O Avatarima i braku

Zašto su neki Avatari bili oženjeni i zašto Isus nije bio oženjen?

Spoljašnji život Avatara određuju navike i običaji određene epohe i da bi svojim savremenicima služio kao primer, on prihvata držanje najpriličnije ovoj svrsi. Ali, u suštini, svi Avatari utelovljuju isti ideal života. U doba Muhameda, Arapi su bili vrlo senzualni i živeti sa nekoliko žena se nije smatralo lošim ili nezakonitim. Da se i on, kao Isus, nije oženio i da se zalagao za celibat, ili da je nametao potpuno uzdržavanje, to bi stvorilo opasne i neminovne reakcije. Njegovo učenje bi sledilo tek nekoliko ljudi, a još manje njih bi privukao ovaj ideal. Muhamed je imao devet žena, ali sa njima nije imao fizički kontakt; bilo je legalno imati nekoliko žena.

U vreme Krišne, hindusi su ratovali među sobom, a preovladavale su zavist i pohlepa. Nije bilo pravog razumevanja duhovnog života i ljubavi. Krišna je svoje učenje zasnovao na zakonima ljubavi i čistog i bezazlenog veselja. Ljudska bića su radosno usmeravana ka nesebičnom idealu ljubavi.

U vreme Zoroastera, čovečanstvo je oklevalo i bilo je lišeno uravnoteženosti. Ljudi nisu bili ni potpuni materijalisti, niti ih je stvarno privlačila duhovna svetlost. On ih je učio da budu dobri domaćini, da sklapaju brakove, da se uzdržavaju od želje za tuđom ženom i da obožavaju Boga. Njegov sopstveni život bio je zasnovan na principu, “Dobre misli, dobre reči i dobra dela.” Zoroaster je bio oženjen.

U vreme Bude, čovečanstvo je duboko zašlo u materijalizam. Da bi im pokazao da je njihovo shvatanje vrednosti pogrešno i da su žrtve boginje Iluzije, ili Maje, Buda se odrekao svoje žene, porodice, sveg blaga ovog sveta, da bi svoje učenje ustanovio na Sanjasi, ili odricanju.

U vreme Isusa, osobine ljudi bile su arogancija, bahatost, gordost i surovost. Ipak,  ljudi su posedovali razumevanje pravednosti u odnosu na žene i brak, te nije bilo nužno da, kao u Arabiji, brak bude primer. Isus je živeo životom poniznosti, jednostavnosti i siromaštva, i podneo je patnju da bi usmerio čovečanstvo ka najčistijem idealu – Bogu. Svi proroci bili su inkarnacije Boga; zato su onostran želja i iskušenja, i ospoljenja su istog božanskog elementa.

Meher Babin žurnal: Vol. 2, No. 6, april 1940., str. 354-355.