Izvodi iz Bhagavat Ghite

Izvodi iz prikaza Bagavad-Gite[1]

Sabda je zvuk, koji je drevniji od bogova i čoveka, prethodi (ide pre) kreacij, i večan je i nedelji, kreativan i neopažljiv u svojoj suptilnoj formi. Zvuk je klasifikovan ovako kako sledi: Sphota, Nada, Anahata i Ahata.

Vak znači reč, zvuk, sabda; latinsko Vox dolazi iz Sanskritske Vaak.

Sphota doslovno znači rasplamsavanje (bursting – probijanje, eksplodiranje, rasprskvavanje, otvaranje) i večno je, nedeljivo, kreativno i neuočljivo (neperciptibilno)

Tantra literatur još detaljnije opisuje Sphot-u.

Sphota je proistekla iz reči Sphut što znači „rasplamsati se“ ili „otvoriti se“ poput pupoljka. Implikacije su (kao kad se pupoljak otvori) kada je reč zazvučala ili izgovorena, značenje reči je razotkriveno. Slovo ili slova sami ne prenose nikakvo značaja, sve dok ih ne povežemo sa nekim objektom ili idejom. Kada je taj objekt ili ideja spoznata (svešću), Sphota se pojavljuje (uzima mesto). Sphota, pre nego što se otvori, je u ne-razdeljenom/nediferenciranom bez delova/nepodeljenom stanju. Ona obitava uŠabda-Bramanu, Bramanu kao Zvuku. Kada se razdeli ona se deli u dva dela:  i Arta, Zvuk i Značenje. Zvuk egzistira kao Nada u  Bramanu i sila koja čini da procveta je Bindu, koji takođe obitava u  Bramanu. Nemanifestovani Zvuk = Avyakta ; Manifestovani Zvuk = Vyakta . Bindu (Svetlost svetlosti) je enzimatski i ima istu funkciju kao Bramanova Maja iz Upanišada. Braman se transformiše u Išvara sa Majom kao instrumentom ili enzimom koji čini svet vidljivim (primetnim) čulima.

Nada: ovaj zvuk je perceptibilan samo za Rišije. Nad je tok i Nada je zvuk.

Anahata znači ne-otkucani, ne-udareni, razmotani, netaknut; nov i neizbledeo; zvuk koji je proizveden drugim sredstvima/načinima osim sa lupanjem ili udaranjem dva objekta (jedan o drugi). Ona generalno znači „OM“. U ovom kontekstu ona znači da je zvuk potencijalno egzistentan, kao u mislima, pre-verbalan u svojo evoluciji i ispoljenjima. On je latentni zvuk, spreman da se razmota iz uma i nađe ispoljenje. Analogija koja se koristi da bi se čuo ne-udareni zvuk je zatvoriti oba uva i čuti zujanje. Ovde to nije odista ne-udareni zvuk, zato što krv teče po kapilarima i drugim krvnim sudovima udarajući zidove krvnih sudova stvarajući zvuk koji je opažen od slušnog aparata i interpretiran kao zujanje slušnim područjem mozga. Pa ipak to nam daje ideju o tome šta je to ne-udareni zvuk. U Jogičkoj praksi meditacije to je mistični zvuk za čije se poreklo smatra da je transcendentalan. To nije halucinacija, i koji, ako se javi, biva dočekan s dobrodošlicom Jogina. Njega takođe čuju i umirući, a njegovo poreklo je nepoznato. Za Budiste je  on „zvuk zlatnog zvona“. U Kundalini Jogi (četvrta Čakra ili plan, Anahata ili srčana Čakra), on je zvuk Subdabramana (Brman (kao) Zvuka), koji nezahteva udaranje/zveckanje dva objekta (da bi se stvorio zvuk). On je zvuka niti jezika niti glasnih žica, već duhovnoga srca. Obožavateljeva (Bakta) pažnja je fokusirana na Anahata plan srca, dok se Jogin koncentriše na Ađna Čakru ulegnuće između obrva/glabella (na čelu) i Vedantisti tragaju za Para Nadom u Hiranja Garbaiom, Zlatnim Jajetom, obrnuti (lotos) sa hiljadu-latica Sahasara Čakre na temenu. Brama (Šivin surogat ili manifestacija za(rad) kreacije) je izvorište sveg Zvuka. U Egipatskoj mitologiji, srce je centar svesti. Misli u srcu se transformišu[2] u reči na jeziku koje kada su upotrebljene od strane Ptaha postaju bogovi, ljudi, gradovi, hramovi i mesta u Egiptu. Takva je moć reči Boga Ptaha iz Memfisa. Brama je imao umom-rođene sinove po istom principu kako je Ptah imao misli  i u reči-rođena bića. Egipatski bogovi misle u svome srcu dok Brama misli u glavi. Atum, Bog Heliopolisa, kreator koegzistirao je sa Ptahom u njihovim stvaralačkim procesima. Među Egipćanima i Indusima postoji saglasnost o tome da zvuk ima sedište u srcu. Prema Indijskim verovanjima zvuk egzistira u svim Kundalini Čakrama. U srcu on egzistira kao Anahata (ne-udareni zvuk).

Ahata: znači udarac, ili lupan kao bubanj. To je udareni zvuk; njegovo poreklo je poznato. On obuhvata sve zvuke čute i ne čute od ljudi unutar decibel i frekventnog ranga životinja i ljudi. On nije sličan Nadi koju čuju samo Rišiji i Proroci.

Zvuke je božanske prirode. U kombinaciji sa Binduom (svetlošću), Nadom, Nada je besformni[3] uzrok (ovog materijalnog sveta, uključujući) personalne bogove Šivu i Šakti, iz kojih vode poreklo sve tatve i univerzumi. Ovde je personalni bog Šiva (Išvar) različit od besformnog ParaŠive, koji je ontološki i hijararhijski superioran; ovaj drugi je izvor (poreklo) Bindua i Nada-e. Da to drugačije postavimo, Išvar je potomak (sin, unuk, itd.) Boga, ParaŠive, Paramtme, Bog (Najviši i Onostaran onostranoga), muški aspekt, u Svesti, koji je opštio sa Paratpai (božanskom energijom Šive) i daje rođenje Param-u (izvanredni ili Vrhunskom Supreme). Param, u sjedinjenju sa Parai (Energija)  daje rođenje Nadi (Zvuku) koje se sjedinjuje sa Bindu-om (Svetlošću), Šivom i Šakti. Šiva, Šakti, Nada i Bindu formiraju Kvadpleks ili Tetralogiju, temelj (bazu) na kojoj su sazidane sve konstrukcije Saiva Sidanta-e. Sa Đnan i Kija Šaktijima (ekvivalent sa Satva i Rađas), Gospod je Zvuk (Nada) po sebi. Zvuk evoluira od suptilne do grube forme. Gospod ulazi u Muladara plan kao Paranada, naj suptilnija forma zvuka. Kao zvuk se uzdiže kroz druge planove i poprime sve više atributa, i završava u Vaikhari (govoru), grubi zvuk koji se sastoji od Varna-e (slova alfabeta), slog, slovo, visina tona, Matra-e (ritma) i Svara (akcent). Artikulisanje (izgovaranje) Vaikari je najgrublje ispoljenje Božanske Zvučne Energije. Gospod se materijalizovao prvo kao Para Vani (Primalni Suptilni Zvuk) u Muladara Čakri, materijalizuje sebe kao Pasyanti u Manipura Čakri na nivou pupka, razotkriva sebe kao neispoljeni Madhyama zvuk u Anahata Čakri na nivou srca i napokon kao Vaikhari govor u grlu. Para zvuk egzistira u telu Išvara; Pasyanti i Madhyama egzistiraju u telu điva; Vaikhari je krajnji rezultat razdeljenog/diferenciranog. zvuka.

Prmalni (Praiskonski, originalni) Zvuk je naj suptilniji i kako on descendira iz Paranade, on poprima grubu formu naposletku što rezultira u govoru. Kundalini Zvuk je klasifikovan ovako:

Para Nada (Vani): (Transendentalni Zvuk). Sedište Primalnog Zvuka je Muladara plan Kundalinija. Ona je nediferencirani (ne-razlikama-podeljeni) zvuk, iako je on izvor suštinskih ideja ili klica misli. On nije unutar dosega obične svesti. Nada Jogini tvrde da je Para Nada zvuk najviše frekvencije, tako visok da on ne pokreće niti proizvodi vibracije; no on je ipak zvuk.

Nada Jogini i veruju da je univerzum proistekao iz Zvuka.  (zvuk) Braman ili Nada Braman je uzrok univerzuma. Sve glavne i neke manje poznate religije proglašavaju Zvuk kao to odakle potiče univerzuma. Nada je majka (začetnik) pet suptilnih elemenata, pet grubih elemenata, pet pokretačkih (motornih) organa, pet senzornih organa, četiri karanas-a, tri gune i drugih.

Vatra egzistira/postoji u drvetu kao latentna toplina i vatra, i to je (latentna) Para Vani; trenje drveta (kada se brzo trljaju dva komada drveta jedno o drugo) manifestuje varnicu i to je (vizualna) Pasyanti; mali plamen je Madhyama; i veliki plamen je Vaikhari. Vetar (vazduh) je medijator (posrednik)  i podstrekač varnice i vatre kao što je on takođe medijator i Zvuka; (medijator) Gospod služi istoj svrsi u zvuku i govoru. Para Vani, Pasyanti i Madhyama su suptilni zvuci, koji ostaju duboki i nedokučivi/neshvatljivi, dok je Vikhari grubi zvuk, koji može da bude kvantifikovan (i kvalifikovan). Vaikhari započinje kao Pranava (OM) i poprima karakter i karakteristike kako bi postao Vedas (izgovorena i napisana reč). Para obitava u dahu ili Prani, Pasyanti u Umu, Madhayama u Indiyas-ima (delovi i organi tela), i Vaikhari u glasnim žicama.

Paranada je Vrhunska Zvučna Energija; ona je transcendentalna. Ona se pokazuje kao izdanak (mladica) u Para Vani, dva lista u Pasyanti, pupoljak u Madhyama, procvertava u Vaikhari ili Vak-u. Rascvetalost izgleda predivno ali Vaikhari je najniži od zvukova; Para je najviši od zvukova, zato što je to ono odakle klice ideja vode poreklo (originate).

Para Zvuk ili transcendentalni Zvuk (Nada Tattva) proističe (originira) iz Šiva Tattve, Prva od Subda Tattvi i ostaje tu u naj suptilnijem stanju. Para Zvuk (Para Sabda) ostaje nemanifestovan u Kundali Šakti prema Tantrasima. On je Tamasički zvuk u Muladari. Pasyanti ili vizualni zvuk proističe (originira) iz Šakti Tatve (Kundali Šakti), drugi od Subda Tatvi. Pošto je Pasyanti Zvuk vizualni, Šakti Tatva je takođe znana kao Bindu Tatva, Bindu za Svetlost. Kreacija je Zvučna i Svetlosna Predstava (Šou) i stoga, Nada i Bindu su dve strane istog novčića. Ali je Nada prepoznata kao izvor (origin – odakle potiče) Bindua. Dok je novčić kovan, Nada je prvi-pečat na novčiću a Bindu je drugi pečat (žig).

Pedeset slova Sanskritskog alfabeta formiraju venac glave  Mahakali. Ona je kauzalni izvor/poreklo Sabda ili zvuka ili govora; i ona ih apsorbuje opet nazad u sebe pri Maha Pralaji. Sabda Braman ili Zvučni Braman je manifestovani Braman zvuka u svim stvorenjima koja dišu. Sabda nalazi ispoljenje u različitim stvorenjima saglasno sa nivoom sofisticiranosti Zvučne Svesti Sabda Bramana u svakoj vrsti. Kada se kreacija dogodi/uzme mesto, kaže se da se dogodila/uzela mesto Viparita Maithuna (reversno polno opštenje) Mahakali i Mahakala (Šiva i Šakti), i Bindu ili seme je stavljeno/uloženo u Prakriti što je rezultiralo u rođenju Kundali Boginje u prirodi i formiraju slova (Aksara). Kundalini poprima tri gune jednu za drugom, Sattva prva, Radžas sledeća i Tamas poslednja. Da to nije zarad ovih guna, Iccha, Jnana i Kriya Šaktiji ne bi bili sadržani/imenetni u boginji. Kada Sattva (dobrota i vrlina) uđe u nju, ona je nazvana Ćit-Šakti; stanje/kondicija rezultira u Paramaka-avasthi (Izuzetno prebivalište ili kuća). Kada Sattva i Radžas (kretanje i strast) uđu u nju, ona je nazvana Dhvani (Zvuk); stanje/kondicij je nazvano Akšara-avastha (zvuk-ova kuća). Kada Sattva, Radžas i Tamas uđu u nju, ona je nazvana Nada (zvuk); stanje/kondicij je Avyaktha- avastha, nemanifestovano boravište. Kada je Sattva (Jnana) dominantna, ona je upola Mesec (Ardhendu). Kada Tamas obiluje Nada-om, ona je ometač (Nirodika). Kada su oboje i Sattva i Radžas jednaki, (Jnana i Iccha šaktiji, mudrost i volja), ona je Bindu. Kada Tamas uđe u nju, Gospod Boginja (Šakti) pojavljuje se spremna da stvori (Kriya šakti). Na ljudskom nivou, Jnana, Ichha i Kriya (mudrost, volja i akcija) poređane su tim redom; sa Išvarom, to je Ichha, Jnana i Kriya, poređane tim redom. Velika Volja (Iccha Šakti) izvire iz Išvara; Gospod zna (Jnana Šakti) šta on želi da kreira; on deluje na to (Kriyu). U čoveku, starije znanje preduslovljuje volju da deluje. Jnana šakti je ono suštinskou Šiva šakti.

Znanje je znati Bramana kao Blaženstvo.

Mi smo delimično Sat i delimično Asat (Sat – Biće, Egzistencija, Asat – Ne-Biće, Ne-Egzistencija, nesvesna materija, neosećajna materija, opažajni organi).

Ovo su pet pokrivača/plašta u telu ili polju: hrana, životni (vitalni) vazduh (dah), um, Viđnana i blaženstvo. Blaženstvo ili Anandamaya koša ili kauzalno/uzročno telo je najunutarnjiji sloj, i spoznavanje blaženstva kao svoje forme je znanje. I pored toga što Sopstvo nije manifestovani objekt, njegovo prisustvo je očigledno u svim doživljajima tela. Razlika između individualnog sopstva i Višeg Sopstva je ta da je ovo drugo slobodno od ograničenja i stanja bića (sa individualnim sopstvom).

Sopstvo, povezano/asocirano sa telom, čulima i umom,  je uživaoc. Uživoac je različit od Saznavaoca: prvi je čulima-utemeljen i sa prakriti-okovan/obvezan, dok je drugi uglavnom Bramanom-okovan/obvezan i kušao je nektar znanja o Bramanu. Ovaj saznavalac je takođe telom-okovan, pa ipak nije od tela, i njegovo sopstvo je sve-sveprožimajuće i doživljava Blaženstvo posredstvom Bramana. Ovo uranjanje ili apsorpcija nižeg sopstva u Više Sopstvo se može uporedidi sa sipanjem vode u vodu, gija u gi i mleka u mleko. To je jednota/unija sa Bramanom. U ovom stanju jednote, jogin sagoreva okove i mostove između prakriti (prirode) i sopstva vatrom znanja o Bramanu. Saznavalac, gde god i kako god da on umre, sjedinjuje se sa Bramanom kao što se eter ili prostor u ćupu kada se ćup slomi stapa/sliva-u-jedno sa sve-prožimajućim eterom ili prostorom. Puruša je ultimativni Uživaoc i Znalac svih polja, zato što je On unutrašnji kontroler univerzuma i bića.

Sopstvo, Duša i Više Sopstvo su ekvivalenti; niže sopstvo, „sopstvo“, duša i individualno sopstvo su ekvivalenti.

On je Znalac i Svedok u telima bogova i ljudi. Njegova ksetra ili polje je univerzum i sva bića. On je takođe Duša bogova i Čoveka.

On okiva sva bića od najviših do najnižih: Sva bića su nanizana zajedno poput cveća na nit; čovek je biser ili pupoljak na niti svesnog Višeg Sopstva; stoga, to Sopstvo ili ta nit jeste Unutarnji Kontroler. On je zemlja, i jeste u zemlji, ali to zemlja ne zna. On je unutarnji kontroler: On je sve-sveprožimajući u oboma i u osetnom/osećajnomi u ne-osetnom/ne-osećajnom.

Ceo svet je nastao iz Neprolaznog Bramana. Braman je Svoje-Sopstvo delegirao da postane Išvar, personalni Bog, i u toj transformaciji, On je postao Mayin i ispoljava Svoje maja-vičke moći. Prakriti koju projektuje je maja po sebi; ovde, je Maja oboje i moć Mayin-a i projektovana Prakriti. Maja je oboje i uzrok i posledica; vi znata uzrok kada ugledate posledica, i Mayin (Išvar) poseduje oboje. Maja je Šakti/moć, koju Šiva koristi da bi kreirao univerzum.

Svest je ono sa čime čovek čuje, vidi, govori, razlikuje različite ukuse. Braman je svest prisutna u bogovima, ljudima, konjima, kravama.

Pet velikih elemenata su zemlja, voda, vatra, vazduh i etar. Ahankara je ego, Buddhi je intelekt i Avyaktam je ne-manifestovano. Pet čula viđenje, slušanje, mirisanje, kušanje i dodirivanje (čulo dodira) služe se očima, ušima, nosem, jezikom i kožom. Ovo su senzorni Jnanendriyas-i. „Etar“ ili uživaoc čula je bhoktar. Čulni organi su različiti od čula, a pet objekata čula su motoričke funkcije. govor, hvatanje, promena mesta, izlučivanje i razmnožavanje a koji se služe sa (Kermandriyanima) glasne žice, ruke, stopala i genitalije. Činilac ovoga je kartar. Sada mi imamo pet senzornih funkcija i pet motoričkih funkcija sa korespondirajućim organima. Dodajte tome manas (um), ahankara (ego) i buddhi (intelekt). Manas (um) ima dvojnu funkciju, oboje i senzronu i motornu (pokretačku). Ako um ne obrati pažnju, senzorna i motorička funkcije respektivnih (svaka od svojeg) Indriyas-a (organa) se ne pojavljuju.Vi gledate ali ne vidite kada vaš um nije funkcionalan. Sa čulne strane, um opaža, procenjuje, i (pred)određuje čulne (senzorne) inpute kao što su viđenje, slušanje, miris, ukus i dodir. Sa motoričke strane, akcije su inicirane, nakon što senzorni inputi budu podvrgnuti proceni uma i buddhi-ja (intelekta).

Tanmantras-i poimence zvuk, dodir, boja, ukus i miris su suptilni, rudimentarni ne-specifične čestice iz kojih grubi redom elementi evoluiraju, poimence akaša, vazduh, vatra, voda i zemlja. Imaju dve podele u grubim (velikim) elementima (Mahabhutas – veliki grubi elementi): Amurtta i Murtta, bez-formni i u-formljeni. Akaša i vazduh su bez-formni elementi, dok su vatra, voda i vazduh u-formljeni.

Tanmantras-i su ne-specifični u smislu da im nedostaju kvaliteti (prema Samkja filozofiji) kao što su Sattva, Rađas i Tamas ili mirnoća, uzburkanost i obmana. Kada se odigra transformacija od suptilnog do grubog, grubi elementi poprimaju kvalitete. Ovi grubi elementi su pak odgovorni za produkte koji nakon toga usleđuju kao što su slušanje, taktilna čula, viđenje, ukus i miris a koji su kolektivno nazvani senzorne (čulne) funkcije. Ovi poslednji su u korespondenciji/odnosu sa spoljašnjim/perifernim organima da bi primili respektivne senzacije, poimence uši, koža, oči, jezik i nos, a koji opet imaju svoje sopstvene centre u mozgu.

Tanmatras –suptilni elementi Zvuk Dodir Boja Ukus Miris
Grubi Elementi Akaša (Etar) Vazduh Vatra Voda Zemlja
Periferni senzorni prijemnici Uši Koža Oči Jezik Nos
Senzacije Slušanje Taktilni osećaji Viđenje Ukus Miris
Centri u mozgu Slušni centar Senzorni kortex (moždana kora) Vizualni korteks Gustatorni centar Olfaktorni centar

Tanmantras-i imaju posebna imena:  Tanmatra (zvuk), Sparsa Tanmatra (dodir), Rupa Tanmatra (boja i forma), Rasa Tanmatra (ukus), i Gandha Tanmatra (miris).

Etar dolazi od elementarnog zvuka. Zvuk je primalni/praiskonski. OM je primalni/praiskonski. Akaš je etar, parna supstanca. Eter se opaža/percipira kao zvuk.

Vazduh dolazi iz elementarnog zvuka i dodira, i primarno je opažan/percipiran kao dodir.

Vatra dolazi od elementarnog zvuka, dodira, i boje i percipirana/opažana je primarno kao boja i forma ili oblik.

Voda dolazi od elementarnog zvuka, dodira, boje i ukusa i percipirana/opažana je primarno kao ukus.

Zemlja dolazi od elementarnog zvuka, dodira, ukusa i boje i mirisa i primarno je percipirana/opažana) kao miris.

Svaki grubi elemenat, kao što vidite, postaje smesa kada je kombinovan sa drugim elementima.

Grubi elementi, grubo telo i njihova povezanost:

Kako etar, vazduh, vatra, voda i zemlja stiču masu (transformacionalna promena Etera u grube supstance) i postaje progresivno grublji, oni poprimaju progresivno više kvaliteta. Eter ima pet formi ili kretanja. Eter se pokreće posvuda bez ometanja i stvara mogućnost ostalim silama da deluju u njegovom domenu. Kada se odigra kretanje u prostoru, rođen je Vayu (vazduh) i budući da je teži od etera, on širi/propagira zvuk. Kada se kretanje i ekspanzij odigraju nagore, on postaje vatra i biva viđen i osećen. Kada se kretanje odigra nadole podstičući kontrakciju/padavine ona postaje voda koja biva viđena, dodirnuta i okušana u prostoru. Kada se dešavaju opstrukcije u kretanju, kohezija, slepljivanje (aglutinacija) i skupljanje (agregacija) što dovodi do izranjanja zemlje u prostoru koja biva viđena, dodirnuta, okušana i omirisana. Ovo su pet formi materije: eterička (sarva vyapi, sve-prožimajuća; Nirupa, besformna), vazdušna (Vayava), vatrena (Prakaša i Tapa), fluidna (Tarala i Calansila) i čvrsta (Ghana, Drdha, Samghata i Kaathinya – gustina, očvršćenost, spojenost, tvrdoća). Kada se primordijalni oblak kondenzovao, oni su postali materija, zvezde, planete koje mi vidimo, tako to kaže moderna nauka.

Prema Samkji, oko je samo periferni organ i vizualni korteks (moždana kora) mozga je organ viđenja; isto pravilo se primenjuje i na slušanje, mirisanje, kušanje i dodirivanje. Senzorni inputi svih perifernih mesta su prosleđeni u svoje respektivne/odgovarajuće moždane centre i prezentovani su manas-u ili umu. Satvički, Radžastički i Tamasički Ahankara (ego) obrađuje informacije, i buddhi (intelekt) prenosi te produkte Purušu. Puruša je kralj i daje naređenja buddhi-ju (intelektu), koji nadalje naređuje umu da aktivira motorički odgovor: Um instruira motoričke organe da izvrše naređenja. Instinktivni Manas (um), ahankara (ego) i buddhi (intelekt) formiraju jedinicu znanu kao Ćita (Znanje) ili antakarana (unutarnji organ). Ahankara (ego) u svoje tri boje je uobražena i Radžastička, obmanuta/zavedena i Tamasička ili Satvička ili čestita (puna vrlina/časna). Satva, Rađas i Tamas takođe boje i buddhi (intelekt), a njegovo odgovor je u saglasnosti sa dominancijom jedne od ove tri gune.

Satva, Rađas i Tamas gune (atributi) vladaju svetom, sa oba, kako osetnim tako i neosetnim. Transcendentalni Gopsod, Višnu je onostran ove tri gune (atributa). Gospdova Yogamaya, barijera između Gospoda i materijalnog sveta, je vanjska energija, iz koje Mahatatva (Velika-esencija (realna priroda)) i Ego proishode.

Ego dovodi do izranjanja prvih pet elemenata: nebo (engl.“sky“) ili etar (njegova suptilna forma je zvuk), vazduh, vatra, voda i zemlja. Senzualno opažanje (percepcija) započinje sa zvukom, kasnije se nastavlja sa slušanjem, dodirom, viđenjem, ukusom i mirisom. Objekti koji proizvode ove senzorna (čulna) opažanja/percepcije, poimence, nebo, vazduh, vatra, voda i zemlja su se takođe uporedo razvili/evoluirali. Senzorni organi koji percipiraju/opažaju ove osete/senzacije izviru iz pet elemenata.

Imaju tri stanja svesti ili svesnosti: Svesno, Pred-svesno i Ne-svesno jedno ispod drugoga. (Mnogo dalje od Supersvesti). Svesno stanje je opšta svesnost i razmišljanje (misli) i ostaje na površini. Pred-svesno stanje je ispod površine i ono je skladište informacija kojih se možemo prisetiti kao informacija u nekom trenutku, kao što je ime neke osobe. Ispod toga, ne-svesno stanje je skladište požude, sprečenih, potisnutih, preverbalnih, detinjastih misli, ideja ili doživljaja, i mogućih sećanja iz prethodnih života.  Sav Id, i dobart deo ega i superega su ne-svesni ili pod nivoom vode ili ispod svesnog nivoa i to je razlog zašto se neke od naših reakcija na situacije automatske i neobjašnjive, osim ako ne uložimo svesni napor  da na njih reagujemo na svesni način. Id igra svoju ulogu u san spavajućim doživljajima. Počelo/princip zadovoljstva je modifikovan u saglasnosti sa počelom realnosti, superegom, i ego idealom.

S druge strane, svest je vođena razumom i manje je instiktivna. Greške se ovde češće mogu videti nego kod onih sa instiktivnim znanjem. To je više stanje um, viđeno samo kod ljudskih bića. Jogini poseduju još više stanje svesti znano kao supersvest. Ono je prosvećeno i onostran ranga običnog čoveka: Neko treba da ide onostran razuma, i onostran svesti, jer je to znanje onostran slušanja, onostran onoga što je čuto, i onostran misli; to je razotkrivena mudrost. Sa ovom supersvešću, čovek postaje božanski i slobodan; on stiče besmrtnost i njegova ograničenja su slomljena. Instinkt izrasta u razum i razum odrasta/sazreva u Supersvest ili Samadi jogina.

Ahankara (ego) ima automatski nepromišljeni refleksni odgovor na vanjski stimulans i manas (um) je instiktivan i nije intuitivan niti pronicljiv (ovde manas, um nije isti kakvim ga zapadnjaci opažaju), već je materija, kojoj nedostaje misleća sposobnost sve dok nije spojen sa buddhi-jem (intelektom) i Purušom. (To je nalik čipu koji nije priljučen na struju.) Pre nego što manas (um) deluje na osnovu ovih vanjskih stimulansa, oni prolaze kroz ego faktor ja-stva, buddhi (intelekt) koristi svoje satvičke filtere i potom od manas-a (uma) dolazi akcija. Kao što ste videli manas (um), ahankara (ego) i buddhi (intelekt) formiraju uniju: Ćita (Znanje), komandni i kontrloli centar tela ili antahkarana (unutarnji orgna). Buddhi (intelekt) je modulator odgovora i stoga je moderator (posrednik) i preuzima Satvu, Tamas i Radžas od Prakriti. Jogini se oslobađaju Tamasa i Radžasa. Jednom kada Tamas nestane, tama je rasterana i buddhi (intelekt) postaje jasan i prozračan kao voda; potom sa otpadanjem Radžasa, nespokojstvo je otišlo i mirnoća preovladava. Sa jasnoćom i staloženošću, i sa uklonjenom tmurnoćom/uprljanošću, buddhi (intelekt) pokazuje u svome refleksivnom ogledalu purušu u svome sopstvo-svetlosnom (samo-luminiscentnom) stanju, ostajući po strani od prakritinih (materije) sagorevanja i prinuda.

Individualna doša je agent Višeg Sopstva ili Atmana. Individualna duša nije samo agent veš takođe i činitelj. Pošto je manja duša činitelj, ona je takođe uživaoc i stoga doživljava zadovoljstvo i bol. Pošto je manja duša agent Više Duše ili Vrhunskoga, agent je pod kontrolom Više Duše, koja je odgovorna za akcije agenta. Stoga je Viša Duša takođe Uživalac i Doživljavaoc ali sa razlikama. Doživljaj činitelja, agenta i uživaoca ne afektuju NJEGA. Prakriti je zastupništvo. Prakriti obezbeđuje sve produkte agentu (da vodi svoj posao ili) za činjenje i doživljavanje. Produkti kojima je prakriti opskrbila individualnu dušu su: telo, buddhi (intelekt), ahankara (ego), manas (um) i Indriya-si (čula). Prakriti je takođe i instrument Vlasnika (Posednik) Prakriti, koje je Vrhovno Sopstvo. Prakriti je agencija (zastupništvo) i može se uporediti sa komercijalnom franšizom (ovlašćenjem) Nosioc franšize, to jest individualna duša, u uvom slučaju uzima sve dobitke i gubitke. Vrhovno Sopstvo je Karta (Kreator-Agent), zato što je On Inteligencija i Posednik Prakriti. To što stavlja Prakriti u kretanje je Realni Agent. Produkti Prakriti, koje je Vrhovno, snabdelo svime za vođenje franšize ili agencije, postaju instrumenti (buddhi (intelekt), manas (um), ahankara (ego), čula, itd.) individualne duše. Individualna duša je činitelj, uživatelj i agent, zato što je „od njega zatraženo da sa sobom nosi svoj instrument, dok luta i kreće se posvuda u sopstvenom telu“. Jednom kada je agent lišen svog instrumenta, poimence buddhi-ja (intrelkta) itd., on više nije agent. Njegova agencija je ukinuta. Njegovo telo i instrumenti se vraćaju nazad u Prakriti (meteriju). Vrhovno ima kontrolu nad agentom. Oslobođena duša je ili reciklirana u drugom telu ili nalazi svoj put do oslobođenja, u zavisnosti od njene karme.

U svim doživljajima, Gospod je Primarni doživljavaoc a mi smo sekundarni uživaoci ili doživljavaoci. Krišna kaže, „U živom, Ja sam kretanje, govor, odbacivanje, prihvatanje, uživanje, dodir i vid, ukus/okus, slušanje i miris. Ja sam moć uz pomoć koje čula uživaju objekte ovoga sveta“.

Sva bića su dragocena ali ne zarad bivstva (bića) već zbog SOPSTVA (Gospda unutar njih) je zato što su sva bića Božija stvorenja. Svi oni izrastaju iz Njega i sležu se u Njega.

Sve-proživajući Etar je primalni/praiskonski uzrok neprolazne zadržane (čije je širenje sprečeno) supstance, eter evoluira, preobražava se, transformiše se, modifikuje se i projektuje se pod uticajem Prana, i u ovom slučaju, Rta je prana. Tokom rastvaranja ili pralaje, manifestovani univerzum se povlači u eter. Ovaj šaroliki univerzum se odigrava od etera do etera. Fraze „Od prašine do prašine“ i „od Svitanja do Svitanja“ ne objašnjava na odgovarajući način Vedski koncept etera.

Mi smo duh i materija, koji su reciklirani u skladu sa vrednostima i manama karmičkog bremena. To je Samsara, rođenje i ponovno rođenje (rađanje i preporađanje). Samkja vilozofijea dualizma: Kapila je bio osnivač i propagator Samkja filozofije. Njena osnova nije u Vedama; ona se bavi sa dva suprotstavljena stožerna počela/principi koji su stavljeni jedan uz drugi: Prakriti i Puruša. U Samkji, Prakriti ne kontaminira Purušu ali Puruša osvetljava Prakriti. Produkti Prakriti su Mahat (Intelekt), Ego i čula. Puruša je ta koja osvetljava ove produkte Prakriti. Ramakrišna Paramahamsa je ovu tezu ilustrovao govoreći da je ljudsko telo nalik posudi a um, intelekt i čula su nalik vodi, pirinču i krompiru. Kada lonac vri sadržina postaje vrela, ali izvor ove topline je vatra. slično tome, moć Bramana uzrokuje da um, intelekt i čula takođe funkcionišu. Kada ta moć prestane da deluje, svi prestaju da funkcionišu/rade.

Puruša je Svest i Vrhunska Nenadmašna (Neuporediva) Inteligencija, i Prakriti (Pra (pre) kriti (kreacija/stvaranje)) je materija, nesvesna, ne-diskriminativna, ne-osećajna. Ako PRAKRITI zvuči slično sa RAĐATI (POTOMSTO) (eng. „PROCREATE“), ona jeto isto tako i po značenju. Prakriti ukazuje na nužnost da se produkuje, a kao Prasavam (akcija ili proces rađanja potomstva) u predstojećoj budućnosti će da rodi bebu. To je istovetno sa PROCREATIX u Latinskom jeziku.

Materija ima sledeće kvalitete:

  1. ne-svesni elementi.
  2. bilo šta što ometa svest i njeno delovanje.
  3. bilo šta što ometa sticanje pravog znanja.
  4. bilo šta što dovodi do lažnog, nekompletnog i parcijalnog znanja.
  5. čula koja nemaju suštinsku svest i sveznanje.
  6. um koji ne prezentuje znanje o stvarima onakvim kakve one istinski jesu.
  7. svi fiziološki i psihološki procesi.
  8. svi organi.
  9. Prostor, Vreme.
  10. Apara vidya, ne vrhunsko znanje koje je suprotstavljeno sa Para Vidya.

Aparavidja pokriva područje umetnosti i nauke.

Andakoša, kosmičko jaje, reprezentuje materiju. Kosmičko jaje ima sedam slojeva: voda, vatra, Hara, eter, ahankara (ego), Mahat (Intelekt), i gune. Višnu prožima jaje kao Vairađa i čini ga životnim i produktivnim. Individualna duša dolazi/emanira  iz Gospodove Para Prakriti (Vrhovne Prirode), dok univerzum dolazi iz njegove Apar Prakriti (Inferiorna (ne vrhovne) Prirode). Kosmičko jaje je Apara (Inferiorna), dok Vairađa jeste Para (Vrhovna/Izvrsna). Apara Prakriti (inferiorna priroda) sastoji se od elemenata, od uma, ega i intelekta. Kako je Gopsod vlasnik (posednik) Para i Apara, On je Muškarac (Puruša) i sva stvorena bića su žene (Striyah).

Ništa novo ne može da dođe van u ovaj svet a što ne egzistira u Aparaprakriti u svojoj potencijalnoj formi. Takođe iz Prakriti evoluiraju (razvijaju se), Ćita koja se sastoji od Mahata („Velikog Počela/principa“ – Intelekta), buddhi-ja (intelekta), ahankara (ego) i manas (um). Mahat ima jedinstveni kvalitet da se podvrgava transformaciji u ovome univerzumu kada potpadne pod vidno polje Gospoda, (uticaja) Vremena, i tri gune, prema Bhagavatamu.

Mahat je Veliko počelo/princip i rezultira u budiju (intelektu), iz koga se razvija ahankara (ego), Ja-stvo ili individualnost. Mahat i budi su kosmički i individualni pandani intelekta. Šesnest entiteta kao što su manas-ovih (instiktivni um) pet sposobnosti za akciju, pet čulnih sposobnosti i pet tanmatrasa poimence zvuk, dodir, boja, ukus i miris svi izviru iz ahankara (ega). Ova višestruko-potencijalna Prakriti (priroda) rezultira u gunama – Satva, Rađas i Tamas. Ova tri konstituenta guna su nerazdvojiva i formiraju kompleks – Satva-Rađas-Tamas kompleks, koji je inertan kada je u ravnoteži (ekvilibrijumu). u osobi ili entitetu je dominantan samo jedan od tri konstituenta (sastavna dela). Satva je znanje, intelekt, svetlost i uravnotežene emocije; Rađas je motor (koji stoji) iza/s-one-strane Satve i Tamasa; Tamas je tama, pasivnost, negativnost. Bez Rađasa, Satva i Tamas su inertni; dominacija Rađasa prirodno je da znači pojačavanje emocija. Ove tri gune, kompleksno ili kao-struk-konopca uslovljavaju materijalni svet, i jedan i drugi, i živi i neživi; snaga iza (s-onu-stranu) ovoga kompleksa ili strune jeste egzaltirajući Puruša, koji uzburkava ove strune ili gune i uzrokuje disbalans te nakon toga uzrokuje raznolikost  i polimorfizam (kvalitet ili stanje egizistiranja ili poprimanja različitih formi). Bagavatam tvrdi da je Bog stvorio prvi produkt Mahat (Intelekt) prouzrokujući poremećaj (uzburkanost u ravnoteži/ekvilibrijumu) guna.

Ahankara (ego), drugi produkt, je zavistan od Satve, Rađasa i Tamas: Satvička ahankara je ishodište[4] uma i vladajućih božanstava čula; Rađastička ahankara (um) je ishodište senzornih i motoričkih organa; Tamasička ahankara je ishodište suptilnih elementi kao što su zvuk, dodir, boja i vid, ukus i miris.

Saiva Sidantisti kažu, duša je uvek-budni znajući entitet uprobuđenosti, dubokom snu i san snu (san spavnje). Čulni (senzorni) organi primaju svoje respektivne stimuluse (oči opažaju boju i formu, uši primaju zvuk) i prenose ih do Antakarana, unutarnjeg organa koji se sastoji od Manas, Buddhi, Ahamkara (Ego) i Ćita (Ćita – Znanje, pokriva manas ahamkara (ego) i buddhi: um, ego i moć razboritosti ili prosuđivanja). Percepcija primljena spoljašnjim organima doseže dušu, kao što se i talasi dokotrljaju do obale.

Suptilni elementi nastavljaju da se formiraju na postepeni nači, počinjući od zvuka koji je ishodište etera. Elementi kombinovani pod enzimatičkim delovanje Vremena, Maje, Điva i sa (letimičnim) pogledom Gospoda. Eter, tretiran sa ovim enzimima, postaje dodir, koji se transformiše u vazduh; vazduh i eter su kombinovani u prisustvu enzima da bi postali boja; iz boje se razvija (evoluira) vatra; vatra i vazduh su kombinovani da bi proizveli vodu, čiji specijalni kvalitet je ukus; voda i vatra su kombinovani da bi formirali zemlju, čiji specijalni kvalitet je miris.

Elementi počevši od Etera idu nadalje u svojim kombinacijama i permutacijama sekvencijalno i progresivno skupljaju kvlaitete od prethodnih elemenata i ispoljavaju svoje specijalne kvalitete.

Element(i) Rezultirajući Produkti Kumulativni i Specijalni kvaliteti
Zvuk Eter (sve-sveprožimajući, jedan kvalitet) Zvuk
Eter Vazduh (dva kvaliteta) Zvuk i Dodir
Vazduh i Etar Vatra (tri kvaliteta) Zvuk, Dodir, i boja/forma
Vazduh i Vatra Voda (četiri kvaliteta) Zvuk, Dodir, Boja i Ukus
Voda i Vatra Zemlja (pet kvaliteta) Zvuk, Dodir, Boja, ukus i miris

Kao što sam ranije rekao, elementima su potrebna četiri faktora za transformaciju i oni su Vreme, Maja, Điva i (letimični) pogled Gospoda; vreme dočarava promenu; Maja je iluzija plus ometanja; Điva je životna sila; naj kritičniji i odlučujući faktor u kombinaciji, permutaciji i transformaciji je (letimični) pogled Gospoda. Maja je uzrok univerzuma, koja, u svojoj ženskoj formi, izvlači svoju energiju i podršku od Gospoda. Avyakta (Nemanifestovano) jeste otac Maje.

Prema Saiva Sidanti, Šakti je majka Maje, Prostor, vazduh, vatra, voda i zemlja su od Maje bili rođeni jedno za drugim. Iz Maje su došli suptilni elementi Tanmantras-i, iz kojih su bili rođeni grubi elementi; stoga Maja jeste Majka Univerzuma i bića.

Nakon postizanju Nirvikalp Samadija, Ramakrišna Paramhansa vidi Maju kao Braman u njenom dvojnom aspektu: Avidjamaya i Vidyamaya. (Avidja= ignorantnost; Vidya = mudrost, znanje duhovno/Boga) Avidjamaya u terminima Kundalini Čakri je življenje u karlici i abdomenu – u Muladara, Svadistana i Manipura Čakrama nižeg reda; ona je življenje života životinjskih strasti, Kama, Kroda, Iobba, Raga i Dvesha (pohota, bes, pohlepa, strast i mržnja). Svako bi trebalo da transcendira niže čakre i ascendira (uzdigne se) do viših čakri. Avidjamaya drži čoveka u samsari, ciklusima rađanja i umiranja. Vidyamaya reprezentuje više centre i svesto o Anahata, Višuda, Ađna i Sahasara Čakri ili stanicama života. Kada je Avidjamaya  jednom pobeđena sa Vidyamayom, ciklus rađanja i umiranja je poništen i ta osoba ulazi u stanje Mayatita, kraj i sloboda od Maje. Maja je moć Kali koja transcendira oba tipa Maje. Ona sija daleko iznad oblaka Maje, pod čijim činima i senkom čovek živi.

Materija se sastoji od četiri (individualna) kumulativna stadijuma 1: Materija (Anna) 2: Život (Prana) 3: Um (Manas) 4: Inteligencija (Jnana). Blaženstvo (Ananda) je duhovni sastojak. Ovo su Koše – plaštovi. Četiri plašta, sloj na sloju Sopstva. Sopstvo ostaje samo kada koše otpadnu; Sopstvo je Kralj i voli svoju nagotu lišenu ovih lepljivih slojeva ili Koša. Sopstvo je sopstvom-podržavajuće[5] i Sopstvo je Blaženstvo. Sopstvo je svetlost Purušine svesti sa kojom postajemo opažanje neosećajne[6] Prakriti (prirode) i njenih guna (modova). AanandaMaja koša ili Telo Blaženstva ili Čista Svest ili Apsolut jeste Sopstvo svojim-bitkom[7], i ono je hroničar i skladište/riznica karme ovog i prošlih života. Sopstvo je sudrug đivatmin – individualno sopstvo i Veće Sopstvo u duhovnom srcu su poput dve ptice na drvetu. Sopstvo svojim-bitkom je blaženstvo, ali čoveku je neophodna realizacija da bi našao svetlost koja je blaženstvo. Čovek ima četiri kumulativne odlike/karakteristike ali ako se ne trudi on ne doseže svoj urođeni/inherentni potencijal koji je blaženstvo, prosvetljena Svest, Stadijum jedan je neživo, i kumulativno stanje svih pet elemenata je blaženstvo. Kao što vidite, materija postaje finija od jednog stadijuma do drugoga. Ovde imamo ilustraciju evolucije kroz koju prolazi niža Prakriti. Kada čovek teži za, i stekne savršenstvo, prima Anandu (Blaženstvo); Bog prema vedama je Sat-Čit-Ananda –Satčidananda – Biće/Bivstvujuće, Svest i Blaženstvo.

Pančadasi je postavio sledeću teoriju u odnosu na Braman, Điv i Prakriti. Prakriti nije Bramanov produkt; ona nije očigledan (opipljiv) realni entitet odvojen od Bramana. Ona reprezentuje Bramanovu Volju (Iccha) da kreira i ova Volja postaje (transformiše se u) tri gune: Satva, Rađas i Tamas koje sazrevaju/sgušnjavaju se[8] u materijal. Kada je Prakriti satvička, nazvana je Maja; kada njome dominiraju Rađas i Tamas, nazvana je Avidja (ignorantnost)[9]. Maja je ogledalo koje reflektuje Bramana; a reflektovani Bramanov imidž je nazvan Išvar, On je onaj koji kontroliše Maju To je nalik dami koja nosi ogledalo u svojoj tašnici. Dama je Braman, ogledalo je maja a ledin imidž u ogledalu je Išvar. Sat Čit: Sat (Biće) je Svest (Čit) i uvežbava svoju Volju da kreira; stoga, je on Biće/Bivstvujuće, koji poseduje i kontroliše maju i kroz gune postaje materija. Opet s druge strane, Braman je subjekt; Avidja je voda-ogledalo; i Điv je preokrenuta/invertovana refleksija Išvara u vodi. Šta to znači? Išvaraova glava je na najvišoj tački a čovekova glava, u voda-ogledalu, je na najnižoj tački. Išvarova svest je Čista Svest na najvišoj tački, dok je Đivova svest na najnižoj tački; između ova dva entiteta se nalazi nepregledni bezdan. Čovek, kao što je rečeno ranije, je rukovođen ignorantnošću (avidjom), što znači da se identifikuje sa telom a ne sa dušom (sopstvom) koja je organski vezana i povezana sa Išvarom. Ova ignorantnost je oboje, i prekrivajuća (velom) i projektujuća (Avarana i Vikshepa). Ova ignorantnost pokriva (velom) Sat i Ćit (Biće i Svest) Bramana i projektuje fenomenalni svet sa Vikshepa. Vikshepa: moć ignorantnosti koja uzrokuje da svet izgleda realno. Na ovu projekciju utiču Tanmatrasi: Počelo/princip Zvuka, dodira, vida i boje, ukusa i mirisa, koji su prožeti sa kvalitetima Satve, Rađasa i Tamasa. Satva Zvuka postaje čulo slušanja; ona (Satva) od dodira, (postaje) čulo dodira i tako dalje. Ovakvim kombinacijama je formiran jedan entitet nazvan Antakarana ili unutarnji organ koji ima četiri aspekta: Manas (Um), Buddhi (Intelekt, Razum), Ahankara (Ego, faktor Ja) i Čita (Znanje). Rađasom-dominirani zvuk, dodir, vid (boja i forma), ukus i miris postaju, respektivni, motorički organi.

Sattva Zvuka postaje (čulo) sluh(a). Sattva dodira postaje (čulo) dodir(a). Sattva vida ili forme postaje (čulo) vid(a). Sattva ukusa postaje (čulo) ukus(a). Sattva mirisa postaje (čulo) mirisa.
Antakarana:
Rađas Zvuka postaje glasne žice. Rađas dodira postaje ruka. Rađas vida ili forme postaje stopala (noge). Rađas ukusa postaje genitalije. Rađas mirisa postaje rektum i anus.
Upetostručenje elemenata (Panchikarana)
Tamas Zvuka postaje etar Tamas dodira postaje vazduh tamas vida ili forme postaje vatra. Tamas ukusa postaje voda. Tamas mirisa postaje zemlja.

Pančadasi govori da su ovi kompozitni elementi formirali Kosmičko Jaje (Brama Anda) iz koga je univerzum ušao u bivanje/postojanje.

Điva uzima kvalitete Satve, Rađasa i Tamasa. Đivovo telo je Avidja (ignorantnost) dok je Išvarovo telo Maja. Suptilno i grubo telo Điva su proizašli van iz Avidja kauzalnog tela. Gospodova volja (Iča –Iccha) je Maja Šarir (telo) i kreator sveta. Ovde termin „telo“ ne znači opipljivo (očigledno) telo sa glavom, trupom i udovima, u istom smislu u kome i „telo znanja“ ne hoda na stopalima (nogama). Išvarovo Maja Telo je kreativno (univerzuma) dok je Đivino (čovekova individualna duša) kauzalno telo, kreativno u svome sopstvenom ograničenom smislu zato što uzrokuje izranjanje suptilnog i grubog tela – Sukšma i Stul Šarir). Đivovo kauzalno telo (Karana Šarir) je prožeto sa Avidjom (ignorantnošću) svoje istinske prirode koja je deo Bramana; to je privremena amnezija.[10] U svome zaboravnom stanju, Điva nije kontaminiran sa Vikšepom sve dok ne uzme grubo telo sa glavom, trupom i udovima. Điva bez Vikšepa je bliži Išvaru (Vrhovnoj Svesti ili Vrhovnom Znanju) nego Stul Šariru (grubom telu). Mada zaboravlja svoju istinsku prirodu, kauzalno telo je bliže Išvaru od grubog tela; dakle, on ima vrhovno znanje unutar ignorantnosti (Prađna unutar Praađne – znanje unutar ignorantnosti). Vikšepa = projektovanje moći Avidje ili ignorantnosti.

U ne-egzistenciji (Asatah), nema neprekidnosti (Bhava), i u egzistentnom (Satah), nema prestanka (Abhava). U oba, mudrac (vidilac) je video istinu i došao je do tog zaključka.

U Ne-realnom (Asatah) neprekidnost je odsutna, i u Realnom (Satah) je večnost (nema kraja). U Biću (Sat), Istina je egzistentna i jeste sopstvo po sebi. Sopstvo je realno, telo je ne-realno i sopstvo je utelovljeno. A Ja-faktor, duboko pod uticajem avidje – ignorantnosti – sprečava naše prihvatanje sopstva kao realnog i tela kao ne-realnog. Sopstvo, budući da je realno, je večno.

Znaj da to što prožima sve, niko ne može niti uništiti niti promeniti.

Sopstvo, dolazeći (emanirajući/proishodeći) iz Bramana (iver/krhotina Starog Bloka, kako to i beše), je sve-sveprožimajući. Dozvolite mi da vam prikažem monističku teoriju o Atmanu ili Apsolutu.

Šta je ta sila koja pokreće i oživljava telo? Telo nije sopstvom-stvoreno. Ova sila mora da bude zajednički imenitelj za sva osećajna bića. Prema Advaita filozofiji čak i ne-osećajni objekti imaju silu u sebi. Ova sila mora da bude onostran uma, tela i materije, jer je i nadalje pokretač ili sila ili blistava svetlost čak i nakon što su otišli/umrli i um i telo. Atman je ta sve-prožimajuća sila koja preostaje nakon što telo otpadne. Ona mora da bude beskonačno-mala da bi bila sve-prožimajuća; to je ono što preostaje nakon što iseckate seme urme do njegove ultimativno beskonačno male veličine. Ne možete ga videti ali znate da je ono tu; Ono nema oblika i stoga nema ni imena; ultimativno beskonačno malo, jedno bez forme ili imena, ako je pojmljivo, unutar je semena smokve. Ono (Braman) je niti Sura (bog) niti Asura (Demon), niti muškarac, niti žena, niti evnuh niti životinja, niti insekt, niti atribut, niti akcija, nieti egzistencija, niti ne-egzistencija. Ono što ostaje nakon svih negacija je TO (eng. „THAT„).

To je nalik soli u vodi; Vi znate da je ona tu, ali je ne vidite. On (Atman) je sve-prožimajući kao što je i so sve-prožimajuća u slanoj vodi. Vi imate (jedan) Atman i ja imam (jedan) Atman. Kako je to moguće ako je Atman samo Jedan? Svako od nas je poput ćupa koji unutra sadrži individualni prostor toga jedno. Kada se ćup razbije, prostor je još uvek tu. A Realno (prostor) je Atman i prividni (prostor) je limit Realnoga, kao u slučaju ćupa. Prostor je neograniče i ograničen u isto vreme: Realno je neograničen i prividno ima ograničenja. To je razlika između Realnog i prividnog čoveka. Fenomenološki svet je prividni Apsolutov produkt kroz međuposredovanje vremena, prostora i uzročnosti (kauzalnosti). Kako Atman nema (nikakvu) forum i onostran je uma, on ne može da bude pod kontrolom vremena, prostora i uzročnosti (kauzalnosti).

Pošto je on beskonačan, i budući da može da bude samo jedno beskonačno, beskonačno ne može da ima početak ili kraj, rođenje ili smrt; i to beskonačno je Atman. Pošto je beskonačno samo jedno i sve-prožimajuće, Atman i osetno i neosetno[11] prožima sveukupni univerzum, Fenomenološki svet i nadogradnju/superimpoziciju: Ovaj fenomenološki svet se izdiže i pada poput talasa u okeanu. U talasima su inkorporiranu, ili u njima ispoljeni tokom (trajanja) talasa, vreme, prostor i uzročni elementi. Još nadalje, ima mnogo talasa; i stoga ima i mnogo formi i mnogo imena. Budući da se talasi uzdižu i padaju u okean, talasi imaju konačnu (ne-beskonačnu) egzistenciju; okean je Monizam a talasi su dualizam. Kada dualistički talasi padnu nazad u monistički okean, prolazni dualizam iščezava i Monizam egzistira onako kako je on oduvek i egzistirao. Kako je moguće da imaju konačni elementi u Beskonačnome ili Apsolutu? Kao što se talasi uzdižu i padaju (nadogradnja/superimpozicija) na okeanovoj površini, prolazni elementi se uzdižu i padaju na Apsolut. To je iluzija i nadogradnja. Čas je tu; a čas nije tu, kako se talasi uzdižu i padaju: to je Maja (iluzija). Vreme, Prostor i uzročni elementi su prozirni elementi između Gornjeg Sopstva i nižeg univerzuma. Niži univerzum je nadogradnja/superimpozicija na Apsolutu viđena kroz vreme, prostor i uzročnost- Alegorija o zmiji i kanapu objašnjava nadogradnju. U mraku, mi vidimo zmiju na kanapu; kanap je realan a zmija je nadogradnja i ne-realna je. Kada se ignorantnost razveje, pri pažljivom gledanju iz blizine, realno ispoljava sebe/svoju-bit. Na isti način, fenomenološki svet (zmija) je nadograđen nad apsolutom (konopacem). Jednom kada je ignorantnost razvejana, nastala je realizacija. Ovako Maja manipuliše sa fenomenološkim svetom.[12] Zmija zavisi od kanapa, kao što i svet zavisi od Bramana; ako nema kanapa, nema ni zmije; ako nema Bramana, nema ni fenomenološkog sveta. Svet je u isto vreme i realan i ne-realan. Svet je od Bramana-zavistan, kao što je i zmija od konopca-zavisna. Svet i zmija po-svojoj-biti (njihove suštinska vrednosti) nisu ne realne i ne-egzistentne; oni su realni ako su posmatrani u kontekstu primarnog suštinskog Bramana i primarnoga suštinskoga konopca. Išvar ima kontrolu nad Majom a čiji (Majin) uticaj je na umu. Pošto ima samo jedan Apsolut koji prožima sveukupni svet, nema drugoga: Apsolut i Atman i manifestovani univerzum su jedan gigantski organizam. Nema individualnosti: samo zbog uma Individualnost prividno jeste; ako nema uma, nema ni percepcije individualnosti. Ako vi gledate onostran vremena i prostora, Apsolut je Jedno (Jednota/Jednina) koje je realno, nepromenljivo, sve-sveprožimajuće; to je Šankarin Advaitizam ili Monizam. Mi smo svi deo ove jednote (stanje bivanja jedno). Vivekanada je rekao: „Ja sam sve, u svakome. Ja sam u svome životu i Ja sam univerzum“.

Ono, što je emanacija (zrači iz) Sopstva, prožima sva živa bića. Oni (sopstvo Prema sopstvu) su odvojeni ali jednaki. Ovde je sopstvo individualno sopstvo. Ono je egzistirajuće, neviđeno, ne-(spo)znato i ne-shvatljivo. Tokom besanog spavanja, telo ne egzistira kako to bejaše (pre toga), već je samo sopstvo egzistentno i budno, i sija (isijava) kao ras-telovljeno biće, prema Ramani Maharšiju.

Dok je tu Atman ili Sopstvo, tu je i „ne-Sopstvo“ (anatman); prema Samkji, bilo šta što nije Atman je anatman. Da pojednostavimo, ne-Sopstvo je bilo šta drugo što nije Atman osim Bramana ili Paramatmana; anatman se sastoji od tela, čulnih organa i njihovih funkcija, čulnih obljekata, uma, daha, ega, misli, emocija i Maje – života po-samoj-svojoj-biti. Rasprava o Maji će uslediti kasnije.

Ovo (atman ili duša) nije niti rođen, niti mrtav, niti je postalo,[13] hoće li ono bilo kada prestati da postoji. Ovaj atman je nerođen, večan/neprekidan (engl. eternal), bezvremen, večno-trajući (engl. everlasting) primordijalan; kada je telo sasečeno to nije ubijeno.

Pošto je atman iver (krhotina) Starog Bloka, koji je „Sopstvo“ (Atman, Paramatman, Braman, Supersvest, Puruša), on ima ranije pomenute kvalitete. A atman je samo krhotina (iver) i nije celina te stoga ne deli najviše kvalitete „Sopstva“. I atman opstaje u srcu, ne u anatomskom srcu, već u duhovnom srcu, koje egzistira na desnoj strani na prednjoj strani grudne šupljine. Čovek ima dve duše: Paramatman i Đivatman. Đivatman je individualna duša koja se lažljivo (falš) identifikuje sa telom; Paramatman je univerzalno besmrtno Sopstvo. Ovaj đivatman i Paramatman su poput dve ptice, saputnika, na drvetu. A điva ptica jede slatke plodove, dok Paramatman posmatra i osvedočuje (on je očevidac), i hvata zabeleške, ali bez jedenja (plodova), I on je zadovoljan, veliki i oslobođen nesreća. A điva, ptica završivši sa jedenjem plodova na jednom drvetu, ide na drugo drvo. Drvo ovde reprezentuje telo a ptica reprezentuje đivatmu. Ovde jedenje znači da sa điv identifikuje se telom, telo-um-čula kompleks doživljava zadovoljstvo i bol, i sva druga životna događanja. Transmigracioni (seoba duše iz tela u telo) đivatman, jedan među mnogima, je podložan rađanju, dok je sve-sveprožimajući Paramatman, slobodan od Vasanas-a, Samskara (impresije iz prošlog života). Karma i transmigracija, jeste Jedno (Paramatman), ali se pojavljuje (prividno je) kao mnogi. Karma je uzrok transmigracije individualne duše.

Atman menja telo kao što neka osoba menja odeću. Svako od nas ima pet pokrivača/plašteva, prema Vivekachoodamani (Biseri Razlikovanja – Šankaračarija): hrana plašt, vitalni-vazduh plašt, mentalni plašt, intelektualni plašt i blaženstvo plašt. Druge klasifikacije na različit način slažu ove plašteve. Fizičko telo (Stul ili Anamaya Šarir) je osnovni plašt ili sloj. Astralno ili suptilno telo (Sukšma Šarir) sastoji se od mnogih plašteva nazvanih vitalni vazduh plašt (Prana), mentalni i intelektualno-instiktivni plašt – buddhi (intelekt), ahankara (ego), manas (um), indriyani i tanmatrani. Kauzalno telo (Karana Šarir) je najvažniji i najunutarnjiji plašt/pokrivač koji se sastoji od duše kao svetlosti, koja ima zapis sveukupne karme sadašnjosti kao i iz prošlih života, i od Blaženstva. Kada neko umre, fizičko telo odlazi u elemente koji su ga hranili; vitalni-vazduh plašt se raspršuje, ostavljajući netaknutim intelektualno-instiktivni i mentalni plašt sa karmičkim plaštom, dušom-svetlošću, i Blaženstvom. Po smrti, govor mrtve osobe odlazi u  vatru, dah u vazduh, oči u sunce, um u mesec, sluh u prostor, telo u zemlju, sopstvo u akašam (etar), telesne dlake u grmlje, kosa sa glave u drveće, i krv i seme (sperma) odlaze u vodu. Poruka je da delovi tela dolaze kući do svojih respektivnih kosmičkih pandana. Karma, Darma i funkcije resprektivnih organa uključujući um su dušini kompanjoni, kada koše otpadnu i odu do svojih grubih ili suptilnih izvora.

Neki TO (Atman) vide kao začuđujućeg, čak šta više neki govore o TO-me kao čudesnome, i neki drugi čuju o TO-me kao veličanstvenome. Čuvši o TO-me, niko ipak ne zna šta TO („IT“) jeste. Ascarya-vat – Zapanjujuće, čudesno, predivno. Enam – TO (engl. IT) (ono (to, engl. that), on, ona).

Braman kao subjekt (predmet) je To (engl. It – „On“) ili To(engl. „That“) a nikada On (engl „He“). Braman je nespoznatljiv, nedokučiv i neviđen. Oni koji se izjašnjavaju da shvataju/razumeju „TO“,  ne shvataju ga. Bilo kako bilo, oni koji kažu da ne shvataju „TO“, shvataju „TO“. To je zagonetka i paradpoks njegove (toga) nedokučivosti. TO je misao u vašem umu, glas u vašem govoru, kretanje vazduha u vašim grudima, i vid u vašim očima. Pak, vaš uma ne zna TO. „Vaš govor nikuda ne ide, i vaše oči ne vide“. Kako bi iko moga da kaže šta To jeste? Atman je takođe onostran ljudskog razuma, inteligencije i razumevanja. To je saznavalac (znalac) i znanje, ali ne biva spoznat (od nas). Niko ne zna šta je Atman: Jogini koji su nazreli ne govore puno – mauna! Mauna ili tišina je njihova poruka. Pošto je onostran ljudskog razumevanja, nije moguće da nam To objasni jogin, koji je doživeo Atman ili Braman. Na tom mestu mauna ulazi (u igru).

Čovek je sopstvo i „ne-sopstvo“. Sopstvo je večno i besmrtno, i „ne-sopstvo“ je telo, koje je smrtno. Ovo smrtno telo je samo kućište ili kutija ili kontejner za sopstvo. Šta je važnije kontejner/sadržavaoc ili sadržaj? Kutija ili pahuljice (cerealije)?

Karman = akt, akcija, izvršenje (izvođenje/performans), Karma = ono što rezultira iz akcije, okovi (ograničenja) usled akcija. Karam = ruka. Većina akcija je učinjena rukama; stoga je ono što je učinjeno Karman i rezultat je Karma. Kara = činitelj, činjenje (engl. „doer“, „doing“), Karana = činjenje.

Intelektualno-instinktivna-mentalna sposobnost je proistekla/derivativ iz Prakriti; Buddhi ili intuitivna inteligencija je deo ove sposobnosti; ali ovaj Buddhi nije obična ili kreativna inteligencija koju vidimo u umetnosti i nauci.

Buddhi vam pomaže da dođete do zaključaka; čovek leti na krilima sumnji (dvoumljenja); ahankara (ego) vas okiva ponosom; čita (svest) vam pomaže da se setite.

Telo je (trkačka) kočija i atman se vozi (jaše) na kočiji; Buddhi – intuitivna inteligencija – je vozač kočije; um je povodac (dizgini) i čula su konji. Buddhi, vozač kočije, kontroliše um, ahankara (ego) i čula. Kontrola uma i čula je preduslov za shvatanje/razumevanje sopstva. Usavršeni buddhi je po svojoj prirodi i na osnovu treninga diskriminišući, uzdržan/odmeren, smiren, zadovoljan i opraštajući, sve dok nema dominantnih remetilačkih faktore kao što su čula. Ove osobine imaju jako veliku težinu, jer onda kada buddhi diskriminiše (pravi razliku) između puruše i Prakriti, pa u skladu sa time i oslobođenje/liberalizacija postaje sasvim ostvarivo. Drugim rečima, Ja-faktor ili ego, um i Indriyas-i – čulni organi – moraju da dođu pod uticajm prosvetljenog buddhija. Kada se to desi, večno-sijajuća/luminiscetna svetlost sopstva ili atmana daje svoju svetlost i sjaj buddhi-ju. Sada su buddhi i atman u potpunoj saglasnosti, vodeći ka uniji između ova dva počela/principa.

Prema svetim spisima, funkcija govora u smrti se sliva-u-jedno-u um; um se sliva-u-jedno-u vitalni dah ili život; život se sliva-u-jedno-u individualnu dušu; ovaj entitet duša-život se sliva-u-jedno-u funkcije grubih elemenata (etar, vazduh, vatra, voda i zemlja):Svi ovi navedeni entiteti oformljuju suptilno telo sa bremenom karme. (Suptilno telo je komponovano od takozvanih „17“: Buddhi/intelekt(1) uključujući Ahamkara/Ego, Manas(2) (um), deset čula (12) (Indriyas-i) i pet Tanmatras-a (17).) Suptilno telo sa karmom u nula-suma statusu je slobodno od ponovnog rađanja; ipak, suptilno telo sa bremenom karme je u potencijalnom semenskom (koje sadržava potencijal za naknadni razvoj) stanju čekajući da primi fizičko telo. Um je nakon smrti deo suptilnog tela. Nirgun Bramanov Duša-život entitet (spo)znavaoca odlazi Bramanu Samome („Himself“),

Šiva je Parvati objasnio Braman-sko (Božansko) znanje: To je nalik besanom spavanju (sound slep – dreamless sleep) koji rastvara um, govor i akcije. To je jedno-usmerenost, (nije) drugo ničemu, sa smirenošću i mirom; ono je oslobođeno obmana i detinje je prirode.

Saiva Siddhanta veruje da postoji bezdan/ponor između Čiste Svesti Šive s jedne strane i Maje, Tatvi i materije, s druge strane. Šakti može da prekorači ovaj bezdan/procep; nema nikakve fizičke veze između Šime I materije. On deluje kroz Šakti, koja može da skače napred I nazad preko ovog bezdana, dok materija nemože da se vrati svoji trag nazad u Šiva Svest.[14]A duša ima najbližu/direktnu vezu u oslobođenom stanju sa Šiva Šakti u Sakala, sa Suddha-om (Čistoćom) i sa Šivom; on kontroliše i prožima svekroz svoju Šakti. Šakti deluje kao njegov agent I zamena/surogat u kontaktu sa materijom. Šakti is večna (anādi rūpā) Brahman (Brahma rūpā) oboje, i Nirguna i Saguna.

Napomena: Kada Sve duše prime Mudrost I sliju-se-u-jedno sa Šivom, to nije fizičko sjedinjenje/unija; to je sjedinjenje/unija u duhu. Šiva i duše koje se slivaju-u-jedno zadržavaju svoje odvojene. Ali sve čiste oslobođene duše jesu homogenizirane (poput mleka u tetrapaku, ne znate od kojih I od koliko krava je ono nastalo, ali Šiva I individualne duše znaju) kada se „sliju-u jedno“ sa Šivom.

Transformacija Duha, Čiste Svesti, ili Paramatmana (Vrhovnog Atmana ili Duše) kroz kaskade Tatvi od Duha kroz znanje do manje svesti pa da materije je ovde prikazana jao evolucioni proces I Tatve mere rastojanje između materije I individualne duše na daljem kraju i Čiste Svesti na bližem kraju. Razmotrimo bezdan/ponor koji razdvaja Šivu od materije.

Druga imena Vrhovnog Šive: Atattva or Parašiva, Vrhovna Tattva, (Onostrana tattva — Onostran svih elemenata, Apsolutna Reanost) prvo savršenstvo (1-vo savršenstvo), Siva Linga, Paramatman, Atattva,  Niškala, Niškriya, Asabda, Amanaška, Parabrahman. Nir-vikalpa Samadhi, Paranada—>Nada.  Niškriya is „ono (jedno) nedelujuće “ dok je Sakriya sklona delovanju.

Niškala =  Niš + Kala = lišeno manifestovane Šakti. Niškala Šiva: Nirguna Brahman, nije pridružen/asociran sa kreativnom šakti. Šaktino pridruživanje/asociranje je latentno priustno. Niškala = Niš + Kalā = bez + Prakriti.

Nirguna Brahman: Brahman bez attributa. Asabda: Bez-zvučan,  Niškriya: nedelujući, Amanaška: bez Manasa or mentalnih funkcija (uporedivo sa: Prazno Stanje, formatirani hard disk bez ijednog podatka na sebi.) Attava = A+Tattva = A+To (engl. That), To (engl. That) = produkt, kategorija; A-tattva: pre(thodno od) Tattve, ne to (engl. that), nije produkt, onostran toha(engl. that), Brahman, Istina. Para Brahman = Vrhovni Brahman. Nirvikalpa = ne razlikovanje/diferencijacija. Nada = zvuk. Paramatman = Vrhovni/Suprim Atman or Duša.

STVARANJE, IGRA I PRIVID

Odajem poštu Šivi…koji stvori sva tri sveta i zahvaljujući kome ljudi mogu postići estetičko blaženstvo, posmatrajući prizor igre koja je naš život u ovom svetu“ kaže Bhata Najaka. Šiva se tu pojavljuje kao praumetnik sveta. On je istovremeno, pesnik, izvođač i gledalac. On se upušta u igru skrivanja i otkrivanja sa samim sobom, unutar sebe. „Spanda –karika pbjašnjava da univerzum nastaje kad Šiva otvori oči da ga vidi, a nestaje kad zatvori oči da bi sagledao vlastitu prirodu i više ne gleda svet“.

U ritmu ekspanzije i kontrakcije (koje su ritam plesa), visarga (odavanje – kao odavanje svetla) u kosmičkoj ravni manifestuje mnoštvo realnosti koje proishode iz Šive. Njegov ples je jedan izliv blaženstva, on je izraz jedne volje (svatantrya) koja hoće da se opredmeti kao kosmička radost (đagat-ananda), stremeći u beskonačno. Ono krajnje (anuttara) je skriveno u manifestnom, a beskonačno u konačnom. Visarga je ispoljavanje, izražavanje, odavanje – za Šivu, kosmičke radosti, za umetnika unutrašnjeg svetla. Visarga je prisutna u svim ravnima – od kosmičke, do ljudske, a cela zamisao cikličnog vremena (večnog vraćanja) je izraz funkcije visarge. Sve su stvari jednake (samata), jer je u svima prisutna – u većoj ili manjoj meri – Šivina moć-volja (svatantrja-šakti). Visarga-šakti (energija odavanja) stalno nagoni na samo-nadmašivanje. Ako se ima u vidu da je beskonačno sažeto u konačnom (pitagorejsko neograničeno apeiron – određeno je granicom, peras), onda oslobađanje od čvrstih granica konačnogi davanje maha ekspanzivnom porivu visarge omogućuje presipanje, izlivanje (lat. eiaculatio), prekoračivanje granica. Apsolutna volja (svačhanda ili icha) je sila koja stoji iza kosmičkog širenja (vikasa). Apsolutna svest nikada ne miruje, nego puslira (spanda) i širi se, ali njen krajnji ishod je sabiranje pojavnog u Šivi, povratak univerzuma u iskonsko jedinstvo. Stvaralačka sloboda, ili volja (svatantrja) Šive i njegova moć stvaranja privida (maja) su identični.  U iskonskom jedinstvu se taj identitet iskazuje kao svatantrja, a u mnoštvu (koje zovemo svet), taj identitet se javlja kao maja (privid).

„Pre nego se manifestuju, sve stvari prebivaju u svesti u potencijalnom vidu, kao što u paunovom jajetu postoje potencijalni paunovi udovi i pera…Kad se svest odmota (unmeša) iz sebe i postane raznoliki svet iskustva, ovaj pre-egzistencijalni potencijal se aktualizuje. Na taj način diferencirana svesnost izliva nediferenciranu svest, čemu prethodi kao najava suptilna vibracija estetičkog ushićenja (ćamatkara), koja se nahodi u celoj kauzalnoj matrici“.

Kašmirski šaivizam smatra da postoji potpuna analogija u tom pogledu između Šivine (kosmičke svesti) i individualne (pojedinačne) svesti, ali i korespodencija – individualne svesti su pojedinačna srediošta čiji je potencijal nedeljiv od Šivine svesti.

Realnost je probuđenost (ghurnana), pokrenutost, pulsiranje (spanda), stvaralačko izlivanje (ućhalana – lat. eiaculatio). Svaka akcija je, poput spontanog plesa, potekla iz napetosti u nama. U svim našim radnjama postoji intencija, poriv, nagnuće (aunmukhya, samrambha), koji su usmereninekom cilju. Taj naboj je središte, fokus naše svesti. Taj inpuls čini suštinu svesti, koja je izvor sveg života i stvaranja. Šiva stvara univerzum snagom svoje volje. Volja prethodi svakom činu. Unutarnje lice svesti (antarmukha) je čisti subjekt koji, oslobođen objektivnog sadržaja počiva izvan vremena i prostora. U njemu su ukinuti subjekt i objekt, kao i bilo kakav odnos.

Razlikuju se dva momenta u uobličenju volje. U prvom momentu (stanju napetosti, ili pulsiranja – spanda) subjekt, objekt i saznanje čine nepodeljenu celinu, poput lopte gline, koju lončar tek namerava da oblikuje u posudu. To je polazno stanje napetosti, ili namere okrenute nekom cilju, nekom objektu, koji se sada javlja kao spoljašnji, iako je saq generalnog stanovišta jedinstvo želje i objekta nepomućeno. Drugi moment je kad se u svesti oblikuje svesna želja za određenim objektom. Tada se objekt želje javlja kao nešto izvan subjekta koji želi, iako je na univerzalnom nivou (ili sa stanovišta apsoluta) njihovo suštinsko jedinstvo ostalo nepromenjeno. Zapravo subjekt je objekt vlastite želje.

Vedska tradicija je kazivala da su bogovi stvorili svet tapasom, ili umnožavanjem vlastitog jedinstvenog bića u mnoštvo. U novoj hinduističkoj tradiciji (koja dobija sa zamahom krajem stare ere) javlja se i jedan opštiji termin nego što je natja (ples), a to je lila (igra). Tapas je bio primereniji starim, vedskim bogovima, a lila je odgovor hinduizma na pitanje zašto je svet nastao.

Lila znači da je svet nastao iz slobode i igre, a time se objašnjavaju i različita božanska otelovljenja. Lila je izliv obilja božanske radosti (ananda), a vezuje se i za Šivu i za Višnua (i za Šakti kad se u igru kao suštinski činioci uključuju seksualnost i polnost). Ali postoji i još jedna razlika. Svet nastao božanskim tapasom imao je neku posebnu težinu, tvrdoći i „ozbiljnost“ – svet nastao iz igre, po svojoj suštini je nesupstancijalan, varljiv, klizav, šaljiv. To osećanje varljivog privida, ili šaljivog poigravanja, vezuje se uz pojam maje, dok budisti govore o ispraznosti (šunjata).

Mnoge parabole iz purana i kasnijih tekstova nastoje da narativnim sredstvima prikažu prirodu maje. Maja je u veskoj tradiciji bila moć biogova da čine čuda – da intervenišu u svetu i izmene uobičajen, prirodni tok stvari. Ali, vremenom se maja proširuje na svet uopšte, na svakoliku pojavnost (dakle ne odnosi se samo na čuda). Maja je i moć bogova da se pojave u različitimotelovljenjima ili oblicima. Tu moć kasniji budizam naziva rddhi (ili rddhi-pada) i pripisuje se budama i velikim bodhisatvama – Avalokitešvara poprima 33 različita obličja (nirmana) u pojedinim prilikama, da bi pomogao ljudima u nevolji.

U narativnoj formi učenje o maji se vezuje ili za mitološki kontekst (kada označava moć bogova da čine čuda), ili za egzistencijalni kontekst – čovekovo osećanje da je protekli život nestvaran – kroz priču čija je pouka sasvim jasna (da nas protekli život oseća sa osećanjem nestvarnosti).

Priče (u puranama) su relativno pozne – slede oko hiljadu godina kasnije u odnosu na filozofska razmatranja te ideje u upanišadama, gde se kaže da je atman (suština sveta) zakriljen, prikriven (channa) bivstvujućim, ili zbiljom (satya), odnosno imenom-i-oblikom (nama-rupa – ime-i-oblik je filozofski termin za (ono) pojavno, (ili) bivstvujuće). Iz toga se može zakljičiti da je u ranijim (upanišadskim) shvatanjima ulogu vela igrala sama pojavnost (ime-i-oblik), a maja se, kao specifična moć bogova, nije povezivala sa velom pojavnosti, nego je bila samo moć bogova da poprimaju različita otelovljenja.. Brhadaranjaka-upanišada kaže da se Indra uz pomoć svojih moći (maja) kreće okolo u mnogim obličjima.

Učenje o maji kao o svetu-prividu javlja se tek u poznoj Švetašvatara-upanišadi. Tu se kaže da tvorac privida (majin), Veliki gospod (Mahešvara), projektuje iz sebe ceo svet. Ceo svet (i priroda, ili materija, prakriti) je maja, a sva bića su delovi Njega (tj. Mahešvare). Ovde se teološkim terminima izlaže i upanišadska (filozofska) ideja, da je cela pojavnost nastala umnožavanjem jednog. Iz toga vidimo da je polazna ideja maje kao moći boga da se pojavi u različitimotelovljenjima, sada proširena do ideje da je ceo svet telo Boga, dakle njegovo otelovljenje. U evropskoj filozofiji ta ideja javlja se sa panteizmom (Bog je priroda), ali tu je realnost Boga i prirode izjednačena, dok je u učenju o maji prirodna realnost drugog reda (iza nje, kao realnost prvog reda, stoji tvorac privida – majin).

Maja kao svet je najuverljivija od svih „predstava“ – u njoj su uloge „najozbiljnije“. Ceo svet je (božanski) privid, a prividne su (i privremene) i sve uloge na svetu, pa čak i uloge bogova (istina, purane tu prave razliku, na štetu vedske tradicije tako da se u „ulogama“ pojavljuju prevashodno stari bogovi: Indra, Brama, itd., dok su Višnu i Šiva „režiseri“). Iako se maja vezuje uz većinu bogova, najraznovrsniji su prikazi Višnuove maje.

Učenje o maji ima važne posledice po teoriju stvaranja i tumačenja umetničkih privida. Pošto je svako stvaranje ispredanje jednog privida (dakle i stvaranje sveta je jedan privid), problem umetničkog privida se ukida. Umetnik stvara privid koji nije nešto načelno različito u odnosu na „stvarni“ svet (pošto je i „stvarni“ svet privid), nego je umetnost samo jedna vrsta u klasi privida. Zbog toga se načelno i izjednačuje svet kao Šivino delo i drama kao delo umetnika.


[1] kompletan tekst na lokaciji: http://www.bhagavadgitausa.com.cnchost.com/index.htm

[2] morphed – to undergo transformation; especially : to undergo transformation from an image of one object into that of another especially by means of computer-generated animation
transitive verb : to change the form or character of : Transform

[3] incorporeal – not corporeal : having no material body or form – bez materijalnog tela ili forme

[4] give rise to – prouzrokouje, rađa, iznedruje, uzrokuje aktiviranje

[5] self-suppporting – samo-podržavajuće, samo sebe iz svoga sopstva podržava

[6] insentient – koja ne oseća, bezosetno, bez moći opažanja

[7] Self itself –  Sopstvo svoga sopstva – Sopstvo samo po sebi, Sopstvo po svome-sopstvu, Sopstvo svojim bitkom

[8] gel – pretvaraju se u žele-želatiniraju

[9] noscience – ne-znanje/umeće/veština/nauka-ignorantnost

[10] gubitak memorije ili zaboravnost

[11] i tako da se to može osećati i onako kako to niko ne može da oseti

[12] svetom fenomena ili stvarnošću (onim što je samo stvoreno i nije realno, stvar posmatrana nezavisno od bitka koji obitava u toj stvari, a stvar je u ovom smislu i čovek i sva živa bića kao i predmeti i stvari, gasovi i tečnosti, suptilno i mentalno, odnosno sve ono što pripada Stvarnosti, Kreaciji, Tvorevini ili Univerzumima od Mentalnog do Grubog.

[13] having come to be – bejavše ušao u bivstvo – i od tada pa do sada i nadalje ostaje u bivstvu (kao bivstvujuće)

[14] while matter cannot be traced back to Siva Consciousness.