Babini Gazali

GAZAL  1

Baš kao i ranjeni jelen uhvaćen sam u zamku

I plešem u agoniji zarad večnosti.

Ti zadovoljan nisi odapinjanjem strela na moje ranjeno srce

Na ranu ti so sipaš – Ja sada u bolu pišem.

Kako bi rana moja mogla da zaraste kad tvoje strele neprekidno stižu?

Jedino što mogu da učinim je da tiho za Tvoju milost molim.

Samo jednu želju imam i ta je da Tebe vidim.

Svaki rizik laćam se – život svoj u vetar bacam.

Napustio sam tajnu nit, brojanice i tradicionalne molitve;

Sve sam napustio – Ti postao si isključivi objekt moje čežnje.

Ili dođi ili tetivu (luka) svoga jače zategni.

Jer zadovoljstvo  izvlačim iz bola rana svojih.

Sada su strela i sop postali moj život sami;

Bez njih ja živeti ne mogu – ali sa njima ja umirem.

Bez Njega život ovaj je patnja i pakao (pralaja)

O, kako da i dalje živim? Da ovu odvojenost podnesem ne mogu!

GAZAL  2

Srce moje prestrašeno je čak i da čuje ime ljubavi.

Ubijeno je ljubavlju – ali sada je srce moje ubica postalo.

Podneo sam hiljada vrsta boli u tvojoj odeljenosti.

Srce moje bol je progutalao – al sada bol guta srce mloje.

Volljeni moje je zadovoljan bio da me sasvim samoga vidi – i u samoći mojoj

Srce moje postade mesto okupljanja ljubavnika Njegovih.

Bejah ekstremno razborit – al u ljubavi Tvojoj postah beskoristan.

Srce moje poludelo je i ne brine s’ čim se suočiti mora..

Tragao sam za Tobom al’ Ti si bio sakriven.

Sada, usled milosrđa Tvoga, srce moje postade boravište Tvoje.

O, kakva to iskušenja su i teškoće na ovom putu ljubavi!

Sarce moje umire čak i razmišljajući o njima!

Ne znam šta da činim niti gde da idem.

Ko će utešiti moje srce jer plačući vatru ono postaje Njegovo?

Krčim svoj put kroz oluje suza,

I srce moje se probija van iz grudiju ovih.

GAZAL  3

Kada si Ti na ikome svoj pogled blagodarni na ikome imao?

Kada je jecaj agonije moje ikada na Tebe efekat neki imao?

Za život moj ti ne haješ,

Jedino ti želiš srce moje da ozlediš.

Zašto li se tako ponašaš?

Zašto me s besom Ti gledaš?

Mada kažem da sam Te sreo, ipak nisam,

Jer Ti ne želiš da sretneš moje sopstvo (nefs).

O Meher, šta za Tebe nije moguće –

Jedno koje stvara bisere od kapi rose.

O kliko ja dugo mogu ostati nespokojan?

On me je zaboravio i pažnju (na mene) ne želi da obrati.

GAZAL  4

Svaki dan naš trebali bi disati prisećanje Tebe

I u prisećanju Tebe disanje bi naše trebalo da stane.

Ali nakon fane (iščezavanje) konačne tu si samo Ti,

I čak ni ovo prisećanje ne ostaje.

U traganju za Tobom, voljeni, život mi je ruiniran; sada je okončan

Tvoj lepršavi pogled (letimični) stvorio je hiljade rana u našim srcima.

Postajući korisni Tebi, postali smo potpuno beskorisni u očima sveta.

Iskušavani smo bili iskušenjima i teškoćama – ali pogled (letimičan) s ljubavlju

Nezainteresovanosti Tvoje na put nas je doveo.[1]

Pa kakav je ovo život?

Odmora ćak ni za moment jedan nema.

U ljubavnoj vatri Ti pričinio si nam se da si srca nežnoga –

Ali sada smo otkrili da si bbeskonačno Ti okrutan.

Na hiljade si nam uteha dao a da mi ni zatražili ih nismo – to je bilo milosrđe Tvoje.

Ko  to može da shvati da torture kojima si nas obasuo za nas uteha su?

O Meher, šta mi s ljubavlju da učinimo

Jer ona samo udarce nam od Tebe donosi i ismevanje od sveta?

Mislili smo da si kao vosak mekan – srca blagoga i sav ljubav

Ali ti kamenoga srca i Stvaraoc Problema i Personifikovana Okrutnost sama.

Okean je vatra – pa kako bismo u njega mogli da uronimo

I u isto vreme preko njega prešli?

Susreli smo se sa hiljadama oluja (komplikovanih teškoća)

kako smo kročili u plamenove Njegove.

Volim agoniju intenzivne čežnje više no što volim Tebe!

Kako da se od nje oslobodim a da se s tobom ne sjerdinim.

Gde bi trebali da idemo? Kako bismo mogli da Ga napustimo?

Kako je moguće živeti bez njega?

To je dilema naša – Voljeni ostaje neumoljivi ubica.

ISTINA JE DA TI I JA NE MOŽEMO ZAJEDNO DA IDEMO

“O ljubavniče znaš li zašto si na svakom koraku sam’

Ti i ja ne možemo zajedno da putujemo jer ja nemam gde da odem.”[2]

Zašto postaješ mrema meni ravnodušan na svakom koraku (duž puta)?

Ne shvatam šta se to s Tobom desilo.

Reako si, “ Istina je da ti i Ja nemožemo ići zajedno

zato što ti pravca nemaš a Ja imam mnoge.”

O Voljeni, prašina moja sada pije pehar zadovoljstva Tvoga.

Napuni ga ili slomi – to važno nije, zadovoljstvo Tvoje je njena skrb jedina.[3]

O kada si na put ljubavi stupio,

Trebao si da naučiš da vekovima strpljiv moraš biti.

Voljeni te u prašinu pretvara zaboravljanjem.

On zna da Ga nikada nemožeš napustiti.

Noć i dan plačem u svojoj bespomoćnosti u ovom bolu čežnje,

Ali ostajanje bespomoćnim je sve što mogu da učinim;

Ti si bez doma, al boravište Tvoje je u svakome srcu.

Kako bih mogao da dotaknem srce svoje i i bar tu otkrijem tvoje boravište?

Tebi sam privučen kao i moljac sveći što je

Šta bi drugo moje bogoštovanje moglo da bude?

O Voljeni, kako je blagosloven onaj koji te nađe –

Božanskost njegova nemože da bude zamišljena!

Još uvek nisam naučio da se (naglo) zagnjurim u okean Tvoje ljubavi

Toiliko je puno teškloća na obali, ni da zamislim ne mogu ronjenje!

U ljubavi Tvojoj nema razlike između života i smrti

Za onoga ko svakog trena umire i nastavlja da živi!

GAZAL  5

O Meher, Madžnunova ljubav je u Tvome srcu!

On uvek živi u Tebi, Madžnun je uvek u dvoru Tvome.

!Lejla, Lejla!~ Madžnun je u pustinji dozivao svakim dahom svojim,

I lejla je čula Madžnunov glas u dvoru Tvome.

Madžnun je bio u samrtnim mukama bez nje.

Lejla je njegov život i Lejla je Madžnunovo srce.

Ali Madžnun je video Sjaj Tvoje svetlosti;

On je Lejlu potpuno zaboravio.

Počeo je da viče “O Gospode, O Gospode!”

Madžnun je gospoda u svome srcu našao.

Bog je smronosniji od Lejle.

Madžnun je već bio ljubav ali tek je trebalo da u pepeo izgori zarad boga.

Madžnun je vatra bio i u pepeo se pretvorio zarad ljubavi.

Ali Voljeni je tako okrutan – učinio je da Madžnun godinama pati.

GAZAL  6

Kada se nevolja Sar Masta[4] setim srce mi se uguši,

Al dublje razmislivši o njegovoj sudbini, srce moje biva ljubavljuintoksicirano.

Visoki sveštenik da se moli srcem celim nije mogao;

Kad se setim njegove prave ambicije, moja ljubav je uvređena i posramljena.

Na šta je tokom molitve sveštenik mislio?

Na novac je on mislio – kakvo pogrda molitve to beše!

Jadni Sar Mast, insistiraše, “Tvoj bog je pod nogama mojim!”

Kad je tajnu ovu razotkrio, sveštenik se razgnevio.

Car Auragzabad nije znao ko je Sar Mast bio,

Tako je da ga ubiju dao – kakva tragedija se desila.

Sar Mastovi sledbenici dođoše i od Cara zahtevaše

Da razoktirje želje koje je sveštenik u času molitvenom imao.

Sveštenik je priznao da na novac je mislio – a ne na Boga!

Kako je on mogao da moli kad je misli takve imao?

Raskopaše pod gde mast je stajao i zlato otkriše.

On objavio je da bog je pod nogama njegovim bio i dooista to istina je bilo.

Car tako shvati istinitost Sar Mastove objave.

Sada stolećima već, ljubavnici  Božiji priču ovu kada čuju suze ljubavi liju.

O Meher, Sar Masta si besmrtnim učinio

O Bau, moje srce je pobuđeno (strašću) kada uvu priču čujem

O poniznosti i istinozbornosti mastovoj.

Dolina je ispunjena mojim suzama

Prelazim ovaj okean vatre i niko ne zna .

Bol koji podnosim dok idem od jedne obale ka drugoj.

Dospevši na udaljenu obalu otkrio sam veliku dolinu.

Na obali njenoj zastao sam užasnut – ne znajući kako da je premostim.

Prešao sam okean – ali kako da pređem ovu neizmernu dolinu?

Kako mogu Ja? To je nemoguće! Koliko (jako) žudim za sjedinjenjem!

Hiljade ljubavnika nepokretni stoje na ovoj dolini,

Plačući vatru umesto suze da liju.

Dolina je ispunjena mojim suzama ali neznam kako da plivam.

Bez Učiteljevog vođstva neću sposoban biti da je pređem.

Napokon se Voljeni moj smilovao videši snagu suza mojih

Za ruku me je uhvatio i napokon sam preko nje prešao.

Prešavši dolinu otkrih da sam postao jedno sa Učiteljem svojim.

Sad je na meni da one koji čekaju na drugu stranu odvedem.

Ja jedini jesam – nema nikog drugog pored (van) mene;

Sebe nalazim u svima i sve nalazim u sebi.

O Meher, Ti prebivaš na udaljenoj obali doline

Ali ja Te nalazim svuda u ovom okeanu kreacije.

O, kako je samo teško preći s jedne obale na drugu.

Video sam mnoge kako su postali vatra otisnuvši se.

GAZAL  7

Ljubavnici mora da kreira ogledalo od lepote Voljenoga –

Da bi u njemu videli svoje Realno sopstvo oni da izbrišu moraju svoju iluzornu forma.

Voleti Voljenog je lako a isto tako i teško.

Ali ljubavnik da ode mora onostran oba ekstrema.

Ljubavnik mora izbrisati to što izbrisano biti nemože –

To što je nemoguće on mogućim mora učiniti.

Na hiljade i hiljade licemernih svetaca ima,

Ali vekovi su potrebni da se u kontakt sa Savršenim Učiteljem dođe.

To je priča drevna da sresti Voljenoga je nemoguće,

Ali kroz iskrenu odlučnost i duboku čežnju On doći mora.

U ljubavi ima teškoće, nevolja i bespomoćnosti  potpune

Al na ovom Putu Ljubavi  dobrostivi su oni kao i melemi umirujući.

Dolazi vreme kad bol čežnje za tobom jeste život nečiji –

Potom bol sami postaje svoj lek sami.

Želiš li da te ova čežnja za sjedinjenjem intoksiciranim dan i noć drži

Tad život svoj moraš pretvoriti u prašinu pod nogama svog Voljenog.

GAZAL  8

O Meher, Tvoj ljubavnik nespokojan je. Bar ga ponekad čuj.

Bar ponekad ga pitaj šta on želi;

Bar ponekad ga pitaj za molbe njegove.[5]

O Voljeni, ti si cvet; ti si takođe njegov miomiris i boja.

Ti si vrt i njegov Vrtlar; bar ponekad se manifestuj.

Ti nisi vrt u kome ima trnja.

Ja tragam za tim vrtom od samo jednog cveta;

Bar ponekad milosrđe Svoje prospi tako da te mogu naći.

Ti nisi to cveće čiji miomiris će ikada iščiliti.

O Voljeni, otvori pupoljak moga srca; bar ponekad ga ispuni

sa miomirisom koji uvek ostaje svež.

Ti nisi taj cvet koji vene –

Ti si taj svet koji večno cveta.

Kako veličanstven osmeh Ti imaš;

Bar ponekad ispuni cvet srca moga s osmehom tim.

Ti nisi taj cvet čija će boja izbledeti.

Tragam za tim cvetom; bar ponekad mi ga daj.

O Meher, posvetio (predao) sam se pred Tvojim stopama,

ti si život moj i sve za mene.

Nek Tvoja boja i miomiris bar ponekad ispune srce moje.

Ja sam grana sa drveta iz vrta,

koje sasečeno je bilo –

Šta bih ja sada trebao da učinim? Beskonačno sam nespokojan.

O Voljeni, bar ponekad dođi i samnom budi.

Sada je ova ljubav uzrok ruine moje – Voljeni smiluj mi se.

Ubi me ovog istog trena – O Voljeni to biće melem moj.

GAZAL  9

Da nisam bio grešnik kako bi ti mogao da budeš milost?

Da nisam bio ignorantan, od kakve bi koristi bilo Tvoje Znanje?

Muslimanski svećenici mi rekoše da recitujem njihove molitve.

Ako ne zapretiše mi da ću u paklu goreti.

Hindu sveštenici mi rekoše da bogoštobvanje u hramu obavljati moram

Ako ne i oni mi zapretiše agonijom pakla.

Na putu ljubavi od vrednosti nisu mesta za hodočašće – Kaaba ili koje već drugo.

Napredak duhovni moguć je jedino sa čistim srcem.

Ljubavnik božji nema vremena za religiozne ceremonije i rituale.

On je rob vina i zavistan od njega ostaje.

Sveštenici nikada okusili nisu Istinsko Vino;

Za užitak koje ono sadrži oni neznaju.

Ogledalo srca ljubavnikovoga uvek je uskomešano

Sve dok jednog dana stanište[6] vina ne postane.

Zauvek sam bio uhvaćen u zamku ljubavi

O šta drugo mogu da učinim do da u njoj (zamci ljubavi) bespomoćno ležim?

GAZAL  10

Intelekt govori, “Ne moj se ruinirati na puto ovome!”

Dok ljubav kaže, “Nemoj se žaliti na boli čežnje.”

Intelekt govori, “O, srce, zašto sebe nevoljama opterećuješ?

Iskoristi sve ono što te čini srećnim u ovome svetu.”

Ljubav kaže, “Intelekt nemoj slušati i na njega pažnju ne obraćaj.

Svoj život protraćiti nemnoj savete njegove slušajući.”

Svetu govorim da na mene zaboravi.

Jer svet drugo ništa nije doli san.

Ovih dana sa toliko puno lažnih učitelja svaka staza obiluje!

Ljubavnici Božji, ka njima ni u snovima nikako ići nemojte.

Srce kaže, “Moguće je voljenoga naći.”

Ono preklinje, “Nemoj me osloboditi iz tamnice ljubavi!”

O Voljeni i dan i noć samo za tobom plačem.

Seti me se i ravnodušnošću me mučiti nemoj.

Svih ovih godina mnoga si mi obećanja dao,

Mada sva ona prazna behu, srce moje osećaj nema da prekršio si ih.

Umirem svakoga trena, ali živ sam u ljubavi Tvojoj.

O ubico, imaj milosti malo! Prestani da nož okrećeš u bolu mome,

Ovoga puta te je On stvarno zabvoravio –

Ali svakako ga se sećaj i sve drugo zaboravi.

GAZAL  11

O ljubavi za svet(materijalni) , nemoj me ruinirati!

Zaboravi me i ja ću tebe zaboraviti!

Svaki dah Madžnunov je lepotu Lejlinu manifestovao.

O Lejla, a sada bi ti trebala da ga ignorišeš?[7]

O Voljeni, agonijom sam ispunjen u tvome zatvoru,

ali ipak ućivam – molim te nemoj me osloboditi.

Odsekao si moje noge i bogaljem me učinio,

O, Krvniče, zašto odlažeš da me obezglaviš?

Nije bilo dovoljno pokloniti hiljade života pod stopama Njegovim

O ljubavi, ne treba da prigovaraš zbog bola čežmnje.

Lažni sveci prašinu nikad ne ljube

Niko ih Učiteljem svojim ne bi trebao da učini.

Voda večnoga života iz Njega ističe, Istinskog Učitelja.UNemoj se razočarati – žedan budi i pij je.

Bol razdvojenosti je slomila moje srce.

O Milostivi Jedini, smiluj mi se.

Sve želje, dobre i loše, život su mi pokvarile.

O ni jednoj želji ne dozvoli da ukoreni se.

GAZAL  12

O, Meher, zašto si me bacio u kotao boli?

Zašto si me ostavio samoga u prašumi noćnih mora punoj?

Otišao sam do vrta Tvoga uveren da ću smiraj umu naći,

ali lokne tvoje vetrom nošene zarobile su mi srce u tamnicu boli.

Na mome srcu rana je bila duboka – plakao sam teskoban.

Ranu si solju posuo i tako si milost Svoju po meni prosuo.

Dok Te nisam voleo, željama sam ispunjen bio ali sam bar sretan bio.

Sada znam da sam željama ovim u okovima beskrajnih vekovima bio držan.

Mislio sad da je ophođenje Tvoje prema meni prijateljsko

Ali Ti si me za smrt moju pripremao.

Kako bih ikada mogao da ti kažem šta sam na ovome putu pronašao?

Prosjak sam bio;Tvoja ljubav me je kraljem učinila.

Ovaj život je život kada postane ljubav.

A ova ljubav čini da čovek postane Bog.

Od kakve je koristi život uronjenosti u opčinjenosti sveta (materijalnosti)?

Želja za strašću samo me je đavolom učinila.

Bol ja sada melem moj i pratilac stalni

Ubijajući me, svoji milosrđem slatkim si me okupao.

Nile lako slediti Te a potom i sa Topbom ostati,

Bau je predao svoj život samo zbog milostivosti Tvoje.

GAZAL  13

Zašto za voljenim u svetu tragati? On je u tvome srcu.

Sva staništa na putu su u tebi i ti si u svakom staništu.

Ljubav je Madsžnuna učinila nespokojnim, izmučenim i teskobnim.

Lejla je ljubav svoju podelila dok je na sedlu kraljeske  kamile jahala.

Moje bespomoćnosti poluga je otvorila vrata prodavnice vina

Sada u dvoru ljubavnika, isključiva sam tema razgovora.

Okean ljubavi nema obala.

Pa ipak se on može naći i na obali.

Ako je želja tvoja bila sleđena svakim dahom[8] tada je život  samo svetlost, i ništa drugo.

Ako je ovo postignuto, cilj života je ostvaren.

Opisujem bol svoga srca glasom svojih suza.

Slušanje je Tvoja odluka, ali znaj da je srce moje bolom preplavljeno.

Na ovom putu prašine su teškoće i stradanja postala blaga.

O Bau, onaj ko je kompletno ruiniran jeste u boravištu Voljenaoga.

Gazal  14

Pij nektar ljubavi

i za voljenoga postani mastu nalik.

Od svoga srca ćevap napravi pa ga pojedi;

a onda krv njegovu popij.[9]

Koliko dugo ćeš nastavljadi da prišivaš

umrljane komadiće greha uz daman?[10]

Komadiće (iskidane) srca tvoga neka ušije Majstor Krojač ljubavi.

Umri smrću takvom koja će učiniti da živiš posle umiranja –

Umri za sebe (nefs) i živi samo za druge.

Sve svoje Sadguruu predaj (posveti)

I od Njega sve primi.

O Bau, ako o nečemu želiš da govoriš

pričaj samo o ljubavi i ničem više!

GAZAL  15

Ne vezuj se za Maju;

Ona te čini prljavim prosjakom.

Maja te od Božanske ljubavi odvaja

I u siromaha te pretvara.[11]

Drži se Sadgurua[12].Uon je Jedini koji život tvoj će učiniti Realnim Životom.

Sadguru će te okitiće draguljima duhovnosti

i učiniti te beskonačno bogatim

Drži se stopa Sadguruovih

i anđeo smrti ti nauditi neće.

O Bau, za tebe bi prikladno bilo da se tajne ove uvek sećaš.

GAZAL  15

Ne vezuj se za Maju;

Ona te čini prljavim prosjakom.

Maja te od Božanske ljubavi odvaja

I u siromaha te pretvara.[13]

Drži se Sadgurua[14].Uon je Jedini koji život tvoj će učiniti Realnim Životom.

Sadguru će te okitiće draguljima duhovnosti

i učiniti te beskonačno bogatim

Drži se stopa Sadguruovih

i anđeo smrti ti nauditi neće.

O Bau, za tebe bi prikladno bilo da se tajne ove uvek sećaš.

SVE JE OVDE DANAS I SUTRA ODLAZI

Bilo da si kralj ili prosjak,

Danas je sve ovde i sutra odlazi.

Život je lagan, nalik šali; ali postaje tako težak

ako se na ovaj način ne uzme.

Onoj čije je srce uvek živo nikada ne umire –

Pitaj Farhada šta srce ne može da učini.

Kako bi Kralj Ferhad shvatio srce Ferhadovo?

Šta je za Ferhada bilo nemoguće da za Šitin učini?

Da proseče planinu i sagradi kanal

bilo je ništa za Ferhada.

Bilo da si kralj ili prosjak,

danas je sve tu i sutra je otišlo.

Ferhad je prokopao planinu za deset godina

Sa samo jednom mišlju – da dobije Širin.

Kralj Kušru se uplašio kada je za ovo čuo.

Planirao je i zaveru skovao . Napokon Ferhada prevario.

Poruku je poslao i kazao da Širin je davno umrla.

Bilo da si kralj ili prosjak,

danas je sve tu i sutra je otišlo.

Kad je Ferhad poruku čuo plakao je i plakao,

i počeo je da umire.

Širin je takođe u užasnoj patnji bila kad je čula

šta je kralj učinio.

Srca njihova su sjedinjena bila – oni Jedno u ljubavi behu.

Za njih, je prevara Kušruova bol pakla bila.

Ali Kušru znao nije da je tron njegov pred ljubavlju njihovom nemoćan

Bilo da si kralj ili prosjak,

danas je sve tu i sutra je otišlo.

Ferhad je momenta kad je poruku čuo umreo.

Učitelj njegov tada se pojavio i vodu večnoga života mu je dao.

Ferhad je postao u celom svetu znan kao Kohkan

(onaj ko je proklesao planinu ili prokopao planinu),

I Kralj Kušru položio(predao) je svoj život pred stopama njegovim..

Kušru vredan nije bio ljubavi Širinine,

ali nakom svoje predaje(poklonjenja) postao je stvarni kralj.

Bilo da si kralj ili prosjak,

danas je sve tu i sutra je otišlo.

Kušru se duboko pokajao i Ferhad ga je prigrlio.

Svoju ljubav mu je dao i prihvatio ga je.

Širin bi Ferhada svaki dan posećala.

Atmosfera ljubavi ga je okruživala.

Ferhad je sada okean postao; on kap više nije bio.[15]

Bilo da si kralj ili prosjak,

danas je sve tu i sutra je otišlo.

Momenta kad Ferhad je napustio svoju formu smrtnu, Širin umrla je.

King Kušru iskopao je jedan grob za oboje.

O Bau, istinu ti govorim, ti vredan nisi te ljubavi!

Bilo da si kralj ili prosjak,

danas je sve tu i sutra je otišlo.

Pojedinačni stihovi

Svi su nepokretni i tihi bili kad sam iz Okeana iskočio

I zbog Ničega sve je ušlo u pokretanje.

O Voljeni ne ostavljaj me posle zagrljaja

Okončaj svoju igru Skrivača.

O Voljeni, da nisi na rane moje primenio melem umirujući

Ja ne bih doživeo ovaj gorki i blistavi bol.

Ovaj put ljubavi uvek sledi svoje hodočasnike.

Otkrio sam istinu ovu kad sam k’ Tebi korak jedan učinio.

Tragam za putem k’ obitavalištu prašine,

Ali ja umirem na svakom koraku svoga putovanja.

Kada zadovoljstvo Tvoje postane moje, nespokojan postajen i ruiniran bivam,

Ali još uvek u položaju svome nalazim zadovoljstvo.

Kad je zadovoljstvo Tvoje traženo, sve je nađeno.

Vrata kaveza su otvorena i papagaj je oslobožen.

Stanište ovo kakvo je? Ni napred ni nazad se pomeriti ne mogu.

Egzaltiran sam i samo žudim da ovde ostanem.

Odakle to mi samo ljubav donesmo kojom Te činimo sretnim?

Odakle to mi samo želju donosimo koja sve želje briše?

Ovaj nož probada srca naša i suze izvlači

odakle ćemo to naći utehu svoju.

Neprijatelj našeg života je jedini opis za ovaj bol

Odakle smo samo doneli temperament taj koji jedini može ovu bol da podnese?

Ovaj život napokon je postao usaglašen s ćudi Tvojom.

Odakle ćemo naći tu hrabrost koja podnosi Tvoju tiraniju.

Celog svog života si Ga voleo

ali sa žaljenjem – reči tvoje žrtve tek treba da dosegnu uši Njegove.

Siromaštvo srca moga ne dozvoljava mi da zagrlim Voljenoga.

Inače, ima li ijedna kap koja nemože da Okean postane?

Postani mastu nalik, kao i Sar Mast

samo-svestan ne budi – lud potpuno postani.

Sar Mast život svoj je žrtvovao zarad Istine

Primer njegov sledi i Istinu manifestuj.

Moj jedini neprijatelj je moja osobna egzistencija.

Poništavam sebe(nefs) i tako nalazim Boga.

Potpuno sam rastavljen od poslova svetovnih.

Nalazim fanu i obitavam u baki.

O Meher, koliko je prošlo od kad sam Ti se predao?

Za moju stalnu vernost nagrada Tvoja beše još udaraca.

Život moj je potopljen u krvi srca moga.

Kroz kakve nevolje prolazim dok proždirem dušu svoju.

Pepeo moj ponudio mi je pesmu ovu.

Koju ja pevam zarad večnosti.

O Voljeni u odeljenosti od Tebe ne mogu da prestanem da suze lijem.

Srce moje u komadiće je izlomljeno i komadići ti suze liju.

Odmora ni smiraja nemam; srce moje postade ludo u odeljenosti Tvojoj.

Umirujem ga rečima, “On dolazi…On dolazi…” samo jš malo duže sačekaj.

Srce moje postalo je krv od noža vina.

Srce moje poništeno je – .sada ja sebe poništavam.

Vino naizgled umiruje srce moje, navodeći ga da se smeje, dok iznutra čini da jecam

Šta ja mugu da učinim sa smejanjem koje iznutra čini da proključam.

O voljeni, Tvoje ponašanje prema meni je nepodnošljivo.

Samo me zaboravi! Tvoja puka nezainteresovanost pobija brigu Tvoju.


[1] Pogledom tim iz nehaja Svoga na put si nas sa Sobom poveo da ga s Tobom proputujemo

[2] Nema tog mesta gde bih Ja mogao da odem

[3] Jedno zašto se on (pehar) brine (preokupiran) je da tebe sretnim i zadovoljnim učini.

[4] Mast po imenu Sar

[5] Koje on za tebe ima, da li on nešto ima da te zamoli

[6] Mesto gde vino boravi, dok ne učine od svoga srca dom u kome će ugostiti ljubav i u kojima će ona od tada obitavati

[7] Mislim da se ovde kao i na drugim mestima radi i o igri reči, tj. Da Lejla predstavlja Lilu, to jest Maju, stvarnost.

[8] Ako je neko svakim dahom svojim sledio želju tvoju

[9] Srce svloje u potpunosti u ljubavi sagori tako da i ti i srce tvoje u ljubavi izgorite a onde popij sokove njegove, ljubav i ljubav postane.

[10] Daman je rub haljine, ili simbolično, može se reći da je to votma Gospodova za koju se držimo i uz nju prijanjamo te se tako čvrsto držimo svoga Voljenoga na ovome putu koji je truckav i lako je izgubiti vezu, to jest prestati da se držiš za Voljenog i da izgubiš njegovo vođstvo. Stoga se treba držati voljenoga kao što se malo dete drži majčine haljine, grčevito sa obe ruke i ma šta se dešavalo ne ispuštaj iz ruke stisak stisak uz voljenog. Svoje grehe i slabosdti pokušavamo da prišijemo Gospodu i navedemo ga da nam ih ispuni, da nam udovolji, da on ide našim putem umesto mi njegovim. Malo bismo proširili njegov put ui učinili ga lepšim i zanimljivijim.

[11] Siromah koji živi od milosrđa

[12] Savršenog Učitelja

[13] Siromah koji živi od milosrđa

[14] Savršenog Učitelja

[15] On više nije ostao samo kao kap već je postao okean.