Izvodi iz Đanešvarija

Izvodi iz Đananešvarija (Dnyaneshwari)[1]

Pre svog rođenja stvorenje nema formu. Oni je stiču nakon rođenja. Kada umru sasvim je izvesno da neće doseći neko drugo stanje veća samo ono prethodno. Forma koju vidiš između rođenja i smrti je projekcija (iluzivna slika) Bramana usled uticaja Maje. Sva stovrenja stiču formu usled Majinih efekata, pa zašto onda liješ suze za nečim, što na prvom mestu, ni ne postoji. Umesto toga bi trebalo da misliš na večnu Dušu (Atman).

Braman, Atman, Duša i Sopstvo. Da bi se objasnila kreacija materijalnog sveta sa atributima od entiteta bez atributa kao što je Braman, nužna je pretpostavka egzistencija Maje koja sadrži moć Bramana da bi mogla da kreira materijalni svet. (Drugi paralelne filozofske pretpostavke su Šiva i Šakti ili Prakriti i Puruša.) Braman je ultimativni počelo/princip univerzuma koji prožima sve, beskonačan je, bes-forman, bez atributa i neprolazan. On kreira svet kroz svoju projekciju Maju. Kada je neka individua stvorena ona ima dušu koja je ista kao Braman. Pri rođenju individua stiče telo koje odbacuje pri smrti ali duša ne umire.Nakon izvesnog vremena stiče još jedno telo, tj., ponovno je rođena kao još jedno stvorenje ili osoba. Individua prolazi kroz milione ciklusa nalik ovome. Tokom tog perioda između rođenja i smrti, individua, usled egekata Maje nije svesna da je realno Duša već skoro svu pažnju posvećuje telesnim zadovoljstvima. Drugim rečima on misli da je njegovo Sopstvo njegovo telo dok je to u stvari njegova Duša. Sopstvo-realizacija je realizacija da jedno realno jeste duša a ne telo.Tako Braman, Atman, Duša i Sopstvo mogu da budu korišćeni kao sinonimi u zavisnosti od konteksta.

Znanje je Neuporedivo

Ovo znanje je tako moćno da može da ukloni ignorantnost u vašem umu čak iako ste najveći grešnik pun iluzija i obmana. Nema ničega dugoga na ovome svetu što se može uporediti sa Znanjem i što je toliko obuhvatajuće. Ovo znanje se nemože uporediti ni sa čim drugim do sa sobom samim i to je isto kao kada neko pita za ukus nektara a odgovor je poput nektara i ničeg više. Sada ću vam reći kako da steknete to Znanje.

Mir dolazi sa Znanjem

Za znajem traga ona koji se zasitio čulnih-zadovoljstava i koji više ceni zadovoljstvo Sopstvo-realizacije, onaj koji se ne bavi čulnim organima, onaj koji ne dozvoljava željama da uđu u njegov um, i ne oseća se odgovornim za stvari koje se dešavaju sasvim prirodno i koji je sudbinom postao sretan. Mir obitava u umu takve osobe. Jednom kada se Znanje učvrsti u njegovom umu on doseže sopstvo-realizaciju i mir vlada u njegovom umu. Mir vidi kad god uperi svoj letimični pogled i iz njegovog uma iščezava dualnost toga da je ovo njegovo a ono neke druge osobe.

Život osobe koja je nezainteresovana je besmislen

Kakvog pa smisla ima život osobe koju Znanje ne interesuje? I smrt je bolja u odnosu na takav život. Osoba možda neće steći znanje ali ako pokaže bari i minimalno interesovanje tada postoji neka nada da će ga steći. ali ako ne pokaže interesovanje sasvim je sigurno da će biti unesrećen nedoumicama. Taj koji je na ovaj način unesrećen nedoumicama se definitivno može smatrati izgubljenim za sreću u ovom svetu a isto tako i narednom. Neodlučna osoba ne pravi razliku između istine i lažnosti, ispravnog i neispravnog, korisnog i štetnog. Stoga nema većeg greah od nedoumice. A način da se uništi nedoumica je Znanje. Stoga Arđuna, oslobodi se nedoumica/neodlučnosti u svome umu.

Neophodan je stav ne-činioca

Osoba koja održava svoj um slobodnim od obmana i s Guruovim mantrama ga pročišćava stopljena je u Sopstvu i postaje Sopstvo. Osoba koja je postala svest (Braman) po sebi nakon oslobađanja od želja prožima prostranstvo tri sveta kroz formu Sopstva čak i pored svog bivanja na jednom mestu. Za takvu osobu, izjave kao što je „Ovo je učinjeno od mene“ ili „Ja želim da to učinim“ postaje suvišno i on ostaje ne-činitelj i pored svojih akcija. I pored toga što takva osoba, mada su njegovo spoljašnje ponašanje i njegove telesne fnkcije, normalni, čak nije ni svestan svoga tela pa kako bi mogao imati ego vezan za njegove akcija?

Nada, Bindu i Kala

Krajnja Vrhovna Realnost je u prirodi Svesti, Čita ili Duha. Čista Svest je Šiva. Nerazdvojiva od njega je Šakti, Njegova Moć. Šakti je aktivni ili kinetiči aspekt dok je Šiva statički aspekt Svesti Šiva-Šakti. Šakti je ta koja uzrokuje dualnost usađujući misli kao što su „Ja sam različit od Sopstva ili od Šiva počela/principa“. To je Šakti kroz koju Šiva uzrokuje kreaciju koristeći 36 počela/principa ili Tatvi koje uključuju pet elemenata, pet čula, pet čulnih organa, pet organa delovanja, um, intelekt itd. Iz Šakti proističe Nada (zvučno) inicijalno pokretanje koje kulmiria uŠabda-Bramanu ili Bramanu kao Zvuku. Iz Nade usleđuje Bindu (sjajna svetlosna tačka) ili tačka (ustvari Para Bindu ili vrhovni Bindu) koji je sedište Šakti a u kome je Sopstvo identifikovano sa drugim objektima. U odsustvu te identifikacija neki objekat se pojavljuje kao prošireni u prostoru ali sa tom identifikacijom objekat se doživljava kao ne-proširena tačka ili Bindu. Oba Nada i Para Bindu su stanja Šakti u spremnosti za realizovanje Sebe. Para Bindu sebe deli na tri pomoćna Bindua iznedrujući trostruki aspekt: Karjabindu koja je po prirodi Šiva, Biđa koja je po svojoj prirodi Šakti i Nada koja je Šiva-Šakti a koja je međusobni uzajamni odnos između Šive i Šakti. Ova tri bindua formiraju trougao nazvan Kamakala, Božanska želja za Manifestacijom. Stoga su Nada, Bindu i kala stanja Šakti kako bi Ona mogla da manifestuje Sebe. Stoga bi Nada-Bindu-Kala trebalo da označe manifestaciju Šakti kao materijalnog sveta.

Znanje, svetovno znanje i ignorantnost

Sada ću ti reći o Znanju (o Bramanu) a isto tako i o svetovnom znanju. Razmišljaš o tome od kakvog je ovde značaj svetovno znanje. Ali je neophodno da saznaš o njemu jer kada je doživljeno Znanje, intelekt ostavlja za sobom svetovno znanje.

Arđuna, Znanje je to gde intelekt nemože da uđe, gde misli staju, i logika ne funkcioniše. Svetovno znanje je različito od ovoga. A ignorantnost je misliti da je svetovno znanje Istinsko Znanje, odnosno, Znanje o Bramanu. Sada ću ti reći o metodu sa kojim će nestati ignorantnost, svetovno znanje će sagoreti ostavljajući (samo) ništa i Znanje će biti očigledno. samo jedan od hiljadu žudi za ovim Znanjem i čak među tima veoma retko će Me neki od njih znati. Ima na milione ljudi koji skaču u preplavljujuću-vodu želje za Znanjem o Bramanu ali veoma retko neki uspe da otpliva skroz na drugu obalu.  Stoga ovo nije neka obična stvar. To je veoma duboko i teško je to objasniti ali ću pokušati da ti to objasnim.

Prakriti

Arđuna, baš kao što naše telo baca senku, ovaj materijalni univerzum je moja Maja koja manifestuje sebe kroz počelo/principe kao što su Mahat (intelekt) i drugi. To je takođe znano i kao Prakriti (priroda). Sastoji se od osam delova i to je ono (jedno) što kreira tri sveta. Osam delova su: pet elemenata, zemlja, voda, vazduh, vatra i nebo, um, intelekt i ego.

Stanje ekvilibrijuma ovih osam elemenata je moje osnovna, suptilna ili Para Prakriti. Ona je takođe znana kao Điva (individualno biće/bivstvujuće). Ona čini inertno aktivnim, i počelo/princip je akcije u životnoj-sili, i čini da um oseća tugu i iskušenja. Sposobnost intelekta da zna je usled povezanosti sa njome. Ego koji zbog nje nastaje rukovodi svetovnim poslovima uz njenu podršku.

Stvaranje života

Kada suptilna Prakriti s ljubavlju kreira grubu Prakriti to dovodi do rađanja živih bića u svetu.

Priroda stvara život u svakoj vrsti/rodu  uz pomoć pet elemenata i kontroliše njihovu populaciju. Priroda čini da budu rođeni, da žive u svetu i potom prouzrokuje da umru i da se vrate u pet počela/principa. U ovom procesu ona demonstira izvođenje akcija i ne-akcija stvarenja. Mada je Priroda ta koja kreira ovo prostranstvo materijalnog sveta, u realnosti je to moja projekcija i stoga sam Ja početak, sredina i kraj sveta.

Baš kao što je i osnovni uzrok fatamorgane sunce isto tako kada ovaj vidljivi univerzum bude rastvoren i dosegne iskonsko stanje, to iskonsko stanje jeste samo po sebi Mi. Stoga bilo šta što je stvoreno i uništeno je u meni i Ja ga podržavam i iznutra i izvana.

Stoga shvati Arđuna da tečni počelo/princip vode, osećaj dodira vetra, svetlost sunca i mesec jeste Mi. Prirodni miomiris zemlje je mi, zvuk sa neba je mi i Zvuk Aum iz Veda je takođe mi. Potentnost u muškarcu je mi, suština ega je mi. Osnovna energija u vatri je mi. Imaju različite vrste živih stvorenja u svetu koja preživljavaju na različitim vrstama hrane i ja nerazdvojivo egzistiram u tim sredstvima za njihovo preživljavanje.

To što ekspandira pri pojavljivanju (klijanju) prostora (Neba) u momentu stvaranja Univerzuma i guta zvuke A,U i M sačinjavajući AUM u momentu njegovoga poništavanja;  to što ne iščezava čak ni nakon što forma Univerzuma koja ostaje očigledna sve dok to egzistira ali nestaje u momentu krajnjeg poništavanja, taj besformni entitet koji jeste sopstvom generisano seme Univerzuma, jeste mi. Dajem ti ovo znanje. Otkrićšešć njegovu važnost kada o njemu budeš dublje promišljao i uporediš je gsa Samkja filozofijom. Sada ću ti ukratko saopštiti to znanje.

Ja sam sve

Pokora asketa je moja forma isključivo. Shvati bez nedoumica da sam Ja snaga snažnih i intelek inteligentnih. Ja sam želja u svim bićima sa vrlinama usled kojih je moguće propisano ponašanje i sticanje sredstava za život. I pored toga što ove želje kontrolišu čulni organi ne dozvoli im da iodu protiv propisanih pravila. Kada god želje ne streme ka zabranjenim akcijama one su vođenje samo-obuzdavanjem.[2] Usled ovoga propisane akcije dovede do zadovoljavajućeg razrešenja i svetovna osoba doseže oslobođenje. Koliko toga nalik ovome Ja još treba da ti kažem? Svo ovo prostranstvo materijalnog sveta je ukorenjeno u meni.

Maja je od mene stvorena ali Me obavija u veo

Osećanja uma, imajući tri atributa Satva (čistota), Rađa (strast) i Tama (tromost) bejahu od mene stvorene ali čak i tako Ja nisam u njima. (Seme dovodi do izranjanja drveta pa potom nastanka šume, ali ovo seme nije u šumi.) Ali ova Priroda ili Maja koja je moja projekcija i od mene je bila stvorena, obavija me velom. Stoga me od mene stvorena stvorenja ne realizuju. Baš kao što se i biseri formirani od vode ne rastvaraju u njoj, slično tome su i sva živa bića moji sopstveni delovi koji su stekli život usled Maje ali mada su od mene stvoreni oni, umesto da postanu jedno sa mnom, zbog sebičnosti bivaju zaslepljeni željama.

Otići onostran Maje

Arđuna, problem je kako otići onostran ove moje Maje i relizovati me. Ma koji korak da neko učini kako bi prešao reku Maje postaje škodljivo. Oni koji pokušaju da je pređu snagom svog intelekta bivaju izgubljeni. Oni koji pokušaju da je pređu koristeći znanje bivaju potpuno progutani ponosom. Oni koji potraže pomoć Veda opterećeni su egom i progutani arogancijom. Oni koji pokušavaju da koriste svoju mladalačku snagu su uhvaćeni u seksualnu pohotu i vremenom postaju stari i bezumni, umiru tužni i frustrirani. Oni koji praktikuju Jađne bivaju zarobljeni u zamci nebeskih uživanja. Oni koji, žudeći za oslobođenjem, izvode ritualna dela bivaju uhvaćeni u pitanja ispravnog i pogrešnog. Reći za Reku Maje, a da bi se ona prešla, da su nevezivanje i razlikovanje (diskriminacija) nisu dovoljni pa je čak i sveobuhvatno praktikovanje joge, svi veoma retko od neke koristi, je isto kao da se kaže da će bolesnik koji se ne pridržava dijete biti izlečen. Svojim sopstvenim naporom osoba ne može da pređe ovu reku Maje. ali samo oni koji su u potpunosti[3] posvećeni meni mogu da je pređu. Ustvari oni uopšte ne moraju da je pređu jer se se oslobodili iluzije Maje pre smrti.

Neprolazni Apsolut

Braman. To što, i pored biavnja sadržanim u poroznom telu ne iscuri van, to što je suptilno ali nije ne-bivstvujuće, to što je rastegnuto kroz nebesko platno i koje iako retko i tanušno ne propada kroz vreću materijalnog sveta jeste ultimativni Braman (Parabraman).

Adjatma. Prirodno stanja Bramanovog počela/principa koje uzima formu ali nije stvoreno i čak i nakon što je izgubi, nije uništeno je nazvano Adhyatma ili Vrhovna Duša.

Karma. Od tog bes-formnog Bramana stvoreni su različiti elementi kao što su Mahat, Prakriti, Ego itd. i započela je formacija od Primordijalnog jajeta (Bramand). Usled Primordijalne misli Primordijalno jaje je dovelo do izranjanja nebrojanih životnih vrsta/rodova. Ali iako se pojavno čine kao da su različiti, neograničeni Braman ipak jedino preovladava u svima njima. Otkriva se da je Braman jedini koren svih ovih miliona vrsta/rodova. Ne može se otkriti ko i zašto je kreirao svet ali se njegov posao nastavlja. Na taj način proces stvarenja ovog sveta nastavlja sa rastom. Zato je akt stvarenja bez Bramanovog stvaralačkog atributa nazvan Karma.

Adibuta. Sada saslušaj šta je Adibutra. To što je formirano od jedne petine svakog od pet počela/principa, koje može da bude osećeno zbog pet počela/principa ali biva uništeno razdvajanjem od njih se naziva Adibuta. Vrhovni Duh.[4]

Adidaivata. Adidaivata je živi pojedinac. On uživa sve ono što je stvoreno od Prakriti. On je taj koji aktivira životnu silu (svest), gospodar organa, neko sa povezivanjem sa kime, misli, želje itd. nastavljaju da bivstvuju čak i nakon što je telo umrlo. On je ustvari ultimativno Sopstvo, ali usled ega, on biva uhvaćen u zamku i i životnu borbu i doživljava radost, tugu itd. Obično shvaćen kao živo biće, može se nazvati Adidaivata (Vrhovno Biće) telo koje je sačinjeno od pet počela/principa.

Adijadnja. (Počelo/princip Žrtvovanja). Jedan koji je ugušio Ja-sam-telo osećanje jeste Adijadnja (Počelo/princip Žrtvovanja) u telu. Kao drugo, Ja sam oba Adibuta i Adidaivata ali baš kao što i čisto zlato, kada je pomešano sa nečistoćama, mora biti nazivano nečistim sve dok je povezano sa nečistoćom, ova Adibutom itd. sve dok je pod velom ignorantnosti mora se smatrati različitom od Vrhovnog Bramana. Osim u tom pogledu oni nisu različiti. Kada iščeznu Ja-sam-telo osećaji, postaje očigledna iskonska jednost sa Bramanom. Gde se ovo dogodi, ta Adijadnja je Mi. Otvaram ti riznicu oslobođenja gde sva živa bića naposletku dolaze da se odmore. Izbegavaj čulna zadovoljstva spokojnim stavom kontrolišući čula. Potom usvajanjem joga tehnike Vađrasana, disanje i kontrola uma, ostvari znanje. Jednom kad se znanje slije u jedno u subjekt znanja, preostaje samo subjekt koji jeste Braman. Taj subjekt je nazvan Adijadnja. Kao što sam ti upravo rekao, oni koji Me znaju kao Adijadnju od početka pa do kraja posmatraju telo kao puki prekrivač i obitavaju u Sopstvu. Takva osoba nema svesnost o vanjskim pojavama. On koji na taj način postane jedno sa mnom izvana a isto tako iznutra, automatski odbacuje slojeve pet počela/principa iz svoga tela. On koji nije svestan (ne opaža) svoje tela čak i tokom života i ne oseća tugu zbog smrti. Sud je uronjen u vodu i vodu ima i unutra i izvana. Da li se voda slama kada se sud slomi? Isto tako čak i kada je telo uništeno, Braman nastavlja da bude svuda i stoga kako bi intelekt koji je postao jedno sa njime mogao da bude unipten? Oni koji me se sete u momentu umiranja postaju jedno sa mnom.

Budući da braman u tišini boravi u telu znan je kao Puruša (Vrhovno Biće ili Duša). Budući da je lojalan Prakriti takođe je nazvan Puruša. On je sve obuhvatajući i najveći i jogini su ga nazvali Vrhovno Biće onostran ega (Paratpar), On dolazi u potrazi za istinskim posvećenicima i nagrađuje ih za njihovu posvećenost/devociju. To(on) je mesto odmora onih koji veruju da je univerzum forma Bramana, to je mesto slave za one bez ega i znanje za one onostran atributa, kraljevstvo sreće za beželjne, ponuđena hrana za one zadovoljne a zaštitnik poput majke je za one posvećenike koji se ne bakću svetovnim problemima, a direktan pristup tome(njemu) je put posvećenosti/devocije. Nakon Sopstvo-realizacije nema ponovnog rađanja. To je moje najviše boravište. Otkrivam ti ovu tajnu.

Sve je Mi

Ako me vidiš s onostranog od Maje ne koristeći imaginacije tada ćeš shvatiti/realizovati da je moja tvrdnja da su sva počela/principa u meni lažna zato što sve jeste mi. Misli stvaraju sumrak između ignorantnosti i znanja. U ovom sumraku, intelekt postaje zamućen i u toj mutnoj svetlosti, i pored toga što je nerazdeljiv od svega, prividno se čini da sam razdvojen od bića. Jednom kad išćezne misaoni sumrak tada postaje jasno da sam nerazdvojiv od bića.[5] On koji zamišlja da su bića unutar mene, samo u svojoj imaginaciji ima ova bića, ali kada Maja, koja je odgovorna za misli, bude rastvorena takođe iščezava i lažna egzistencija ovih bića a ono što ostaje je moja čista forma. Misli u nerazdeljivom Bramanu (pro)uzrokuju iluziju od pet elemenata ali ako se misli zanemare tada ne bi moglo čak ni u snovima da se zamisli da su elementi u meni i da sam ja u elementima. Stoga reći da Ja podržavam elemente ili da sam Ja u elementima je isto kao pričati u delirijumu uzrokovanom groznicom misli. Stoga Arđuna, ideje da sam Ja duša ovog univerzuma ili da Ja podržavam sva stvorenja, su sve lažne. To je poput fatamorgane stvorene sunčevim zracima. Ali baš kao što su sunce i njegova blistavost jedno i Ja takođe nisam različit od elemenata. Da li razumeš ovu božansku šemu? Stoga stvorenja nisu različita od mene i Ja nisam različit od njih.

Vazduh, samo ako se pokrene, pojavno/prividno izgleda različit od prostora koji ga sadrži, sem toga se prividno čini kao da je isti sa prostorom. Isto tako ako neko zamisli da su stvorenja u meni, tada se prividno čini da to jeste tako ali u stanju bez misli (Nirvikalpa) samadija (sve) to iščezava i postaje očevidno da je posvuda mi. Egzistencija bića, kao i sve ostalo, je usled razmišljanja o njima, i jednom kada iščezne ova imaginacija koja potiče od ignorantnosti, iščezavajju takođe i oni. Stoga shvati veoma pažljivo ovu Božansku šemu. Budi talas u ovom okeanu Sopstvo-realizacije i tada ćeš doživeti/realizovati da ono što prožima ovaj živi i neživi univerzum jesi samo ti.

Ja sve Kreiram kroz Maju

Arđuna, imaj u umu da je to samo Maja koja vrši stvaranje i uništavanje svih stvorenja. Ova Maja je takođe znana pod imenom Prakriti (Priroda). Već sam ti rekao da imaju dve vrste (Maje). Jedna od njih manifestuje sebe u osam formi (Zemlja, voda, vazduh, vatra, nebo, um, intelekt i ego) i drugi je u formi života. U vreme velikog potopa svi elementi se rastvaraju u Prakriti u nemanifestovanu formu. Po okončanju potopa sve što je od Prakritija stvoreno vraća joj se. Saslušaj objašnjenje legend o mojem stvaranju univerzuma.

Kada sam ustanovio ovu Prakriti ona je uzela formu univerzuma oformljenu od pet elemenata. Kada sam ga ustanovio, to je bilo nalik buđenju osobe iz sna u budno stanje. Baš kao što kada kralj grad, sami on ne mora ništa da uradi, kada je univerzum jednom bio stvoren, Ja ništa ne moram da radim. Jednom kada sam ustanovio Prakriti, podržane njome (Prakriti) automatski su se razvile životne forme u univerzumu istovetno nicanju i izrastanju forme drveta iz semena uz pomoć zemlje. Stoga je sav život kontrolisan od Prakriti pa zato nije na meni odgovornost za kreaciju i život i njegovo podržavanje. Ove dejstva iako potiču od mene, su uklonjena iz mene. Kako bi dejstva koja napokon/ultimativno uranjaju u mene mogla da me vezuju. Mada materijalni svet stvoren od Prakriti ima moju podršku Ja sam za sve to nezainteresovan i ja niti obavljam ova dejstva (stvaranja itd.) niti uzrokujem da budu učinjena. Iako sam Ja u svim bićima nemam nikave veze sa njihovim delima.

Jedino stoga što sam utemeljio Prakriti, živi i ne-živi univerzum su stvoreni od mene,[6] pa sam po toj logici Ja uzrok njene (Prakritine) kreacije/stvaranja. Stoga shvati u svetlosti Znanja Božansko počelo/princip da sva žive (s)tvari[7] jesu u meni ali ja nisam u njima ili (idući još dalje), sve žive (s)tvari nisu u meni i Ja nisam u njima. Ne moj da zaboraviš ovu fundamentalnu stvar koja je moja najčuvanija tajna u kojoj bi trebalo da uživaš uz pomoć meditacije nakon zatvaranja svojih čulnih organa. Sve dok ne bude shvaćeno niko ne može da razume moju istinsku prirodu. Obično, se smatra da je ovo počelo/princip shvaćeno kroz logiku ali je to beskorisno sve dok ono nije doživljeno. Ljudi govore o Sopstvo-realizaciji a bez njenog doživljavanja (Sopstvo-realizacije), no postaje sasvim jasno da to nije tako i da su je propustili.

Polje – Definicija

Šri Krišna je rekao, „Arđuna, ovo telo je nazvano Polje i onaj koji ovo zna je nazvan Saznavaoc polja. Treba da shvatiš na pravi način da sam to Ja koji sam Saznavaoc Polja i onaj jedan koji podržava sva Polja. Pod Saznavaocem podrazumevam onoga koji čini da neko shvati na ispravan način Polje i Saznavaoca Polja. Sada ću ti reći zašto je telu dato ime Polje.

Zašto bi ga trebalo zvati Polje, gde i kako je stvoreno, čijim emocijama je učinjeno da raste, da li je egzaktno tri i po lakata[8] dugo ili nije i to dali je ono pustoš ili plodna zemlja, i kome ono pripada, kao i o svim njegovoim kvalitetima je ono o čemu ću ti sada pričati.

Konstituenti Polja

Ovo Polje je oformljeno od dvadeset-šest počela/principa koja su, pet počela/principa (ili elementa), ego, intelekt, Nemanifestovano, deset organa (pet čulnih organa i pet akcionih organa), um koji je jedanesti organ, deset čulnih objekata, zadovoljstvo, bol, želja, averzija i agregat[9] (Sanghat) svega ovoga, svest i moralna čvrstina. Sada ću ti reći o tome koja su to pet počela/principa, ona koji su čulni organi, kakva je priroda organa itd.

Pet elemenata ega: Pet elemenata su zemlja, voda, vatra, vazduh i nebo. Ego je sakriven i latentan je unutar Prakriti. Kada se pet lemenata združe da bi formirali telo ovaj ego je taj koji čini da telo pleše posvuda. Ono što je iznenađšujuće u vezi ovog ega jeste da on na afektuje/deluje na ignorantnu osobu već hvata one učene dovodeći ih u svakolike neprilike.

Intelekt: Sada saslušaj karakteristike intelekta. Kada želja (pohota) postane snažna, čulni organi ako su blagonakloni, pomožu privlačenje objekata želja i izlažu pojedinca svakolikim zadovoljstvima i bolovima. Intelekt odlučuje koliko (nečega) je zadovoljstvo a koliko (nečega) je bol. On odlučuje u čemu se nalazi zadovoljstva a gde se javlja bol; koje je delo vrlina a koje je grešno; koje je čisto a koje je nečisto. Kvalitet s kojim je pojedinac sposoban da kaže šta je to dobro a šta loše, šta malo a šta veliko itd.,  s kojim prosuđuje čulne objekte, to što je osnovno značenje sticanja znanja, te usled koga su u osobi uvećava Satva atribut, i koji je mesto susticanja pojedinca i Duše, treba prepoznati kao intelekt.

Nemanifestovano: Sada ću ti reći karakteristike Nemanifestovanog. Prakriti Sankja filozofije jeste Nemanifestivo. Objasnio sam dva aspekta prakriti, A-Para i Para. Od ova dva aspekta, Para koji je Život (ili životna sila) je takođe nazvan Nemanifestivo. Baš kao što se nakon smrti materijalnog tela sve impresije usled akcija celog toka tog života uranja u Karmas povezan sa suptilnim telom želja, pet počela/principa i stvorenja stvorena s njima odbacuju svoje grube kvalitete i mesto gde uranjaju treba nazvati Nemanifestivo.

Deset organa: Sada saslušaj o deset različitih tipova organa. Uši, nos, oči, koža i jezik su pet čulnih organa. Jednom kada se ova čula usaglase tada intelekt počinje da misli o zadovoljstvu ili bolu. Organi govora, ruke, stopla, anus i seksualni organi su pet organa akcie kroz koje moć delovanja koja prati život i prisutna je u živom biću i čini da njegovo telo izvršava delovanja.

Um Sada ću ti objasniti šta je to um. To što leži na mestu spajanja organa i intelekta, zabavljajući se svojom prevrtljivom prirodom i koje, uz pomoć Rađa atributa, daje obmanjujuću pojavnost poput plave boje neba ili privid talasima u fatamorgani. Kada telo uzme oblik usled pet počela/principa (elemenata) kroz jedinstvo sperme i jajašceta. počelo/princip vazduha biva podeljeno u deset delova sa deset različitih aspekata koji sebe utemeljuju u deset različitih delova u skladu sa individualnim osobenostima i funkcionisanjem svakoga od njih. On koji usled svoje prave prevrtljive prirode stiče snagu od Rađas atributa i sebe nepokolebljivo implantira izvan intelekta i nad egom, odnosno, između njih. Nazvan je „um“ bez ikakvog određenog razloga već je to zapravo samo koncept. Zbog njega Duša biva dovedena u vezu sa telom. On je uzrok (koji leži) u korenu sklonosti za akcijom. On ojačava pohotu i uvek podstrekava ego. On pojačava želje, ojačava nadu i leči strah. Zbog njega jestvorena dualnost (ne-jednost), ignorantnost preovladava u njemu i nagoni organe u čulna-zadovoljstva. On kreira konceptualni svet ali ga takođe u trenu i uništava. On skuplja stokove ambicije i rastura ih. On je skladište obmane i unutrašnja srž vazduh počela/principa. On je zatvorio vrata intelkta. Tada je ovo bez ikakve sumnje um.

Čulni-objekti: Sada slušaj o raznim tipovima čulnih-objekata i njihovim imenima. Dodir, zvuk, forma, ukus i miris su objekti pet čulnih organa kroz koje znanje poseže van.

Akcioni-objekti: Izgovaranje samoglasnika i suglasnika, akcija uzimanja ili odbacivanja, hodanje, pražnje creva i urina su objekti pet organa akcije kroz koje funkcioniše telo. Ovo su deset objekata koji su prisutni u telu.

Želja: Sada ću opisati želju. To što pobuđuje emocije nakon prisećanja ili slušanja o prošlim događajima, ono što generiše žudnje kada se čula susretnu sa čulnim objektima, uzrokuje da um jurca navrat-nanos i da organi stupaju tamo gde ne bi trebali da idu, to što čini da intelekt poludi i to što ima naklonost za čulne objekte je nazvano želja.

Mržnja: Osećanje u umu kada organi ne dobijju željeno uživanje u čulnim objektima je nazvano mržnja.

Blaženstvo: Sada bi blaženstvo ili sreću trebalo da shvatimo kao ono zbog čega pojedinac zaboravlja sve druge stvari uključujući svoje[10] telo jer su prestale aktivnosti uma. Stanje uma koje uzrokuje da bude deaktivirana životna sila ali čini da dobrostivost raste a što uzrokuje tendenciju čulnih organa da budu uljuljkani u snu u kome pojedinac susreće dušu, to stanje je nazvano blaženstvo. I stanje uma u kome ovo ne biva stečeno je nazvano tuga. Pojedinac ne stiče sreću dok su u njemu prisutne ambicija i želje, ali ona dolazi automatski u njihovoj (želja) odsutnosti. Stoga prisustvo ili odsustvo želja i ambicija je, respektivno, uzrok tuge ili sreće.

Čaitanja: Odvojena i nepovezana moć svesti je nazvana vitalna-moć ili životni-princip (Čaitanja). Ona dejstvuje u celom telu od nokta nožnog palca pa do kose na glavi i ostaje svo vreme nepromenjena tokom tri stanja tela, odnosno, budnost, sna i spavanja. Donosi osveženje umu, intelektu itd. i održava Prirodu ljubaznom i veselom. Prisutna je u jednoj ili drugoj meri u svim organskim i neorganskim[11] objaktima. U povezivanju sa Dušom ova životna sila ili životno-počelo/princip uvodi život u neorganska tela.

Moralna čvrstina: Sada saslušaj opis moralne čvrstine ili hrabrosti. Pet počela/principa su prirodni neprijatelji jedan drugome. Voda uništava zemlju i sama biva isušena vatrom. Vetar se bori sa vatrom a sama je proždran od neba (prostora). Ovih pet principa se spajaju u telu a odustajanje od uzajamnih konflikta, svakome od njih pomaže kroz njegove sopstvene individualne osobenosti. Kvalitet koji uzrokuje da se desi ovo retko jedinstvo i održava ga je nazvan moralna čvrstina ili hrabrost.

Sanghat: A zajednica svih ovih trideset-šest počela/principa uključujući i životni princip/počelo je nazvana agregat ili Sanghat.

Sada sam ti objasnio karakteristiked trideset-šest počela/principa koja konstituišu Polje. Kada se spoje ovih tridest-šest principa taj agregat je nazvan Polje. Figurativno je takođe nazvan Poljem jer u ovom agregatu biva požnjevena letina dela punih vrlina ili poročnih dela. Neki ga takođe nazivaju telo i takođe je znano pod mnogim drugim imenima. Ali sve što se javi i biva oništeno između materije pa sve do s ove strane Bramana jeste Polje.

Znanje

Sada ću ti reći o plemenitom Znanju. Zarad ovog znanja joginji se prihvataju teških puteva joge izbegavajući privlačnost mesta u nebu (rajskom stanju) i Sidija (Moći), ljudi izvode veoma teške pokore, jađnje i druge ritualna obožavanja ili svim svojim srcem uleću u obožavanje/devociju ili slede put Kundalini joge, a u nadi da će jednog dana postići znanje, provode na stotine života u službi svome Guruu (duhovnom učitelju). Ovo znanje koje uništava ignorantnost i ujedinjuje pojedinca sa Bramanom, zatvara vrata čula, paralizuje temdemcioje ka materijalističkom delovanju i iz uma uklanja nesrećnost. Zbog njega dualnost postaje razređena i osećanje jednakosti preovladava. Ono uklanja aroganciju i uništava obmanu i ne dozvoljava govor „Ja“ i „drugi“. Iskorenjuje svetovne sklonosti i čisti kaljugu želja i sa lakoćom prigrljuje teško-za-(spo)znati Bramanovo ultimativno počelo/princip. Kada manifestuje sebe[12] životna sila koja pokreće svet gubi svoju moć. Svojim svetlom mu intelekt otvara oči i pojedinac ulazi/umotava se u blaženstvo. Čisto i sveto znanje pročišćava um opterećen svim vrstama nečistih gledišta. Ostvarivanjem znanja biva izlečeno Ja-sam-telo osećanje s kojim je neki pojedinac patnja. Objašnjavam ti to znanje mada je ono realno ne objašnjivo. Treba da bude čuto i shvaćeno intelektom jer ono nije vidljivo očima. Ali ako je jednom shvaćeno intelektom ili je postalo vidljivo očima kroz akcije organa baš kao što i podzemna voda kada bude otkrivena dubokim korenjem postaje očevidna kroz lišće (na drvetu). Na isti način prisustvo znanja u srcu osobe se uočava kroz izvesne karakteristike znakove na telu te osobe.

Izvesnost da Znanje vodi do Sopstvo-realizacije

(Govori se o karakteristikama čoveka od Znanja.) On je odlučio sa potpunom izvesnošću da je jedino Znanje to s može da bude doživljen kojim entitet nazvan Vrhunska Duša, a da sve druge vrste znanja kroz koje neko stiče znanje, znanjea o svetovnom životu i nebesima (rajskim stanjima) itd., u potpunosti jesu ignorantnost. Odrekao se svih želja da stekne mesto u raju, ignoriše svetovna pitanja i održavajući svoju pažnju na Sopstvo-realizaciji postaje zadubljen u nju. Usmerava svoj um i intelektjedino ka Sopstvo-realizaciji. Intelekt mu postaje stabilan/sabran preciznim shvatanjem da isključivo Znanje o Sopstvu jeste realno i da znanje bilo koje druge vrste vodi u obmanu. Uopšte nema sumnje da se Znanje pojavljuje u takvoj osobi. I jednom kada Znanje na taj način bude u potpunosti ukorenjeno u njegovom umu on postaje jedno sa mnom. Ali baš kao što nemože da se kaže za osobu, koje je samo što je sela, da već sedi duže vreme, isto tako sve dok Znanje ne bude fiksirano u osobi, ne možemo ga nazvati osobom od Znanja. Nakon toga učvršćuje svoj pogled na Bramanu, Objektu-koji-teba-da bude-spoznat a što je plod sticanja čistog znanja. Ako nakon sticanja Znanja taj ne doživljava Bramana, onda je to isto toliko dobro kao i ne postići Znanje.

Ignorantnost

Shvati da ono što nije Znanje automatski postaje ignorantnost. Reći ću ti neke od njegovih glavnih znakova. Ignorantna osoba živi zarad statusa. Žudno očekuje počasti i voli da bude usrećen. Taj koji je ukočen od ponosa i ne savija se, bi trebalo da bude smatran prebivalištem ignorantnosti. Hvališe se svojim religioznim delovanjem i pravi veliku buku oko svojih spoznaja. Javno obznanjuje svoja dobra dela i sve njegove akcije su zarad dobijanja na važnosti i značaju. Obmanjuje sledbenike svojom pojavnim izgledno stavljajući pepeo, sandalovu-pastu itd. na telo. Shvati da je takva osoba rudnik ignorantnosti.

Osoba od Ignorantnosti. Takva osoba, koja ima jedino knjiško znanje, podsmeva se realnom znanju koje vodi do Sopstvo-realizacije. Ne obraća pažnju na Upanišade. Ne voli joga nauku i um mu se ne okreće prema duhovnoj nauci. Lomi interesovanja stvorena intelektovim mislima o Duši, um mu luta ovamo onamo poput jogunaste stoke. Veoma je mudar u ritualnim tehnikama, zna Purane napamet i takav je ekspert za astrologiju da sve ono što predvidi se i događa. Veoma je vešt u vajarstvu i arhitekturi i pravi je ekspert u kulinarstvu. On zna mantre iz Atharvaveda (Crna magija, vračanje, vudu itd.) Za njega nema ničega što bi mogao da nauči o umetnosti ljubavi. Drži besede o Mahabharati i drugim vrstama znanja koja pred njime stoje lično i personalno spremnai da mu služe. Stučnjak je za medicinu i nema nikoga ko je upućeniji od njega. Diskutuje o Smritima. Zna tajnu opčaravanja zmija i ovladao je majstorstvom vokabulara/rečnika Veda. Ekspert je za gramatiku i učen je u nauci i pravdi. Ali samo u odnosu prema znanju o sopstvu je urođeno slep. On može da se smatra autoritetom u počelima/principima svih grana nauke. Ali kao dete koje je rođeno u nepovoljno vreme (nesretno za njegovog oca) sve je to uzalud. Ignoriši ga.

Osim duhovne nauke, sve druge grane znanja su besmislene. Stoga Arđuna, zapamti da je osoba samo sa knjiškim znanjem, budala koja nije realizovala Sopstvo. Telo mu je izraslo iz semena ignorantnosti a njegovo naučenje je biljka puzavica (iznikla iz) ove ignorantnosti.[13] Šta god da priča je cvet ignorantnosti i ma koji pravični put da praktiovao to je takođe plod ignorantnosti. Ima li ikakve potrebe govoriti da onaj ko ne veruje u Znanje Sopstva nije shvatio njegovo značenje? Kako bi osoba koja nije upoznata sa Znanjem Sopstva mogla da otkrije da je (ono štop jeste) njen sadržaj Duša?[14] Tu nije potrebna komplikovana aritmetika da bi se reklo da ta osoba ne razume počela/principe Znanja

Objekat Znanja

Sada ću ti reći o objektu Znanja. Braman je nazvan objektom Znanja jer se ne može doseći ni jednim drugim sredstvom sem Znanjem i nakon što je dosegnuto svecu ne ostaje ništa drugo što bi trebalo da uradi jer ga Znanje sjedinjuje sa njegovim-sopstvom. Nako postizanja Znanja tragaoc se odriče svetovnih poslova i ostaje uronjen u Bramanovo blaženstvo. Taj Objekt je takav da on nema početka i stoga je sasvim prirodno nazvan Vrhovni Braman. Ako bi neko nastojao da porekne njegovu egzistenciju tada bi mogao da ga vidi u formi univerzuma; i ako neko nastoji da kaže da univerzuma po svojoj biti[15] jeste Vrhovni Braman tada je to iluzija (Maja) zato što „on“ nema formu, boju ili oblik.Takođe nije niti vidljiv niti može da vidi. Pa kako bi iko mogao da kaže da on postoji (egzistira)? A ako je negirana njegova egzistencija pa odakle su onda izronila počela/principi kao što su Mahat i drugi? Govor postaje nem jer neko nemože u potpunosti niti da potvrdi niti da negira njegovu egzistenciju a dalje od toga ne mogu da odu niti razmišljanja o njemu. Baš kao što i zemlja može biti viđena i u formi saksije, isto tako je i Braman uzeo formu univerzuma i skroz ga je (celokupnog) prožeo.

„On“ ispunjava sva mesta svo vreme i nije različit od vremena i prostora. Puka delovanja izvedena suptilnim i grubim stvarima su „njegove“ ruke. Stoga je Braman nazvan Vishwa-Bah ili ruke univerzuma zato što on inspiriše delovanje svuda, svo vreme i na sve načine. I „on“ je svuda prisutan u isto vreme i stoga je nazvan Vishwataspat,tj, stope mu sežu svuda.[16] Nalik suncu „on“ sve forme opaža „svojom“ svetlošću i pored toga što nema očiju. Vede su ga mudro nazvale Vishwachakshu ili oči univerzuma. „On“ je uvek i svuda prisutan na svačijoj glavi te je stoga nazvan Vishwamurdha ili intelekt univerzuma. Forma vatre su „njegova“ usta jer sve stvari „on“ prihvata kroz vatru pa su zato Vede nazvale Braman Vishwatomuk. Uši „njegove“ zahvataju sve zvuke baš kao što i prostor zahvata sve objekte i upravo zbog toga Bramana nazivamo „onaj koji svuda sluša“. Upravo zbog ove sve-prožimljivosti mi koristimo ovo poređenje jer inače kako bi neko mogao da govori u terminima ruku, stopala, očiju, itd. o nečemu što je esencija praznine ili ničega? Pa kako bi onda u Bramanu koji je svuda moglo da bude osećaja prožimaoca i prožetog? Ali ovo razlikovanje je moralo da bude učinjeno da bi se objasnilo ono što Braman jeste. Baš kao da bi naznačio nulu ili ništa mi napišemo tačku, isto tako da bi smo opisali monizam moramo koristiti dualizam. Ako se ovo ne bi činilo tada bi svi razgovori između Gurua i učenika prestali. Ovo je upravo razlog zašto je uobičajeno da se koristi dualizam kako bi se opisao ne-dualiza,

Kako Braman prožima objekte

Sada saslušaj na koji način Braman prožima objekte koji su vidljivi očima. Taj Braman je pojavno/prividno u svim objektima (baš kao što se i vodeno ili tečno počelo/princip javlja u vodi). Zbog oblika posude nebo pojavno izgleda kao da je okruglo ili zato što je koliba pravougaona, i nebo takođe izgleda kao da je pravougaono ali nebo nema nikakav oblik, niti okrugao niti pravougaoni. Istovetno iako objekti imaju atribute, Braman koji ih prožima nema atribute. Taj Braman izgleda da je poput uma i drugih organa ili poput tri atributa[17] ali baš kao što i slatkoća glave šećera[18] ne leži u obliku njenog bloka, ni um i atributi nisu realni Braman. Jednostavnim rečima „on“ je različit od uma i atributa. Međuodnos između imena i forme i razlike u dužnostima za različite kaste se mogu primeniti na formu ali ne na Braman. Braman nije isti kao i atributi, i on nije povezan sa atributima ali postoji iluzija o „njegovom“ (prividnom) pojavljivanju u njima.

Stoga ignoramus misli da atributi pripadaju Bramanu. Braman bez atributa drži atribute bez ikakvog odnosa sa njima ali je to samo iluzija i nije realno. Stoga ne bi trebalo pominjati atribute u odnosu na Bramana.

Isti Braman sve prožima. Iako Braman egzistira u svim pokretnim i ne-pokretnim objektima, on je jedan isti entitet. To što je neuništivo i prožima sveukupni univerzum je Objekat-koga-treba-Spoznati.[19] To što je unutar tela a isto tako izvana, blizu je a isto tako je i daleko i jedinstven je bez dualnosti, totalno sve prožima. „Njegovo“ prožimanje je kao jedan (jedini) entitet bez prekida u sve četiri vrste bića, poimence, rođenih kroz seks, jaje, vlagu/znoj i seme. „On“ je takođe uzrok stvaranja univerzuma. Stoga baš kao što su i talasi podržani morem, tako je i univerzum podržan sa Bramanom. U vreme kreacije mi ga nazivamo Bramadeo (Brama), tokom održavanja „ga“ sasvim prikladno nazivamo Višnu i kada se univerzum razlaže nazivamo ga Rudra (Šiva, Maheš). A kada iščeznu sva tri atributa mi „ga“ nazivamo nula (nula).[20] I to što guta ništavnost prostora i uništava tri atributa je velika nula sa čime se slažu Upanišade.

Braman – osnovno počelo/princip u svim počelima. Braman je podstičuće počelo/princip u vatri, nektar života koji mesec daje biljkama i moć viđenja sa kojom sunce nadgledava poslove ovog sveta. Galaksije i zvezde blistaju „njegovom“ svetlošću i „njegovom“ blistavošću se sunce lako rasprostire univerzumom. „On“ je koren/uzrok porekla,[21] rašćenja rasta, inteligencija intelekta[22] i životna sila života. „On“ je mentalna snaga uma, vid očiju, slušanje ušiju, moć govora jezika,  životnost/vitalnost životne sile, stopala pokreta, aktvinost akcije. Formiranje, rast i uništenje se dešavaju po „njegovoj“ moći. Pet počela/principa zemlja, voda, vazduh, vatra i prostor izvlače svoje karakteristike iz „njega“. Ukratko, svi objekti se zbog „njega“ javljuju u univerzumu i sve je u stvari braman i dualnost ne egzistira. Jednom kada je „on“ doživljen, gledaoc i viđeno, sredstva i kraj postaju jedno i razlika između Znanja, objekta znanja i Saznavaoca. Ne može se pričati o dualnosti u kontekstu toga što egzistria u srcima svega.

Najjednostavniji metod za ostvarenje mene Arđuna, posvećenici mi dolaze kako bi me ostvarili/realizovali nakon razmišljanja o svim ovim stvarima. Odrekavši se povezanosti s telom, svoje umove i osećanja koncentrišu na mene. Ovi posvećenici, nakon što me spoznaju, uzimaju me kao zamenu za svoj ego i tako postaju jedno sa mnom. To je najlakši metod koji sam planirao da bi se bilo jedno sa mnom.

Puruša i Prakriti (Samkja)

Arđuna, da sam ti naprosto rekao da je Duša svuda ti mi ne bi verovao. Stoga, smatrajući da si tupoglav,[23] objasnio sam ti jednog Bramana u četiri dela. Prosuđujući tvoju sposobnost da se koncentrišeš podelio sam Braman na četiri dela, poimence, Polje, Znanje, Objekt-koji treba-spoznati[24] i Ignorantnost. Ako čak i nakon toga nisi shvatio moja objašnjenja onda ću ti ovo isto objasniti na još jedan način. Umesto podele na četiri dela podeliću na samo dva dela, poimence, Duša i Ne-duša (Puruša i Prakriti). Saslušaj o tome. Reći ću ti o dva dela koji su Prakriti i Puruša. Jogi nazivaju ovaj put „Samkja“. Da bih ga objasnio inkarnirao sam se kao Kapila. Saslušaj za i protiv u vezi njega.

Puruš je bez početka a isto tako i Prakriti i oboje su se zaglibili jedno sa drugim poput dana i noći ili poput senke sa formom. Ono što sam ti opisao kao Polje ovde se mora shvatiti kao Prakriti a Saznavaoc Polja je isto što i Puruš. Čak iako su imena različita, počela/principi na koja ukazuju su isti. Puruš je moć i Prakriti je to jedno[25] koje uzrokuje odvijanje svih akcija.[26] Intelekt, organi i um itd. koji su odgovroni za osećanja i strasti i tri atributa Satva, Rađa i Tama, svi izranjaju iz Prakriti i uzrok su stvaranja Karme.

Stvaranje Ega. Želje i intelekt prvo stvaraju ego u Prakriti i čine da pojedinac bude upleten u neke uzroke. Procedure koje se koriste da bi se dosegao željeni objekt su nazvane akcije. Kada želje postanu snažne one aktiviraju um i navode ga da obavi zadatak kroz organe i to je ono što sa naziva posledicom Prakriti. Stoga je prakriti uzrok akcija, uzrok i posledica. Kada se trio međusobno spoji Prakriti postaje aktivna ali tri atributa upravljaju prirodom njenih akcija. Akcija u kojoj Satva atribut preovladava je dobra pravična akcija. Ona koja se odigrava usled Rađa atributa je srednji ili pomešani tip akcije i ona koja se odigrava usled Tama atributa je zabranjena i neprilična akcija. Pravične i nepravične akcije se stoga dešavaju usled Prakriti i, respektvinno,  podstiču (izranjanje) zadovoljstva i bola. Ovo zadovoljstvo i bol bivaju doživljeni od Puruša.Sve dok se ovo zadovoljstvo i bol prividno izgledaju kao da su realni Prakriti ostaje uposlena u njihovom stvaranja a Puruš u doživljavanju istih. Čudni su poslovi ovog para Prakriti i Puruš. Šta god da žena stekne muž uživa a da se sam uopšte nije trudio. Ovaj par se ne spaja pa ipak Prakriti, žena, rađa ovaj univerzum.[27]

Nedelujući[28] Puruš i Gunamayi Prakriti. On koji je bez forme (tela) i nedelujući (obogaljen), bez atributa (bogatstva), jedinstven i stariji od najstarijeg objekta je nazvan Puruš. Ništa se ne može reći o tome da li je on žensko ili bespolan.[29] On nema oči, uši, ruke, noge, formu, boju niti ime.  On nema organa. Takav je muž Prakritin koji mora da doživljava bol i zadovoljstvo. Mada je on nedelujući, nepovezan i nepopustljiv, Prakriti čini da on doživljava bol i zadovoljstvo. Ova Prakriti koristi svoju formu i atribute da bi kreirala čudnu dramu te je stoga Prakriti nazvana Gunamayi ili ono jedno koje ima atribute. Ona uvek uzima novu formu svakog momenta i njena vitalnost čini da čak i pasivni objekti postanu aktivni. Usled toga što su dodeljena njena imena, ljubav se oseća i čula su sposobna za osećanje. Ona čak čini da um misli da je bespolan (da nemože ništa da kreira?), da luta po tri sveta. Takve su njene sposobnosti.

Prakritina Igra: koja je poput velikog ostrva iluzije i koja se širi svuda, stvara emocije. Uz njenu podršku se prihvataju strasati. Zbog nje obmana cveta. Ona je znana kao božanska Maja.

Ona čini da govor raste, kreira ovaj materijalni svet, i neprestano ga zaokupira materiajlističkim načinom života. Sve umetnosti i veštine su zbog nje rođeni. Želje, znanje i akcije su stvoreni od nje.Svi zvuci i melodije su njome skovani. Ona je dom čudesa. U stvari sve što se dešava u svetu je njena igra. Stvaranje sveta i njegovo rastvaranje su, respektivno, njeno jutro i veče. Ono je stoga veličanstveni iluzionista.

Ona je supruga usamljenom Puruši, sadrug nedodirljivog (Bramana) i ona obitava u praznini. Njene sposobnosti su tako visoke da pod kontrolom drži nekontrolivog Puruša.[30] U stvari Puruš nije privržen ma čemu[31] ali Prakriti za njega postaje sve. Ona postaje kreacija/tvorevina sopstvom-rođenog, forma besformnog Puruša i njegove sušta egzistencije i temelj.

Iluzija atributa. Tako, svojom snagom Prakriti stvara strasti u bestrasnom Purušu a njegova blistavost iščezava kao i ona mesečeva na dan mladog meseca. Jednom kada se Puruš preda Prakriti njegova blistavost iščezava i on mora da doživi efekte atributa. Povezujući se sa njom on mora da pretrpi udarce/uticaj rođanja i smrti. Kada je mesečeva svetlost reflektovana u pokretnoj vodi, ljudi vide mnoge refleksije i osećaju da ima puno meseca. Istovetno, povezujući se sa atributima se prividno čini kao da bez-rađajući Puruš biva rođen ali to nije tačno. Baš kao što i Sanjasi u snu vidi da je rođen u Šudra kasti te isto tako i Puruš oseća da je bio rođen u nižoj ili višoj kasti ali to nije tačno te stoga Puruš ne mora da doživi posledice Karme. To je sve samo njegov privid zbog povezivanja/asociranja s atributima.

Puruša je onostran Prakriti. Prakriti je podržavana Purušom ali među njima postoji ogromna razlika. Ovaj Puruš je na obali reke koja jeste Prakriti i mada je njegova refleksija u reci ona nije nošena rečnom strujom. Prakriti je stvorena i biva rastvorena ali je Puruš večan. Stoga on sve kontroliše od Bramadea (Brtame) pa nadole. Prakriti zbog njega egzistira i jedino sa njegovom moći ona stvara svet te je stoga on Gospod Prakritin.[32] Svet koji nastavlja da istrajava od neokončive prošlosti[33] rastvara se u njemu na kraju razdoblja. On je Gospod velikog Bramana koji jeste Prakriti. On kontroliše sveukupni univerzum i u potpunosti ga obavija svojim prostranstvom. Realno govoreći on je Vrhunska Duša za koju se kaže da egzistira u telu.

Za onoga koji shvata da je ovaj Puruš jedan i samo jedan i da sve akcije i atribute pripadaju Prakriti, da su Puruša i Prakriti nalik formi i senci ili nalik vodi i fatamorgani, može se smatrati da je shvatio rrazliku između Puruša i Prakriti. Čak iako izvršava akcije usled posedovanja tela, njima ne biva umrljan. Ne oseća pripojenost svome telu dok živi i kada umre ne biva ponovo rođen. Na ovaj ne-svetovni način, razumevanje razlike između Puruša i Prakriti mu postaje blisko. Ima mnogo načina na koje će ovo razumevanje iznići u tvome srcu. Slušaj.

Pročišćavanje Pojedinca

Neki ljudi pročišćavaju Dušu (koja je umrljana atributima) u vatri misli pokrivajući je slojevima slušanja, promišljanja i čeznje za njome spaljujući nečistoće svetovnih atributa. Spaljujući trideset-šest[34] nečistih počela/principa izdvajaju čistu Dušu i vide je unutar sebe očima meditacije. Neki meditiraju na nju i dosežu oslobođenje koristeći počela/principe Samkja filozofije ili uz pomoć filozofije akcije.

Tako ljudi usvajaju različite puteve da bi bezbedno izašli iz ovog vrtloga života i smrti. Ali ima i onih drugih koji oslobađajući se ponosa održavaju svoju veru u Guruove reči. Oni veoma pažljivo i sa poštovanjem slušaju šta god da Guru kaže i nude mu na dar sebe i sav svoj posed. Guru se vodi računa o tome šta je za njih dobro a šta loše, saoseća sa njihovim jadom i olakšava ga, njegovo interesom za njih čini da se osećaju relaksirano i sretno. Sve svoje poslove ostavljaju po strani da bi mogli da čuju njegove reči i za njega su spremni da žrtvuju i svoj život. Ovi ljudi napokon prelaze okean ciklusa rađanja-umiranja. Te stoga u ovom svetu smrtnih ima mnogo načina da se doživi Vrhovna Duša. Prikazaću ti sami krem filozofije ovih metoda.

Međuodnos Polja i Znalca

Celokupni svet je stvoren od uzajamne interakcije „Polja“ i „Znalca Polja“ a koje sam ti već objasnio. Svi pokretne i nepokretne stvari i entiteti koje nazivamo „Điva“ ili „život“ su stvoreni usled unije ovo dvoje. Stoga materije ili osobe nisu različiti od Puruša.

Mada platno nije isto što i nit ono je od nje sačinjeno. Na isti način bi trebalo kroz uvid videti istovetnost između Puruša i materijalnog sveta, tj. Prakriti. Treaba da doživiš činjenicu da su sva stvorenja različite forme istog entiteta i da su oni u osnovi isto. Njihova imena su različita, njihovo ponašanje je takođe različito i oni spolja gledano prividno izgledaju različiti ali ako kroz ova razmatranja u svome umu podržavaš ideju da su svi oni različiti tada milione godina nećeš moći da utekneš ovom ciklusu rađanja i umiranja. Pojedinac može da obmota oblik ali je Duša prava. Čak iak ima čitava gomila života, duša unutar svih njih je ista.[35] Fizička pojavnost pojedinaca je iluzorna[36] i uništiva ali je duša unutar svih njih neuništiva. Stoga, on koji shvata da duša nije različita od pojedinca ali ne poseduje atribute pojedinca jeste čovek sa vizijom i najsrećniji čovek među svim ljudima od Znanja.

Čovek od Znanja je Oslobođen još dok je u telu

Ovo telo oformljeno do pet počela/principa i puno gasova,[37] žuči i sluzi je nalik užasnoj vreći ispunjenoj s tri atributa i organima. On je naprosto škorpion sa pet žaoka-repova. Sagoreva u pet vrsti vatre i u ovom kavezu tela gde je zarobljen lav koji pojedinac (odista) jeste. Mada je telo baš ovakvo, duša je neuništiva. Arđuna, samo čovek od Znanja ne povređuje sebe iako živi u telu i on napokon doseže stanje Bramana. Da bi se postiglo ovo stanje, pomoću moći svoga znanja joge prekoračuju milione života i ostavljaju svoje telo odlučujući da više neće ponovo biti reođeni. Vrhovni Braman koji je onostran imena i formi i jeste u carstvu vibracija (zvuka) je finalno mesto odmaranja od svih ciljeva uključujući i oslobođenje.[38] On koji ne dopušta ideje o različitosti među pojedinacima usled njihovih vanjskih razlika, u pojavnosti doživljava blaženstvo Bramana dok je još uvek živ u svome telu. Baš kao što ista svetlost izračuje (emanira) iz različitih lampi i duša prožima sve od samog početka.[39] Arđuna, on koji ima ovo gledište jednakosti nije zarobljen u agoniji ciklusa rađanja-umiranja. On je srećnik[40] i Ja često pevam u njegovu čast jer sve gleda jednakim očima.[41]

I on u potpunosti zna da Prakriti uzrokuje delovanje kroz um, intelekt, pet čulnih-organa i pet delatnih organa. Da Prakriti pomognuta sa tri atributa uspostavlja različite vrste akcija obasjana Dušom[42] ali duša sama ostaje nepokolebana i njome neafektovana. On koji je odlučio da je to baš tako je realizovao Dušu.

Osim toga Arđuna, za onog koji vidi jednotu u raznolikim oblicima živih bića, smatraj da je ostvario Braman. Kada je neko u svome umu siguran da su sva stvorenja stvorena od iste Duše, tada se može reći da je on našao čamac koji je Bramanovo bogatsvo (za prelaženje okeana ciklusa rađanja i umiranja). Posvuda gde pogleda vidi da je sve puno Bramana. On stiče večno blaženstvo. Stoga moraš u potpunosti da doživiš znanje o aranžmanu/sporazumu Prakriti i Puruša. Blagodet koju si stekao je istovetna sa prilikom da ispereš grlo nektarom. Sada ću ti saopštiti još jednu ili dve još dublje ideje.

Duša živi u telu kao projekcija

Ono što je znano kao Vrhunska Duša, iako egzistira u telu, uvek ostaje u svome čistom stanju. U stvari nije korektno reći da Duša obitava u telu. Za dušu se kaže da obitava na isti načina kao kada neko gleda u svoje lice u ogledalu i kaže da je to njegovo lice.[43] Potpuno je besmisleno reći da je duša povezana (u relaciji sa) telom. Telo je uvezano u niti pet počela/principa i ono se okreće u točku rađanja i umiranja. Ovo telo je nalik kuglici putera stavljenoj u vatrena usta koja su Vreme. Ona nestaje u vrlo kratkom periodu vremena koje je muvi potrebno da zaleprša krilima. Ako upadne u vatru on se pretvara u pepeo a ako postane plen psa tada se pretvara u fekalnu materiju. Ako utekne ovom dvoma tada se u njemu stvara pregršt crva. Tako telo doseže odvratan kraj. Mada se telo suočava sa svojom sudbinom duša jeste večna, sopstvom-iluminirajuća (samo-prosvetljujuća), sopstvo-dovoljna (samo-dovoljna)[44] i bezpočetna/nenastajuća.

Pošto je bez atributa ona nije niti bez faza niti se može reći da ima faze (mene). Ona nije niti aktivna niti je bez akcija, niti debela niti mršava, niti vidljiva niti nevidljiva, niti mudra niti glupa niti više niti manje. Zato što je lišena svega (fig. praznina) ona nije niti puna niti prazna. Ni na koji način nije bez društva niti ima društvo. Niti je bezoblična niti ima oblik. Budući da ima formu sopstva niti je blaženstvo niti tuga. Niti je jedno niti mnogi. Niti je slobodna niti sputana. To je bez osobina i niti je ovoliko niti onoliko, niti već gotovo niti pripremljeno,[45] niti sposobna da govori niti nema. To nije rođeno zajedno sa stvaranjem univerzuma i ne biva uništeno kada on biva uništen. Ona je mesto razlaganja bića i ne bića. Ona je bez dimenzija te stoga ne može biti premerena niti opisana. Niti raste niti se umanjuje, niti izbleđuje niti biva potrošena. Takva je priroda Duše. Ona[46] je nesalomljiva te stoga niti uzima formu ili telo niti ga odbija već ostaje kakva je i bila. Baš kao što se dan i noć javljaju na nebu tako je i ova duša prihvatala tela i od njih se odricala. Stoga on[47] ne čini ništa u telu niti uzrokuje da išta bude učinjeno niti biva upleten/inovlivran niti u jedan posao tela. Ali ništa se ne dešava njegovoj prirodi. I ne samo to, iako je on u telu sa njime je nepovezan. Mada je Duša u svim telima ona ne biva umrljana njihovim karakteristikama. Govorim ti uvek iznova da razmotriš osobinu Duše da je Znalac Polja različit od Polja.

Magnet svojom blizinom pokreće gvožđe ali gvožđe nije isto što i magnet. Isti princip/počelo je primenljiv i na Dušu i telo. Unutar drveta je i skrivena vatra  ali drvo nije vatra, i Dušu na isti način treba sagledavati. Baš kao što je i sunce samo na nebu ali (pr)osvetljuje/iluminira ceo svet na isti način Duša (pr)osvetljuje/iluminira sva živuća tela.

Intelekt koji shvata razliku između Polja i Znalca Polja je intelekt s realnim pogledom.Samo on može da asimilira suštinu značenja reči.[48] Zarad shvatanja razlike između Polja i Znalca polja mudre osobe posećuju boravišta mudraca. Upravo i samo stoga intelektualci stiču znatni mir i studiraju Šastre. Čovek zarad tog znanja s najvišim očekivanjima praktikuje jogu. Neki ljudi smatrajući da su telo i druge svetovne stvari bezvredni te s poštovanjem služe svece. Stoga odbacuju brige sledeći različite puteve znanja. Odričem se svog znanja zarad znanja onih[49] koji shvataju razliku između Polja i Znalca Polja.

I oni znaju realnu prirodu ove Prakriti ili Maje koja se proširila posvuda u različitim formama i manifestacijama poput pet počela/principa. Oni koji su u svome srcu uvereni da je Prakriti različita od Puruša su dosegli Braman. Braman je ekstenzivniji od neba, on je spoljašnja granica Prakriti i nakon njegovog dosezanja iščezava osećanje istovetnosti i neistovetnosti. Oblik, osećanje bivanja živim i dualnost iščezavaju u njemu i on ostaje kao jedan i samo jedan Vrhunski Princip/počelo.[50] Ovaj Vrhunski Princip/počelo postižu oni koji shvataju da su Puruš i Prakriti različiti.

Tri Atributa

Pitanje o tome kako Duša doživljava bol i ostalo

U trinestom poglavlju je Šri Krišna rekao Arđuni da je univerzum stvoren kroz uniju Polja i Znalca Polja (tj. Puruša i Prakriti), i sa pripajanjem/asocijacijom sa tri atributa duša postaje upletena/involvirana u svetovneim poslove. A duša kada dospe u kanđe Prakriti doživljava zadovoljstvo i bol ali ako se otarasi tri atributa tada biva oslobođena.

Dakle, kako ne-pripojena/disocirana duša biva pripojena/asocirana Prakriti? Šta je značenje unije duše i Prakriti (Znalca Polja i Polja)? Na koji način duša doživljava zadovoljstvo i bol? Šta su ovi atributi i koliko ih ima? Kako ovi atributi mogu da budu dokončani? Šta su osobine osobe koja je onostran atributa?

Značenje (reči) Para

Šri Krišna je rekao, „Arđuna, objasnio sam ti na mnogo različitih načina šta je Znanje, ali mi se čini da ti to do sada nisi doživeo. Stoga ću ti još jednom značenje reči Para koja je dobro znana u Šrutijima.

Para je vrhunsko znanje. Druge grane Znanja ne proširuju svo domen delovanja onostran sveta i neba.[51] Ali Znanje Sopstva ide onostran ovoga pa je stoga u ovom kontekstu i korišćen termin Para. Ovo je razlog zašto Znanje Sopstva nazivam najboljim Znanjem. Upoređeno sa njime ostalo Znanje je nalik travi u prisutnosti vatre. A znanje koje prepoznaje samo svet i nebo, i koje smatra da ono što je nabolje jesu Jađnje i rituali i koja nije upoznata ni a čime drugim osim sa dualnošću, u potpunosti izgleda (pojavno) nalik snu pred ovim Znanjem Sopstva. Jednom kada se Znanje Sopstva uzdigne sve drgue vrste znanja iščezavaju te ga stoga Arđuna, Ja nazivam najboljim. Oslobođenje koje je unutar nas sve od samog početka/nastajanja postaje nam dostupno usled ovog Znanja. Jednom kada je doživljeno hrabri mislioci ne dozvoljavaju svetovnim mislima da ikada više uđu u njihove umove. Oni koji su kontrolisali svoj um uz pomoć uma samoga i koji su postali opušteni i smireni idu onostan telesnih poslova dok su još u telu. Oni iskoračuju iz granicae tela i postaju jedno sa mnom.

Arđuna, oni su večno nalik meni i dosegli su savršenstvo. Baš kao što sam i Ja beskonačan, blaženstven i krajnja istina, i oni postaju takvi. Osećanje o „ti“ i „Ja“,. koje je osećanje dualnosti, iščezava i svi egzistiraju na istom nivou. Stoga kada god sveukupni univerzum biva iznovo rođen, ove Sopstvo-realizovane osobe ne moraju da budu ponovo rođene. Kako bi oni koji nisu uhvaćeni u okove tela u vreme stvaranja univerzuma mogli da umru u vreme njegovog rastvaranja? Stoga Arđuna oni koji su uz pomoć Znanja Sopstva dosegli mene doista jesu otišli onostran ciklusa rađanja-umiranja.

Kako me tri atributa hvataju u zamku

Sada ću ti reći, i pored moga bivanja jedno i samo jedno, kako me lovci u formi tri atributa zapliću u zamku različitih tela i kako sam uz pomoć Prakriti stvorio ovaj univerzum.

Prakriti: Prakriti je nazvana Polje stoga što semenom sjedinjenja/unije sa mnom ona podstiče rast žetve živih bića.[52] Pošto je ona mesto gde obitavaju Mahat i druga počela/principi ona je isto tako nazvana Mahatbrahma (Mahatov Univerzum itd.). Ona ojačava strast te je ona stoga Mahatbrahma. Ljudi koji veruju da je univerzun ne ospoljiv nazivaju je „Nemanifestovano“ dok je Samkje nazivaju Prakriti. Vedantiste je nazivaju Maja. Ali zašto bismo pričali o njoj? Ona je isto ono što se naziva Ignorantnost. Ova Ignorantnost je baš taj entitet usled koga mi zaboravljamo naše realno Sopstvo. Ona iščezava kada jednom počnemo da mislimo o prirodi Sopstva. Ponekad osoba nemože da se odluči da li je ono što vidi drveni stub ili čovek ali je on svestan[53] toga da nešto vidi, istovetno on nije siguran da li je ono što realizuje/doživljava Duša (Braman) ili nije. Baš kao što za vreme sumraka (uveče) nije niti dan ni noć, istovetno Ignorantnost nije niti istinsko znanje i nije oprečnost znanju već je središnji stadijum sumnje o Duši.  I Duša upletena u Ignorantnost je nazvana Znalac Polja (pojedinac). Zaboravljanje realnog Sopstva i uvećavanje ignorantnost je odlika Znalca Polja. Shvati ispravno da je ovo joga ili unija Polja i Znalca Polja. Ova unija je bazična priroda Sopstva. Stoga, unijom sa Poljem Znalac Polja ili pojedinac (individua) zaboravlja usled ignorantnosti svoju originalnu formu i uzima različite forme.

Šta je svet. Šta god da neko opaža nakon što se oči prebace od forme Sopstva je nazvano svet i taj svet je stvoren van iz mene. Osoba mada je sama, usled obmane vidi više stvari u svome snu a istovetno je i ono što se događa kada pojedinac zaboravi svoje Sopstvo. Objasniću ti ista ova počela/principi na još jedan način.

Posledak Ignorantnosti. Ova Ignorantnost o Sopstvu je moja žena i ona je mlada, bespočetna/nenastajuća i sa neopisivim kvalitetima. Ona ne poseduje specifičnu formu. Njeno prostranstvo je neizmerno. Ona živi blizu ignorantne osobe i daleko od osobe od Znanja. Ona je budna dok Ja spavam i postaje noseća/trudna unijom/sjedinjenjem s moći Sopstva. U njenoj materici raste fetus osam tipova strasti.

Rođenje univerzuma. Od unije Sopstva i Prakriti prvo je rođen intelekt i od intelekta je rođen um. Mlada žena uma ili poimence naklonosti dovodi do rađanja ega i iz ega su rođena pet počela/principa. Pošto su prirodni delovi pet počela/principa, čulni-objekti i čula (čulni organi) takođe su stvoreni zajedno sa njima. Kada se strast razvije i tri atributa takođe dižu svoju glavu i počinju da se šire kroz seme želja. Baš kao što i seme kada dođe u kontak sa vodom klija i postaje drvo, istovetno, čim se Maja sjedini sa mnom njene klice puštaju izdanke raznih tipova univerzuma. slušaj kako ovaj embrion uzima oblik. Od nje su formirana četiri tipa stvorenja poimence rođeni kroz jaja, od vlage (znoja), naprimer, vaške i drugo, kroz seme, tj. biljke i kroz matericu. Fetus (embrion) koji ima više nebo i vetar počala/principa zovemo, iz jajeta rođen fetus. Fetus koji poseduje Tama i Rađas atribute i sa više voda i vatra počela/principa je fetus koji stvara život kroz vlagu (znoj). Fetus sa više voda i zemlja počela/principa i koji je stvoren od inferiornog Tama atributa je ne-pokretni fetus rođen iz semena. Fetus koji je pomognut sa pet čulnih organa i sa pet delatnih organa i uz daljnju pomoći uma i intelekta je materični fetus.

Tako Maja rađa dete[54] čije ruke i noge su četiri vrste fetusa (embriona),  osmostruka[55] Prakriti je njegova glava, aktivizam je njegov promaljajući stomak, odricanje su mu prava leđa, osam vrsta/rodova božanstva su deo tela iznad pupka, blistavi raj mu je vrat, smrtni svet je trup i donji-svet deo ispod struka. Prostranstvo tri sveta je bebin punačkost.  A 8.4 miliona vrsta/rodova su zglobovi kostiju. Dete počinje da ujednačeno raste. Mnoga tela su različiti delovi njegovog tela. Maja je započela da ga svaki dan ukrašava ukrasima različitih imena gajeći ga na mleku obmane. Različiti svetovi su njegovi prsti koje je okitio prstenovima različitih tela. Na taj način se obmanjujuća predivna Prakriti sva nadula od ponosa jer je rodila samo jedno dete koje je i živi i neživi univerzum. Brama, Višnu i Maheš su respektivno, jutro, podne i noće deteta. Uspostavivši ovu igru univerzuma dete spava na krevetu obmane i kada novo razdoblje započne iznova se budi a sa ignorantnošću o Sopstvu. Tako ovo dete radosno korača uokolo u kući ignorantnosti o Sopstvu u skladu sa prolaženjem različitih razdoblja. Volja mu je prijatelj i ego drugar u igri. Ovo dete umire jedino usled Znanja Sopstva. Maja rađa univezum uz pomoć moje moći stoga sam ja otac, Maja je majka i ovaj golemi svet je naše dete.

Četvrta vrsta devocije. Kako se znanje sve više i više smanjuje i saznavaoc se sliva-u-jedno sa Mnom zajedno sa znanjem, tada sva ignorantnost iščezava. On stiče četvrtu vrstu znanja Mene u kojoj ne može da vidi ništa drugo doli Mene. Ova devocija/posvećenje se zove četvrtim tipom zato što imaju i druge kategorijije devocije/posvećenje kao što su Arta (nevoljna/ucveljeno), Jijnasu (radoznala), Artharthi (sa željom za bogatstvom), Ako mislite tada tu nema ničega kao što je devocija prvog tipa ili četvrtog tipa, a upravo ova devocija/posvećenje je ime koje je dato mome prirodnom stanju. Ista ta devocija/posvećenje se manifestuje kao duboka želja u Arta (neželjenom) posvećeniku i subjekt želje je takođe MI. U Jijnasu (radoznalom) posvećeniku ista vrsta devocije/posvećenja postaje želja za znanjem. Ista devocija/posvećenje postaje želja za bogatstvom i bogatstvo koje znači sve takođe postaje Mi. Na ovaj način posvećenje/devocija Mene, usled ignorantosti, smatra Mene, vidioca za objekt koji treba da bude viđen. Devocija/posvećenje Meni je ono što se svuda praktikuje ali se usled ignorantnosti imaginiraju/zamišljaju vidljive forme za Mene. Nakon što je uklonjena ignorantnost Ja sam shvaćen iznova kao vidilac. Nalik savršenom mesecu u noći punog meseca, Ja sam isto tako viđen i kroz put Znanja ali na različit način. Kada sam na ovaj način viđen, Ja stičem Mene i vidilac kao vidilac takođe iščezava. Stoga Arđuna, ova četvrta vrsta devocije/posvećenja Moni je onostran vidljivih puteva.

Već si čuo da posvećenik koje je postao jedno sa Mnom s ovim znanjem utemeljenim na devociji/posvećenosti ne postaje ništa druugo doli Mi stoga sam ti se zakleo, u sedmom poglavlju, da osoba od Znanja jeste moja duša. O tome da je ovo najbolji tip devocije/posvećenja sam savetovao rahmadea rama posredstvom Bhagawat-a (Boga) na početku razdoblja. Osoba od Znanja zove je „Swasanviti“ (Znanje) a Šaivaite je zovu Šakti. Mi je nazivamo „Ekstremna devocija/posvećenje“. Karma jogin je doseže pri postajanju jedno sa Mnom. Tada on realizuje sam J ataj koji prožima sveukupni univerzum. U ovom stanju totalno iščezavaju nevezivanje s razlikovanjem, sputavanje s oslobođenjem i aktivizam s odricanjem. Baš kao što i nebo ostaje čak i nakon gutanja ostara četiri principa/počela, na isti način i on ostaje po strani i doseže jedinstvo/uniju sa mojom čistom i čednom/besprekornom formom koja je onostran načina/sredstva i cilja i uživa blaženstvo Brahmana.Ovo doživljavanje blaženstva Brahmanovog je poput izdvojenog/jasnog sijanja Ganga čak i nakon što se združi s okeanom. Ogledalo držano pred drugim (ogledalom) vidi svoju sopstvenu refleksiju, to je način na koji on doživljava blaženstvo Brahmana. Čak i nakon što je ogledalo uklonjeno i nakon što je iščezao reflektovani imidž, gledaoc uživa blaženstvo forme sopstva u svome-sopstvu/sebi. I u ovom slučaju je to istovetno kao kada je neko jedini (sam samcit) i čak i kada nema nikoga drugoga tada taj uživa samosvojnost.[56]

Bivanje jedno sa Mnom

Na sve ovo bi neko mogao da kaže da ne može biti uživanja nakon jednosti. Ali kako bi on ko ne bejaše (postao) jedno sa Mnom[57] mogao znati ko Ja jesam? Pa kako bi se pa moglo reći da Mi je posvećen? Stoga taj Karmajogin postaje jedno sa Mnom i uživa moju formu čak i bez izvršavanja akcija. U ne-dualnosti možda nema bilo kakvih akcija ali tu definitivno ima posvećenost/devocija i i to se može razumeti/shvatiti jedino putem doživljaja/iskustva/spoznaje. To ne može biti izraženo/ospoljeno rečima. Kada takva osoba, usled prethodnog upliva/uticaj izgovori bilo šta ili Me pozove tada Ja odgovaram na njegov poziv i to je isto kao da sam to Ja izgovorio.[58] Kada neko govori sebi (svome-sopstvu) ne može biti bilo kakvog govorenje i u tim okolnostima ova tišina me najbolje slavi/veliča. Stoga kada on govori pošto sam to jedino Ja koji govorim, ono što je stvoreno je tišina i ta tišina je moje veličanje/slavljenje. Na isti način šta god da on vidi svojim očima ili intelektom, samo to viđenje potiskuje u stranu objekt koji treba da bude viđen i umesto toga pokazuje formu vidioca samog (njegov bitak). Stoga kada iščezne vidljivi objekt i kada je doživljen kao vidioc sami (njegov bitkak) tada u toj jednosti ne ostaje čak ni svest o njegovom bivanju vidiocem. Stoga kada vidilac postane jedno sa mojom formom i vidi bilo šta, tada oboje i objekt koji treba videti i vidilac iščezavaju zajedno sa akcijom viđenja. Jednom kada vidilac postane jedno sa mojom formom vidljivost vidljivih objekata ne ostaje. Ovo stanje u kome je objekt viđen a isto tako ne viđen jeste moj realni vid/vizija.On doživljava ovu viziju s bilo kojim objektom i i doseže vid/pogled koji je onostran vidljivih objekata i vidioca. A pošto je on ušao u formu Sopstva nikada nije nestabilan. Budući da je u potpunosti dosegao moju formu, postao je tih. i prestaje njegovo dolaženje i odlaženje a to po sebi[59] postaje hodočašće u ne-dualnost koja jeste Mi. On se (davno) bejaše udaljio od Mene zbog svoga Ja-sam-telo osećanja i on se vratio Meni pa je stoga ovo odlaženje i dolaženje bilo njegovo hodočašće i on je postao moj hodočasnik.[60] Ako je usled naravi svoga tela on započo sa izvođenjem neke akcije to se jedino Ja susrećem s njime pod izgovorom (vezanim za) za akciju. Arđuna, u tom stanju iščeza razlika između čina i činitelja i vidići Me kroz Sopstvo, on sami (svojim sopstvom) postaje Mi. Kako bi ijedna akcija koja je učinjena nakon postajanja jedno sa Mnom mogla da bude akcija? Ako tokom vršanja akcije taj ne održava/brani egobivanja činiocem tada sve njegove akcije ne-akcije i to je znak moga obožavanja. Stoga Arđuna čak i ako je učinio neku akciju na propisani način tada to ne implicira da je učinio neku akciju, umesto toga to postaje moje superiorno obožavanje.

Na ovaj način šta god da on govori postaje moja slava, šta god da on vidi postaje moja vizija i njegov hod postaje hodočašće ka ne-dualnosti a to je Mi. Arđuna, šta god da on čini postaje moje obožavanje. Šta god da on misli postaje moja Đapa,[61] a stanje u kome je postaje moj samadi. On postaje jedno sa Mnom putem joge posvećenosti/devocije. Svojom izuzetrnom posvećenosšću/devocijom Me vidi kao vidioca u svemu što može biti viđeno. Divlje pleše sa znanjem da je vidljivi univerzum, koji je pojavno/prividno u formi polja i znalca polja a u tri stanja, budnosti, sna i spavanja, sveukupno Mi koji je vidilac. Kada se probudi on zna da sve emocije koje je video u snu nisu različite od njega (bitka njegovog). Potpuno istovetno s time on doživljava da ono što se javlja (pojavno) kao da je egzistirajuće i ne egzistirajuće sveukupno je sami (po svome bitku) saznavaoc. On zna da sam bez-rođenja, ne-stareći, neiscrpan, neuništiv, bez prošlosti i sa neograničenim blaženstvom.  Takođe zna da sam nepokretan/nepromenljiv,[62] nepodložan padu, beskonačan, neuporediv, koren (uzrok) svega, besforman a isto tako i sa formom, pokorioc vladajućih/dominantne moći a isto tako i vladara, bez početka, neuništiv, neustrašiv, podrška za a isto tako i podržani objekt. On takođe zna da sam ja majstor svega, i jesam uvek, prirodan, neprestajući, sve i u svemu i onostran svega.[63] To što je naj novjie/nedavnije i takođe naj starije,[64] sa formom ništice[65] i potpun, najveći i najtanušniji, to sve jeste Mi. To što je nedelujuće, bez parnjaka[66] i bez tuge je takođe Mi. Sve stvari su takođe u Meni i Ja sam u svim stvarima. Stoga sam Ja Superiorna Osoba. Ja sam bez reči, bez ušiju, forme ili porekla/loze. Ja sam jednoforman i nezavistan i Ja sam ultimativni Braman. Postajući[67] na taj način jedno sa Mnom on Me zna kroz svoju neuporedivu dvociju/posvećenost i takođe realizuje da je ovo znanje takođe Mi.

Nakon što je znanje bilo rastvoreno i samo saznavaoc/znalac ostane jedan koji ovo zna je takođe znalac sami (svoga-sopstva). Arđuna, on takođe realizuje da moć znanja ta koja zna ovu ne-dualnost jeste takođe Mi. Kada on zna da jedna i samo jedna Duša onostran dualnosti i ne-dualnosti bez ikakve nedoumice jeste jedino Mi i zaista je doživi tada sa svesnošću da „Ja jesam on“  rastvorivši  se u blaženstvu Sopstva stupa u moju formu. Stoga upućivanje/referenca na „on“ postaje irelevantno, i kao posledica toga i upućivanje/referenca na „Ja“ postaje neutemeljeno, i on se sliva-u-jedno u moju formu. Baš kao što kada je jedan oduzet od jedan, ostatak je nula, istovetno tome kada su biće i ne-biće oduzeti jedno od drugoga ono što ostaje je Mi. U tome stanju je besmisleno govoriti u terminima Braman, Duša, Bog, a takođe je i besmilseno reći da to ništa (ne) egzistira.Baš kao što je ne govorenje isto tako dobro kao i govorenje s punim ustima, realizacija dolazi bez svesnosti o znanju i ignorantnosti. U tome stanju realizacija realizuje realizaciju, blaženstvo uživa blaženstvo, sreća postaje srećna, dobitak rađa dobitak, bez-blistavosti postaje blistavo i iznenađenje se rastvara u iznenađenju; kontrola uma postaje tiha, odmor/počinak se opušta/relaksira, i doživljaj biva opsednut doživljajem. Ukratko, on stiče čiste plodove postajanja Mi putem praktikovanja Karmajoge ili joge akcije/delovanja.

Ja sam kruna tog cara Karmajoge i u zamenu za to on postaje dragulj znanja. Ili postaje prostranstvo nebesko nad vrhuncem oslobođenja, nad hramom Karmajoge. U ovoj svetovnoj šumi, Karmajoga je ispravan put koji nekoga vodi do grada jedinstva/unije sa Mnom. Ili s vodom znanja s posvećenosti/devocijom, tokom/težnjom Karmajoge tragaoc doseže okean blaženstva Sopstva koje je Mi, rečnim. Ja ti ovo uvek iznova govorim zbog značaja Karmajoge. Arđuna, Ja se ne mogu doseći putem biranja mesta, vremena ili supstance/suštine jer sam Ja prirodno prisutan u svemu te se stoga ne suočavaš ni sa kakvim teškoćama u dosezanju Mene. Lako mogu biti dosegnu sleđenjem Karmajoge.


[1] Kompletan teks na engleskom jeziku se može naći na ovoj adresi: http://www.hinduweb.org/home/dharma_and_philosophy/vshirvaikar/index.html

[2] obuzdavanjem svog lažnog sopstva (nefsa) što će reći sedam velikih želja (ili u hrišćanstvu smrtnih grehova)

[3] single-minded – čvrsta rešenost; no to naprosto znači da jedino o čemu razmišljaju i na šta misli i ka čemu teže jeste Bog.

[4] Duh (Spirit) je sastavljen od Ahamkara (Ega) i Manasa (um, mentalno teli i sedište uma – a sam um se smatra da je materijalan, odnosno sastavljen od pet elemenata)

[5] beings – bića, više bića

[6] može se smatrati da su živi i neživi univerzum stvoreni od Bramana (mene) samo stoga (posmatrajući sa stanovišta) da sam ja (braman) utemeljio/uspostavio/ustanovio Prakriti. Bog kaže da je on samo indirektno stvaraoc živog i ne-živog univerzuma jer je Maja uspostavljena od Boga pa je stoga on uzrok

[7] things – stvari, predmeti,

[8] lakat = 45,7 cm

[9] hrpa koja nastaje samo vanjskim gomilanjem bez unutrašnje veze, kakva se naprotiv zahteva kod organizma

[10] one’s – jednoga

[11] animate and inanimate

[12] when it manifest itself – kada ono manifestuje svoju-bit/esenciju/bitak

[13] his body has grown out of the seed of ignorance and his learning is a creeper of this ignorance –

[14] how can a person who is not acquinted with Knowledge of the Self can find its subject matter is the Soul ? – Knowledge of the Self – Sopstvovo Znanje ili Sopstvo kao Znanje

[15] univerzum itself –  univerzum sami po sebi(svojoj biti, bitku, suštini), sopstvo kao univerzum, sam bit (sopstvo) univerzuma

[16] having feet everywhere – onaj koji ima stope posvuda, njegove stope svuda sežu

[17] gune – satva, rađas, tamas

[18] đegeru – nalik našoj glavi šećera, tvrda kamenolika slatka materija

[19] Objest-to-be Known

[20] cipher (zero) – cipher – šifra, nula, zero – nula, tačka mržnjenja, najniži nivo

[21] root of the origin – koren porekla

[22] intelligence of intellect – intelektova inteligencija

[23] dull-witted

[24] Object-to-be-known – objekt-da-bude-spoznat (znan) ili objekt koji treba spoznati

[25] the one – ono jedno

[26] which causes all action to take place – koja uzrokuje da sve akcije uzmu mesto

[27] gives birth to this universe – daje rađenje ovom univerzuma, čini da ovaj univerzum bude rođen

[28] actionless – bez akcija

[29] nothing can be said about whether he is famale or e nauter; nauter – srednji, bespolan, uškopljen

[30] she keeps the uncontrollable Purush under control – pod kontrolom drži Puruša koji se ne može kontrolisati

[31] Purush is not attached to anything – Puruš nije pripojen ni uz šta

[32] the Lord of Prakriti – Prakritin Gospod (Bog)

[33] the world which has been going on since endless past

[34] tatvi

[35] even though there are piles of lives the soul inside all of them is same –

[36] ilusive

[37] wind – misli se na gasove u stomaku

[38] The Suprime Brahman which is beyond the name and form and is in the realm of vibrations (sound) is the dinal resting place of all destination including that of liberation.

[39] right from the beginning – sve od nastajanja (početka)

[40] He is very fortunate – onaj koga sreća gleda, koji je rođen pod srećnom zvezdom, kome se smilovala sreća, srećnik

[41] he looks at everythin with eyes of ewuality –

[42] in the light of the Soul – kao Duša; doslovno –  kao Duša, u svetlosti Duše, u Dušinoj svetlosti,

[43] …as when one looks at one’s face in the mirror and say it is his face – doslovno – kao kada jedno (neka jedinka) gleda u jednoga (neke jedinke) lice u ogledalu i kaže da je to njegovo lice

[44] self-iluminating, self-sufficient –

[45] ready-made nor prepared –

[46] It – to, ono, ona, on – nema ni imena ni broja niti je muško niti žensko niti srednjeg roda, potpuno neodređeno i bezlično

[47] he – on

[48] the essence of the meaning of the words –

[49] I surrender my knowledge to the knowledge of those – Svoje znanje klanjam (i predajem pred) znanjem onih

[50] it reamains as one and only one Supreme Principle – one – jedan bez drugoga, jednina, Principle – Princip, Počelo/princip

[51] do not extend their scope beyond the world and heaven

[52] Prakriti is called the Field because it gives rise to the harvest of living creatures by the seed of the union with me

[53] aware – svestan onoga vanjskog

[54] give birth to a child – daje rođenje tom (jednom) detetu

[55] eight-fold – eight – osam, fold – saviti, preklopiti, umotati, prekrstiti, zagrliti, zatvoriti, uneti, sklapati, skrstiti

[56] alone…aloneness –

[57] how can he who has not been one with Me – znači onaj ko pre ovog momenta u kome se govori, nije bio (postao) jedno sa Bramanom i još uvek i sada to jeste i nastaviće i u budućnosti da bude jedno sa Bramanom.

[58] by pevious influences utters anything or calls Me then I respond to his call and it is as if I who made those utterances –

[59] po samoj svojoj biti

[60] u prvo delu rečenice se kaže da se on u potpunosti u davnoj prošlosti totalno (i neopozivo) odvojio od Bramana (Mene) i da je ostao u tom stanju (upotrebljeno je davno svršeno vreme) a drugi deo rečenice govori da se on u nekom momentu koji prethodi momentu o kome se govori ponovo vratio Bramanu (Meni) i od tada do sada i nadalje ostaje u jednoti sa Bramanom  i posle ovog momenta, ili zauvek, mada nije eksplicitno rečeno ali se podrazumeva (upotrebljeno sadašnje prošlo vreme).

[61] vrsta kratke mantre koja se stalno ponavlja, može biti i neko božije ime

[62] immovable – nepokretan, nepromenljiv, nepopustljiv, u smislu koga niko i ništa ne može ni pokrenuti u bilo kom pogledu

[63] everything and in everything and beyond all –  everything sve (ali i sva suština, sav bitak, svo biće), all – sve, sveukupno sve

[64] that which is most recent and also oldest –

[65] form of nil and complit – formom nule i kompletan

[66] companionless – bez kompanjona/prijatelja/druga/sudruga/saputnika/pratioca/parnjaka

[67] becoming – postajanje, objašnjeno u filozofskom rečniku