O Astitvi

O Astitvi ili egzistenciji (postojanju/opstajanju/opstojanju)

Knjiga „Božijom Rukom“ nam daje doslovni prevod reči Astitva kao „je-stvo“[1] ili egzistencija (postojanje/opstajanje). Svetlost bez tame nema ni prirodu ni definiciju. Tama je ono što razlikuje/razabire prirodu ili egzistenciju svetlosti. Bez senke, svetlost može da egzistira, ali ona nema prirodu koja bi je razlikovala od bilo čega drugoga. Za svaku pojedinačnu stvar, da bi imala definiciju, morala bi da ima kontekst ili interakciju sa onime što ona nije. Imamo prirodnu dvojnost za sve stvari koje definišu razliku između onoga što nešto jeste i onoga što nešto nije, a ova razlikujuća priroda ustanovljava egzistenciju.

Za ljudsko biće je „je-stvo“ ego. Dugo vremena čak i pre postojanja naših roditelja na delu su bili događaji koji su doprineli onome ko mi jesmo. Rođeni smo u određenoj kulturi i u porodici sa sasvim određenom tradicijom i istorijom. Politika i filozofija iz prošlosti je predispozicija tome kako ćemo misliti o sebi u svetu i kakav će biti pristup ličnim odlukama koje donosimo. Biološkli mi imamo genetički kod koji je oformljen iskustvima svakog pretka koga smo ikada imali, vraćajući se unazad sve do prvog mikroorganizma na zemlji. Davno pre nego što smo bili rođeni tu je bila priroda ili „je-stvo“ na mestu koje definiše naše ljudske potencijale, i oni su naprosto fondacija individualnosti na kojoj mi gomilamo sopstvene doživljaje/iskustva, misli i akcije.

Kada mislimo o Bogu nemamo specifičnu referentnu tačku u fizičkom svetu. Ako je Bog sve tada se ne može opisati šta Bog nije. Ovo stvara veliku teškoću u nastojanju da se nešto kaže o Božijoj prirodi. Naučno gledano ovo je upravo razlog zapšto je singularnost nešto što je onostran opisivanju, jer istinska singularnost (jednost) nema razlikujućih odlika ili pod-identiteta unutar sebe.[2] Ako je Bog onostran univerzuma i svega, tada je univerzum singularnost unutar Božije singularnosti, koja je nezamisliva. Sve što možemo da kažemo o krajnjem i čistom stanju Boga je ta on egzistira, da on ima Astitvu. Kada tu nije (nikakva) svetlost, svetlost preovladava kao čisto stanje egzistencije/opstanka.

Knjiga Postanka opisuje inicijalnu singularnost sa Božijim duhom u praznini (lebdećim nad vodom ili neizmernošću). Ovo inicijalno stanje Boga je stoga duh ili senka stanje kreacije iz koga je univerzum formiran počinjući sa razdvajanjem svetlosti i tame. A Duh forma Boga prethodi formi Boga.[3]

Zašto je ovo važno? Božija realnost nije u „je“ stanju stvari. Stolica nije stolica zato što je napravljena od određenog materijala, ili ima nogare i sedište; stolica je stolica zbog toga na koji se način koristi. Stoga, stolica vreća-graška ili trupac drveta, koje su na izvestan način nenamerne stolice, postaju nalik-stolici isto kao i sasvim namerno napravljeni kraljevski tron. To je „je-stvo“ stolice koje je realnost stolice, i to „je-stvo“ može da bude ospoljenje umove iluzije ili Božije realnosti. Naši egoi su umotani u umovu iluziju i kroz duhovno probuđenje ego je transformisan da bi postao „realni ego“ ili Bog unutar nas. Uklanjanje bremena individualnosti i sebičnosti dovodi do poklonjenja/predaje ega Bogu.

Upravo je to senka svet koji definiše svetlost, i bez senke svetlost nema usmerenje i ne pruža jasnoću. Odista je to funkcija egzistencije, čisto „je-stvo“ univerzuma koje je istinska realnost, u ljudskoj formi je moguće zahvatiti samo odbljeske ove realnosti uglovima naših očiju. Izazov je živeti sa znanjem da je ona ovde. Biti probuđen za uvek prisutnu Božiju realnost.

Astitva je područje duhovnog putovanja.

Pojednostavljena definicija Astitve je egzistencija, ali iskonska sanskritska reč ima mnogo komplikovanije značenje.

Različiti jezici različito naglašavaju specifične reči i ideje utemeljene na kukturološkim vrednostima. Alat misli je jezik. Ideje i kulturni običaji su usađeni u definicije i korišćenje reči. Ovo je veoma važno shvatiti ako pokušavamo da pojmimo reč tako dubokog značenja kao što je Astitva.

Na primer, većina engleskih rečnika definiše odgovornost, krivicu, stid i sram sa takvom međupovezanošću da su oni nerazdvojiva lica iste generalne ideje. Bez sumnje da postoje mnogi razlozi zašto je to tako, ali to poredi našu zapadnu opsesiju sa pravničkom opreznošću i hrišćanski koncept iskonskog greha u kome priznavanje odgovornosti može da označava prihvatanje srama i može sugerisati da odgovor budekrivica i sramota. Hrišćansktvo je mnogo komplikovanije  od ove logičke progresije, ali jezičke definicije vode ovu nit, i definicije su produkt kulturoloških pretpostavki. U drugim kulturama u kojima osoba nije smatrana primarnim vladaocem individualne sudbine definicije ovih reči nisu na neki specifičan način međusobno povezane.

Uloga časti i nekim kulturama iskrivljuje ovaj koncept tako da biti kriv ne povlači sramotu ako je to bilo zarad očuvanja časti, bez obzira koliko da je akt bio neodgovoran. Čast takođe može da izazove sramotu bez krivice kod nekoga ko ni na koji način nije odgovoran za nešto ako su politički ili društveno bili na nekoj sasvim određenoj poziciji. U isto vreme oni koji su odgovorni možda nikada neće biti okrivljeni ili smatrani odgovornim za svoja dela jer nisu bili obeščašćeni. Budući da su društvena pravila unutar svake kulture veoma formalizovana, reči postaju mnogo specifičnije definisane. U drugim kulturama se za ljudsko ponašanje misli da je pre pitanje sudbine i mističnih uticaja, pa sramota i odgovornost ne usleđuju neminovno kao posledica nekih dela. Ove komlikacije u definicijama čine veoma teškim među-kulturološko doslovno prevođenje. Značenje reči u sasnskritu nije izuzetak i mogu pretrpeti poremećaj pri prenošenju na engleski jezik u kome doslovno značenje zamagljuje stvarno značenje.

Prema Kapelerovom Sasnskritskom Engleskom Rečniku Astitva je od korena reči asti, koja znači biti, egzistirati, desiti se, biti prisutan ili pri ruci, pripadati (čemu), biti dovoljan za, biti sposoban za, i okrenuti se ka.[4] Asti se takođe koristi da bi se počele narodne priče u značenju „desilo se“ ili u nekim evropskim zemljama „jednom davno“. Sufiks itva je istovetan engleskom „ness“ (stanje bivanja nečim), što daje reči Astitva veoma raznovrsna značenja koja su svojstvena ili „ness“ za svako od mnogobrojnih mogućih definicija asti. „Egzistentnost“ (eng exsist-ness –egzistencija-stanje) postaje doista prilično pojednostavljeno definicija i ne podrazumeva „biv-stvo“ (je-stvo),[5] postajanje-nost (potencijal)[6], desi-vost (ako bi kojim slučajem)[7], prisut-nost (doslovno prisustvo ili samo u željama), pripadnost-kome  (karakteristika ili identitet)[8], sposobno-st (kompetentnost)[9] ili okrenutost-ka  (svesnost – opažajnost).[10] Sve ovo su doslovni prevodi i čak i pri sasvim specifičnom korišćenju mogu se koristiti mnogostruka značenja.

Kada o Astitvi mislimo kao o ljudskom egu onda se mogu primeniti sve ove definicije, i sve zajedno ove definicije pružaju najkompletan opis. Astitva je kompletan i totalni karakteristični potencijal stvari (engl. thing). Takođe opisuje naj čistije i krajnje/ultimativno sakriveno stanje Boga.


[1] is ness – je-stvo, je-stost, je-stvujuće, bi-stvo

[2] svoga sopstva/bitka/bivstvovanja

[3] the Spirit form of God precedes the form of God – Bogžija Duh forma prethodi Božijoj formi

[4] be, exist, happen, become, be present or at hand, belong to, be enough for, be able to and turn to

[5] „be-ness“ (is-ness) – stanje (kondicija) bivanja biti ili biti-stanje (stanje (kondicija) bivanje jeste ili jeste-stanje)

[6] besoming-ness – stanje (kondicija) bivanja postajanja ili postajanje-stanje; Postajanje (nastajanje), svaki proces koji nije karakteriziran samo ponavljanjem, nego većim ili manjim promjenama kvalitete i strukture predmeta. Budući da evolutivne, kvantitativne promjene dovode do prevla­davanja određene mjere predmeta, to je svako nastajanje na kraju i više manje nagao prijelaz određenih kvantitativnih promjena u kvalitativno nova stanja, strukture .

[7] happen-ness (as if by chance) – stanje bivanja događaj ili događaj-stanje (ako bi slučajno)

[8] belonging-to-ness – stanje bivanja u pripadnosti (nekome) ili pripadanje (nekome)-stanje

[9] able-to-ness (capability) – stanje bivanja sposobnim za ili sposobnost-stanje

[10] turn-to-ness (awareness) – stanje (kondicij) bivanja okrenutim ka (nečemu) ili okrenuti-se-stanje