Četvrto Poglavlje

ČETVRTO POGLAVLJE

Kultura novog sveta

Istok je imao, i nastaviće da ima, veliki uticaj na duhovnu baštinu sveta, pa stoga i na osnove novog čovečanstva. Uprkos svoj svojoj materijalnoj zaostalosti Istok ostaje duhovan. Kroz mnoge epohe on je bio dom avatara, proroka, učitelja, vidilaca i mudraca čiji je doprinos duhovnoj evoluciji čovečanstva bio neuporediv. Od presudne je važnosti da duhovna atmosfera Istoka bude sačuvana čak i po cenu, ako je to nužno, materijalne bede. Ako se očuvaju duhovna snaga i veličina Istoka, patnja njegovih ljudi na kraju će biti zamenjena srećom.

Tekući problemi Istoka su u nekim vidovima složeniji od onih koje Zapad treba da reši. Na Istoku se mogu naći ljudi svih rasa, veroispovesti, kultova i religija. I mada je to odsustvo rasne i kulturne jednovrsnosti stvaralo poteškoće u razvoju solidarnosti u opštenarodnom životu Istoka, na njega ne treba gledati kao na veliku prepreku. Različiti tokovi kulture koji obasipaju naročito istoriju života Istoka, ali i celog sveta, uvećali su njegovo bogatstvo. Oni ne samo da su stvorili povoljne okolnosti za nastanak nove kulturne sinteze, nego su i zahtevali njeno pojavljivanje.

Pod sposobnim i kreativnim vođstvom takvi protivni sastojci mogu da dovedu do pojave bogate nove kulture, koja bi bila u stanju da preporodi i uskladi život celog sveta.

Nova, povezujuća, vitalna kultura ne može da zaživi uz pomoć čisto mehaničkog spajanja izolovanih elemenata odabranih is postojećih kultura. To bi samo moglo da dovede do neodređenog krpeža koji ne bi imao sopstveni spontani život. Takva papazjanija skupljenih ideja nikad ne može da zameni onaj suštinski element iz kojeg nova kultura mora da se rodi: direktno, snažno opažanje cilja. Kultura novog sveta mora da proiziđe iz celovite vizije istine, koja izvire nezavisno od postojećih tradicija i nije povezana ni sa kakvim mučnim pabirčenjem istorijskih vrednosti.

Kultura novog sveta, nastala iz novog čovečanstva i njegove celovite vizije, automatski će sadržavati kulturnu sintezu. Vizija koja nadahnjuje novu kulturu biće sveobuhvatna. Ona neće poricati vrednost različitih tradicija, niti će ih naprosto izravnati podržavajući toleranciju. Naprotiv, ona će zahtevati aktivno uvažavanje različitih religija i kultura.

Ova ogromna vizija istine ne može se ograničiti nikakvom veroispovešću, dogmom ili sektom. Ona će ljudima aktivno pomagati da prevaziđu ta ograničenja, i to ne slepim negiranjem vrednosti postojećih veroispovesti, nego otkrivanjem, isticanjem, pokazivanjem i negovanjem aspekata istine koji se u njima nalaze.

Još jedan zadatak koji čeka kreativno vođstvo na Istoku je borba za političku stabilnost uprkos teškom položaju koji Istok zauzima u međunarodnim krugovima. Istok nikada ne može da da svoj puni doprinos svetu ukoliko nije slobodan od spoljne političke dominacije i straha od strane agresije. Međutim, insistiranje na ovom suštinskom pitanju ne bi trebalo da poremeti njegovu političku ravnotežu, ni da ga gurne u upropašćujući i nazadni izolacionizam. S druge strane, nijedno buduće izvršenje jasne dužnosti da se odupre tuđoj agresiji ne treba da ga uvuče u osećanja mržnje, zlobe ili osvetoljubivosti.

Ovo, pak, nameće zamršeno pitanje primene nenasilja, koje je bilo tako aktivno oruđe u bliskoj prošlosti Indije. Agresiji se mora pružiti otpor, i u tom slučaju nenasilje je nepraktično. Čisto nenasilje, ili nepotkupljiva ljubav, spontano se pojavljuju samo kad je dvojnost već sasvim prevaziđena u realizaciji trajne i jedine istine. Čak i nenasilje hrabrih mogućno je samo za napredne duše koje su putem stroge discipline iskorenile sve oblike pohlepe i mržnje iz svojih umova.

Za mase nije poželjno da budu privržene spoljnom nenasilju kada je stvar jasne dužnosti da se odupru agresiji u odbrani njih samih ili odbrani slabije braće. Uporno zahtevanje univerzalnog nenasilja može da odvede mase samo u kukavičko, neodgovorno i pasivno držanje.

Prava ljubav nije igra za malodušne i slabe. Ona se rađa iz snage i razumevanja.

U svom oduševljenju za najviši ideal, mudro vođstvo nikad ne može sebi da dozvoli da izgubi iz vida ono što je uzajamno odnosno i praktično. Ljudska evolucija prolazi kroz postupne etape od sebičnog nasilja do nesebičnog nasilja, pa onda od nenasilja hrabrih do čistog i nepodmitljivog nenasilja istine kao beskrajne ljubavi. Svaki pojedinac je na nekoj tački ovog niza, i njegova dužnost u vreme rata je presudno određena tim položajem.

Svaka uskost ograničava ljubav. Na Istoku, kao i u ostatku sveta, čovečanstvo se cepa na uske grupe zasnovane na kasti, veroispovesti, rasi, narodnosti, religiji ili kulturi. Sve se to događa usled neznanja, predrasuda i sebičnosti. To može da se popravi jedino negovanjem duha zajedništva koji će snagu crpiti iz osećaja nepovredivnog jedinstva sveg života.

Kreativno vođstvo moraće da uvidi i potom naglasi činjenicu da su svi ljudi već ujedinjeni, ne samo svojim partnerskim učestvovanjem u velikom božanskom planu za zemlju, nego i činjenicom da svi podjednako predstavljaju izraz jednog jedinstvenog života. Nijedan pravac delovanja ne može biti zaista plodonosan ako nije u potpunoj saglasnosti sa ovom istinom.

Neophodni su ljubav za prijatelja i neprijatelja, dobra volja, strpljenje i blagost. Čovek mora da pokuša da izleči sopstvene mane umesto da galami o tuđim greškama. Svet će uskoro shvatiti da ni kultovi, veroispovesti i obredi s jedne strane, niti neobuzdano stremljenje materijalnom blagostanju s druge, nikada ne mogu da dovedu do stvarne sreće, i da nju mogu da ostvare nesebična ljubav i sveopšte bratstvo.

Budućnost čovečanstva je u rukama onih koji imaju ovu viziju, a uloga Istoka u toj budućnosti biće nezamenljiva ukoliko on uspe da poveže svoje duhovne i ljudske resurse u jednu stvaralačku sintezu svog drevnog nasleđa.