O Besanom Spavanju

O Besanom Spavanju (Sushupti)

Mi stanje Sušuptija doživljavamo svakodnevno. Da li ima doživljaja tele tokom Sušuptija? Ne, ima li doživljaja zadovoljstva i bola koje mi obično osećajmo čulnim organima? Ne. Upravo zbog ova dva razloga možemo li da smatramo da je Sušupti stanje ništavnosti? Hajde da na momenat podrazumevamo da ono jeste stanje ništavnosti. U budnom stanju koje proističe iz Sušupti stanja, prisećamo se „doživeo sam blaženstvo tokom Sušuptija“. Ovo je doživljaj/iskustvo svakoga (od nas). Stoga, zar iz toga ne sledi da Sušupti (besano spavanje) nije stanje ništavnosti te da bejaše „blaženstvo“ tokom tog stanja i da je bilo „Ja“ koje je doživelo to blaženstvo? Stoga, samo zato što telo i zadovoljstvo doživljeno telom nisu bili prisutni u tom stanju, ono se ne može smatrati stanjem ništavnosti. Po istom sledu misli, može se isto tako reći da ni Mokša (Oslobođenje) nije stanje ništavnosti.

Pitanje: Kažeš da je činjenica da se blaženstva, i njegovog opažaoca, tj. „Ja“ koji su bili prisutni tokom Sušupti stanja, prisećamo tokom budnog stanja..Zato što je tu blaženstvo, mora da bude čulni organ u jednoj ili drugoj formi i stoga, mora da bude i telo, koje je podloga za Indrijase (čulne organe)? Gde je greška u ovom razmišljanju?

U saopštenju da je neki objekt prisutan, doživljavanje njega samoga je dokaz. Ako nema doživljaja, ili sami objekt nije prisutan, ili, je pod velom nečega drugoga zbog čega mi nismo u mogućnosti da doživimo objekt. Ako je telo bilo prisutno tokom Sušupti stanja, zar ne bi trebalo da ga doživimo? Ali niko nema takav doživljaj (iskustvo). Ili, mora biti nešto što ga prekriva velom. Ako bi imao takav veo, morali bi smo ga opažati. Na primer, ako je sunce zaklonjeno oblacima, možda nećemo biti sposobni da vidimo sunce, ali ćemo sasvim sigurno videti oblake koji prekrivaju (velom) sunce. Nikakav taka veo nije opažan tokom Sušupti stanja. Stoga, bilo bi pogrešno reći da je telo nečim bilo prekriveno (kao velom) tokom Sušuptija. Stoga se mora reći da nema tela tokom Sušupti stanja. (Ovo znanje – da je prisutno telo osobe koja je u Sušupti stanju – pripada osobi koja je u budnom stanju. To nije doživljaj osobe koja je u Sušupti stanju. Što se njega tiče, mora se reći da telo nije prisutno.)

Stoga što imamo doživljaj blaženstva čak iako nema tela, blaženstvo sasvim sigurno nije nešto što je došlo usled transakcije čulnih organa sa objektom. U tom smislu, to nije obično blaženstvo. Te stoga mora biti shvaćeno da je ono istinska priroda Sopstva, koje je izuzetno prisutno u Sušuptiju.

Pitanje: Ako je blaženstvo priroda Sopstva, zašto onda znanje – „Ja sam blaženstvo“ nije doživljeno tokom Sušupti stanja? Zašto se njega prisećamo jedino nako što se stanja Sušuptija okonča i budno stanje dođe?

Samo stoga što ga se prisećamao i što nije bilo stvarno osećeno tokom Sušuptija, ne može biti poricana činjenica da je sopstvo po (svojoj) prirodi blaženstvo. Ako bi priroda Sopstva bila u potpunosti doživljana u Sušupti stanju, ono bi tako postalo Mokša stanje! Ne bi više bilo puko Sušupti stanje.

Pitanje: Hajde da pretpostavimo da je stanje Sušupti po sebi Mojkša, Karakteristike kao što je odsutnost tela, odsutnost povezanosti čulnih organa sa bolom i zadovoljstvom je istovetna i za sušupti i za Mokšu. Stoga, zašto ne bismo smatrali da je Sušupti Mokša?

Mokša je nešto što se ne ponavlja. Mada su čulni organi povezani sa zadovoljstvom i bolom ne-prisutni u oba i u sušuptiju i u Mokši, možemo videti ponovno pojavljivanje bola nakon stanja Sušuptija. A isto tako, u stanju Sušuptija, je prisutna ignorantnost – poimence „Ja ne znam ko Ja jesam“.[1] Te ignorantnosti neće biti u Mokši. Stoga se ne može reći da su Sušupti i Mokša jedno te isto.

Takođe, veo ignorantnosti će biti prisutan tokom Sušupti stanja. A zbog toga, istinska priroda Sopstva postaje donekle prikrivena velom. Aspekt Atme koji uzrokuje doživljaj kao što je „Ja sam prisutan“ (to se naziva Sadamša – Sat aspekt) i „“Ja sam znanje“ (ovo se naziva Čidamša – Čit aspekt) postane prekriven velom. Samo je doživljen Sopstvov aspekt blaženstva  – baš kao što je opažana i mutna svetlost sunca pokrivenog (velom) oblaka. Stoga u stanju Sušuptija nije doživljeno znanje – „Ja egzistiram“ i „Ja sam znanje“ . S druge strane, u Mokši je doživljena priroda Sopstva u svim aspektima – poimence, Sat aspekt, Čit aspekt i Ananda aspekt.

Ovde ne bi trebalo da bude shvaćeno pogrešno da termin „aspekt“ ujazuje na to da Sopstvo ima delove. Sat, Čit i Anada aspekti nemaju nezavisnu egzistenciju. U stvari, Sat po-sebi je Čit i Čit po-sebi je anada. Budući da je samo Ananda (blaženstvo) osećeno u stanju Sušuptija, ovde je korišćen izraz – „Anada aspekt“.

Mada postoji izvesna sličnost između Sušuptija i Mokše oni nisu jedno i isto. Ali kao što ni Sušupti nije stanje ništavnosti, ni Mokša takođe nije stanje ništavnosti. Baš kao što je i Sušupti stanje direktnog doživljaja/iskustva, takođe je i Mokša stanje direktnog doživljaja/iskustva.


[1] reč porisutnost treba čitati kao „egzistenciju“ ili „bivstvovanje“ a reč odsustvo kao „ne egzistenciju“ ili „ne –bivstvovanje“