Petnesto Poglavlje

PETNAESTO  POGLAVLJE

Meher Babin pokret

Ja ne pripadam nijednoj religiji. Moja religija je ljubav.

Svako srce je moj hram.

—MEHER BABA, citirano u Iranijevim Porodičnim Pismima

Meher Babina staza je jasna i čista. Babin metod stoji sam za sebe, nezavisno od njegovog utelovljenja i od nadahnutosti ili nerazumnosti potonjih razvoja događaja. No, ukoliko je njegova staza jasna, šta je sa njegovim tragom?

Naredna rasprava o Meher Babinom pokretu ima za cilj da pre svega olakša put onima koji bi hteli da se aktivnije uključe u njega. Međutim, ona takođe može da bude od koristi i onim proučavaocima „novih religija“ koje zanimaju društveni i organizacioni vidovi ovog duhovnog pravca.

Ko je Babin ljubavnik?

Veoma je teško tačno opisati Babinog Ijubavnika. Za sledbenike Meher Babe nema spoljašnjih obeležja, nema ceremonijalnih inicijacija, nema plaćanja članarine, potpisavanja pristupnice ili primanja članske karte. Priključenje Babinoj porodici ne povlači za sobom davanje svečanih zakletvi. Od Babinog Ijubavnika se ne traži učestvovanje u ritualima, pridržavanje određenih običaja ni nošenje posebne odeće. Nema obaveznih čitanja i predavanja, meditacija ili sastanaka. Ne zahtevaju se određene pripreme, niti postoje „ispiti“ za ulazak u članstvo. Ništa iz prošlosti neke osobe ne mora da joj uskrati pravo da bude smatrana Babinim ljubavnikom.

Što se pak tiče unutarnjih merila, neki mogu da tvrde da samo šačica istinskih Babinih Ijubavnika vole i slušaju Babu onako kako Ga treba voleti i slušati. Drugi će možda braniti stav da su hiljade iskrenih, nesebičnih osoba koje vole Boga, a nikada nisu ni čule za Meher Babu, njegovi istinitiji ljubavnici od nekih samozvanih sledbenika. Oba tvrđenja su verovatno jednako ispravna. No, hajde da obratimo pažnju samo na one koji svesno teže nekom odnosu sa Meher Babom. Možda najviše što se može reći jeste da takvi Babini ljubavnici postoje u kontinuitetu zasnovanom na kvalitetu njihove ljubavi, povinovanja i predavanja Babi kao svom Učitelju i Vodiču. Možda je pravo obeležje Babinog Ijubavnika kvalitet njegovog života, volje i srca. Čak i tada, te unutarnje odlike ne dodeljuju i spoljašnji položaj, jer je Baba svoje ljubavnike odvraćao od toga da prosuđuju i kritikuju jedni druge.

Oni koji su uložili napor da posvete svoje živote Meher Babi čine svakovrsno mnoštvo rasa, religija, narodnosti, godina starosti, stepena obrazovanosti i ličnih osobenosti. Neki bi se mogli nazvati čudacima, dok druge doživljavamo kao obične ljude. Baba nikada nije gušio različitosti u ispoljavanju ličnosti, samo je naglašavao potrebu za sve većom svesti o jedinstvu.

Nema sumnje da postoje iskreni Babini poklonici koji bi čitaocu išli na živce, a neki bi izazvali i opravdane kritike. Ali, svi tragaoci imaju muke sa svojim egom, i u tome Babini ljubavnici nisu izuzetak, a Baba je bio specijalista da iznese slabosti na površinu. Ako se prisetimo one njegove izjave kako je jedan od njegovih najvažnijih zadataka „da ispravi ono što je pogrešno“, moramo da dopustimo i dodatnu mogućnost da Baba može da privuče sebi i one duše koje drugi učitelji smatraju po nečemu neprikladnim. Mada novi Babin sledbenik uopšte uzevši može da očekuje od Babinih Ijubavnika da pokažu duhovnu naprednost, to što oni još nisu sveci ni po čemu ne umanjuje vrednost Babinog učenja. Kao Učitelj, Baba je više brinuo o tome koliko se njegovi učenici trude da savladaju svoj ego nego o tome kakvu će sliku o sebi stvoriti u javnosti.

Baba je često objašnjavao svojim učenicima da ih on kroz involuciju svesti vodi „vezanih očiju“, zaklanjajući ih od iskustava viših nivoa svesti. Verovatno i oni najbliži ljubavnici, predodređeni za brzu Bogo-realizaciju, doživljavaju sebe samo kao ljude. Pa ipak, i oni i mnogi drugi Babini sledbenici su takvi dragulji Babine ljubavi da je sam dodir sa njima nadahnjujući. Veliki broj tragalaca stupa na Babinu stazu zahvaljujući privlačnim svojstvima njegovih posvećenika.

Možda najveća napast za Babinu porodicu su duhovni licemeri, osobe koje za sebe tvrde da su Babini ljubavnici, ali žive bez ikakvog poštovanja za njegovu poruku, ne čineći ni najmanji napor da prevaziđu svoje licemerje. Iako je Baba poručivao da voli sve duše podjednako bez obzira na njihove mane, novi aspiranti trebalo bi da se na svom avatarskom putovanju ugledaju na istinske dragulje a ne na licemere.

Rukovođenje u Babinom pokretu

Istorija beleži tragičan, ali uobičajen nastavak priče -institucionalizovanje iskrivljene istine. Avatarske inkarnacije u prošlosti nadahnule su milijarde, pa ipak neprosvetljenom čovečanstvu treba samo nekoliko stoleća da uspostavi crkve i pravila koja preinačuju pravu Božju poruku. Na ovom mestu nećemo praviti pregled grešaka koje su svetske religije počinile u ime Gospoda. Međutim, budući da je prošlo malo vremena od fizičkog manifestovanja našeg novog darodavca istine, valja unapred opomenuti čitaoce na moguće religije koje će se možda izgraditi oko Meher Babe.

Postoji li Meher Babina hijerarhija?

Kada Učitelj ode, prirodno je da se razmišlja o njegovom nasledniku; ali Avatar ne ostavlja novog „zapovednika“, nekog ko preuzima Učiteljevo duhovno ovlašćenje i nastavlja da vodi njegove sledbenike.

„Meher Baba nije ostavio za sobom nikakvog Zapovednika, jer Avatar preuzima ljudsku formu jedanput u svakih 700 ili 1400 godina. Njegovo Delo tiče se svih stvari i bića u Kreaciji. … Jedan Savršeni Učitelj, kada napusti svoje telo, gubi sve veze sa Kreacijom, dok je Avatar, bilo da je u ljudskom telu ili ne, uvek povezan sa Kreacijom za dobro čovečanstva, a naročito za dobro onih koji ga vole.“1

Posle Babinog odlaska, preostali mandaliji u Indiji potvrdili su da nemaju naročito duhovno ovlašćenje i da ljudi ne treba od njih da očekuju rešenje za svoje lične probleme, kao ni duhovne objave i naloge. Ovakva izjava ne umanjuje neizmerno poštovanje i ljubav koju izaziva taj sve manji krug bliskih učenika koji su živeli sa Babom i nesebično mu služili. Ko svrati do Indije uveriće se da su njihovi saveti, zapažanja, prisećanja i izrazita poniznost neprocenjivi i nadahnjujući. Ali, čak ni među najbližim učenicima ne postoji „vođa“ Babinog pokreta, izuzev samog Avatara. Čak ni Mehera Irani –  najizuzetnija od mandalija, žena koju je Baba odabrao za naročiti duhovni trening obraćajući na nju posebnu pažnju – nije „nasledila“ Meher Babu niti je dopustila sebi da pomisli kako je predodređena za naslednika. Ne postoji papa, i niko ne može da bude naimenovan ili izabran, a da to ne povredi univerzalnost Babinog Avatarstva.

U mnogim odeljcima Baba je ponovo potvrdio da nije došao da zasnuje neku religiju, pa čak ni crkvu. Sudeći po Babinim izričitim porukama, nema apsulutno nikakve opravdane osnove da se oko Meher Babe izgradi nekakva tradicionalna religija. I nema nikakvog opravdanja za uspostavljanje autoritarnog rukovodstva koje bi nadziralo živote ili duhovne prakse svih Babinih Ijubavnika.

Kako je podvučeno u Hopkinsovoj biografiji,

Baba je jasno shvatao da će, ukoliko istupi sa „novom religijom“, ona neizbežno poći putem svih ostalih religija. Sami ljudi koji bi prihvatili novo učenje preuzeli bi ga i „tumačili“ na svoj način, te bi se ono neizbežno svelo na nivo svojih tumača i na silu se prilagodilo stavovima i interesovanjima čovečanstva u celini. Sa „učiteljima“ bi se pojavili i „organizatori“ koji bi sistematizovali i konstruisali novu religiju, postavili je na čvrste novčane osnove i opremili je crkvama, hramovima i hijerarhijom sveštenika. … Baba je oštro kritikovao crkvene organizacije, i ono što je Isus osećao prema pisarima i Farisejima, to je i Baba docnije osećao u vezi sa «licemernim svecima i učiteljima koji sada svuda bujaju poput otrovnih gljiva.» . . . .2

Božanska vlast nad životima Avatarevih Ijubavnicima pripada samom Avataru, bez obzira na to da li je on u ljudskoj formi ili ne.

Meher Babine grupe

Pošto je Meher Baba tako uspešno predupredio stvaranje bilo kakve religije oko njegovog imena, prikaz grupnih aktivnosti Babinih Ijubavnika može izgledati čudno. Ali, za ljude dubokih zajedničkih stremljenja prirodno je da se udruže u slavljenju svoje ljubavi prema Bogu i u delovanju u vidu izvora obaveštenja o svome Učitelju. Istina je da je Baba obodrio neke osobe da obavljaju određeni posao za njega ili da šire njegovu poruku. On je uvideo kakve se sve duhovne pouke mogu izvući iz zajedničkog delovanja, kao i potrebu za ustanovljavanjem lokalnih centara. Ipak, on je takvim grupama dao jasno na znanje da organizacioni rad nije naročito bitan, naročito ukoliko među radnicima nedostaje zajednički duh poštenja i ljubavi.

Kada moju večnu poruku ljubavi razglašavate drugima, prvo im pokažite da me zaista volite. Nemojte samo da ih navodite da čitaju moje knjige i saopštenja. Učinite više od toga. Živite takvim životom ljubavi, požrtvovanosti, praštanja i trpeljivosti da me i drugi zbog toga zavole. Ako umesto da obavljate pravi posao ljubavi, počnete da vršite organizovani propagandni posao za mene, to je besmisleno. Meni ne trebaju ni propaganda ni publicitet; ono što želim su ljubav i čestitost. Ukoliko ne možete da živite životom ljubavi i čestitosti, treba da prestanete da radite za mene.3

Uključivanje u služenje Babi donosi duhovne koristi ukoliko podstiče nesebičnost i dodatnu usredsređenost na Babu. Ali, Baba je s vremena na vreme podsećao svoje poslenike da njemu, kao Bogu, nije potreban niko da bi dovršio svoje delo. Onaj koji radi za mene ne obavezuje me time, pošto radi za samog sebe.4 Moja veličina ne može da se dokaže u masama i kroz mase, ali čak i samo nekoliko ljudi koji imaju ljubavi mogu da postignu da mase osete moju veličinu i da je čuvaju utvrđenu u svojim srcima. Jedna jedina osoba koja me stvarno voli može da pokrene čitav svet.5

Sredinom i krajem šezdesetih primetno je bilo pojačavanje tih grupnih napora u zapadnom svetu, delom zbog narastajućeg zanimanja za Babu, a delom i zbog toga što je Baba sam počeo da podstiče svoje ljubavnike na širenje njegove poruke ljubavi i istine. Pri kraju njegovog fizičkog ispoljenja, Baba je nagoveštavao da je važno da više ljudi postane svesno njegovog postojanja, ali da to širenje ne treba da preraste u fanatizam ili pokušaj preobraćivanja drugih. Stoga uloga Babinih grupa nije da po svaku cenu prikupljaju nove sledbenike; po Meher Babi, on je jedini koji to stvarno može da učini.

Za lokalne Babine grupe je karakteristično da se razlikuju po organizacionom uređenju, ali zajedničko im je to da imaju vođstvo na osnovu saglasnosti većine. One često vode otvorene skupove na kojima priređuju takve delatnosti kao što su čitanje Babinih beseda, prikazivanje filmova, slušanje snimljenih zapisa razgovora o Babi, vođenje grupnih rasprava, pevanje i tako dalje. Neki centri izdaju i šire Babinu literaturu i literaturu o Babi. (Spisak glavnih izvora obaveštenja dat je u dodatku D).

Najposle, odnos jednog aspiranta sa Babom je veoma lične prirode, i postoje iskreni Babini ljubavnici koji se lagodnije osećaju ne uključujući se ni u kakve grupe. Nijedna Meher Babina grupa nema pravo i ne može da nalaže šta je ispravno za Babine ljubavnike; sve one jedino mogu da šire svoja nagomilana iskustva stečena na Babinoj stazi.

Posebni običaji

Postoji veoma mali broj verskih obreda i običaja među Babinim ljubavnicima, a nijedan od njih nije obavezan. Nema propisanih praznika, premda tri datuma imaju poseban značaj. Jedan od njih je dan rođenja Babinog fizičkog tela, 25. februar. S vremena na vreme, Babine grupe širom sveta priređuju javne proslave rođendana, koje obuhvataju širok obim delatnosti, od davanja hrane siromašnima do muzičkih i dramskih izvođenja.

Drugi značajan datum je 10. jul (često se naziva „Dan ćutanja“), dan kada je 1925. godine Baba započeo fizičko ćutanje. Tokom mnogih godina Baba je zahtevao od svojih Ijubavnika da se u potpunosti drže ćutanja (ili delimičnog posta) na dan 10. jula, ako im je to izvodljivo. Verovatno će mnogi iz ljubavi i poštovanja prema Babi nastaviti praksu ćutanja ili posta 10. jula. Ipak, barem koliko je meni poznato, Baba nigde nije naredio da se nastavi sa takvim običajem nakon što odbaci telo, a izgleda da on sam ne bi želeo da se ta praksa pretvori u ritual. 31. januar je postao treći bitan datum pomena; to je datum kada je Baba odbacio svoje fizičko telo. Od 1969. godine, oko tog datuma odigrala su se mnoga velika hodočašća na Babin grob, a nedavno je taj dan prozvan Amartiti („Dan Večnosti“).

Prilikom okupljanja, posetioci Babinih grupa mogu da čuju recitovanje „Učiteljeve Molitve“ i „Molitve Pokajanja“. Meher Baba je voleo muziku, i posvećivane su mu pesme raznih muzičkih stilova. Neke grupe imaju svoje omiljene pesme koje pevaju na skupovima posvećenim Babi. Nema tajnog jezika, iako pridošlicu mogu da zbune neke reči koje ne mogu da se prevedu na engleski (ili neki drugi jezik – prim.prev.). Sedamdesetih godina najviše se čula fraza Đaj Baba. To je skraćeni oblik duže indijske izreke Avatar Meher Baba Ki Đaj, koja u slobodnom prevodu znači „Pozdrav (slava) Avataru Meher Babi!“ Ta izreka se najčešće koristi kao zamena za „doviđenja“, takođe kao pozdrav prilikom susreta, a naravno i u svom pravom značenju.

Još jedna stvar koja se mogla predvideti je sve češća pojava ličnog ukrašavanja Babinim imenom ili slikom. Dugmad, pribadače, prstenje i privesci mogu za onoga ko ih iskreno nosi da znače nežno prisećanje na Učitelja. Međutim, ukrašavanje u potpunosti predstavlja stvar ukusa i niukoliko nije pokazatelj nečijeg duhovnog stanja.

Meher Babini centri

Postoje srazmerno malo geografski ustaljenih centara posvećenih isključivo Meher Babi. Ističu se Meherabad, mesto na kome se nalazi Babin grob; odmah do njega je Meherazad, Babin ašram – obadva mesta nalaze se blizu Ahmednagara, u državi Maharaštra. Trust Avatara Meher Babe, dobrotvorna indijska ustanova koju je još Baba unajmio, a isprva su je vodili njegovi mandaliji, upravlja tim imanjima i stara se o nasušnim potrebama onih koji su zavisili od Babe.

Ranih četrdesetih, Baba je zatražio da se osnuje prikladan duhovni centar u Americi; konačno, dvesto hektara zemlje nedaleko od obale okeana u Mirtl Biču, u Južnoj Karolini, nastao je Meherov duhovni centar. Većinu svog vremena prilikom boravaka u Americi, 1952, 1956, i 1958, Baba je provodio u tom centru, a mnogi i danas na tom mestu osećaju njegovo prisustvo i ljubav.

Mesta u i oko Ahmednagara, kao i Mirtl Bič centar, danas predstavljaju jedine veće Babine centre sa obezbeđenim smeštajem za posetioce. Postoje mnoge druge aktivne grupe u istočnim i zapadnim gradovima. Neke od njih imaju nešto zemlje ili zgradu; druge pak iznajmljuju prostor prilikom okupljanja; a ostale se okupljaju u privatnim kućama. Većina Babinih centara u Aziji nalazi se u različitim delovima Indije. Važan centar na australijskom kontinentu je Avatarevo boravište – imanje i kuće u Kvinslendu – mesto koje je Baba pohodio, a trenutno je dom njegovog učenika – pesnika Fransisa Brabazona. U Evropi, Meher Babini centri u Londonu bili su najaktivniji i najuticajniji. U Sjedinjenim Državama, postoje više ili manje organizovani Babini centri na mnogim mestima, pretežno u područjima većih gradova.

Jedan Meher Babin centar zavređuje posebnu pažnju, jer je to jedina poznata organizacija koja ima Meher Babino ovlašćenje da pruža direktna duhovna uputstva pod vođstvom učitelja. Među organizovanim redovima koji se zasnivaju na istinskom misticizmu je i dugi niz duhovnih redova koji se danas nazivaju sufije. Iako svetovni istoričari povezuju sufizam sa pojavom Muhameda, sufijske škole imaju nasleđe koje je zajedničko i drevnom zoroastrijanizmu, ezoteričnoj vedanti, mističnom budizmu i mističnom hrišćanstvu. Zanimljivo je da su najnapredniji sufije u svim dobima prepoznavali i priznavali Avatara i povezivali se sa njim, prihvatajući odlike njegovih unutarnjih učenja.

Meher Baba je istakao da sufijskim učenicima ne može da se  garantuje duhovna blagodat ukoliko red nije pod upravom učitelja (muršida ili muršide) kojeg krasi istinsko svetaštvo ili prosvetljenost. Retka pojava prosvetljenog muršida dovela je do slabljenja moći sufijskih poučavanja, tako da su te grupe postale čisto intelektualne sekte.

Opsežnije objašnjenje veze između Meher Babe i američkog sufijskog reda, koji je prvi vaspostavio veliki sufijski učitelj Hazrat Inajat Kan, može se naći u brošuri Sufizam.6 Ukratko, Hazrat Inajat Kan bio je poslat iz Barode, u Indiji, od strane svog učitelja da prenese sufijsku poruku zapadnom svetu. On je svoju misiju ispunio i pre no što je odbacio telo 1927. godine predao je svoj duhovni „naboj“ i vođstvo nad redom Adi („Rabiji“) Martin. Inajat Kanov izbor Amerikanke jevrejskog porekla zaprepastio je mnoge Evropejce koji su bili povezani sa tim redom i većina njih se otcepila, ostavivši Muršidu Martin da radi sa desetkovanim ostatkom grupe. Nekoliko godina pre svoje smrti, Muršida Martin čula je za Meher Babu, dopisivala se sa njim i osetila da je on Kutub-e-Iršad, vladajući Savršeni Učitelj zadužen za duhovni poredak. Otprilike u to vreme ona je i označila Ajvi Oneitu Djus kao sledeću Muršidu ovog reda.

Muršida Djus je pristigla u Indiju januara 1948. godine, i smesta se uverila da Baba jeste taj Kutub. Baba je sa svoje strane potvrdio njeno zvanje i sudbinski put, rekavši joj da se prihvati posla širenja sufizma u Severnoj i Južnoj Americi. Još je kazao da će joj, dokle god ostane čestita, on obavljati njen posao za nju, štititi učenike od njenih mogućih grešaka, i štititi nju da ne preuzme bilo kakvu karmu svojih učenika. Rekao je: Treba da odeš kući i da potpuno iznova uspostaviš to delovanje, a ja hoću da ono bude na sigurnoj, čvrstoj i stabilnoj osnovi, tako da može da traje 600-700 godina.7 Godine 1952. Meher Baba je preradio sufijsku Povelju i pravilnik. Nameravam da napravim jednu jedinstvenu Povelju o tom preorijentisanom Sufizmu i da je iz Indije pošaljem Ajvi Djus u novembru, sa mojim potpisom, te da joj poverim delatnost američkog sufizma. . . . A kada pošaljem tu Povelju i Pravilnik, kao i uputstva, to će biti primenljivo na ceo svet sufija, i biće – uz Božju Milost – trajno po svom dejstvu i uticaju.8

Baba je izrazio svoju spremnost da preobrati i druge škole autentičnog misticizma, predlažući sufijsku povelju kao uzor za te druge staze. Ističući na još nekim mestima da onaj koji hoće da sledi Avatara ne mora da se priključi nekoj izvornoj uređenoj stazi, napomenuo je: Svi ti odlomci (različiti duhovni putevi) imaju za nameru da se postane jedno sa Bogom i da se živi životom Boga, jednom rečju – obogotvorenje. Međutim, kao što kažem, nastupilo je takvo vreme da su te reke presušile, tako da sam Okean mora da izađe i preplavi ih. Tako je za mene sada vreme da preusmerim te različite izme koji završavaju u jednom te istom Bogu. . . . Činjenica da sam ja povezan sa svim izmima a ipak odvojen i iznad svih njih, ogoljava istinu da će Preorijentisani Sufizam, koji potiče od mene, da bi bio shvaćen i upražnjavan, izrasti u jedan od malobrojnih čistih kanala koji vode Jedinom Bogu.9

Baba je obećao da će biti odgovoran za učiteljsku ulogu Muršide Djus ne obelodanjujući njen duhovni položaj ili nivo svesnosti. Međutim, on je jasno stavio do znanja da će budući muršidi toga reda (nedavno ustanovljenog u Velnat Kriku, u Kaliforniji) posedovati barem svest šestog nivoa, i po svoj prilici svesno doživljavati svoju prosvetljenost.

Budući da se pripadnici Preobraćenog sufizma zavetuju na veru i odanost Muršidu, pošto je povinovanje nužno za unutarnji razvoj učenika sufizma, neki Babini ljubitelji su zbunjeni tom naizgled dvojnom pokornošću. Međutim, Babini nalozi u pogledu Preobraćenog sufiz­ma dopuštaju da on bude neposredni organ Avatara. Prema tome, ne postoji protivrečje između vođstva Muršida i vođstva Meher Babe. Zadatak Muršida je u tome da pomogne da ti sufije potpunije vole Babu i da povećaju duhovnu moć rasuđivanja, kako bi svoju ljubav ispoljili u svakidašnjem životu. Kako je podvukao Baba, Preobraćeni sufizam mora da zadrži čistotu njegove poruke, kao i da očuva večna sufijska učenja o ljubavi prema Bogu.

Budućnost Meher Babinog pokreta

Bilo kakav pokušaj da se predvidi krajnja budućnost Babinog pokreta zahteva golemo razmatranje. Usmerenje ovog pokreta zavisiće od predstojećih događaja, kao što su trajanje i opseg Babinog manifestovanja. Međutim, postoje neke predvidljive mogućnosti za blisku budućnost.

Svetla strana te budućnosti je da će, ukoliko je Meher Baba zaista Avatar ovoga doba, Bog u ljudskom obličju, njegovo ime i poruka nastaviti da se šire. Sve više ljudi osetiće da su im umovi i srca dirnuti istinom i ljubavlju Babinog života i njegovih poruka. Mnoge početne aktivnosti obavljaće se na engleskim govornim područjima. Baba je jednom spomenuo da će Amerika podstaći duhovni preporod u svetu.

No, postoji i tamna strana. Ako se broj Babinih Ijubitelja dramatično poveća, sistematski otpor i kritikovanje mogu da dođu iz tradicionalnih verskih organizacija koje se smatraju ugroženim od strane „konkurentskog“ Mesije – a ironija je u tome što je to njihov Mesija koji se vratio u drugačijem obličju. Među­tim, kako je Baba rekao još 1932. godine: Moje delo će izazvati silno oduševljenje i određenu količinu protivljenja – to je neizbežno. Ali, duhovno delo biva ojačano protivljenjem, pa će tako biti i sa mojim. To je nalik odapinjanju strele iz luka – što više povučete tetivu ka sebi, to brže strela pojuri ka svojoj meti.10

Nadalje, uprkos Babinoj zabrani, jednom će se možda pojaviti nazovi religija ili nazovi poredak oko Meher Babinog imena. Valja se pouzdati da će Babini ljubavnici koji razumeju njegovu poruku odoleti ritualizaciji, dogmatizmu, ili krutom pravoverju u vezi sa Babinom inkarnacijom.

Takođe, mogu da se predvide nadolazeća trvenja, raskoli i organizovano nadmetanje među delovima Babine zajednice. Babine izjave o njegovom poniženju i slabostima ljudskog ega nagoveštavaju da su dalji rascepi verovatno neminovni. Izgleda da je Baba podsticao mučne događaje u grupi da bi isterao na površinu sve duhovne slabosti i snage. No, njegova fizička prisutnost i autoritet sprečavali su da se mnoga gruba iskrivljavanja i licemerja otmu kontroli. Sada kada je Baba izvan tela, aspiranti imaju više prostora da greše i povlađuju svojim samoživim sklonostima. Ako je Baba Avatar, on ni sada nije ništa manje svestan takvih dešavanja; jedino što tragaoci danas imaju malo više slobode da uče na sopstvenim glupim greškama.

Mogu da se očekuju i vredni istorijski doprinosi Meher Babinoj literaturi, mada su Babine neposredne poruke i besede tako jasne i iscrpne da će retki aspiranti imati potrebu za daljim umovanjima (u koja spadaju i uredničke primedbe u ovoj knjizi). Buduće knjige i članci mogu biti od pomoći u podsticanju dubljeg razumevanja Meher Babine staze, ili mogu da zbune i zavedu aspirante, ali nijedno od takvih tumačenja nije „jevanđelje“. Ako postoje sveti spisi u Babinom pokretu, onda su to Babine reči – a ne reči o Babinim rečima.

Napokon, budućnost Babinog pokreta zavisi od punovažnosti Meher Babine ličnosti kao Avatara. Ukoliko se Babina poruka raširi i više duša bude pokrenuto ljubavlju prema njemu, to neće biti rezultat duhovnog obmanjivanja, fenomena fanatičnog preobraćanja ili neke utešne krute dogme. Da Baba nije saopštavao istinu, najverovatnije bi Meher Babin pokret pao u istorijski zaborav, kao jedno malo drvo u šumi duhovnih događaja dvadesetog veka.

Ali, ako je Avatar ponovo odlučio da se inkarnira, ovog puta kao Meher Baba, dobro je zapamtiti da njegov glavni rad služi svima onima koje muči duhovna glad, a ne samo onim dušama koje znaju za njega ili ga prepoznaju kao Bogočoveka. Prema Babi, njegov zadatak je bio da ponovo oživi duhovnu iskru u svakom i na svim nivoima, bez obzira na duhovni pravac kome neko pripada. Bog mari za vrline srca, a ne za intelektualnu tvorevinu religijskih sistema.

Svima onima koji su u stanju da prihvate Avatarevo vođstvo Meher Baba nudi posebnu stazu i metod, neprestano ponavljajući svoj zov:

Iz epohe u epohu, kada fitilj Pravičnosti dogoreva, Avatar još jednom dolazi da ponovo zapali baklju Ljubavi i Istine. Iz epohe u epohu, usred buke razaranja, ratova, straha i haosa, odzvanja zov Avatara: « DOĐITE SVI K MENI.»

Iako usled vela iluzije taj Zov Drevnog Jednog može da deluje kao glas u pustoši, razleganje njegove jeke ipak prodire kroz vreme i prostor da bi probudilo isprva nekolicinu, a na kraju milione, iz dubokog sna neznanja. I u sred iluzije, kao Glas iza svih glasova, on razbuđuje čovečanstvo da bude svedok Manifestovanja Boga u ljudskom rodu.

Došlo je vreme. Ponavljam Poziv, i nalažem svima da dođete k meni.

Ovaj moj Zov ovenčan vremenom razgaljuje srca onih koji su sve strpljivo podnosili u svojoj ljubavi prema Bogu, voleći Boga samo radi Božje ljubavi. Ima onih koji se plaše i drhte pri njegovom razleganju, i želeli bi da pobegnu ili da se usprotive. A ima i onih koji, zbunjeni, ne mogu da shvate zbog čega Najviši od Najviših, koji je svedovoljan, neizostavno mora da uputi čovečanstvu taj Zov.

Bez obzira na sumnje i osude, a radi Beskrajne Ljubavi, ja se rađam zbog svakog i svih, nastavljam da dolazim kao Avatar, da mi čovečanstvo stalno iznova sudi u svom neznanju, kako bih čoveku pomogao da razlikuje Stvarno od lažnog.

Redovito prigušen plaštom beskrajno iskrene poniznosti Drevnog Jednog, Božanski Zov isprva ne privlači mnogo pažnje, dok se u svojoj neizmernoj snazi ne raširi u prostoru da bi se prolomio i nastavio da se prolama u nebrojenim srcima kao Glas Realnosti. . . .

Dajem vam svima svoj Blagoslov da iskra moje božanske ljubavi usadi u vaša srca duboku čežnju za ljubavlju prema Bogu.11