Izvodi iz Upanišada

Izvod iz Kata Upanišade[1]

Kazaću ti Reč koju sve Vede slave, sve samo-žrtve izražavaju, zahteva svako sveto učenje i život svetački. Ta reč je OM.

Ta je Reč večni Braman: ta Reč je Najviši Kraj. Poznavanjem ove svete reči sve su čežnje ispunjene.

To je vrhovni smisao spasenja: to je pomoć najviša. Spoznajom velike Reči postaješ veliki na nebesima Bramana.

Atman, Duh vizije, nije rođen i nikad ne umire. Pre njega ne beše ništa i on je JEDNO zauvek. Ne-rođen i večan, otišavši s druge strane vremena ili otuda dolazeći, on sa smrću tela ne umire.

Ubica koji misli da ubija i ubijeni koji misli da umire ne znaju puteve istine. Ne može se ubiti večno u čoveku: večno u čoveku ne umire.

U srcu svih stvorenja počiva Atman, Duh, Ja; manji od najmanjeg atoma, veći od beskrajne vasione. Čovek koji predaje svoju ljudsku volju, patnju nadmašuje i opaža slavu Atmana, milošću Tvorca.

Odmarajući se, on i dalje luta; spavajući svuda stiže. Ko drugi osim mog Ja može spoznati tog Boga radosti i patnje?

Kad mudraci shvate sveprisutnog Duha koji nevidljiv boravi u vidljivom i stalan u nestalnom, nadmašuje patnju.

Ne dostiže se Atman dugim učenjem, ne dostiže se umom i svetom naukom. Dostižu ga oni koje je izabrao on – jer oni su izabrali njega. Izabranima Atman otkriva svoju slavu.

Ne dostiže se Atman ni najdubljom spoznajom, sve dok se ne zaudaju putevi zla, dok se čulima ne pruži odmor, umu koncentracija i srcu mir.

Ko uistinu zna gde je on?

Veličanstvenost njegove moći odbacuje sveštenike i ratnike pa i samu smrt odbacuje.

Na uzvišenom i tajnovitom mestu u srcu borave dva bića koja u svetu istine piju vino života. Oni koji poznaju Braman, koje čuvaju pet svetih vatri i koji pale trostruku vatru Naćikotinu (ime) nazivaju ta bića „svetlošću“ i „senkom“.

Zapalimo svetu vatru Naćikotinu, most kojim se prelazi na drugu obalu bez straha, vrhovni večni Duh!

Upoznaj Atmana kao Gospodara kočije; i telo kao kočije. Znaj da je razum kočijaš a um da su dizgine.

Konji, kaže se, jesu čula; a putevi njihovi čulni predmeti. Jedinstvo duše, uma i čula naziva se „onim što se i raduje i pati“.

Onaj ko ispravno ne razume i čiji um nikada nije spreman, nije gospodar svog života, on je kao rđavi kočijaš s divljim konjima.

Ali, onaj ko ispravno razume i čiji je um uvek pripravan, jeste gospodar svog života, on je kao dobar kočijaš sa uvežbanim konjima.

Onaj ko ispravno ne razume, bezobziran je i nikad čist, on ne stiže na Kraj putovanja već luta od smrti do smrti.

Ali, onaj ko ispravno razume, obziran je i uvek čist, on dostiže Kraj putovanja i odatle se nikada ne vraća.

Čovek čijim kočijama upravlja razum, koji gleda i drži dizgine svoga uma, dostiže Kraj putovanja, vrhovni večni Duh!

Izvan čula nijihovi su predmeti a izvan predmeta je um. Izvan uma je čist razum a izvan razuma je Duh u čoveku.

Izvan duha u čoveku je Duh u svemiru a izvan toga je Puruša, Duh Vrhovni. Ničega nema izvan Puruše: On je Kraj staze.

Svetlost Atmana, Duh, nevidljiva je, skrivena u svim bićima. Vide je vizionari jedva vidljivog, u času kad im je vizija oštra i jasna.

Mudrac neka preda svoj govor umu, um neka preda poznavanju sebe, poznavanje sebe Duhu svemira a Duh svemira Duhu mira.

Probudi se, ustani! Stremi Najvišem i u Svetlosti budi! Sveci kažu da je staza strma i teška, uzana kao ivica sečiva.

Atman je izvan zvuka i oblika, bez dodira je, ukusa i mirisa. Večan je, nepromenljiv, bez početka i kraja: doista iznad promišljanja. Kada se pokaža Atmanova svest sama, oslobađa se čovek iz čeljusti smrti.

Mudrac koji je u stanju da uči i da podučava potom o ovoj drevnoj priči o Naćikoti, izrečenoj od Jame, boga smrti, dostiže slavu u svetu Bramana.

Onaj, ko ispunjen obožavanjem, kazuje ovu vrhovnu tajnu na skupu bramina, ili na ceremoniji Šredbe, pokojnima posvećenoj, pripravan je za večnost, uistinu pripravan je za večnost.

Tvorac načini odlazna čula: ka spoljnom svetu ona odlaze, ne ka Duhu unutrašnjem. Ali, svetac koji besmrtnost opazi, gledaše u sebe i nađe vlastitu dušu.

Budala trči za spoljnim zadovoljstvom i u zamke zagrljaja smrti upada. A mudrac je besmrtnost našao i ne traži Večno u stvarima prolaznim.

Ovo je od onih koji nam daju da opažamo boje, zvuke, mirise i poljupce ljubavi; od onih koji nam daju da steknemo znanje; od onih koji nam daju da budemo svesni svega:

Ovo je uistinu Ono.

Kad mudrac zna to a saznao je kroz velikog i sveprisutnog Duha u nama, onog koga smo svesni u snu ili na javi, tada nadmašuje patnju.

Kada poznaje Atmana, Jastvo,[2] unutrašnji život, koji uživa kao što pčela uživa u slasti cvetova čula, Gospodara svega što je bilo i što će biti, tada strah nadmašuje.

Ovo je uistinu Onoi.

Bog stvaranja, koji na početku beše rođen iz vatre misli, pre no što bejahu vode; koji se pojavio u elementima, ušavši u srce:

Ovo je uistinu Ono.

Boginja beskrajnosti, koja dolazi kao životna snaga i priroda; koja beše rođena iz elemenata, ušavši u srce:

Ovo je usitinu Ono.

Agni, sveznajući bog vatre, skriven u dva kremena svete žrtve, kao seme života u utrobi majke, koji prima jutarnje poklonjenje onih što slede stazu svetlosti ili stazu dela:

Ovo je usitinu Ono.

Kad god se jutarnje sunce rađa i ponovo zalazi; u kome svi bogovi budu rođeni i izvan čega odhoditi ne može:

Ovo je uistinu Ono.

Ono što je ovde i tamo je, a ono što je tamo i ovde je.

Koje vidi mnoge i nijednoga, lutajući od smrti do smrti.

Čak se i umom može ta istina naučiti; ne postoji mnoštvo već samo JEDNO. Koje vidi raznolikost a ne jedinstvo, luta od smrti do smrti.

Duša boravi u nama, plamen veličine palca. Kad spoznata je da je Gospodar prošlosti i budućnosti, pobeđuje se sav strah;

Ovo je uistinu Ono.

Kao plamen bez dima, veličine palca, duša biva; Gospodar prošlosti i budućnosti, današnjice i sutrašnjice:

Ovo je uistinu Ono.

Kao kiša čije se vode slivaju niz planinski greben na sve strane, tako čovek koji vidi samo raznolikost stvari trčiza njima na sve strane.

Ali, kao čista voda koja sa čistom vodom postaje jedno i isto, takvom, o Naćikoto, postaje duša mudraca koji zna.

Čisti večni Duh, boravi u dvorcu s jedanest kapija tela. Gospodareći u ovom dvorcu, čovek se oslobađa patnje i slobodan tako od svih okova oslobođenje postiže.

„U kosmosu on je sunce, i vetar, i nebo; za oltarom sveštenik je i soma-vino u ćupu. Boravi u ljudima i bogovima, u pravednosti i nebesima beskrajnim. On je u zemlji, u vodi i stenju planinskom. On je Istina i Moć“.

Životne moći klanjaju se tom bogu koji je u srcu, koji vlada dahom života, udisanjem i izdisanjem.

Kada su veze što vezuju Duh sa telom čvrste a Duh se oslobodi, šta još preostaje?

Ovo je uistinu Ono.Smrtnik ne živi tim dahom koji se uliva i izliva. Izvor njegovog života drugi je a to nagoni dah da teče.

Govoriću ti sad o tajni večnog Bramana; i o tome šta se događa duši nakon smrti.

Duša se može vratiti u majčinu utrobu i tako dobiti novo telo. Može otići u drveće ili biljke čak, u skladu s prethodnom mudrošću i delom.

Postoji Duh koji je budan u našem snu i čudnovate snove tvori. On je Braman, Duh Svetlosti, koga Besmrtni zovu doista. Svi svetovi na Duhu tom počivaju i niko van njega ne može otići:

Ovo je uistinu Ono.Kao što vatra poprima novo obličje u svemu gde se javlja, tako Duh uzima novo obličje u svim živućim stvarima. On je u svemu i van svega.

Kao što vetar poprima novo obličje u svemu gde se javlja, tako Duh uzima novo obličje u svim živućim stvarima. On je u svemu i van svega.

Kao što sunce koje održava svet nije dotaknuto nečistoćom zemaljskom, tako Duh koji je u svim stvarima nije dotaknut spoljnom patnjom

Postoji jedan Gopsodar, Duh koji je u svim stvarimakoji obličje svoje u mnoga obličja preobražava. Samo mudrac koji ga vidi u dušama njihovim duši postiže večni mir.

„Ovo je Ono“ – tako razumeju oni neopisivo uživanje vrhovno. Kako se „Ovo“ može spoznati? Daje li svetlost ili ga samo odražava?

Tamo nema sunca, ni meseca, ni zvezda; munje ne sevaju i ni najmanjeg odraža zemaljskih vatri nemaOd njegove svetlosti sve svetlošću sija i zraci njegovi sva bića obasjvavaju.

Korenje Drveta Večnosti na nebesima se nalazi a granje njegovo u zemlju seže. To je Braman, čisti Duh, doista Besmrtnim nazvan. Svi svetovi na Duhu tom počivaju i niko van njega kročiti ne može:

Ovo je uistinu Ono.

Čitav svemir od njega potiče i život njegov čitavim svemirom raspaljen je. U snazi njegovoj veličanstvo je groma. Onaj ko ga zna besmrtnost je našao

U strahu pred njim vatra gori i u strahu pred njim sunce sija. U strahu pred njim putevima svojim kreću se oblaci i vatre, a i sama smrt kreće se.

Ugleda li ga ko u ovom životu pre no što telo otputuje, oslobađa se okova; ako ne, rađa se stalno i salno umireu svetovima novim i obličjima novim.

Braman je viđen u čistoj duši kao u ogledau jasno, i na Tvorčevim nebesima kao svetlost jasno: u zemlji senki, međutim, kao sećanje na snove a u svetu duhova kao u uzburkanoj vodi odraz.

Kad mudrac zna da materijalna čula ne potiču od Duha, i da njihovo spavanje i buđenjepripada vlastitoj im prirodi, ne žalosti se više.

Izvan čula je um a izvan uma razum, njegova srž. Izvan razuma je Duh u čoveku a izvan ovoga je Duh svemira, podstrekač svega.

A izvan je Puruša, sveprožimajući, neopisivi. Kad ga smrtnik spozna, oslobađa se i besmrtnost postiže.

Oblik mu nije u polju vidljivog: smrtnim ga očima niko ne opaža. Vidi ga čisto srce, i um i misli koje su čiseOni koji ga znaju život besmrtni postižu.

Kada pet čula i um miruju, a i razum sam počiva u miru, tada započinje Staza vrhovna.

Stanje utišanih čula naziva se Joga. Potrebno je tada pažljiv biti jer Joga dolazi i odlazi.

Reči i misli ne mogu ga dostići a i oko ga ne može videti.Ko ga opaziti može sem znalca koji kaže: „On je“?

U veri da „On je“, posotjanje se njegovo mora opaziti a mora se opaziti i u svoj svojoj srži. Opažen kao „On je“, zračeće dalje otkrovenje srži njegove.

Odrekavši se svih želja koje mu leže na srcu, smrtnik besmrtan postaje, i već se u ovom svetu s Bramanom sjedinjuje.

Raskinuvši sve stege koje mu srce zauzdavaju, smrtnik besmrtan postaje. To je sveto učenje.

Stotinu i jedan put vodi iz srca. Jedan se od puteva penje do krune na glavi. To je put što do besmrtnosti vodi; drugi vode različitim krajevima.

Onaj što uvek boravi u svim stvarima jeste Atman, Puruša, Ja, plamičak u srcu.Neka ga čovek pripravan odstrani iz tela kao što koštica odstranjuje se iz ljuske. Upoznaj ovu čistu svetlost besmrtnu; upoznaj uistinu ovu čistu svetlost besmrtnu;

Mandukja Upanišada

OM. Ova je večna Reč sve: sve što je bilo, što jeste i što će biti, i što je izvan, u večnosti. Sve je OM.

Braman je sve a Atman je Braman. Atman, Jastvo u četiri se stanja nalazi.

Prvo je stanje budni život svesti koja se kreće ka spolja i u sedam spoljnih i grubih elemenata uživa.

Drugo je stanje život sanjanja svesti koja se kreće ka unutra i uživa u sedam finih unutrašnjih elemenata i vlastitom svom svetlu i samoći.

Treće je stanje život spavanja tiuhe svesti i kojoj nema želja i gde se ne opažaju snovi. Ovo stanje dubokog sna jedno je od nekoliko, od mnogih tihih svesti koje čini mir i mir uživajući.

Ova je tiha svest svemoćna, sveznajuća, unutrašnji gospodar, izvor svega, početak i kraj svih bića.

Četvrto je stanje Atman u vlastitom svom čistom obliku: probuđeni život vrhovne svesti. To nije ni unutrašnja ni spoljna svest, ni polusvest, ni svest koja spava, ni svest ni ne-svest. To je Atman, Duh lično, koji se ne može videti i dotaknuti, koji je iznad svih razlika, van misli i neiskaziv. U jedinstvu s njime vrhovni je dokaz posotjanja njegovog. On je kraj razvoja i ne-dvojstvo. Mir i ljubav.

Ovaj je Atman večna Reč OM. Njegova tri glasa, A,U,M, prva su tri stanja svesti a ta su tri stanja tri glasa.

Prvi glas, A, prvo je stanje budne svesti, svojstvene svim ljudima. Sadrži se u reči Apti, „dostizanje“, i Adimatvam, „biti prvi“. Ko ovo zna uistinu ostvaruje sve svoje želje i u svim stvarima prvi postaje.

Drugi glaU, drugo je stanje svesti koja sanja. Sadrži se u reči Utkarša, „uspinjanje“ i Ubhajatvam, „jednakost“. Ko ovo zna, do nasleđa svih znanja uspinje se i svejednakost postiže U porodici njegovoj ne rađa se član koji Bramana ne poznaje.

Treći glas, M, treće je stanje spavajuće svesti. Sadrži se u rečima Miti, „mera“ i u korenu Miti, „dovršiti“, što daje Apiti, „konačni kraj“. Ko ovo zna sve može meriti umom svojim i konačni kraj postići.

Reč OM kao jedan zvuk četvrto je stanje vrhovne svesti. Izvan čula je i čini kraj razvoja. Ne-dvojstvo je i ljubav. Sa jastvom svojim ka Vrhovnom Jastvu odlazi, ka Vrhovnom Jastvu koje ovo zna, koje ovo zna.


[1] u prevodu Vojislava Despotova

[2] pretpostaqvljam da je reč Jastvo prevod reči „Self“ ili Sopstvo.