Izvodi iz Babinih Tekstova

Tela i njima pripadajući Nivoi[1]

Imaju tri sveta ili nivoa/plana, i njima pripadajuća, tri tela, grubo, suptilno i menatalno. Ovei svetove ili niovi/planovi ne bi trebalo brkati sa idejom mesta ili sfere. Svrha evolucije je ostvarena dosezanjem ljudske forme, plus puna svest. Simultano sa ljudskim telom, suptilno i mentalno telo se pojavljuju.

Takođe ima još jedno telo koje je nazvano astralno telo, koji opstajava dugo nakon smrti i pripada pod-suptilnom ili nižem od sedam regiona suptilnog nivoa/plana, Ono je povezano sa oba, i sa suptilnim i sa grubim nivoima/planovima ili svetovima. Astralno telo je egzaktna replika ljudskog tela u svim detaljima. Kako je nešto u asatralnom telu takvo će biti i u grubom telu. Ovo prvo je parovito ili maglovito po (svojoj) pojavnosti, za razliku od suptilnog tela, koje ima formu ali nema formirane organe. Ovo telo prolazi kroz[2] doživljaj/iskustvo Raja i Pakla, uživanja i patnje, i onda kada su Sasnskare, stečene tokom bivanja u grubom telu, bile potrošena, astralno telo biva uništeno, ostavljajući slabašne impresije na Suptilnom telu.

Suptilni svet reprezentuje želje, ego i energiju. Suptilno telo na ovim nivoima/planovima ima formu svetlosti (Teđ ili Nur) znano kao Anđeli. Svetlosna-forma ovih anđela ili Duhova[3] i tu čak ni mašta ne pomaže čak ni uz opomoć najčluđe mašte/imaginacije ne može da bude upoređena sa Suncem, za koje se može reći da je senka ove Svetlosti. Rastvaranje Suptilnog nivoa/plana je fenomen, koji nazivamo „Kaijamat“ ilki „Mahapralaja“ i oba i grubi i suptilni svet se povlače i ostaju involvirani/uvučeni u mentalnom planu u seme formi.

Mentalno ili Seme telo je tačka svetlosti (Kauzalno Telo) na ovom nivou/planu. Prošireno ili uvećano, nazvano je Nad-mentalno Telo. A pod-mentalni nivo/plan je kuća za odmor Valija na 6-tom nivou/planu, a Nad-mentalni novo/plan je boravište Arhanđela. Ovaj nivo/plan, za razliku od suptilnog i grubog, je večan/neprekidan po naravi/karakteru.[4]

Arhanđeli su kreacija/tvorevine sama po sebi[5] i oni su otelovljenje Božijih kvaliteta. Da bi relizovali/ostvarili Boga, za razliku od anđela i duhova (eng. spirit) koji su svi evoluirana bića, Arhanđeli nakon jednog ciklusa, direktno uzimaju ljudsku formu i dosežu svrhu/cilj u samo jednom životu. Razlog zašto je to tako: – Okean Božanskosti se sastoji od kapi i valova u latentnoj formi. Čim je površina Okeana bila uzburkana pokretom, valovi/talasi su ušli u bivanje/postojanje, i ovi valovi u sebi imaju sve atribute Okeana. Ovi veliki veliki valovi su Arhanđeli – manifestacije počelnih/principalnih atributa Boga kao što su Brama, Višnu i Maheš.

Napor da se uzrokuju/izazovu veliki valovi, odnosno, Arhanđeli, je rezultirao u stvaranju/tvorbi svesti, ali prilično impotentne po svojoj prirodi. Da bi zalečio ovaj nedostatak, i da bi razvio i postigao punu i potpunu/kompletnu svest, kao što je svest ljudske forme, Arhanđeli na kraju svakog ciklusa čak moraju da se inkarniraju kao ljudska bića, a što bi, prema našem računanju vremena, moglo da se desi nako trista do četristo godina. Ono što ovde treba shvatiti jeste da su i suptilni i mentalni nivo/pla takođe unutar orbite u vladavini vremena, prostora i uzročnosti.

Budući da su tri sveta, grubi, suptilni i mentalni, projekcije od i da egzistiraju/opstaju u imaginaciji, nema ničega takvoga kao što je trajanje vremena, početak i kraj. U realnosti je svo vreme „SADA“, sav prostor je „OVDE“. Merenje ili ideja o vremenu ima relativnu egzistenciju/opstanak u našem umu, i sa svime time se ona veoma značajno razlikuje na različitim planovima. Na primer jedinicau vremena, recimo jedna godina na grubom planu, – mogla bi da znači jedan minut na mentalnom planu. I jedan minut na grubom planu, upoređen sa jednim minutom na mentalnom planu se može učiniti kao godina. Naradin doživljaj/iskustvo i Jevrejina u vreme Bagdadskog Piran-e-Pira, su pozitivni dokazi Arhanđelovskih doživljaja datih ovim osobama na grubom planu.[6] Oni objašnjavaju prividnu iluziju koja je trajala godinama, koju su oni doživeli tokom jako kratkog vremenskog razmaka od jednog minuta na grubom planu.

Doživljaji Duše razdvojenih-od-tela[7]

Svi mi znamo da se ljudsko telo sastoji od grubog, suptilnog, mentalnog i duhovnog trela. Ovo poslednje se takođe i naziva Duša koja je svuda.

Imaju četiri glavna razdela/divizije ili stanja života nakon Smrti: –

(1)          Nagore

(2)          Nadole

(3)          Momentalno rođenje ili inkarnacija

(4)          Raj ili Pakao

(1)           U slučaju napredne osobe, suptilno telo, nakon napuštanja grubog, ide nagore iznad lunarne sfere.

(2)           U slučaju osobe sa ekstremno lošim Sanskarama, suptilno telo se pušta i čim je veza sa suptilnim telom bila prekinuta, uzima niže telo na skali evolucije u skladu sa Sanskarama. Ovde je neophodno da objasnimo  da nakon smrti, suptilno telo zadržava povezanost sa grubim telo s vezom nalik-struni tokom, jednog, dva ili tri dana ali nikada ne više od tri. Kako funkcioniše ovo stanje retrogradne inkarnacije će biti objašnjeno kasnije.

(3)           Onie kod kojih su dobre i loše Ssanskare skoro uravnotežene jedne sa drigima ali nisu jednake (jer bi u tom slučaju duša momentalno postala slobodna) momentalno nanovo uzima telo.

Već je bilo objašnjeno da je svrha ili cilj stvaranja/tvorevine da stvori/kreira „svest“. Procesom postepene evolucije u ljudskoj formi je dosegnut cilj gde je svest puna i potpuna/kompletna; ali tokom evolutivnih stanja takođe je i novi set Sanskara bio pripojen ili ušao u egzistenciju. Stoga odavde pa nadalje neodložan/najbliži i glavni cilj/stvar je poništenje Sanskara. Različita stanja nakon smrti samo pomažu u trošenju Sanskara bilo dobrih ili loših. Potpuno poništenje Sanskara i na taj način sloboda, ostvariva je jedino u grubom telu.

(4)           (a) Uzmimo primer čoveka koji je nagomilao veliku količinu dobrih Sanskara i samo nekoliko loših Sanskara. Nakon razdvajanja od tela, uz pomoć suptilnog tela, doživljava ili uživa stanje nazvano Đanat ili Raj/Paradizo (dobri snovi). U tom slučaju je desetostruko porasla njegova senzibilnost ili podložnost/osetljivos ka uživenju a kapacitet za ispaštanje, a kao rezultat samo nekoliko njegovih loših Sanskara, je umanjen deset puta. Ovao znači da praktično uošte nema patnje i da je sve uživanje. Na taj način on troši svoje dobre i nekoliko loših Sanskara, ali impresije ostaju i to su impresije koje ga nagone da uzme još jedno (naredno) telo. Naredno telo je u svakom slučaju, predodređeno sa nekoliko nepotrošenih loših Sanskara.

(b) U slučaju onoga ko je svoj kredit uvećao velikom količinom loših Sanskara i sa samo nekoliko dobrih Sanskara, on svojim suptilnim telom doživljava stanje nazvano „Pakao“, gde je desetostruko uvećana njegova podložnost/osetljivost ka patnji i inverzno, podložnost/osetljivost uživanju je umanjena u toj istoj srazmeri. Odnosno, to je za njega sve samo patnja, ali onda kada su potrošene loše Sanskare, a impresije koje su preostale ga prisiljavaju da uzme još jedno telo koje je predodređno sa nekoliko nepotrošenih Sanskara.

Ovde je neophodno objasniti na šta se misli pod podložnošću/osetljivošću bolu ili zadovoljstvu. Čovek ima izvestan ukus ili uživanje u piću. Kao rezultat dobrih Sanskara, u raju, ovaj ukus za pijenje je desetrostruko uvećan ili intenziviran i nalik tome u paklu podložnost/osetljivost ka bolu ili patnji je desetostruko uvećana.

Od četvrte kategorije osoba koje poseduju bilo mnoge dobre Sanskare ili mnoge loše Sanskare, proističe klasa onih „suspendovanih“, stoga jer su oni napustili svoje grubo telo iz bilo koga razloga pre nego što je za to došlo pravo vreme. Ovakve duše razdvojene od tela niti idu nagore niti nadole niti momentalno bivaju rođeni, niti pakj doživljavaju stanja nazvana Raj ili Pakao, kao što to drugi čine u običnom slučaju. Oni ostaju suspendovani, niti ovde niti tamo. Jer nikakav ulazak nije moguć propisanog vremena u niti jedno od gornjih četiri stanja nakon smrti, oni ostaju mnogo bliže fizičkom planu, i budući da su gonjeni željama i težnjama/čežnjama za fizičkim životom, pokušavaju da poseduju ljudsko telo budući da imaju neku vrstu afiniteta k njemu.

Pretpostavimo da neko ko je na osnovu Sanskara prikladan za raj, pogine u nekoj nesreći pre svog vremena ili počini samoubistvo, takav neko ostaje suspendovan blizu grubog nivoa/plana, i ako polkuša da stupi u kontakt sa nekim ljudskim bićem, neće ga povrediti. Ali ako bi neko ko bi u običnom slučaju dosuđen za pakao, umre pre svog vremena, takva suspendovana duša postaje uzrok povreda i bola kada dolazi u kontakt sa ljudskim bićima na fizičkom nivou/planu. U običnom govornom jeziku njih zovemo duhovima (engl. spirits) ili avetima (engl. ghosts).

Dobri duhovi pokušavaju da se približe i služe Sadgurua i to je samo Sadguru ko im pruža oslobođenje nakon mnogih ciklusa vremena. Zli duhovi se drže što je moguće dalje od Sadgurua.

Svemoćni=Paramatman=Alah. On je Jedno, ali ne u smislu pola od dva, već Jedno koje zauvek ostaje Jedno, bez drugoga. On je oduvek bio beskonačan, jeste beskonačan, i zauvek će ostati beskonačan. On je bezobalni Okean Istine. On je onostran vremena i prostora, uzroka i posledice. On je onostran instikta, intelekta i inspiracije. Ali je On „ne-svestan“, mada ne u uobičajenom svetovnom smislu. Pod „ne-svestan“ se misli da je u stanju koje se može nazvati Onostrano-Stanje; jer je on onostran čak i super-svesnog stanja, i ne-svestan je svoje prirode. U ovom stanju, Svemoćni ne zna da je On bezobalni Okean Istine. On odslikava[8] besano-spavajuće stanje.

Kreator Išvar=Khalik. On je niko drugi do Svemoćni, beskonačni Okean Istine, ali je On svestan u jednom pogledu. Svestan je kao Kreator mada ne o bivstvovanju kao beskonačni Okean Istine koji On stvarno jeste. Kao posledica toga, kao Kreator iako je bezobalni Okean Istine On to nezna, te stoga nije povezan ni sa Paramatmanom ni sa Šivatmanom već samo sa Kreacijom koju kreira, održava i uništava. Pošto je svestan bivanja Kreatorom a ne bivanja Okeanom, nije onostran uzroka i posledice, vremena i prostora. Kreacija je posledica uzroka Njegove svesti;[9] vreme trajanja Njegove egzistencije je jedan božanski Ciklus, i prostor za Njegove aktivnosti je sveukupna Kreacija.

(Jedna) individua = Đivatman = Makhlok. On je isti Svemoćni, i isto kao u Kreator, On je i jedno i drugo, svestan i ne-svestan. On je ne-svestan Svog Realnog Sopstva, Atmana (Duše), i ne zna da je On bezobalni Okean Istine, ali je svestan ograničene egzistencije, da to tako kažemo, kapi u mehuru. Stoga, Đivatman, takođe, poput Kreatora, i pored bivanja beskonačno Jedno, nije beskonačan već konačan. On ne samo da nije onostran zakona uzročnosti već je s njime ograničen (restrikcionisan), i okovan je prostorom i vremenom. Njegov život je posledica uzroka koji je njegova svest. Dužina njegovog života je sve dok traje božanski Ciklus, ili sve dok ne postane potpuno svestan svoga Sopstva, to jest, sve dok ne realizuje da je on Svemoćni Sami[10]. Đivatman = život + duša.

U običnom besanom spavanju, svaka Đivatma gubi život (želje), ali ih ne gubi svesno; stoga on opet mora da ustane. Isti je razlog zašto obična smrt uopšte nije smrt. On je besano spavanje duže, i jedinka mora da se ponovo digne (u još jednom telu). Obična smrt stoga ne oslobađa Đivatmu od lanca svetovnih želja. Đivatma mora da umre i da još uvek bude živ, to jest, on mora da bude potpuno svestan čistog, beskonačnog, bes-polnog Sopstva, i ne-svestan tela, uma i univerzuma.

Da sumiramo, to je ista Jedna Paramatma, koja igra različite uloge Svemoćnoga, Išvara ili Kreatora; Đivatmana ili individue (pojedinca); i Šivatmana ili Bogo-čovek. U Paramatman stanju, Svemoćni je Jedan, Nedeljivi i Beskonačan, „ne-svesno“ doživljavajući i održavajući Beskonačnu Moć, Večnu Egzistenciju, Nedokučivo Blaženstvo i Univerzalno Sveukupno Znanje. Kao Išvar ili Kreator, On poseduje iste moći, itd., ali doživljava Sebe (Svoje Realno Sopstvo) da je angažovan u stvorenju, održavanju i uništavanju kreacije. Kao Đivatman ili individua, mada je On posednik svih moći itd., Sebe ograničava željama, i stoga Sebe doživljava kao konačnog. Ali kao Šivatman Bogo-čovek, i samo u stanju Šivatmana, ODISTA On realizuje sveukupnu Beskonačnu Moć, itd., u punoj svesnosti.

Značenje reči realizacija u rečnicima je razumevanje (shvatanje), tako da i svetovni ljudi govore o tome da su „realizovali“ Boga. U stvari Bogo-realizacija znači stvarnu uniju/sjedinjenje sa Bogom. To je najviše Božansko Znanje i Doživljaj/Iskustvo koje dolazi kroz istinsku Ljubav, koja u sebi ima duhovne sposobnosti, intuiciju, inspiraciju i iluminaciju (prosvetljenje), a koja je u oprečnosti sa intelektualnom sposobnošću. Ljubav je ta koja čini da neko transcendira domen intelekta i stekne stanje potpunog poništavanja nižeg sopstva ili lažnog ega; i to je ono stanje koje se okončava sjedinjenjem sa Bogom.

Ljudsko biće je Realno Sopstvo, plus svest, plus sanskare, plus ego, plus um. Za sada ćemo ostaviti po strani Realno Sopstvo, pošto u realnosti, ego nije ništa drugo do izopačena manifestacija Realnog Sopstva. Fana označava potpuno poništavanje svih Sanskara (A’mal) ili mentalnih impresija ili akcija, svih želja i htenja okovanih egoizmom, ego i uma, sa izuzetkom svesti.

Stoga svest opstaje nakon Fane – ali svest o čemu? O ničemu. I ko je svestan? Niko. Pa ipak ova „svesna ništavnost“ ili duhovni vakum, je tu. Pošto nema ega, nema ni „Ja sam ništa“, već naprosto ništavnost, niti Bog niti univerzum, niti Kreator niti kreacija; pa ipak ova ništavnost nije ne-svest, već „ne-svest“, ako to tako možemo da kažemo, jer je veoma teško pojmiti ovu situaciju isključivo posredstvom intelekta.

A svest u stanju Fane nije niti gruba niti suptilna, niti o svetu niti o Bogu veđ jeste tu, baš kao što i voda jeste, mada je lišena bilo koje boje. A upravo zato što svest preostaje nakon poništavanja sanskara, lažnog ega i uma, je odista njegova pažnja uronjena u Realni Ego, Realno „Ja“. Pošto je lažni ego samo izopačena manifestacija Realnog Ega, pa iz toga sledi da svako poseduje Realni Ego, ili da iza lažnog ega leži Realni Ego. Razlog zašto je svest običnog ljudskog bića toga totalno nesvesna jeste stoga što je i sama njegova svest lažna, a zahvaljujući sanskarama svest je lažna. Pre nego što se kreacija manifestovala, Paramatman ili Bog je bio latentno svestan. Drugim rečima. On nije znao da je Bog, pa se stoga može reći da je bilo lišen Realnog Ega. Stoga, može izgledati paradokslano, ali realna svest zavisi od lažne svesti, a od lažnog ega, posledka lažne svesti, zavisi Realni Ego.

Hajde da sada vidimo na šta se misli pod Bakom ili Obitavanjem. Sasvim je sigurno da to nije ništavnost, pa stoga ona ne može biti Fana, gore objašnjeni „duhovni vakum“. Baka, je kraj drugog Putovanja, koje počinje onog momenta kada je Fana kompletirana. Proces u kome svest bez ega doseže Realno Sopstvo jeste drugo Putovanje, i kada je dovršeno/kompletirano, kaže se da je ostvarena Baka. To je, preokretanje „ne-svesne svesti“ u supersvest, a ovo stanje je „Ja sam Bog“ koje je realna kosmička svest i Obogotvorenje.

Doživljaji slušanja, mirisanja i viđenja nemaju nikakve veze sa grubim organima ljudskog tela. Pa čak i ako je neko potpuno lišen fizičkog osećaja mirisa i totalno gluv i slep, pa ipak kada taj upravo samo što nije započeo unutarnji život, taj je primoran da čuje (jedva čujnu ali nezamislivo bogat zvuk muzike), miriše (skoro potisnut pa ipak neopisivo sladak miris) i vidi (nestalne ali jasne odbljeske ekstremno zaslepljujuće svetlosti). Pa ipak ovo nije doživljaj suptilnog u punoj svesti, pošto je slušanje slabo, mirisanje polu-potisnuto i viđenje u odbljescima, zahvaljujući ne-razvijenosti čulnih organa. Suptilni organi postaju razvijeni kada neko započne Putovanje.

„Delanje u umu“ znači „delanje isključivo u imaginaciji“.

Sve dok nije dosegnuta mentalna sfera, niko doista ne zna šta je u stvari um.

U gruboji suptilnoj sferi, duša deluje sa punom svešću posredstvom[11] uma, plus grubi i suptilni organi; dok u mentalnoj sferi, duša deluje sa punom svešću kroz um sami bez neminovnosti korišćenja grubih i suptilnih organa. Tako u mentalnoj sferi um nema niti potrebu da misli, niti odista misli; već on deluje direktno, i nezavisno od grubih i suptilnih organa.

Da to ovako kažemo, evolucija sve do ljudske forme, reinkarnacija nakon postizanja ljudske forme, i svi suptilni i mentalni doživljaji, sfere i stanja su u domenu dualnosti, nesavršenstva, i nisu ništa doli različiti mediji za Atman ili Dušu da realizuje svoju originalnu, beskonačnu, nepromenljivu, besformnu, čistu i večnu Egzistenciju/Postojanje. Ovo je moguće jedino kada Duša transcendira mentalnu sferu i dosegne konačnu Fanu, tj., kompletno/potpuno i neprekidno poništenje nižeg sopstva.

Nema ničega kao što je kreacija u istinskom svetovnom smislu. Ono što mi nazivamo kreacija je manifestacija nebrojanih formi van iz ničega. Ovo ništa je odista ništa, ali ono postoji/egzistira, ne može biti poricano. Ali ono nije onostran svega. Sve uključuje ništa, ali ništa nit znači niti ikada može da znači sve. Pre nego što je kreacija manifestovala sebe, bilo je doslovno i apsolutno ništa osim Svemogućeg Koji je jedini egzistirao, ali koji je bio latentno svestan, i stoga nije znao Sebe (Svoje Realno Sopstvo). Baš kao što je i svest bila latentna u Svemogućem, tako je i, ono što je nazvano kreacija, bilo takođe letentno u Njemu. Razlika između latentne i manifestovane kreacije može se povezati sa onom između semena i drveta. Seme je mala čestica, ali ako se posadi u odgovarajuće zemljište i zaliva, dovešće do izrastanja moćnog, velikog drveta. Ovo znači da je seme bilo drvo u kompaktnoj formi pre nego što je bilo posađeno, i kada je izraslo u drvo naprosto je manifestovalo sebe. Ali bilo da je latentno ili manifestovano, bilo da je „seme“ ili „drvo“, kreacija je uvek ništa, jer je ona proistekla[12] ničega, i sačinjena je od ničega. Ali Svemogući jeste sve, uključujući ništa, što podrazumeva da je Bog Jedan bez drugoga, i da je ništa takođe tu. Ništa je tu, ali ono što je žalosno jeste da čovečanstvo većinom ovo ništa oseća kao da je sve.

Zamislimo[13] Boga, pre nego što je univerzum došao u postojanje/bivanje, kao mrtav, nepokretan, beskonačni Okean. Sada samo zamislimo dašak vetra kako uskomešava nepokretnu vodu Okeana. Zbok ovog komešanja, nesabrojivi različiti talasi i kapi, talas-mehurovi i kap-mehurovi, su se pokazali van iz jednode beskonačnog Okeana. Dašak vetra koji je pokrenuo nepokretni Božiji Okean bio je samo prolazni hir (ono što mi narodski zovemo lahar) Okeana Samoga da bi znao Sebe. Pokretanje Okeana je sinhronizovano sa ovim prolaznim hirom tako da čim okean počne da se talasa, on počinje da kreira, ili kreacija počinje da manifestuje sebe. Da stvar izložimo još jasnije, Bog, podsaknut prolaznim hirom, Sebe je upitao „Ko sam Ja“? Čim je na taj način Sebe upitao smesta je pretrpeo šok, a istog trena kad je pretrpeo šok, kreacija koja je bila latentna i koja je ležala u uspavanom stanju kao naj konačnija i besformana tačka u ne-svesnoj – ili latentno svesnoj, ali u nerazdeljivoj i beskonačno Paramatmi–Bogu, manifestovala se u beskonačnim formama.

Prolazni hir je doista bio prolazni hir, i nije bio smišljeni akt. Šok je bio istovremen sa prolaznim hiromi kreacija je bila sinhronizovana sa šokom; i zajedno sa šokom, Paramatman je postao svestan. No On je postao svestan ali ne Sopstva već kreacije stoga što se manifestacija kreacije i svesti odigrla u jedno i isto vreme.[14]

Pošto Paramatma upotrebljava Svoju svest za spoznavanje kreacije, iz toga sledi da za Njega da da bi je koristio za spoznavanje Sebe[15] univerzum mora da nestane; odnosno viđenje mora da ostane ali to što je viđeno mora da iščezne.

Kada ste u besanom spavanju, ne samo da ste ne-svesni svoga tela i univerzuma, već i same svoje egzistencije. Kada ste u sanjajućem stanju, svesni ste svoga postojanja i vidite raznovrsne objekte, stvorenja iz sna koji realno ne postoje, ali za koje smatrate da su realni sve dok vaš san traje. Na isti način kreacija egzistira i na isti način ne egzistira.

Mirni i nepokretni Okean je Bog u stanju koje je onostran čak i supersvesti. U oovom stanju, Bog, sa latentnom svešću, je doživljavao i podržavao beskonačnu moć, večnu egzistenciju, nedokučivo blaženstvo i univerzalno znanje. Ali On nije niti znao Sebe (kao Beskonačni okeann), niti univerzum (kao ništa).

Smatrajmo da je Paramatma Beskonačno Znanje. Budući da je On latentno svestan, sledi da On niti zna Sebe niti, pre nego što je kreacija manifestovala sebe, je On znao kreaciju. Ovo sada podrazumeva da je znanje ignorantno, odnosno, ignorantnost je u Znanju. Kada je kreacija manifestovala sebe (svoje lažno sopstvo) On je postao svestan toga ali ne i Sebe. Što će reći Znanje zna to što ono ne zna. Dakle, odakle je ovo saznavanje o „ne saznavanju“ došlo? Iz Znanja, naravno. I ono nastavlja da dokazuje da su „saznavanje“ isto kao i „ne saznavanje“ (ignorantnost) latentni u Znanju.

Baš kao što se u Znanju nalaze i „saznavanje“ i „ne saznavanje“[16], tako su tu i pokretanje i praznina, prana i akaš, u Okeanu Paramatme. I baš kao što i saznavanje dovodi van iz Beskonačnog Znanja naj konačniju ignorantnost, pokretanje iz Beskonačnog Okeana dovodi van naj konačniju prazninu a isto tako i pranu i akaš, onda kada latentno svesni Paramatma postane svestan kreacije.

Kada mirni Okean počne da se ustalasava, van iz Okeana Samoga simultano su manifestovani pokretanje i praznina (između dva talasa), a koji u njemu oduvek egzistiraju. Kada Znanje zna, proističe[17] „saznavanje“ i „ne saznavanje“; i kada Paramatman postane svesna kreacije, prana i akaš se manifestuju. Ali zajedno sa manifestacijom ova tri para oprečnosti, koje su bile jedno kada su bile latentne u jednom Paramatmanu, sudar/sukob između suprotnosti od svakoga od ovih parova počinje sa manifestovanjem sebe; a posledak ovog sudara/sukoba je manifestacija univerzuma.

Na primer, recimo, da vi nešto učinite. Hoćete li reći, „osećam da to moja duša ne čini, to moje telo čini“ ili ćete reći „Ja to činim“? Na taj način vas vaša Duša, um i telo čine da ste „Ja“ koje to čini. To je Maja. Ova iluzija koju vi činite, vi, znači Dušu i um i telo, su stvoreni i uzrokovani Majom. Ovo je iluzija i to je Maja koja daje iluziju.

Maja prestaje da postoji u dva stanja: Božijem iskonskom[18] ne-svesnom stanju i u Božijem Samo-svesnom stanju,[19] ili kako ga još zovu, supersvesnom stanju. U Božijem ne-svesnom stanju Maja ne postoji. U Božijem supersvesnom stanju Maja ne postoji. Ali u Božijoj dualnosti, odnosno svesnom stanju (što znači u Božijem grubo svesnom stanju; u Božijem suptilno svesnom stanju; i u Božijem mentalno svesnom stanju), Maja posotji, ali je Maja beskonačna.

Ako o Duši mislite kao o nečemu deljivom, tada nema nade da (spo)znate Maju. Imaju različiti umovi, različiti egoi, različita tela, Ali Jedna Duša. Ego plus um znači duh. Mi u indiji koristimo termin „duh“, na drugi način nego vi na zapadu. Mnogi koriste „duh“ za individualnu Dušu, ali to nije ono na šta se ovde misli. Um plus ego je duh. Tako da vi imate različite duh-ove, različite umove, različita tela, ali Jednu Dušu. Duša je onostran uma. Duša ne može da misli. Duša je Beskonačna Misao, Beskonačni Inteligencija. Kako bi inteligencija mogla da ima intelekt? Duša je onostran uma, onostran intelekta. Ali um plus ego čini mislenje a kao svoje zaleđe ima jednu individualnu Dušu.

Dakle, vi ste Duša. Ista Duša koja je s onu stranu vašeg uma i ega, zahvaljujući Maji doživljava, različite doživljaje/iskustva dualnosti. Tako mi Dušu nazivamo onim koje misli i onim koje čini, onda kada je u stvari, Duša onostran mislenja, onostran činjenja. Kada vaš um i ego realizuju/ostvare sebe/bitak,[20] Duša zna da um, ego, telo nisu realno postojali. Jedino je usled iluzija, usled Maje, bilo da je Duša um, da je Duša telo. Šta čini ovu Dušu, koja je onostran mislenja, da se pojano čini kao da misli? Maja. Znati Maju jeste znati Boga.

A Duša doživljava Boga kroz Sopstvo. Kada se Duša spusti[21] iz najvišeg doživljaja Jednote sa Bogom tada Duša stiče univerzalni um i vidi sebe/bitak kao Boga i vidi sebe/bitak u svemu. Sada smo definitivno, imperativno ustanovila da od milion duša jedna postaje suptilna, da od milion suptilnih, jedna postaje mentalna, od[22] milion mentalnih duša, jedna postaje Bogo-realizovana (Sadguru).

Duša nije muškarac ili žena. Telo je muškarac ili žena ali je Duša ignorantna govoreći „Ja sam ovo telo“. Takođe ova duša ne vidi duše u drugima. Baba vidi sebe/bitak u svim dušama.[23]

Ne nalik napredovanju sve do ljudske forme, gde je Atman sebe/bitak identifikovao sa svojim grubim formama, i sa njima kao medijumima dožaivljava samo grubi svet, povratno putovanje ima specijalna svojsta, koja treba pažljivo pratiti. Na prvom stadijumu putovanja, Atman je još uvek ne-svestan svoga Realnog Sopstva, identifikujući sebe/bitak sa suptilnim telom, koristeći ga da bi doživeo isključivo suptilni svet, nesvestan[24] svog Realnog Sopstva, grubog sveta, i mentalnog sveta. Drugi stadijum označava Atmanovo identifikovanja sebe/bitka sa mentalnim telom i kroz njega doživljavanje mentalnog sveta. Ovde, je Atman potpuno zaboravan svog Realnog Sopstva, a takođe, grubog i suptilnog sveta. Na ovom planu hodočasnika Sufiji zovu Vali, i, zbog neposredne blizine[25] ovog stadijuma Beskonačnom Okeanu Božanskosti, za hodočasnika se može reći da vidi Paramatmu ili Boga, dok on doživljava realtivnu egzistenciju grubih, suptilnih i mentalnih svetova kao da dolaze (emaniraju) od Boga, ili kao da imaju svoje bivstvovanje u Bogu.[26] Pri svemu tome, Vali ili individualni Atman (na ovom stadijumu) je ne-svestan svog iskonskog Sopstva, Paramatmana.

Gruba svest ljudskog bića doživljava grubi svet, suptilna svest doživljava suptilno, mentalna svest doživljava mentalno i svest o Sopstvu doživljava SOPSTVO.

U besanom spavanju vi ste u iskonskom stanju sa Paramatmanom, ali sasvim ne-svesni tog stanja. Čim se probudite, suočavate se sa grubim svetom[27] i zaboravljate svoje iskonsko stanje. Ono što treba postići je da očuvate svest budnog stanja i da uklonite ili eliminišete senku sa kojom se ona suočava. Na taj način oslobođena kandži senke,[28] svest će se automatski spustiti na[29] Sopstvo i počeće da uživa Paramatman stanje.

Ovde smo konstatovali da su simultano sa ljudskom formom ušli u bivstvovanje i suptilno telo i mentalno telo, sa korespondirajućim suptilnim i mentalnim svetovima. Ali je gruba svest Atmana u ljudskoj formi jedino svesna grubog tela i grubog sveta, i nije svesna suptilnog tela, mentalnog tela i njihovih korealativnih svetova, i pored toga što oni jesu tu i egzistiraju simultano za Atman.

Šta je Znanje? Znanje znači doživljaj Paramatmana (Dnyan) – Znanje Najvišeg koje naša Duša, koja je večna, stiče o Vrhunskom Biću, odnosno to je Sopstvo-Realizacija.[30]

Znanje = doživljaj/iskustvo plus univerzalno razumevanje ili savršeno znanje toga doživljaja/iskustva – Što pak znači da onaj koji ostvari Znanje mora neizostavno da ostvari doživljaj/iskustvo, i opet, mora da ima savršeno znanje o tom doživljaju/iskustvu.

Ukratko, doživljaj/iskustvo Stanja Vrhovnog Bića (Boga) je Realno Stanje.

Bog=Znanje=Inteligencija=Sve=SVETLOST

Univerzum=Imaginacija=Ništa=Ignorantnost=TAMA

„Znanje“ takođe znači „Bog“ i „saznavanje“ znači „kreacija“

Atman = Sopstvo = Puruša

Čaitanja = mislenje = um

Čaitanja + Energija + Sanskare + Svest o Univerzumu (lažna svest) = Điva (Individualna Duša)

Čaitanja + Energija + Svest-o-Sopstvu (istinska svest) = Šiva (Realizovana Duša)

realizovati sebe = imati istinsku svest

realizovati = biti svestan

zanti Sopstvo – biti Sopstvo-realizovan

A mentalno ili Seme telo je tačka svetlosti (Kauzalno Telo) na ovom nivou.

Ugao viđenja ili svest znanja se uvećava sa uvećanjem u formi.

Svest kada je od strane Atmana se naziva čaitanja (svesnost). Ova čaitanja postaje Điv – individua u ljudskoj formi

saznavanje = svest o ignorantnosti

saznavanje = svest

univerzum = igrnorantnost = ništavnost

suptilno telo = astitva (egzistencija)

[31]Mislenje = Svest = Vibracija (njihanje)

Mislenje (Realizacija/Ostvarenje)  suprotno u odnosu na Imaginaciju (Stvaranje-i-Kreacija)

Kreacija sa javlja samo u domenu (području) imaginacije.

–          mislenje koje stvara univerzum

–          mislenje koje ostvaruje/realizuje univerzum

Egoisam = Mislenje = Svest = Pokretanje = Vibracija

Stvaranje = Tvorba[32]

Sopstvo = Inteligencija.

znati = doživeti.

realizovati =  misliti.

kreirati = misliti.

ne svestan = ne misleći = ne vibrirajući.

Inteligencija – suprotno je – Imaginaciji.

viđenje = mislenje.

Mislenje koje misli imaginaciju.

Mislenje u svome stvaralačkom aspektu misli-i-realizuje imaginaciju.

Mislenje u svom realizujućem aspektu misli-i-realizuje beskonačni suptilni (suptilno obuhvata i suptilni i mentalni) i grubi univezum.

Mislenje imaginacije –  odnosi se na oba aspekta mislenja:

–          Beskonačni Um kreira Univerzume

–          Beskonačni Um Realizuje Univerzume

a)    ne mislenje – niti kreira niti realizuje/ostvaruje

b)    mislenje –  stvara ali ne realizuje/ostvaruje

c)    lažno mislenje – realizuje/ostvaruje svoju kreaciju univerzuma

d)    Beskonačno Mislenje u kome realizuje/ostvaruje Sebe/Svoje_Sopstvo

Imaginacija  –  ono to što ono ne zna

lažno mislenje  –  mislenje imaginacije

realno mislenje  –  Mislenje Sebe/Svog_Realnog_Sopstva

Mislenje stvara univerzume.

Lažno mislenje realizuje/ostvaruje univerzume.

Stvarno mislenje realizuje/ostvaruje Sopstvo.

Onda kada je zaista svestan da je: mislenje-u-smislu-realizovanja Sebe/Realnog_Sopstva tada je On u Extra-običnom stanju Supersvesti Realnog Mislenja.

Mislenje = Inteligencija  – suprotno je  Imaginaciji

Beskonačno Inteligencijin Um (Mislenje) ima moć viđenja (mislenja)

Beskonačni Um vidi ili misli

viđenje = realizovanje  – a – realizovanje = doživljavanje

oko – Beskonačno Mislenje = Beskonačni Um

Realizacija onoga što je Išvar krirao se javlja kroz mislenje Beskonačne Inteligencije kao realizera, đivatme, banda (roba) ili “ neko okovano “

Mislenje znači indivdualnost – individualni um

misliti  –  znači – ’biti svestan’

nemislenje – spavanje bez snova

Beskonačno Inteligencijino mislenje tvori/projektuje[33] ovu finu imaginaciju (napred) u beskonačnu suptilnu (i mentalnu) i grubu formu, tvori/projektuje realno-ne-postojeći/egzistirajući univerzum u lažnu ilusornu egzistenciju/postojanje.

Um = Mislenje, svesni aspect Boga

ograničeni lažni um  = lažno mislenje

fina – latentna i nemastefovana u nemanifestovanom stanju

Fino – poslednji stepen konačnosti (finitude) ili ’nulta-tačka’ manifestacije, koja je ekvivalentna latentnosti. Kada je univerzum bio projektovan van iz svoga finog stanja, postao je prvo suptilan[34] pa potom grubi univerzum.

Kada Beskonačna Inteligencija počne da misli, Ona tvori/projektuje univerzum – koji je pre ovoga postojao kao fina imaginacijau suptilnu (i mentalnu) i grubu formu. Kada Beskonačna Inteligencija misli lažno, On realizje Svoju suptilnu (i mentalnu) i grubu imaginaciju koja je Njegovo mislenje manifestovalo. Ova realizacija imaginacije (univerzuma) konstituiše svesno stanje. Kada Beskonačna Inteligencija misli realno/stvarno, Ona realizuje (ili misli) Sebe/Bitak.

Beskonačna Inteligencija nije direktno stvorila/producirala Univerzum već je to učinila s Beskonačnim Mislenjem (svesnošću). Univerzum (beskonačna imaginacija) je ignorantnost/neznanje.

Beskonačni Um – misleće stanje Beskonačne Inteligencije.

Beskonačna Inteligencija –  Sopstvo,  ’Ja’

Mislenje toga što ono ne misli (a to ima značenje mislenje imaginacije (univerzuma)  –  Beskonačna Inteligencija Misli Lažljivo

Beskonačno Inteligencijino „mislenje“ znači egoizam.

Beskonačna Inteligencija (koja je Sopstvo)

a iz toga sledi

Mislenje – mislenje lažno

(ovde egoizam ulazi u igru

pa iz toga sledi

to što ono ne misli

(ovo ne mislenje ili imaginacija je univerzum)

Imaginacija – znači – „To Što Ono ne misli“

Beskonačna Inteligencija misli imaginaciju jeste mislenje. Šta čini da Beskonačna Inteligencija misli ’to što ona ne misli’ kao Mislenje.  Šta je čini da zna Ignorantnost kao Znanje

„To što ona ne misli’ =  Ignorantnost

Mislenje = Znanje

Beskonačna Inteligencija – Svest – Egoizam – ’Ja’ – Pokretanje – Mislenje – Um  – to su sve sinonimi

Manifester = Kreator  = Tvorilac (Producent)

Sopstvo-Realizacija[35] =  Sopstvo-Mislenje[36]

u kreaciji kao čovek realizujući – doživljavajući univerzum

1)    Mislenje koje kreira ili proizvodi imaginaciju u suptilnoj i gruboj formi

2)    Mislenje koje realizuje suptilnu i grubu imaginaciju koju je Ono kreiralo  ili proizvelo/(s)tvorilo

U prvom stanju mislenje je čisto i bestelesno a u drugom stanju je mislenje suptilo (i mentalno) ili grubo, to jest ima tela.

Lažno Mislenje = Lažno „Ja“’ ili Lažna Svest

Ne-Mislenje  = Ne-Svest, Besano Spavanje

Realno Mislenje  =  SuperSvest, Realni Egoizam, Realno JaI, Realni Um

Bivanje Ignorantnim  = To je Mislenje Lažljivo = To je Mislenje Imaginacije

Sopstvo-Mislenje –  konstituiše  –  Sopstvo-Realizaciju[37]

Involucija   – povlačenje i reapsorpcija manifestovanog univerzuma u latentnost.

Učinjena je da misli  – ukazuje na to da Um nemože da realizuje/ostvari Sopstvo-mislenje ili Sopstvo-realizaciju sam a bez pomoći sadgurua

„Ja“ stvo –  biti u stanju (kondiciji, uslovu) „Ja“  =  Lažno Mislenje  = Lažni Ego

„Ja“  =  Sopstvo  =  Sopstvost (stanje bivanja Sopstvo)

Božiji originalni Hir (vibracija ili želja) koja je dovela do izranjanja svesti ili „mislenja“, kondenzovane/asunovraćene prvom sanskarom. a to je delovalo kao veo ili pokrivač nad ovim mislenjem, sprečavajući njegovo „mislenje realno“ ili „sopstvo-mislenje“ jer sanskara prvo dovodi do izranjanja Maje, uzrokujući lažnost mislenja.

Maya  =  Lažnost Mislenja = posledica (efekat) lažnosti mislenja

senzualno (čulno) „uživanje“ =  „mislenje“

Znanje zna to što ono ne zna –  Ovo ne znači da Znanje svesno (aware) priznaje da ono nezna, kao što bi to uradila obična osoba ako je pitate nešto na šta nezna odgovor. on bi rekao da ne zna. Smisao bi pre bio da je Znanje pogrešno protumačilo i ono je zamenilo „ne saznavanje“ za „saznavanje“ te stoga, On uistinu doživljava stanje „to što On ne zna“  (that It does not knowe).

Beskonačno Inteligencijino mislenje toga što Ona ne misli –  Beskonačna Inteligencija doživljava ne-mislenje kao Mislenje. To je pogrešna pretpostavka o Svome stanju „toga što Ona ne misli“ i to na takav način da Ona misli da „ne-mislenje“ jeste Njeno sopstveno Mislenje.

Mislenje  – označava bilo koju aktivnost svesnosti bilo u domenu misli, osećanja, želja, htenja (snaga volje). Uži smisao bi bio aktivnost isključivo misaonog dela nasuprot osećanjima.

lažni Beskonačni Um  –  Beskonačni Um u lažnom stanju realizovanja Svoje kreacije

Ne-prirodne sanskare  –  Sve do ljudske svesti postojala je potreba za formiranjem sanskara, jer jedino kroz ovo sredstvo duša u evoluciji može da pribavi sve višu formu koja je neophodna kao odgovarajući medijum  za Njenu ekspandirajuću svest. Jednom kada je postignuta savršena forma ljudskog bića ne postoji dalja potreba za formiranjem sanskara. U stvari, sanskare postaju prepreka, ono što obuzdava, prepreka koja sprečava svesnost, sada beskonačnu, toga da ostvari Svoju sopstvenu beskonačnost. stoga se sanskare koje se sakupljaju u ljudskoj formi mogu nazvati „ne-prirodnim“  zato što one više ne služe primarnom objektu i svrsi sanskara, a to je da omogućavaju/pospešuju evoluciju formi i svesti. Termin „ne-prirodne sanskare“, drugim rečima, ističe činjenicu da ove sanskare više ne igraju ulogu u prirodnom procesu evolucije, a ne ni na koji način da su one „’izobličene“ „perverzne“.


[1] Tekstovi koje je priredio Ramjoo Abdulla na adresi: www.theawakenermagazine.org a takođe i više knjiga (za sada 12) na engleskom jeziku u pdf formatu uključujući Bog Govori, Besede, Sve i Ništa itd. mogu se preuzeti sa ovog linka http://www.ambppct.org/meherbaba/online.php , audio knjiga šestog izdanja Beseda i Čovečanstva Čuj, slike http://mehermedia.com/

[2] doživljaji/iskustva Raja i pakla, uživanja i patnje je ono čemu seovo telo podvrgava/kroz šta prolazi.

[3] Spirit – Duh = manas + ahankara = um/(razum + srce) + Ego/faktor-Ja/Ja-osećaj

[4] is eternal in sharacter – večan/neprolazan je po svojim odlikama/suštini/karakteristikam/odlikama

[5] The Arhangels are a creation by themselves –

[6] Mislim da su te dve priče ispričane u knjizi „Rešen da budem Njegov“ koja je prevedena koda nas, ali znam da su sigurno u „Kako je to bilo“, obe od Eruča Đasavale bliskog Meher Babinog mandalija, i ona još uvek nije prevedena kod nas.

[7] Experiences of Disembodied Souls – Doživljaj Duša koje su se razdvojile od tela (koje više nisu utelovljene)

[8] He resemblese the sound-sleep state.

[9] the creation is the efect of the cause of His consciousness

[10] Himself – Sami, da je to Njegovo Realnom Sopstvu

[11] kroz medijum

[12] come out of – došla van iz

[13] imagine – imaginirajmo, zamislimo

[14] took place at one and same time – uzela mesto u jedno i istvo vreme

[15] Svoje Realno Sopstvo, Samoga Sebe kao Realno Sopstvo odnosno Boga

[16] knowing and not knowing – znanje i ne znanje, ali su to ipak procesi pa je zato saznavanje i ne-saznavanje

[17] van ističe

[18] originalnom

[19] God’s Self-conscious state – Božije Sopstvo-svesno stanje, Stanju Boga svesnog Sebe kao Sopstva, Svest koja je svesna unutar Sopstva (Boga).

[20] itself – svoje sopstvo, svoj bitak, verovatno ovde lažno sopstvo (nefs) puno želja

[21] come down – dođe dole, Duša dolazi dole, ili biva dovedena dole u kreaciju, ali ne silazi sama svojom voljom.

[22] out of – van od (tog mnoštva)

[23] Baba sees himslef in all souls.

[24] oblivious – nesvestan, za razliku od unconsiouss – ne-svestan

[25] proximaty – blizina

[26] while experiencing the relative xsistence of the gross, subtle and mental worlds as emaneting from God or as having their being in God

[27] grubi svet vas konftontira, on je tu pred vama i suočava vas sa sobom kao neizbeživom činjenicom

[28] thus released of its grip on the shadow –

[29] pasti nazad na svoje

[30] Self-Realization – Samo-Realizacija; Obogotvorenje; Realizacija koja realizue Sebe (Boga) unutar svoga Sopstva (Boga); Samoostvarenje; Realizacija/Ostvarenje znači postati i Rdoživljavati/iskušavati/osećati/uživati/misliti/videti/shvatiti itd.

[31] Odavde slede navodi iz Knjige Beskonačna Inteligencija, i nisu svi direktni Babini citati, neki od njih su komentari editora te knjige.

[32] produciranje, proizvodnja, stvaranje, pokazivanje,  izvođenje, postavljanje, rađanje (deteta), prouzrokovati, izazvati, uzgajanje, izvlačenje

[33] produce – proizvoditi, projektovati, tvoriti, stvarati, iznositi, ispoljiti, prezentovati, pogledati u Filozofskom Rečniku „Tvorba“

[34] suptilan – misli se na unutrašnju sferu koja u sebe uključuje mentalno i suptilno

[35] Samo-Ostvarenje – Sopstvo (Bog) kao Realizovanje, Realizacija (Ostvarenje) koja realizuje (ostvaruje Sebe (Realno Sopstvo) unutar Sopstva; realizovanje – postajanje + direktno doživljavanje/uživanje/viđenje/osećanje/shvatanje itd.

[36] Samo-Mislenje – Sopstvo (Bog) kao Mislenje,  Mislenje koje misli Sebe (Realno Sopstvo) unutar Sopstva,

[37] Mislenje koje misli Sopstvo konstitušiše Realizaciju koja realizuje Sopstvo, Sopstvo kao Mislenje konstituiše Sopstvo kao Realizovanje (Direktno Doživljavanje)