Daršan

DARŠAN

Meher Baba

Priredili

Eruč Đesavala

i

Rik Čepmen

Predgovor

Razgovori u ovoj knjizi odvijali su se između Meher Babe i njegovih ljubavnika koji su ga posećivali u leto 1960. u Puni, u Indiji. Baba je, po običaju, izuzetno tople mesece (april, maj i jun), provodio u Guruprasadu, velikom zdanju koje Mu je na korišćenje dala Maharni od Barode. Pored Njegovih mandalija – dvanaestorice bliskih učenika koji su uvek živeli sa Njim – mali broj ljudi je imao priliku da poseti Babu dok je boravio u Guruprasadu. Kada je dolazilo do ličnih susreta, Eruč Đesavala je zapisivao ono što bi Baba i Njegovi posetioci govorili, te otuda potiče ono što je ovde ispričano.

Naravno, Baba je „razgovore“ vodio Svojim osobenim jezikom gestova, pošto se pridržavao apsolutne verbalne ćutnje od 1925. sve dok nije preminuo 1969. Eruč ili neki drugi mandaliji su Njegovim posetiocima prevodili gestove, a posetioci su se direktno obraćali Babi na svom jeziku, bilo da je to hindu, marati, guđarati, telugu, persijski ili engleski.

Onima koji nisu upoznati sa Babom i Njegovom mišlju, čitanje neke od mnogih njegovih knjiga i knjiga o njemu, pomoći će da razumeju ovde opisane razgovore. Za Babine ljubavnike, ova knjiga govori sama za sebe – to je srž Babinog učenja upućena srcima Njegovih ljubavnika. Ona ponovo stvara osećaj bivanja sa Njim, onako kako to reči retko mogu.

Rik Čapman

I

Posetilac koji je praktikovao izvesnu „sadanu“*, došao je po Babin daršan.** Ispričao je Babi svoje snove u kojima je leteo kroz vazduh i upitao, „Baba, ima li ovo bilo kakvog duhovnog značaja?“

Baba je odgovorio, „Kakvog značaja? Samo da je to san. Mi gledamo ptice kako lete. Kakav je duhovni smisao toga? U drevna vremena, neki jogini su bili toliko moćni da su i oni mogli da lete poput ptica. Za onoga ko ljubi Boga takve stvari nisu ni važne ni bitne.“

Baba je one koji se sedeli pred njim upitao da li i oni sanjaju ovakve snove. Neki su podigli ruku. „Onda ovi snovi nisu neuobičajeni,“ rekao je Baba, i pokazujući na jednog krupnijeg mandalija sa osmehom je primetio, „Čak i ovako pozamašne osobe u snu mogu da lete – kakvo je to čudo!“ Baba je nastavio, „Bilo da hodate po vodi ili letite u vazduhu, bilo da je to u snu, kao što se tebi desilo, ili u normalnom budnom stanju, kao kod drevnih jogina, ovakve stvari nemaju nikakav duhovni značaj, ili ga imaju u veoma maloj, zanemarljivoj meri.

Potrudi se da čestito voliš Boga i spoznaćeš da je, osim ljubavi, sve ostalo beznačajno.“

Za vreme „razgovora“ Baba je posetiocu postavio pitanje, „Gde je Bog?“ Osoba je odgovorila, „Bog je u svakome i svemu – u svakoj trunčici prašine.“

Baba je nastavio, „Ovo nije puko knjiško znanje? Je li to tvoje iskustvo? Čak i dete daje ovakve izjave. Dakle, ako nemate iskustvo, beskorisno je da ovako nešto izjavljujete. Ako vam je zaista stalo do Istine, pokušajte da s ljubavlju meditirate na Obličje Božanskog po svom izboru, ili svim srcem pamtite Ime Boga. Potom, uz Božiju Milost, srećnik se susreće s Bogom licem u lice, svuda i u svemu, mnogo jasnije i prisnije nego što svojim fizičkim očima sada vidite predmete u ovoj sobi.

Pre nego što se otkrije ‘Stvarno Viđenje’, čovek stiče brojna iskustva na Putu. Ako ih ne vrednuje ispravno, ova iskustva postaju vrlo zamamna i varljiva. Ako neko počne da se ponosi zato što je leteo u snu, koliko će tek ponosa pothraniti iskustva na Putu? Čovek mora da bude veoma pažljiv prema varljivoj prirodi ega, koji se sve više i više trudi da održi svoju odvojenost.

Jedno je sigurno – što više pažnje i važnosti pridajete ovakvim iskustvima, više bivate zarobljeni. Ne jurite za iskustvima, već ostanite postojani u ljubavi prema Bogu.“

II

Jedan Babin ljubavnik iz Vidarbe, koji je došao samo da bi nekoliko sati proveo u Babinom Prisustvu, s ljubavlju je položio svoju glavu na Babina stopala. Kada se vratio na svoje mesto, zatražio je od Babe da mu da ‘Daršan’.  Jedan od mandalija je rekao, „Zar nisi upravo primio Babin daršan?“ Sklopljenih ruku, ljubavnik je nastavio, „Baba, molim te da mi daš Daršan.“

Baba: „Misliš ‘Pravi Daršan’. Redak je onaj ko je dovoljno srećan da dobije taj Daršan — da Me vidi onako kako treba da budem viđen.“

Ljubavnik: „Ako me blagosloviš kao što je Gospod Krišna blagoslovio Arđunu, onda ću imati ‘Virat Švarup Daršan.'“

Baba: „Virat Šarup Daršan koji je imao Arđuna, nije Pravi Daršan. To je bio samo Daršan Univerzalnog Tela. Isto tako, u Virat Šarup Daršanu postoji strah. Zbog toga je Arđuna bio uplašen.“

Jedan mandali se dosetio: „I zato je Arđuna neprestano molio Krišnu da povuče Kosmičku Viziju i molio Ga da se ponovo pojavi u svom uobičajenom, milom Obličju. Zato i ti sada treba da budeš zadovoljan što si primio Babin daršan u ovom Obličju Avatara.“

Ljubavnik: „Zašto? Um se protivi i ostaje nezadovoljen, a srce žudi za Daršanom.“

Baba: „Dobro! Ali ti nemaš nikakvu predstavu o Pravom Daršanu. On je potpuno drugačiji od Virat Šarup Daršana. U Pravom Daršanu nema stalno-obnavljajućeg Blaženstva. Nema straha. Jedini način da se ima ovaj Daršan je kroz ljubav. A voleti Mene nije lako. Slediti ljubav znači biti spreman na sve veće i veće žrtve. Vodeći život ljubavi moraš biti spreman da na moj znak napustiš sve, ili da voljno sačuvaš veze sa porodicom, poslom i društvom, ako Ja tako poželim.

To nije lako. Pokušaj da Me voliš na svoj sopstveni način i nepokolebljivo slušaj naloge kada ti budu dati. Po svojoj volji, nemoj da tražiš nikakva uputstva. Ne brini. Ja te volim.“

III

Pročitano je sledeće Hafizovo remek-delo, koje je Baba prethodno objasnio:

Hafiz kaže:

„O neznalico, žudi tako da jednog dana postaneš

gospodar Mudrosti. Ako sam ne pređeš Put, kako

ćeš voditi druge?

U božanskoj školi, u prisustvu Savršenog Učitelja, o sine, trudi se, trudi i trudi da poslušaš, tako da jednog dana i ti možeš postati Otac.

Poput hrabrih ljudi na Putu, speri sa ruku to bivstvo bakru nalik, ne bi li jednog dana stekao alhemiju Ljubavi i postao zlato.

Želje tela – san i hrana – držale su te podalje od praga Ljubavi. Postići ćeš sjedinjenje sa Voljenim kada postaneš slobodan od svih želja.“

Baba dodaje:

„Vrlo je teško biti bez želja. ‘Hoću da spavam; hoću da jedem’ – to su želje. ‘Neću da spavam niti da jedem’ – to je takođe želja. Zato je prilično nemoguće biti bez želja. Onda, šta je rešenje? Hafiz daje jedno.

Kaže Hafiz:

‘Jedino Milost Savršenog Učitelja može da te oslobodi svih želja. Da ti se otkrije makar i sićušni delić blistave Božije Slave, postao bi milion puta sjajniji od zemaljskog sunca. Ako samo na tren imaš sreću da privučeš sebi okean Ljubavi, ne oklevaj. Taj trenutak ne dolazi često. Čim Učitelj kaže: ‘Utopi se’, ne oklevaj. Utopi se, čim ti Učitelj naloži da se utopiš, i ne brini o tome šta će svet misliti o tebi. Svet će te prozvati ludim, ali ti ne treba da oklevaš.

Da se makar jedna tvoja dlačica skvasi u okeanu Ljubavi, postao bi zanavek mokar. U blaženstvu Sjedinjenja sa Voljenim u kome ćeš tada uživati, nema prekida. Ono je neprestano. Od glave do pete postaješ Bog, ako na ovaj Put pođeš bez stopala i bez glave.“

Kako postati bez stopala i bez glave? Baba odgovara:

„Čini sve što ti ja kažem. Nemoj da koristiš svoj um. Kada Volja Voljenog postane tvoja volja, tada si bez stopala i bez glave. Ipak, sve ovo je nemoguće – čak i sama želja za Sjedinjenjem sa Voljenim Bogom je ludilo. Zato preostaje samo jedno rešenje, a to je postati sama prašina pod nogama Savršenog Učitelja.“

Baba je jednog od prisutnih zamolio da ovo isto prevede na marati. Taj čovek, iako sa dve diplome, oklevao je, zato što je ovo bio težak zadatak pošto se odlomak bavio filozofijom.

Baba je rekao: „Nemoj to da shvataš kao filozofski tekst. Ovo nije filozofija. Ovde se opisuje ‘pradavni Život.’ To je život koji se očekuje od pravog čoveka. Život koji vi vodite je život životinje. On ne odslikava ništa drugo nego animalnost.

Čovek može da bude inteligentni genije, ali sve dok ne ostvari Istinu, njegovo takozvano znanje je samo igra reči u neznanju. Njegovo tumačenje života i komentari Istine mogu da vas odvedu samo onoliko daleko koliko jedan slepac može da odvede drugog.

Kakva je opšta slika života? Jednom ste dete zaokupljeno igrom. Potom odrastete u mladog i lepog momka, pa se izgubite se u mladalačkim sanjarijama i na kraju se oženite. Imate decu. Što ste stariji, brige se gomilaju i umnožavaju. Starost, sa svim njenim neizbežnim slabostima, iz dana u dan sve je bliža, dok na kraju, uz osećaj nezadovoljstva, ne morate da napustite grubo telo. Možete li ovo nazvati životom vrednim življenja? Da li se on mnogo razlikuje od života životinje?

Ja znam vaše bezbrojne inkarnacije u kojima se isto-sopstvena priča ponavlja stalno i iznova. Upamtite, sve je to san, ali bitan san. Njegova svrha je da vas učini svesnim ništavila samog Sna. Vi ste, međutim, toliko savladani neznanjem i samo-posejanim nestvarnim brigama, da se ne budite za situaciju i ne donosite čvrstu odluku da ćete voditi život pravog čoveka.

U gornjim stihovima Hafiz daje nagoveštaj Večnog Života. To je život kome treba stremiti. Zbog tog života imate ljudsko obličje. Dogod ne odlučite da ćete sada živeti Večni Život, i ne učinite iskrene napore da to sprovedete u delo, sve vaše prethodne ljudske forme su, da tako kažemo, slične životinjskim. Vredno je živeti jedino život ljubavi, koji vodi Večnom Životu.

Onaj ko voli Boga ima samo jednu čežnju i jednu brigu, a to je da postane jedno sa Bogom. To je pravi život, koji ljubavnika vodi do večnog života.“

IV

Baba je upitao jednog od Svojih ljubavnika, „Jesi li pročitao ‘Prebivati u Bogu‘?“ Ljubavnik se opravdao kako „nije imao vremena“. Baba je rekao, „Da li je stvarno tako? Jesi li pošten u odgovorima? Licemerstvo je nešto najgore – ono opstaje u svakoj oblasti života, bilo svesno bilo nesvesno.“

Onda se ljubavnik izgovorio „neobavljenim poslom“. Baba je nastavio: „Dobro je biti iskren i pošten u svim stvarima, svejedno da li su najobičnije ili najvažnije. Ne dozvolite da licemerje opstane i svakim dahom težite ovome.“

I eto još jednog izgovora, „Ne zanima me filozofija.“

Baba je rekao: „U ovoj knjizi nema filozofije. Filozofija je kada se jednostavna stvar načini teškom. U ovoj knjizi je hrana za um i gozba za srce.“

Neko se umešao rekavši: „Razvijanje određenog principa je filozfija.“

Baba: „Iznošenje činjenica i filozofija nisu jedno te isto. Možete li Gitu nazvati filozofijom?“

Odgovor je bio: „Mogla bi tako da se nazove.“

Baba je nastavio: „Onda evo Moje filozofije: Ja sam u svemu – Ja sam sve – Ja sam izvan svega. Da Me spoznate onakvog kakav sam, morate sve svoje da izgubite u Meni. Ja sam Drevni. Takođe, upamtite dobro da ovo nije puka filozofija, već iznošenje činjenice zasnovane na Iskustvu.“

V

Baba je od jednog posetioca, predavača na koledžu, zatražio da ga poseti tačno utvrđenog datuma, što je ovaj propustio da učini. Posle nekoliko nedelja od dogovrenog datuma, ipak je došao da vidi Babu. Baba ga je upitao da li je čitao Njegove knjige. Posetilac je odgovorio, „Da, Baba. One su zaista blagoslov za čitav svet.“

Baba je rekao: „A za tebe? Da si pročitao knjige onako kako ih treba čitati, ostavio bi ono na čemu radiš, pa bi došao na dogovoreni sastanak. To je bilo za tvoje dobro. Moja ljubav je bezlična i bezuslovna. Uprkos tome što si propustio da dođeš, ja te volim.“

Posetilac je upitao, „Baba, da li ćeš sledećeg maja doći u Punu?“

Baba je rekao, „Za Mene ne postoji sutra, a ti govoriš o sledećem maju! Pa ipak, ja znam šta će se dogoditi u svakom trenutku naizgled beskonačne budućnosti, uključujući i sledeći maj! Ja živim u ‘Sadašnjem Trenutku’, i istovremeno sam svestan svih nivoa zajedno sa ‘Anabumikom’.* Sa grubog nivoa danas ću reći ovoliko – 20. juna ću iz Pune otići u Meherazad i tamo ću ostati u izolaciji, počevši od 1. jula 1960.“

VI

Dva post-diplomca iz jednog ašrama došla su da vide Babu. U toku ‘razgovora’ Baba je rekao:

„Jedina prepreka na Putu je ego. Mnogo je toga napisano o prirodi ega. Takvo znanje pomaže vrlo malo, a posredstvom čovekovih ličnih nastojanja, ego ostaje nesavladiv.

Bilo da postite ili slavite, da ste agresivni ili ponizni, ego nastavlja da hrani samog sebe. Čak i prirodne sklonosti ega, kao što su ‘ja vidim’ i ‘ja spavam’, stvaraju okove. Zato danonoćno, upravo iscrpljivanjem starih ‘sanskara’** stvarate nove ‘sanskare’ i bivate zarobljeni.

Kada puštate dugu kosu ili oblačite odeću sadua*** , indirektno tražite poštovanje. Kada pokušavate da vodite život drugačiji od običnog sveta, obavezno se stvara lažni osećaj napredovanja u duhovnosti. Ostali počinju da vas gledaju sa poštovanjem i vi neovlašćeno počinjete da prihvatate ukazanu počast – spolja u ime Boga, ali duboko unutra jedino ima samo-zadovoljstva. Kako vreme prolazi, pothranjuje se kompleks nadmoćnosti i ego žudi za još većim počastima. To je opasna zamka!

U Bogo-ostvarenom Učitelju obrazovan je Pravi Ego. On Sebe ‘vidi’ u svakome i u svemu. Učitelj je u Svom Božestvu tako potpun, da svima postaje predmet meditacije i obožavanja. Stoga, On ima ovlašćenje da prihvati počast. Svo Njegovo delovanje je ne-delovanje i otuda ne sputava.

Da bi čovek postao potpuno slobodan od zarobljenosti sanskarama, neophodno je posredovanje Učitelja. Buđenje ljubavi je lek. Tada jedno retko biće biva oslobođeno od svih zarobljenosti sanskarama Milošću Savršenog Učitelja.“

VII

Jednom od svojih ljubavnika sa Zapada, Baba je rekao:

„Ja sam Okean Ljubavi. Dakle, šta god da radiš sa ljubavlju, pričinjava mi zadovoljstvo. Kada te ljubav privuče Meni, nemoj tražiti ništa. Samo voli. Da si hteo da Mi postavljaš pitanja, to si mogao pismenim putem. Ali, pošto si došao ovde, samo budi tihi primalac.

Pitaj i izgubićeš. Ljubav nema nikakvih pitanja, te stoga ne očekuje nikakve odgovore. Ljubav večno žudi da odgovori i najmanjoj želji Voljenog Učitelja. Kada se sluša Učitelj, nema mesta za – zašto i zbog čega.

Onima koji slede Učitelja Hafiz je rekao:

‘Za ono što čujete od Učitelja, nikada ne recite da je pogrešno, jer dragi moji, greška je samo u vašoj sopstvenoj nesposobnosti da Ga razumete.’

U drugoj pesmi Hafiz jednom nestrpljivom ljubavniku kaže:

‘O dragi moj, odvojenost i Sjedinjenje nisu tvoja briga – traži samo da se potpuno prepustiš Volji Voljenog.'“

VIII

Jedan direktor banke, čovek dobrog srca, došao je po Babin daršan.

Baba je rekao: „O Bogu ne treba raspravljati. Puka rasprava neće te odvesti nikuda. U ljubavi nema mesta raspravi i diskusiji. Neka stav dokazivanja nestane, te budi sve otvorenijeg uma. Ne budi dogmatičan.

Potom, ako u životu imaš priliku da sretneš Božanskog Voljenog – Bogo-ostvarenog Učitelja – srce će se radovati. Srce ispunjeno ljubavlju čezne da posveti čovekov život Voljenom. Ono kaže: ‘Neka Volja Voljenog bude vrhovna.’

Um je uvek onaj koji sumnja. Um kaže: ‘Da li je Voljeni zaslužio da bude voljen? Da li će biti dobro da se žrtvujem za ovog Voljenog?’ Srce kaže: ‘Zašto se premišljaš? Zaroni u Njegovu Božanstvenost. Položi svoj život pred Njegova Stopala. Predaj se.’

Um prigovara: ‘A šta je sa mojom sposobnošću da procenjujem i prepirem se? Zašto da zaronim? Jesam li slep? Zašto bih sledio naloge srca? Zar nisam ni za šta?’

Na ovaj način se nastavlja borba između uma i srca.“

U toku razgovora, u odnosu na stav da se od Učitelja očekuju odgovori pre nego što su pitanja izgovrena, Meher Baba se nasmešio i rekao:

„Kakva pogodba sa Učiteljem! Očekivati od Učitelja intelektualne odgovore na razna pitanja znači omalovažavati Ga.

Od samog Početka pitanje sa kojim se suočava svaki pojedinac je ‘Ko sam ja?’ To je Prvobitno Pitanje, koje se ispoljava na beskonačno mnogo načina. Pokretačka sila koja je u pozadini Pitanja dovodi do razvoja svesti, a posle bezbrojnih reinkarnacija i kroz proces involucije, Pravi Odgovor na Prvobitno Pitanje do koga se stiže je, ‘ja sam Bog’.

Proučavanjem vedante možete steći intelektualno uverenje u logičke zaključke kao što su, ‘ja sam Bog’ i ‘svako je Bog’. Od kakve je koristi ovo jalovo znanje? Ljubav je Put, i jedino iskustvo stanja ‘ja-sam-Bog’, jednom zauvek rešava sva pitanja.

Ovakvo iskustvo nije dečija igra! Ciklusi i ciklusi moraju da proteknu, pre nego što čovek zavredi iskustvo Pravog Odgovora.“

IX

Jednom učenom inženjeru, Voljeni Baba je rekao:

„Pročitao si mnogo duhovnih knjiga. Čuven si po svojim lucidnim izlaganjima. Duhovno razumevanje čoveka približava Putu, ali dobro upamti da je iskustvo Puta nešto sasvim drugo. Viša stanja svesti nikada ne mogu da se zamisle pomoću knjiškog znanja.

Na svom putovanju duhovnim Putem, čovek nailazi na raznovrsna iskustva, kao što su vizije, slatke melodije i zanosni mirisi. Na naprednijim stadijumima, on može nevezano da posmatra kako mu se telo kreće unaokolo.

Mnoga iskustva koja čovek ima na Putu nisu trajna, a iskustvo u kome čovek postaje ono što zapravo ‘On Jeste’ je iskonsko. Tada, kakvim god mislima ili delima čovek izgledao zaokupljen, Maja* ne može da ga dotakne. U ovom stanju se sve doživljava beskrajno intezivno. Kako duhovno razumevanje stečeno iz knjiga može da zamisli ovo stanje! Pri poimanju ovog iskustva, intelekt je osuđen na neuspeh.

‘Bog je večit. Bog je oduvek postojao.’ Šta to znači? Možete reći da je pre milijardi i biliona godina, Bog postojao. Ali koliko daleko unazad ćete dopreti u vremenu? Uvek će ispasti da je Bog oduvek postojao, pre vremena koje možete da zamislite? Kako Boga, Koji je izvan vremena, možete da smestite u vremenske granice? Da bi ste doživeli bezvremeno Iskustvo da postajete Bog, potrebni su vam beskrajno strpljenje i nestrpljenje. Kako to postići? Prvi korak ka ovom postignuću može da se preduzme ako imate goruću težnju da postanete poput prašine pod Stopalima Savršenog Učitelja. Što lakši postanete, to vas više može uzneti lahor Njegove Samilosti koji večno duva.“

Pokazujući na punačku osobu pored Sebe, Baba je rekao:

„Evo pozamašnog čoveka. Pretpostavimo da hoće da poleti visoko – ne u avionu – samo se šalim. Šta treba da uradi? Šta treba da postane? Ako postane lak kao opali list, dovoljan je samo povetarac da ga podigne. Zbog ega, život vam postaje beskrajno otežao i nezgrapan. Ego je prepreka.

Morate da se suočite sa lažnim egom., što je gotovo nemoguće. Uklanjanje lažnog ega je kraj odeljenog postojanja.

Ego sebe uopšteno ispoljava kao ponos. Tako čovek kaže, ‘Sam sam obavio taj posao. Samo sam ja to mogao tako da uradim.’ Ponos hrani ego.

Drugi aspekt ega je suptilniji. On je povezan sa vašim takozvanim poistovećenjem sa telom i umom. Osećate da je savršeno prirodno da kažete ‘Ja sam taj-i-taj. Ja vidim. Ja dodirujem. Ja mirišem. Ja govorim. Ja probam. Ja spavam. Ja sanjam. Ja sam budan …’ i tako dalje. Da bi se imalo Pravo Iskustvo, lažni ego mora da se pretvori u Pravo ‘Ja’.

To nije lako. U ovom procesu se lažni ego, sa svom svojom domišljatošću, upušta u gerilski rat. Trudi se da na svakom koraku prevari čoveka. Društvo svetaca i Učitelja je lek. U njihovom društvu tvrdi oklop ega biva sve mekši, te čovek postaje dovoljno hrabar da se suoči sa sopstvenim slabostima.

Vođenjem neustrašivog i čestitog života, licemerje postepeno slabi. Kada je srce apsolutno očišćeno poštenjem, licemerje biva sasvim izbrisano. To je vrlo dugotrajan proces, koji se ne meri godinama, već novim životima!

Kada se čovek suoči sa lažnim egom, Bog se ispoljava i umnoženost se zauvek utapa u Jednost. To je Pravo Iskustvo. Ako takav Neko živi među ljudima kao Čovek i Bog, On se naziva Sadguru. On unosi Jednost u umnoženost. Potrudite se da zvirnete u Učiteljev Beskraj u vama. Radi toga, morate da napustite sve i sledite samo Njega, onako kako On za vas odluči.

Ovakvo posvećenje nije lako! Um vam stoji na putu. ‘Kakva brzopleta odluka! Da li je dobro predati se Učitelju? Jesi li siguran da je on onaj Pravi? Čime te u to može uveriti? Možda je varalica!’ Potom srce stupa na scenu i kaže, ‘Zar ne osećaš da si u Njegovom prisustvu izmenjena osoba? Da li na nekom drugom mestu doživljavaš atmosferu ovoliko ispunjenu ljubavlju i spokojstvom? Zar On nije Onaj za kojim si tragao?’

Na ovaj način sukob između uma i srca traje i dalje. Posebno kada ste daleko od Učitelja, um sa sve više žara počinje da izvodi svoje trikove, a glas srca biva sve bleđi. Zbog toga je teško imati nepoklobljivu veru u Učitelja, a još je teže postati prašina pod Njegovim stopalima.

Ako vam ja ne pomognem, ne možete da se predate. U trenutku kada je vaša predaja potpuna, Moja Milost se spušta i tada za manje od delića sekunde ostvarujete cilj, postajete ‘Svest Beskonačnosti’ ili Beskonačno Svesni.

Tukaram je bio savršeni Učitelj. U jednom od svojih ‘abhanga’* je rekao:

‘Učitelj (Svojom Milošću) u trenu čini učenika

Sebi nalik.’

Sada neko može da upita, ‘Čemu tako dug period proba i provera? Zašto se poklanjanje Milosti odlaže?’

Sa Učiteljeve strane nema nikakvog odlaganja. Njegovo stanje je onostran vremena! U odnosu na Kreaciju, za Njega postoji samo ‘Sadašnji Trenutak’. Bićima koja robuju iluziji  Tukaram je rekao i sledeće:

‘Ako i sve dok ne naiđe povoljan trenutak, prekomerna žurba nema nikakve svrhe!’

Zato moraju da proteknu vekovi i vekovi da bi stigao prikladan trenutak, kada Učiteljevom Milošću čovek biva utemeljen u Stvarnosti kao Stvarnost Boga.“

Gradski inženjer je Babi pomenuo svoju odluku da se nekoliko dana pridržava ćutnje. Upitao je Babu da li za to vreme može da napravi ‘izuzetke’ i prekine ćutanje samo da bi govorio o Bogu. Baba se sa ovim nije složio i rekao je:

„]utnja podrazumeva ćutanje. Ako hoćeš da je se pridržavaš, pridržavaj je se u potpunosti. Ne ostavljaj prostora umu da izvodi svoje trikove. Um uvek stvara prepreke jednousmerenim odlukama. Njegovi putevi su vrlo zaobilazni. U početku ćeš govoriti o Bogu ili duhovnosti, ali pod maskom ove želje, um će te ubrzo navesti da osetiš da ti je dosta ćutnje. Potom ćeš indirektno očekivati da ti se drugi obrate i sa tobom pričaju o Bogu. Nije nemoguće da te varljiva priroda uma navede da proizvedeš ovakve situacije.

Dok se pridržavaš ćutnje, neka ti um ostane utišan. Spoljašnja tišina mora da pomogne ovoj tišini. Inače, vidimo mnogo neme dece, ali kakava je korist od njihovog ćutanja!

Unesi um i srce u očekivanu meditaciju i pridržavanje ćutanja, a ja sam tu, tu u tebi, da pomognem.“

X

Gurpici Baba-ljubavnika iz Guđarata, Baba je rekao:

„Određena stvar će se sasvim izvesno dogoditi u roku od mesec dana, ali vidite Me kako ovde pravim planove kao da se to neće desiti još mnogo godina. Takvo je neznanje Sveznajućeg!

Obećavam čoveku Bogo-ostvarenje sutra, dok u tom trenutku znam da će mu za to trebati na stotine rođenja. Ovakvim obećanjem ispoljavam neznanje. Teško je pojmiti kako ja, kao Najviši od Najvišeg, mogu da budem tolika neznalica. To je zato što ja, pošto sam Avatar, ne igram ničije uloge, već postajem sve od svega. Avatar, koji je Beskonačno Znanje, postaje i beskonačno Neznanje. Kako možete da zamislite Moje stanje istovremenog bivanja na i između najviših i najnižih nivoa svesti? Sa najvišeg nivoa ja znam sve, dok sa ostalih nivoa to ne znam.

Dvostruka uloga koju igram u izvesnoj meri je oslikana u jednom persijskom kupletu, koji se ovako prevodi:

‘Pojavljujem se u Najvišoj Oblasti, ali u isto vreme izgleda da ne znam šta mi je na dohvat ruke.’

Ja sam Bog i Čovek kao večni Bogo-Čovek, i kao takav spuštam se do svih nivoa svesti da bih Sebe učinio dostupnim svim stvarima i bićima, tako da mogu da Me spoznaju kao Jedino Nedeljivo Sopstvo.“

Baba je dalje nastavio:

„Ja sam Gospodar Univerzuma. Ja znam sve. Dao sam vam vaše telo; prebivam u vama – a ipak se svakodnevno raspitujem o vašem zdravlju. Znate li zašto? Želim da budete zdravi, tako da Svojom Ljubavlju mogu da vas pretvorim u prah!

Ja dajem i zahtevam. Takva je dvostruka uloga koju večno igram sa Kreacijom.“

XI

O jednom od svojih ljubavnika Baba je primetio: „On poseduje veoma duboko razumevanje ljubavi i da bi je iskusio, spreman je na sve.“

Mandalijima: „Doživljavate li Moju Ljubav?“

Odgovori: „Ne kao Okean Ljubavi …“

„Delić Tvoje Ljubavi …“

„Ni delić!“

Baba: „A verujete li da sam Okean Ljubavi?“

Odgovor: „Više nego verujemo, Baba.“

Baba: „Retko se čoveku daje ovakva Ljubav.“

Ljubavnik: „Ti si Okean Ljubavi. Ti si u svakome – zato svako treba da dobije Okean Ljubavi.“

Baba: „Zašto bih svakome davao Okean? On je tu. Iako je svako predodređen da ga jednog dana doživi, kada vidim da je vredno davanja, dajem iskustvo a NE Okean.“

Baba je upravo završio delenje čokoladica mandalijima, i prazna plastična kutija ležala je u Babinom krilu. Pokazujući na kutiju i uz osmeh, Baba je nastavio da objašnjava:

„Evo zatvorene kutije u Mom krilu. Zamislite da je ona Okean, koji sam Ja. Ipak, kutija se ne puni. U Mom neotuđivom Jedinstvu Ljubavi, ne možete da očekujete da radim dve stvari – otvaram i nalivam. Isto tako, na vama je da otvorite srce i primite ljubav od Mene.

A opet, zašto bih tebi ili nekom određenom pojedincu dao Okean Ljubavi, što ja sasvim izvesno JESAM, a ne i ostalima ili čitavoj Kreaciji! To je dar, i zauvek ostaje Dar Milosti.“

Neko reče, „Potrudiću se da…“ „Ne trudi se“, prekinuo ga je Baba. „Što se više trudiš, to su manje šanse da primiš Ljubav. Kaže se da oni koji žele ljubav treba da usred života postanu gluvi, nemi i slepi! To ćete postepeno osloboditi želja koje bi voleo da ispuniš a i onih koje ti nisu mile.

Na kraju moraš sebe da oslobodiš čak i od želje ‘želim Ljubav’ ili ‘želim da postanem jedno sa Voljenim’. Naravno, ovakava želja te oslobađa svih ostalih želja, ali čak i ova jedna želja umanjuje veličanstvenost Ljubavi i postaje opterećenje za Voljenog.

Ako ovo ne možeš, trebalo bi barem da poželiš da budeš poput prašine pod Stopalima Voljenog. Zbog toga, moraš bezuslovno da Me slušaš.

U sledećim stihovima, ljubavnik izjavljuje kako je teško poslušati Učitelja:

Ljubavnik kaže:’O Voljeni, vezao si mi ruke i noge za dasku i bacio me usred olujnog okeana, a zapovedaš mi da ne smem da skvasim odeću!'“

Baba je nastavio: „Ovo samo znači da ako vam Učitelj ne pomogne i ako nemate stopostotnu veru u Njega, nije moguće da sve vreme slušate Voljenog.

Ja sam Bog u ljudskom obličju. Budite spremni da me poslušate sa svom odlučnošću. Poklanjam Dar Ljubavi kada i kako hoću. Bolje to prepustite Mojoj Volji i zadovoljstvu. Ne brinite. Budite srećni.“

XII

Šastri (znalac sanskrita) je došao po Babin daršan. Poklonio se Babi i seo pored Babe.

Prethodnog dana Šastri je došao po daršan, kada je Voljeni Baba bio sa svojim dragim ljubavnicima iz Hamirpura. Jedan od ljubavnika je zabavljao Babu recitovanjem „Ča-Purane“, parodije o čaju. Šastri nije do kraja prisustvovao recitovanju „Ča-Purane“.

Baba je zapitao Šastrija zašto je prethodnog dana tako naglo napustio salu. Šastri je odgovorio da je imao nekog posla.

Baba: „Da li si se uznemirio čuvši ‘Ča-Puranu’? Šta god da ti smeta, moraš da se potrudiš da ostaneš miran.“

Šastri: „Nema smetnje. Ništa slično. Juče sam otišao ranije zato što sam morao da se oprostim sa nekim svojim gostima.“

Baba: „Da li si se osetio pogođenim dok si slušao ‘Ča- Puranu’, sročenu na sanskritu? Da li si to shvatio kao uvredu sanskrita?“

Šastri: „Možda je tako, ali to nije bio razlog mog ranijeg odlaska.“

Baba: „Ne smeš da se osetiš pogođenim čak i ako te vređaju. Ja sam Paramatma. Mene vređaju u svakom trenutku, ali ja odgovaram ljubavlju. Da si ostao da sediš do kraja, osećao bi se drugačije i osetio bi kao da si učestvovao u gozbi ljubavi. Recitovanje je bilo i dobar način da se prekrati vreme, jer paketići Prasada* za ljubavnike iz Hamirpura još nisu bili spremni.“

Šastri: „Trudim se da podnosim stvari i okolnosti koje nisu po mom ukusu. A što se tiče stihova o čaju, naišao sam na ‘Ča-Gitu’ koja podražava Bhagavad Gitu jer ima osamnaest pevanja o čaju i njegovim vrednostima.“

Ova zgoda navela je Babu da održi zanimljivo predavanje o egu i njegovoj prepredenoj prirodi.

Baba: „Ego nas drži na odstojanju od našeg Stvarnog Sopstva. Ego je toliko moćan da nas navodi da obmanjujemo vlastito Sopstvo. Od samog početka prionuo je za čovekovo sopstvo. On se čini tako prirodnim delom samog našeg sopstva da se ego, pod izgovorom našeg razumevanja, u jednom trenutku raduje, a već u sledećem pada u očaj

. Ako kažem, ‘Vi ste divna osoba,’ namah ćete se obradovati, ali ćete to izraziti rečima, ‘Baba, ja sam samo tvoj rob.’ Ova naizgled ponizna izjava može da podrazumeva sve, samo ne poniznost. Ako narednog trenutka ukažem na neku vašu slabost, odmah ćete se osetiti očajno, ali to nećete da ispoljite. Reći ćete, ‘Baba, ipak sam ja samo ljudsko biće.’ Ovom izjavom pokušavate da sakrijete šta osećate u sebi, jer ego uzima lažan izgled. Vrlo je teško biti prirodan i ispoljiti ono što iznutra osećate – ‘lažni ego’ je kamen spoticanja. Šta podrazumeva poništavanje ega? To podrazumeva biti sasvim svestan u zdravom snu – sasvim svestan u potpuno nesvesnom stanju! Sve dok Sadguru ne podari Svoju Milost, ovo nije moguće.“

Šastri: „Zar Bogo-ostvareni nema ego?“

Baba: „Ima, ali je ego Bogo-ostvarenog posve drugačiji. Kada vi kažete, ‘ja sam taj i taj’, to lažni ego potvrđuje lažno sopstvo. Kada postanete ‘Bogo-utopljeni’ (savršeni Mađzub ili Bramibut), nemate um i svesni ste jedino da ste Bog. To je stanje Nadsvesti. Međutim, kada, zadržavajući ovo stanje, siđete u normalnu svest, vi imate ‘ego’, i to je Stvarni Ego. Ako pročitate ‘Bog govori’, saznaćete pojedinosti različitih stadijuma i stanja svesti. Isto tako, morate imati na umu da puko intelektualno razumevanje samo po sebi ima vrlo malu vrednost. Bilo da čovek razume pojedinosti Puta ili ne, sasvim je isto. Jedino Ljubav ima vrednost.

Upoznati Boga znači zaboraviti ono što ste naučili o sebi. Retka je povlastica sresti Sadgurua, a još je ređe voleti Ga kao Boga-u-ljudskom-obličju. Dobro je rečeno, ‘Onoga ko ima spoznaju Boga ne znaju drugi.’ Jedino Bog postoji.“

Šastri: „Ako je tako, odakle se uvuklo neznanje?“

Baba: „Bog je Jedini Nedeljivi. Mnoge podeljenosti koje vidite, samo su prividne. Posledica su neznanja. Kako ovo možemo da objasnimo? Kako neznanje može sebe da spozna kao neznanje? Stanje snova koje doživljavaš, daće ti izvesnu predstavu o ovome.

Pretpostavimo da si otišao na spavanje i ja ti se pojavim u snu i kažem, ‘Šastri, ovo je samo san.’ Odgovorićeš, ‘Kako je to moguće? Vidim sunce, nebo, vidim tebe kako mi se s ljubavlju obraćaš. Previše je istinito da bi bilo san.’ Međutim, kada se probudiš, reći ćeš sebi, ‘Ono što je Baba rekao u snu, bilo je istina.’

Trenutno Me vidiš kako sedim sa tobom. Sada ti kažem da je sve što vidiš i osećaš u ovom ‘budnom’ stanju, takođe san. Čitav univerzum je samo san. On može da se nazove ‘budni san’. Kada uz Moju Milost ostvariš Boga, znaćeš da je ovo što sada govorim Istina.“

XIII

Svojim ljubavnicima iz Hamirpura Baba je rekao:

„Veoma sam zadovoljan Svojim ljubavnicima iz Hamirpura. Ja znam sve, ipak slušam izveštaje koje Mi s vremena na vreme šaljete i srećan sam zbog rada koji obavljate da bi ste proneli Moju poruku Ljubavi među ljude.

Znam da je prošle godine, kada je u Hamirpuru organizovan neprekidni ‘Đap’* , bilo kritično vreme za Moje ljubavnike. Bio je to period vaše kušnje i vi ste ga, u svojoj ljubavi prema Meni, uspešno prebrodili. To Me čini veoma srećnim.

Bio sam još srećniji kada su se, na poziv jednog mog ljubavnika poreklom iz takozvane ugnjetavane klase, Babini ljubavnici iz tog kraja, bez obzira na klasu, boju ili veru, sakupili u selu Sarsai i živeli zajedno kao članovi jedne Baba-porodice u Babinoj ljubavi.

Danas vam govorim još jednu važnu stvar. Ja sam onaj jedini Koji je onostran svega. Kada napustim ovo telo, vi, ljubavnici iz Hamirpura i Andre, bićete zauvek upamćeni i ovekovečeni, zbog vaše duboke ljubavi prema Meni. Generacije koje dolaze pevaće o vašoj ljubavi i učiniće vas besmrtnim.

Od prvog jula do kraja decembra biću u izolaciji. U ovom periodu niko ne treba da pokušava da Me vidi. Držite se čvrsto za Moj Daman** u toku preostalih meseci ove godine. Ostanite srećni i radosni u Mojoj Ljubavi i suočite se sa svim situacijama odvažno, uz hrabrost i veru u Mene.

Kako se sve više bude približavalo vreme za prekidanje Mog ]utanja, okolnosti će biti takve da će postojati sve veći rizik da Moj Daman bude istrgnut iz vašeg stiska.

Vrlo sam zadovoljnom vašom ljubavlju prema Meni.“

XIV

Grupi ljubavnika iz Madja Pradeša i Utar Pradeša Baba je rekao:

„Neizrecivo Beskrajno Blago je u vama. Jedini problem je što ga ne tražite iznutra. Vi tražite spolja. Ovo vam je manir još od vašeg prividnog rođenja u bespočetnom Onostranom.

Čim se probudite iz sna, počnete da gledate spolja. Na Putu, čim počnete da gledate unutra, primećujete neke iskrice Blaga. Ipak, to su samo senke Stvarnog Blaga.

Savršeni Učitelj ima ključ koji otvara poslednju kapiju koja vodi do Beskrajnog Blaga. Težiti da se vidi ili postane jedno sa ovim Beskrajnim Blagom, Bogom, na neki način je čisto ludilo. To mora da bude ludilo u tolikoj meri da ostaje izvan uticaja najzamamnijih uživanja kao i najbolnijih tugovanja! Beskrajno ljubavni pogled – ‘Nazar’ – Savršenog Učitelja može da probudi ovakvo ‘ludilo’. Da bi se to desilo, svoj život morate voditi u skladu sa Učiteljevim nalozima, potpuno predani Njegovoj Volji. Nije važno da li ste Mu fizički blizu ili daleko.“

U tom trenutku, jedan od ljubavnika je Babi postavio novo pitanje. Baba je rekao, „Kada ste u Mom Sahavasu* budite potpuno pažljivi i prijemčivi za ono što govorim, ali bez zapitkivanja! Volite me i budite tihi. Ugađanje intelektu rađa bezbrojna pitanja. Na sva ova pitanja može da se odgovori, ali teško da je to duhovno neophodno. Puka intelektualna objašnjenja neće vas izući iz vaše unutrašnje pometnje, nego će vas još više zbuniti. Veoma retke osobe imaju potrebnu pronicljivost.

Pokušajte da shvatite ono što sam već izrekao. Što Me više volite, to manje pitate. Ljubav odgovara na sva pitanja, jer prenebegava samo zapitkivanje!“

XV

Svojim ljubavnivicima uopšte, Baba je rekao:

„Često upozoravam Svoje ljubavnike da ne posećuju nikakve svece. Zbog čega to činim? Zato što prilikom ovakvih poseta postoji verovatnoća da prekršite naloge koje sam vam ja dao. Ovakvi događaji su krajnje nepoželjni za vaše lično duhovno uzdizanje, a za Mene, jer prihvatam da ste Moji, to postaje dodatna patnja. Ako imate veru u Mene kao Drevnog, nije potrebno da posećujete bilo kakvog sveca ili sadua, niti da ma kome od njih obećavate da ćete slušati njegove naloge.

Na primer, pretpostavimo da sam vam ja naložio da postite a vi u to vreme posetite sveca koji vam ponudi ‘prasad’ i zatraži od vas da ga pojedete. To će vas staviti u nedoumicu. Ako pojedete prasad, prekršićete moj nalog, a ako ga ne pojedete, uvredićete sveca. Ovo se već događalo, te da bih vas sačuvao ovakvih neprilika, moram stalno i iznova da vas opominjem.

Za vas je najbolje da se držite jedino Mene. Najviše koristi ćete imati ako ste nepokolebljivo privrženi u vašoj posvećenosti. Ako nastavite da jurite tamo-amo, bespotrebno ćete se sve više uplitati. Ovo je Moj savet jedino Mojim dragim ljubavnicima, a ne i posetiocima koji dolaze samo radi Mog ‘daršana’.

Moj savet sledbenicima drugih svetaca, lažnih ili pravih, je da nije neophodno da dolaze Meni, osim ako nisu spremni da slede Moje naloge. Niko ne treba da Mi dolazi po pomoć, sem ako nije pripravan da Me bezuslovno sluša.“

Tu je Baba naveo stihove Tukarama, Sadgurua sedamanestog veka iz Maharaštre, u kojima se kaže:

‘Pazi na svoje ponašanje i kontakte sa svecima jer (ako ih ne poslušaš) postoji mogućnost da se tvoje najbolje sanskare izbrišu u trenu, ili da na sebe preuzmeš takvu vrstu sanskara koje će se izuzetno teško izbrisati.’

„Zato je bolje poštovati svece sa pristojnog odstojanja!“

Baba je nastavio, „Ja nisam svetac. Ja sam Avatar. Tukaram, Savršeni Učitelj, je opomenuo ljude na njihov odnos i druženje sa svecima. Koliko tek mnogo više čovek mora da bude pažljiv u svom odnosu sa Avatarem, a pogotovo prema posebnim nalozima koje dobija. Pazite se kada svojevoljno ne poslušate Moje naloge! Zato što će svaka neposlušnost prouzrokovati vrlo tragične okolnosti za ljubavnika na koga se to odnosi.

Za Mog ljubavnika je najbolji put da Me se spominje svim srcem, što više može, i da ostane srećan. Zato nastojte da Me volite spominjući Me se, a ostalo prepustite Meni.“

XVI

Neki filmski režiser je došao samo da bi video Babu i imao Njegov daršan. Baba se obradovao što ga vidi.

Baba: „Ja znam sve, pa ipak sam hteo da Mi se predstaviš. Sve zato da bih se sa tobom susreo na tvom nivou. Srećan sam što te vidim. Da li si ti srećan? Imaš li nekih briga?“

Režiser: „Ništa naročito.“

Baba: „Kada čovek uzme ljudsko obličje, bilo da je na dobrom mestu u životu ili ne, brige na izvestan način postaju neizbežne; ali ne treba da im podlegne.“

Režiser: „Ranije sam imao dobar položaj u životu, kao i u filmskom svetu. U poslednjih nekoliko godina, doživeo sam mnoge uspone i padove. A danas, pošto imam sreću da sedim do Vaših Svetih Stopala, sve više uviđam da je sve što se dogodilo imalo smisla i da je sve bila Božija Volja.“

Baba: „Ovo je dobar način da se razumeju događaji u životu. Čitaj knjigu Bog govori, moći ćeš da ja shvatiš. Ako je pravilno shvatiš, otkrićeš da u svetu ne postoji ništa zbog čega treba brinuti! Šta god se desi, dešava se zbog impresija ili ‘sanskara’. Sanskare čine da San Kreacije izgleda stvaran i trajan, i proizvode prekomerne brige.

Takozvana ‘dobra vremena’ su kao srećni snovi. Zahvaljujući ugodnoj atmosferi, postaju dug i prijatan prizor i sve više i više želite da uživate u njima. Međutim, kada se probudite iz sna, otkrivate da svet snova nema nikakvu vrednost.

‘Loša vremena’ su kao zastrašujući snovi. Žudite da se što pre moguće uklonite iz takvih okolnosti. Ako uz to, na primer, u snu na vas skoči tigar, odmah se budite.

Božiji je Plan da svakoga probudi iz Sna Kreacije i učini da živi u Njemu i iskustvu Njegovog Beskonačnog Blaženstva. Zakon Spurotnosti deluje nepogrešivo u predočavanju takozvanih ‘dobrih’ i ‘loših’ vremena; a u Svojoj samilosti, Bog svakoga i sve vodi ka Sebi, onostran dobra i zla. Dakle, stvarno nemate zbog čega da brinete.

Ja sam Večno Blaženstvo! Ja takođe i večno patim radi ostatka sveta uronjenog u neznanje, pošto sam sve od svakoga u Iluziji.“

Režiser je Babi ispičao deo priče u njegovom poslednjem filmu, koji prikazuje ljubav prema Bogu kroz služenje sirotinji.

Baba: „Ako pročitaš ‘Bog govori’, imaćeš širi pogled na duhovnu panoramu Božanske Drame, koja otkriva tajnu Kreacije. Celokupna Kreacija je ‘ljubavna igra’ ili ‘Lila’ u kojoj Bog uživa nauštrb Samog sebe.

U filmsku industriju treba da uvedeš duhovne istine, ali čini to postepeno, tako zahteva ovo vreme. Ako u tome uspeš, to će ti se dvostruko isplatiti, i materijalno i duhovno. Ipak, dok režiraš ili produciraš takve filmove, uvek imaj na umu da je sve, osim Boga, iluzija. Tada te ‘dela’ neće vezivati, a srce će ti biti sve čistije i sposobno da otkrije Božije Blago.

Jedan od persijskih kupleta kaže ovako:

‘Bog Voljeni kaže ljubavniku: Isprazni svoje boravište od miliona stranaca. Jedino tada ću ući. Snebivam se od stranaca!'“

Baba je nastavio: „A ko su ti stranci? Želje, prohtevi, misli! Svi su oni zbijeni u tebi i ne ostavljaju nimalo prostora za Boga, za Voljenog, koga bi pozvao unutra.

Čim stranci napuste srce, ono počinje da biva čistije i čednije. Onda se Bog zagleda u njega i Njegov pogled pun ljubavi otklanja sve brige. Glednuti Boga, što čovek tada iskusi, ne ostavlja mesta ni za kakvu sumnju o Njegovoj miloj Volji, ispoljenoj kroz ‘dobra’ i ‘loša’ vremena.

Bogo-ostvareni živi u svetu, ali svet Ga ne dotiče i ne može da Ga dotakne. Postići Bogo-ostvarenje nije dečija igra! Zarad ovoga, čovek mora Savršenom Učitelju da preda sve – telo, um i srce.“

U tom trenutku, režiser je naveo neke stihove koji se odnose na tragaočevu silnu žudnju za sjedinjem sa Bogom. Babi su se stihovi dopali, pa je rekao:

„Lep citat, ali kako da čovek stvori ovakvu žudnju u svom srcu? Iz same srži svog srca mora da oseća kako mu nema života, ako ne vidi Boga. Njegovo stanje treba da bude kao stanje ribe na suvom. Kada ovakva žudnja potraje, čovek ima sreću da vidi Boga, kao Okean Blistavosti.

Silina žudnje potrebne da se postane jedno sa Bogom nikada se ne može premeriti, ma koliko visoko bilo ukupno merilo. Ovakva žudnja je retko iskustvo, potpuno jedinstveno i isključivo namenjeno onima koji se rasplamsaju od iskre Božanske Ljubavi Savršenog Učitelja.

Zadovoljan sam tobom. Predočavanjem duhovnih istina publici, možeš veoma da doprineseš pravljenju dobrih filmova. Ali budi pošten. Ne dozvoli da se dvoličnost uvuče u tvoje poslove. Nastoj da pošteno odgovoriš nalozima svoje savesti. Ja sam sa tobom. Ja sam u tebi, premda ti moraš da Me nosiš sa sobom. Moji blagoslovi.“


* Duhovna disciplina

** Poseta ili pogled duhovnog učitelja.

* Grubi (fizički) nivo

** Impresije (uma).

*** Halja duhovnog tragaoca

* Princip neznanja

* Duhovni stihovi

* Hrana koju dodirne Učitelj i koja time nosi Njegov blagoslov.

* Ponavljanje Imena Boga, u ovom slučaju Babinog Imena.

** Rub halje – smisao je ostati blizu Učitelja, bezuslovno Ga slušajući.

* Društvo Učitelja.