Osmo Poglavlje

OSMO  POGLAVLJE

Ljubav  i  Bog

Ne može biti veće gluposti od prepirke jednog aspiranta sa drugim o argumentima za i protiv ovog ili onog puta, umesto da se usredsredi na vlastito stupanje napred. Jedan put može biti strm, drugi pun rupa, a treći ispresecan hučnim rekama. Slično tome, jedan čovek može da bude najbolji u hodanju, drugi dobar trkač, a treći odličan plivač. U svakom od tih slučajeva ono što bi zaista trebalo da se računa su odredište i napredak koji svaki pojedinac postiže. Zašto bi neko ko trči kao zec bio na putu nekome za koga je prikladnije da do cilja dođe brzinom puža?

Duhovni napredak je poput penjanja preko brda, dolina, trnovitih gora i duž opasnih ponora da bi se stiglo do vrha planine. Na ovoj stazi ne može biti zastajanja ni vraćanja. Svako mora stići do vrha, koji je neposredna realizacija vrhovne Božje Osobe. Svako oklevanje, skretanje na sporedni put ili odmaranje u usputnim kućama, ili raspravljanje o najboljoj maršruti, samo odgađa dan konačnog ispunjenja.

Aspirant ne može da bude suviše oprezan ni spreman u pogledu staze. I najmanje oklevanje u lažnom svetu senki neizbežno predstavlja prizivanje patnje koja se mogla izbeći da je pogled bio postojano fiksiran na najviši cilj života.

Najbolja od svih sila, koja može da savlada sve prepreke na putu, je ljubav koja zna kako da daje bez potrebe da se pogađa šta će dobiti zauzvrat. Ne postoji ništa što ljubav ne može postići, i ne postoji ništa što ljubav ne može žrtvovati. Ne postoji ništa izvan Boga i ne postoji ništa mimo Boga, a ipak Bog uvek može biti osvojen uz pomoć ljubavi. Sva ostala bitna svojstva će aspirantu doći ukoliko verno prati šapate nepogrešivog glasa ljubavi koji dolazi iz njegovog vlastitog srca, bacajući svetlo na stazu.

Ispustiti plašt tog vodiča znači suočiti se samo sa beznađem. Srce bez ljubavi je položeno u neprestanu pomrčinu i patnju, dok se srce koje je besano od ljubavi nalazi na svom putu ka realizaciji svetlosti koja ne bledi i obasjava neizmernu slast božanskog života.

Čista ljubav je bez premca u veličanstvenosti; neuporediva je njena moć, i nema tame koju ona ne može da odagna. Ona je večni plamen koji je ozario sveukupni život, pa ipak on mora biti zapaljen i ponovo zapaljen u bezdanom mraku sebičnih misli, sebičnih reči i sebičnih dela. Kada se iznova zapali, on izbija u raskošnu svetlost koja služi kao kula svetilja za one koji još uvek tapkaju u mraku sebičnosti, bez obzira da li je taj mrak modar ili potpuno crn.

Ljudsku ljubav, uprkos njenim ograničenjima, nikad ne treba prezreti. Ona na kraju mora da se probije kroz sva ograničenja da bi aspiranta uvela u večni život u istini. Tada ljubavnik može da izgubi svoju izdvojenu, veštačku ličnost i da se sjedini s Bogom, koji je jedinstveni neuporedivi i nedeljivi okean nenadmašne ljubavi.

Bog ne sluša govor jezika i njegove đape, mantre, pobožne pesme i tako dalje. On ne sluša govor uma i njegove rutinske meditacije, koncentracije i misli o Bogu. On sluša jedino govor srca i njegovu poruku ljubavi, kojoj ne trebaju ceremonija ni parada, samo nema predanost Voljenom.

Ta ljubav može da se izrazi na različite načine, a svi oni na kraju dovode do sjedinjenja s Bogom. Praktičan način da prosečan čovek izrazi ljubav je da ljubazno govori, ljubazno misli i ljubazno postupa prema celom ljudskom rodu, osećajući da je Bog u svakome prisutan.

Ljubav je dinamična na delu i lako se prenosi. Samo oni koji su duhovno budni i prosvetljeni mogu da osete značaj drevne izreke, koju neki propovednici i filozofi tako jeftino izgovaraju: “Ljubav rađa ljubav“.

Put ljubavi nije lišen žrtvovanja. Kao što toplota i svetlost idu ruku pod ruku, isto važi i za ljubav i žrtvovanje. Pravi duh žrtvovanja izvire spontano, kao i poniznost, i ne može da bude svestan sebe niti da se čuva za naročite stvari i posebne prilike.

Ljubav znači patnju i bol za sebe, a sreću za druge. Za onog koji je pruža, ona je patnja bez zlobe ili mržnje. Za primaoca, ona je blagodat bez obavezivanja.

Isto kao što nikada ne može biti ni prerano ni prekasno da se čovek nauči ljubavi zarad ljubavi, tako ništa ne može biti ni premalo ni preveliko da bude žrtvovano ili da mu se prinese žrtva. Priliv života, priliv svetla i priliv ljubavi su podjednako u kapi kao i u okeanu. Najmanja stvar je velika koliko i najveća a najveća je mala koliko i najmanja. Sve to zavisi od specifičnog aršina kojim se meri.

Duh istinske ljubavi i pravog žrtvovanja je iznad svih svođenja računa i nije mu potrebna nikakva mera. Stalna čežnja da se voli i bude pun ljubavi, i neproračunata spremnost na žrtvu u svim oblastima života – visokim i niskim, velikim i malim, između kuće i radnog mesta, na ulicama i u gradovima, zemljama i kontinentima – predstavljaju najbolje mere koje čovek može da preduzme da bude zaista suštastven i radostan.

Ljubav se razlikuje od požude. U požudi postoji zavisnost od fizičkog objekta, pa stoga i duhovno podređivanje duše tom objektu. Ljubav stavlja dušu u neposredan, usklađen odnos sa stvarnošću koja se nalazi iza forme.

Zato se požuda doživljava kao nešto teško, dok se ljubav doživljava kao nešto lako. Požuda dovodi do sužavanja života, dok je ljubav povezana sa širenjem u biću. Voleti neku dušu je poput dodavanja njenog života svom vlastitom. Vaš život biva umnožen i vi praktično živite u dva središta. Ukoliko volite ceo svet, vi preko drugih živite u celom svetu. Međutim, u požudi postoji opadanje života i nastaje osećanje beznadežne zavisnosti od obličja koje se smatra drugim i drukčijim.

Dakle, u požudi imamo isticanje odvojenosti i patnje, dok je u ljubavi osećanje jedinstva i radosti. Požuda je rasipanje, a ljubav je okrepljenje. Požuda je žarka želja čula, a ljubav je izražavanje duha. Požuda traži ispunjenje, ali ljubav doživljava ispunjenje. U požudi postoji napetost, a u ljubavi je spokojstvo.

Božanska ljubav je kvalitativno drugačija od ljudske ljubavi. Ljudska ljubav je prema mnoštvu u Jednom, a božanska ljubav je prema Jednom u mnoštvu. Ljudska ljubav vodi nebrojenim komplikacijama, dok božanska ljubav vodi ka slobodi. U božanskoj ljubavi su lični i nelični aspekt podjednako zastupljeni, dok u ljudskoj ljubavi ta dva aspekta imaju naizmeničnu prevagu. Ljudska ljubav je u svom ličnom i neličnom aspektu ograničena, dok je božanska ljubav sa svojim spajanjem ličnog i neličnog aspekta beskrajna u bitisanju i izražavanju.

Ako se, umesto da gledamo tuđe mane, zagledamo u sebe, mi volimo Boga.

Ako, umesto da otimamo od drugih da bi sebi pomogli, otimamo od sebe da bismo pomogli drugima, tada volimo Boga.

Ako patimo u patnjama drugih i osećamo se srećnima u sreći drugih, tada volimo Boga.

Ako, umesto da smo zabrinuti zbog vlastitih nedaća, mislimo za sebe da imamo više sreće od mnogih, mnogih drugih, tada volimo Boga.

Ako svoju sudbinu podnosimo strpljivo i zadovoljno, prihvatajući je kao Njegovu Volju, tada volimo Boga.

Ako shvatamo da je najveći čin predanosti Bogu nepovređivanje nijednog od Njegovih bića, tada volimo Boga.

Da bismo voleli Boga onako kako On treba da bude voljen, moramo da živimo za Boga i umremo za Boga, znajući da je cilj čitavog života voleti Boga i pronaći ga kao naše sopstveno biće.

Stoga, postanimo Božji vojnici. Borimo se za istinu. Hajde da ne živimo za same sebe, nego za druge. Hajde da govorimo ispravno, mislimo ispravno i postupamo ispravno. Budimo pošteni pošto je Bog beskrajno poštenje. Uzvratimo ljubavlju na mržnju i pridobijmo druge za Boga. Neka svet zna da je našim srcima iznad svega najdraži Bog – najviša stvarnost.

Pored držanja Boga pred sobom u našim svakodnevnim životima i voljenja Boga putem voljenja svojih bližnjih, Boga možemo da volimo i predavanjem Sadguruu ili Savršenom Učitelju koji je lično ispoljenje Boga, ili Bogočoveku, koji je Bog koji se direktno spustio u oblik. Predati se nekome od njih isto je što i predati se Samom Bogu.

Ovo je moja pesma:

Za bogate, ja sam najbogatiji;

Za siromašne, ja sam najsiromašniji;

Za obrazovane sam najobrazovaniji;

Za neobrazovane sam najneobrazovaniji.

Tako sam ja jedan od vas, jedno sa vama

I jedno u vama, i svi smo mi jedno.

Imati moj stvarni daršan je pronaći me.

Način da me nađete je da nađete svoje boravište u meni.

A jedini i pouzdan način da nađete svoje boravište u meni

Je da me volite.

Da biste me voleli kao što ja volim vas, morate steći moju milost.

Samo moja milost može pružiti dar božanske ljubavi.

Da biste stekli moju milost morate mi se svesrdno povinovati

Sa čvrstim temeljem nepokolebljive vere u mene.

A možete mi se povinovati spontano, kao što ja želim,

samo kada mi se potpuno predate

Tako da moja želja postane za vas zakon

I moja ljubav održava vaše postojanje.

Iz ere u eru, mnogi žude za takvom predajom

Ali samo vrlo retki

Zaista nastoje da mi se predaju

U potpunosti, kao što želim.

Onaj koji konačno u tome uspe,

Ne samo što me pronalazi

Nego i postaje ja

I ostvaruje cilj života.

Presudni način da se realizuje Bog jeste da ga čovek voli i da se izgubi u Njemu putem snažne čežnje za sjedinjenjem sa Njim. Svesrdno voleti Boga znači izgubiti se najzad u Voljenom i stupiti u večni život Boga.

Poput drveta, takva ljubav ima grane – grane svesrdne odanosti, besprekornog nesebičnog služenja, samoporicanja, samožrtvovanja, samoodricanja, samoponištenja i istine. U ovoj ljubavi su ovaploćene sve joge poznate svecu i tragaocu. Najviši vid te ljubavi, koji nadmašuje i samu ljubav, je potpuno predavanje volji Voljenog. To znači potpuno pokoravanje Njegovim željama bez obzira na cenu.

Savršeni Učitelji uvek su uronjeni u radost tog jedinstva sa Bogom i nikada ne mogu da upadnu u lavirinte iluzornog univerzuma. Stoga oni po pravilu ne obraćaju nikakvu pažnju na univerzum izuzev da bi skrenuli pažnju čovečanstva sa senke na samu stvar.

Božanska ljubav čini pojedinca istinitim prema sebi i prema drugima. Ona ga navodi da čestito živi, shvatajući da je Bog beskrajna čestitost. Božanska ljubav je rešenje za sve poteškoće i probleme. Ona čoveka oslobađa svih vezanosti. Navodi ga da ispravno govori, ispravno misli i ispravno postupa. Ona čini da on oseća da je u jedinstvu s celim univerzumom. Božanska ljubav pročišćava srce i slavi čovekovo biće.

Kada čovek iskreno voli Boga, ta ljubav se temelji na njegovoj želji da čitavo svoje biće preda Voljenom. Kada neko voli nekog Savršenog Učitelja, on čezne da mu služi, da se pokori njegovoj volji, da mu se svesrdno povinuje. Dakle, čista, prava ljubav čezne da daje i ne traži ništa za uzvrat.

Kada pojedinac odista voli čovečanstvo, on čezne da da sve za njegovu sreću. Kada odista voli svoju zemlju, on čezne da i sam život prinese na žrtvu, ne tražeći nagradu i nemajući ni najmanju misao o tome da voli i služi. Kada odista voli svoje prijatelje, on čezne da im pomogne ne navodeći ih da osećaju ma kakvu obavezanost. Kada odista voli svoje neprijatelje, on čezne da ih učini svojim prijateljima. Istinska ljubav prema roditeljima ili porodici navodi ga da čezne da im pruži svaku ugodnost po cenu svoje vlastite.

Potpuno se uzdajte u Boga i On će ukloniti sve teškoće. Odano mu sve prepustite, i On će se za sve pobrinuti. Iskreno volite Boga i On će se pokazati. A kad volite, vaše srce treba da voli tako da čak ni vaš um nije toga svestan. Ukoliko volite Boga svesrdno i istinski, prinoseći sve na oltar te vrhovne ljubavi, realizovaćete Voljenog u sebi.