O Bramanu kao Zvuku

O Bramanu kao Zvuku (Šabda-Braman) i Param-Bramanu (Vrhovnom Bramanu

Svi napori i napredak učinjeni u praktikovanju joge nisu nikada besmisleni. Bog stvara na taj način okolnosti da nekompletni jogin (student koji je napustio školovanje) biva pokupljen tačno tamo gde je ostao u prethodnom životu i rođa se u odgovarajućoj porodici. Imaju dve vrste duhovnog znanja:Šabda-Braman i Param-Braman. Param-Brama je superioran iŠabda-Braman je samo sredstvo za (dosezanje) Param-Bramana (Vrhovnog Boga);Šabda-Braman obuhvata znanje o Upanišadama i Vedama, žrtvovanjima i ritualima, koji su neophodno za rast i razvoj duše ili atmana do finalnog stadijuma. Recitovanje Veda bez znanja o njihovom značenju je nalik stajanju poput stuba koji drži krov palate. To je nalik magarcu ili tovarnoj životinji koja je natovarena sandalovinom a koja ne spoznaje njen izuzetni miomiris. To je nalik rukama koje prinose hranu ustima ne znajući njen ukus. Nakon ovog stadijuma, odbacuju želje na tom ranom stadijumu razvoja a u istom duhu odricanja. Ovde sopstvo stoji samo bez oslonca i podrške sopstvu. Jogi je mrtav za svet, figurativno; odrekao se svega što je posedovao, bilo da je to materijalno ili znanje; imena i forme više uopšte nisu vežne. Nošen je na talasu zvuka OmŠabda-Bramana sve dok ne dosegne Param-Braman, kada zvučni-slog OM padne u tišinu (Turija ili četvrto stanje). Zvučni Braman je preliminarni korak pre postizanja Bez-Zvučnog Bramana, a nakon čijeg postizanja imena, fomre, knjige, rituali, žrtvovanja, molitve i crkvene pesme otpadaju ili bivaju odbačene. To je isto kao kada se kaže da ste odbacili splav, jednom kad ste dosegli obalu; to je kao da ste odbacili plevu zarad pirinča. Ovo nam ilustruje putovanje koje čovek čini od ignorantnosti do Đnane do Viđnane. Ramana Mahaši je dao analogiju „Trnom uklanjate trn iz svog stopala i kada je to učinjeno, odbacujete oba trna“. Na ovom stadijumu razvoja sve otpada u stranu rituali, Vede, žrtvovanja, u osvitu više realizacije Param-Bramana ili Bez-Zvučnog Bramana. Tu je mirnoća i tišina. Cilj je apsorpcija i blaženstvo. To je nalik pauku koji se penje po svojoj niti da bi dosegao više mesto; isto tako se i jogin penje na zvučnoj niti OM i doseže svoje odredište, tišinu (Param Braman).

Nošen je na zvučnim talasima OM-a i njegov cilj je tišina. Ide od zvuka do tišine, tako dosežući Viđnanu, doživljavajuću[1] realizaciju Boga. Odbacuje imena i forme; govori i knjige ne znače mu ništa; nema niti crkvenih pesama niti molitvi. Gde on jeste, tu nema straha, nema žaljenja: tu je smirenost; tu je tišina; i tu je blaženstvo.


[1] experiential realization of God – iskustvenu (koja je zasnovana na doživljaju/iskustu) realizaciju (ostvarenje) Boga