise u novinama. Ponekad bi sumnjičavost novinara koji su mu prilazili sa namerom da ga provere bila ozbiljno uzdrmana. Dana 10. aprila 1932. godine, novinar Džejms Daglas intervjuisao je Babu u Londonu. Bio je naouružan upitnikom koji je sastavio proučavalac Orijenta Ser Denison Ros, i koji je bio tako osmišljen da predstavi Babu kao varalicu. Posle intervjua Daglas je pisao u londonskom Dejli Ekspresu: „Upitnik je bio tako sročen da uhvati učitelja u klopku, ali on se sa smeškom i bez ijedne greške probijao kroz njega. Njegovo vladanje dijalektikom je besprekorno, i u svojoj lakoći sokratovsko. Često je i on meni postavljao pitanja čija prodornost me je zaprepašćivala. Ali pritom nije izbegavao nijedno neposredno pitanje. „4

Ali, kako da jedna razborita osoba uvaži Meher Babinu tvrdnju da je on Avatar koji se uvek vraća? Ideja ponovnog vraćanja Avatara je opravdana ako se uzme u obzir da većina religijskih tradicija očekuje spasitelja. Kao što iznosi spisateljica Irena Konibir:

Čak i u jednom odeljku apokrifnog Novog Zaveta kaže se da je Zaratustra proricao Hristov dolazak. Mojsije je predvideo Isusov dolazak. I Muhamed i Isus su na sličan način nagovestili da će oni, ili neko poput njih, doći ponovo. I tako sledbenici Muhameda sada očekuju povratak Mahdija, hinduisti čekaju na dolazak desetog ili Kalki Avatara, dok hrišćani iščekuju drugi Hristov silazak. Danas se budisti okupljaju očekujući povratak Bude; jer nije li i sam Gautama rekao: „Već je bilo Buda sličnih Meni. …“ Takođe je izjavio: „Dve hiljade i petsto godina posle Mene doći će Kraj mome zakonu. Jedan drugi Buda, najveći od svih, pojaviće se u svetu. On će obnoviti svet i ustanoviti Novi Zakon. „5

Kosmička značenja toga što je Meher Baba Avatar ovog doba možda izgledaju krajnje nerazumna; ali,

S druge strane, kad se osmotri njegova sposobnost organizacije, poklanjanje pažnje detaljima, sveobuhvatnost nje­govog upućivanja i aktivnosti, stroga tačnost, neodložnost i brzina delovanja, disciplina u sprezi sa osećajnošću i milosrđem, obraćanje pažnje na male pojedinosti koje su obezbeđivale udobnost njegovih Ijubavnika koje je on pozivao na sastanke sa njim, na javne skupove, na putovanja, itd. – sva ova svojstva su bez pogovora osobine uravnoteženog i racionalnog uma – i u tome je Meher Baba bez premca.6

Sledeću razložnu analizu dao je jedan veoma uspešan biznismen koji je opisao svoj prvi susret sa Babom:

Taj jedan vikend koji mi je pružio nekoliko prilika da ga vidim na delu bio je dovoljan da me ubedi kako je on, ruku na srce, najbolji pripovedač istančanog humora koga sam ikada sreo (uprkos hendikepu obraćanja posredstvom ploče sa ispisanim alfabetom), najbolji poslovni um koga sam upoznao u svom životu koji sam proveo baveći se velikim poslovima, najbolji filozof koga sam ikada sreo, najosećajnije ljudsko biće i osoba sa najviše ljubavi u sebi u čijem sam se prisustvu ikada zatekao.

Jesam li ja to zaista prihvatio da je on Avatar? Siguran sam da ne bih imao na osnovu čega da sudim o svojstvima, uslovima i dostignućima avatarstva, a uz to, uvideo sam da Meher Baba prevazilazi sva moja ranija merila izuzetnosti u oblastima u kojima sam se osećao nadležnim za donošenje sudova. … Jedino mogu da kažem da intuitivno znam da više nikad neću sresti osobu sa tako izuzetnim sposobnostima i takvom tajanstvenom moći da mi podari unutrašnje zadovoljstvo kakvu je imao Meher Baba.7

Čovek ne maže a da se osvrne unazad i pomisli na milione onih koji su znali za Muhameda, Isusa i Budu, ali nisu uspeli da ih čuju, jer im je izgledala neverovatna mogućnost da im se Avatar, ili barem veliki duhovni učitelj, zaista nalazi na dohvat ruke.8

Refleksije iz srca

Mada je Baba davao podsticaj za iskreno preispitivanje uma, daleko najmoćniji uticaj na njegove ljubavnike odigravao se na nivou osećanja. Bilo da je u pitanju fizički susret ili ne, svejedno da li se radi o ubogom azijskom seljaku ili razboritom intelektualcu sa zapada, većinu Babinih Ijubavnika privukao je zov srca. U mnoštvu pripovesti o unutrašnjim preobražajima nastalim kao plod susreta sa Babom, tema koja se najčešće izdvaja je njegova ljubav. Mnogi koji su imali fizički ili mentalni kontakt sa Babom, opisuju naročite trenutke izuzetnog mira tokom kojih su doživeli nalet ogromne količine bezuslovne ljubavi. Tipične su dve reakcije, jednog muškarca i jedne žene, koji su sreli Babu po prvi put:

„Nasmešio mi se i dao znak da sednem kraj njega. Uzeo me je za ruku i s vremena na vreme potapšao po ramenu. Posedeli smo par minuta u tišini i ja sam postao svestan golemog osećanja ljubavi i mira koji je zračio iz njega; takođe, obuzelo me je neobično osećanje prepoznavanja, kao da sam ponovo pronašao davno izgubljenog prijatelja.“9

„Moj najupečatljiviji utisak sa tog prvog susreta je bio utisak zagledanosti u bezdana jezera beskonačne ljubavi i nežnosti kada mi se pogled sreo sa njegovim. … Osećala sam da je na neki neobjašnjiv način on razlog samog mog postojanja; da do tog trenutka zapravo nisam ni živela; da mi je on duboko blizak i dragocen, kao što ni ja za njega nisam neznanka, i da sam mu veoma draga.“10

Još jedan primer, zanimljiv zbog toga što je posredi osoba koja nikada nije srela Babu fizički, govori o prvom violinisti jednog velikog orkestra. Njemu se činilo da je izgubio neku neophodnu iskru u svom izvođenju i šetao je plažom na ivici samoubistva zbog svojih sve češćih neuspeha na sceni. Sasvim slučajno, jedan novi Babin ljubitelj bio je na istoj toj plaži i osetio je poriv da porazgovara sa njim i ostavio mu je malu Babinu knjigu. Nešto kasnije, kada se veče primaklo, violinista je otvorio knjigu i ugledao Babinu fotografiju. U magnovenju ga je prožeo bljesak unutrašnje svetlosti i njegov poriv za samoubistvom je nestao. Ponovo započevši da vežba sa orkestrom, osećao je moć Učitelja kako ga podržava da odsvira solo tačku koju je trebalo da izvede. Pričao je kako za vreme koncerta nije mogao da vidi ništa drugo sem ozarenog Babinog lica, i čitavo njegovo biće bilo je prosvetljeno Babinom svešću. Izvor osećanja i snage kakav do tada nikada nije doživeo izbijao je iz njegovih prstiju u takvom bogatstvu tonova i duboke osećajnosti da se publika digla na noge i propratila umetnikovo izvođenje silnim, spontanim ovacijama. Posle koncerta dirigent ga je gledao sa divljenjem dok ga je srdačno hvalio njegovo vrhunsko izvođenje.11

I mada emocionalni zanos ne predstavlja čvrst dokaz da je reč o Bogočoveku, a i sam Baba je umanjivao značaj čudesnih unutarnjih iskustava, on je odista imao izvanrednu sposobnost da dotakne samu srž bića onih koji su mu bili dragi:

Naravno, znao sam da je Baba, kako su ga svi od milošte zvali, godinama govorio da je Bogoostvareni, u stvari inkarnacija samog Boga, Bogočovek… i znao sam da su sufiji kao i hiljade ljudi odasvud usvojili tu tvrdnju, ali ja sam, kao neverni Toma, morao da se uverim svojim očima.

Pa eto, zaista i videh: i molba najdubljih slojeva moje svesti beše uslišena. Bio sam zadovoljan time što sam, ako je ikada bilo moguće „videti“ Boga na ovoj planeti, ja video. I, kako je vreme prolazilo, dokaz da to nije bilo samo neko emocionalno preobraćenje pokazao se u prostoj činjenici da se nekoliko dana posle ovog susreta u meni javila istinska moć stvaranja, koja je od tada stalno prisutna u meni.12

Da li je Meher Baba u celosti Božanstvo ili ne, ja nemam načina da doznam – jedino mogu da procenjujem sa svoga stanovišta. A sa tog stanovišta, on je ovaploćenje onog ideala kojeg ja zovem Bog. Pošto su lepota i znanje jedini Bog kojem sam se ikada klanjao, i pošto se taj čovek pred mojim očima ukazao kao samo oličenje i ispoljenje lepote i znanja, nazvao sam ga Bogom. Ne samo humor i bezulovno praštanje koje njegove oči odaju, već je i kretanje njegovih ruku i tela otkrilo u meni područja koja su mi ranije bila nepoznata. Nijedan muškarac ni žena, nijedan uzlet misli, nijedan doživljaj lepote, niti uzvišenost prirode, nisu dotakali moje dubine kao što je to uradio taj čovek. Nijedan čovek i nijedno iskustvo nije toliko razgalilo moje srce i izoštrilo moj um kao što je to on učinio.13

To je napisao Frensis Brabazon, koji je kasnije postao jedan od Babinih bliskih učenika.

Refleksije sa visina

Nadahnuta iskustva ne pokazuju Babinu božansku prirodu; ona su samo saglasna sa njom. Kao što su mnogi mistici isticali, čovek može da prepozna nečiji duhovni položaj samo u onoj meri u kojoj je i sam na istom nivou. Zato je veoma zanimljivo da se ispitaju kako su oni koji su i sami bili priznati kao velike duhovne ličnosti reagovali na Babu. Negde 1929. godine, u Iranu se Baba suočio sa jednim uglednim starešinom bahajske vere koji je došao sa namerom da ospori Babu: „Ali u času kada je ugledao Babu i osetio njegov dodir, zaboravio je na tu svoju nameru i na pitanja. Zaplakao je i pao ničice pred Babina stopala uzvikujući: ‘Ti si Bog!’ A potom je požurio napolje da objavi i ostalima: ‘Video sam Boga!’ Svi koji su to čuli bili su zapanjeni.“14

Mohandas (Mahatma) Gandi, jedan od velikih političkih i nadahnjujućih vođa dvadesetog veka, sreo se sa Babom nekako nehotično:

Prvog septembra (1931), Baba je sa svoja tri učenika isplovio iz Karačija na brodu Radžputana za Englesku. Na Radžputani se obreo takođe i Mahatma Gandi, putujući na Konferenciju Okruglog Stola o Indiji. Đamšed Mehta ga je obavestio telegramom da bi valjalo da se vidi sa Babom. Tako je Gandi došao u Babinu kabinu zajedno sa svojim sekretarom, Mahadeo Desaijem. … Gandi je rekao da je došao da vidi Babu zbog telegrama; da nije došao po svome nahođenju i da će se zadržati pet minuta. Susret je potrajao tri sata. Sledećeg dana Gandi je opet došao. Rekao je: ‘’Baba, došao je čas da progovoriš i dopustiš da te svet čuje. Osećam u dubini svog bića da si ti nešto zaista veliko.“ … Treći put se pojavio rekavši da želi da provede jednu noć u Babinoj kabini.

Postojale su, a postoje i sada, napredne duše na Istoku, mnogo manje poznate nego Gandi, ali jednako značajne u svetu istinske duhovnosti. Zabeleženi su mnogi slučajevi u kojima su voljeni sveci i jogiji, pripadnici svakovrsnih religija, prepoznali Babinu veličinu. Možda najviše opčinjavaju reakcije koje dolaze od masta, onih jurodivih, bogoopijenih osoba koje su donekle odvojene od fizičkog sveta kakav mi poznajemo, i koje imaju iskustvo viših ravni svesti.

Pokojni dr. Vilijem Donkin, jedan od Babinih mandalija, napisao je čitavu knjigu – Putnici – o Babinom ozbiljnom radu sa ovim duhovno naprednim dušama, u kojoj se nalazi i po­glavlje sa njihovim brižljivo dokumentovanim reakcijama na Babu. Premda je Baba putovao u tajnosti, po pravilu je dolazilo do dirljivog prepoznavanja njegovog statusa, i brojni masti su potvrdili njegov duhovni položaj.

ČOTU MIAN (dobrohotni mast iz Sangamnera), juna 1943. godine. Baidul (jedan od mandalija) ga je doveo u Meherabad. Kada ga je Baidul sreo u Sangamneru, Čotu Mian mu je rekao: „Tvoj prorok je veoma veliki; veći je i od Hrista i od Muhameda, i čitav svet će verovati u njega.“

SUBHAN MATU (dobrohotni mast iz Šrinagara u Kašmiru), avgusta 1944. godine. Doveli su ga do kuće, i kada je spazio Babu počeo je da se valja po zemlji i da viče: „On je Bog“.

PIR FAZL ŠAH (učeni hodočasnik iz Kotaha), oktobra 1946. godine. Rekao je Babi: „Sve dok se ti nisi pojavio, niko nije uspeo da dotakne moje srce strelom Božanske Ljubavi. Ti imaš moć da uništiš i potopiš čitav svet. Niko ne poznaje u potpunosti razmere tvoje veličine; ti si duhovni vođ ovog doba, i ako bih sada umro, uzeo bih odmah drugo telo da budem blizu tebe.“

AZIM KAN BABA (uzvišeni mast iz Mutre), oktobra 1946. godine. Prilikom Babine posete Azim Kan Baba je rekao: „Ti si Alah; ti si stvorio ceo svet, i jednom u hiljadu godina silaziš da vidiš igru koju si stvorio.“

BORVALA BABA (učeni hodočasnik iz Bora), januara 1947. godine. Rekao je o Babi: „Meher Baba sadrži u sebi čitavu vasionu, on je svačiji Učitelj i nalazi se u svakom učeniku. On je sav ovaj svet, i ono iznad i ono ispod njega; on je u meni i u svakome. On je svetac veći od svih svetaca. … jednim letimičnim pogledom on sagledava čitavu Indiju.“

MAST (ime nepoznato, na petom nivou, iz “ Mesta izdvojenosti“),  maja 1946. godine. Doveli su ga do Babine kuće, i kada je prispeo do kapije rekao je: „Došli smo do Rajskog vrta (Đulistana).“ Baba je izišao iz kuće, i on se zagledao u Babino lice, nasmejao sa suzama radosnicama u očima i poleteo da zagrli Babu. Pokazujući na Babu, rekao je svima prisutnima: „Pogledajte lice ovog čoveka i njegovo čelo. Blistaju kao sunce; zar ne prepoznajete ko je on?“16

U prvom i osmom poglavlju spomenuli smo reakcije onih koje smatraju Savršenima kao što su, na primer, Sai Baba iz Širdija, Upasni Maharadž iz Sakorija i Hazrat Babađan iz Pune. Jedna žena je ispričala o svojoj prvoj poseti Babađan. Babađan ju je upitala odakle dolazi. Čuvši odgovor „Od Meher Babe“, Babađan je uskliknula: „Od mog voljenog Mehera! Mog Sina! Jednoga dana čitav svet će klicati ‘Meher, Meher!’, sve drveće će uzvikivati ‘Meher’, sve ptice će pevati ‘Meher’!”17

Možda se proročanstvo Hazrat Babađan nije ispunilo dok Baba nije napustio svoje fizičko telo, ali (neprijatno mi je da naglašavam čuda koja su se događala oko Babe) izgleda da je priroda pravovremeno reagovala na Babino Avatarstvo. Meka sa njenom Kabom („Drevna Kuća“) predstavlja najsvetije mesto hodočašća svih muslimana sveta. Od 22. do 28. januara 1969, izuzetno snažna kiša je zadesila inače sušno arabijsko priobalje. Potoci vode počeli su da opkoljavaju Veliku Džamiju da bi je najposle i preplavili tako da se njena najsvetija Kaba našla okružena vodenim zidom visokim skoro dva metra. Nijedan hodočasnik nije mogao da joj priđe. Nikada ranije u istoriji Kaba nije bila nepristupačna. Ovo stanje je potrajalo od 31. januara do 7. februara 1969.18 Meher Baba je napustio svoje telo 31. januara, i ono je ležalo u grobnici izloženo pogledima hodočasnika sve do 7. februara, kada je sahranjeno. Baba je rekao da je njegova poslednja avatarska inkarnacija bio Muhamed. Čini se kao da je priroda umešala svoje prste da označi novo najsvetije mesto hodočašća, dok su se muslimanske duhovne vođe razbijale glavu nad smislom ovog izuzetnog događaja.

Sve u svemu, Meher Baba je mirno prihvatao reakcije na mogućnost njegove božanskosti kao nešto što na svoj način ima smisla: Onaj koji sve zna ništa ne uklanja. Ja se svakome pokazujem onakav kakvim me on smatra.19 Baba je znao koliko je čovečanstvu teško da prihvati Boga kada se pojavi u vidu Avatara.

Zapadnjačkom umu je teško da prihvati zamisao o Bogu u ljudskoj formi. . . . Premda me niko od vas ne razume spolja u mojoj fizičkoj formi, ja sam unutar vas – u svakome. . . . ja sam neosporno Bog. . . . Ukoliko ne možete da me prihvatite kao Boga, to ne treba da vas brine. Prihvatite me kao istinskog prijatelja.20