Deo 1

Zahvat beskrajne svesti

BESKRAJNA SVEST i BESKRAJNA NESVESNOST su uvek zajedno (jedno) zato što su obe beskrajne. BESKRAJNA SVEST je bit, a BESKRAJNA NESVESNOST je senka.
Da bi iskusio Svetlost, čovek nužno mora da iskusi i njenu suprotnost – Tamu. Bez iskustva Tame ne može se iskusiti Svetlost, i mada Tama nema bit, sama bit koja postoji u Svetlosti vidljiva je uz pomoć Tame. Stoga, da bi iskusio BESKRAJNU SVEST čovek nužno mora da iskusi BESKRAJNU NESVESNOST.
Izvorna pobuda (Božji Hir), “Ko Sam Ja?“, pojavila se iz BESKRAJNE SVESTI zato što BESKRAJNA SVEST ima bit, dok BESKRAJNA NESVESNOST nema bit. To znači da je u Bespočetnom Početku BESKRAJNA SVEST bila u neznanju o svom Jastvu, i mada je bila BESKRAJNA SVEST nije poznavala Sebe kao BESKRAJNU SVEST. To stanje neznanja čovek doživljava kad je u dubokom snu. Dok spava, čovek za sebe ne zna da je čovek.
BESKRAJNA SVEST od Početka, usled pobude “Ko Sam Ja?“, nastoji da upozna Sebe preko medija BESKRAJNE NESVESNOSTI. Od Početka do Kraja, BESKRAJNA SVEST se javlja u nebrojenim vidovima s kraja na kraj procesa evolucije i involucije; i zato BESKRAJNA SVEST biva sve svesnija Sebe. No, to se odvija postepeno tokom celog procesa evolucije i involucije. Kada na kraju BESKRAJNA SVEST iskusi totalnu BESKRAJNU NESVESNOST u stanju Nirvan, Ona Sebe smesta saznaje kao BESKRAJNU SVEST, i to je stanje Nirvikalp: «Ja sam Beskrajna Svest. Ja sam Beskrajno Svesna.»
BESKRAJNA SVEST JE BOG. BESKRAJNA SVEST je nedeljiva, i stoga sve živo i sve neživo ima potajnu totalnu BESKRAJNU SVEST i BESKRAJNU NESVESNOST. No, BESKRAJNA SVEST u svakome doživljava jedan vid BESKRAJNE NESVESNOSTI, a ne totalnu BESKRAJNU NESVESNOST. Dakle, niko ne doživljava BESKRAJNU SVEST, ali čim doživi totalnu BESKRAJNU NESVESNOST u Nirvanu neizbežno doživljava i BESKRAJNU SVEST u Nirvikalpu.
Bog je BESKRAJNA SVEST, i cilj života svakog bića je da iskusi BESKRAJNU SVEST. Međutim, zahvat neizbrojnih vidova BESKRAJNE NESVESNOSTI je toliko jak da uvek odvraća čoveka od iskustva BESKRAJNE SVESTI. Tako čovek ostaje u vlasti različitih vidova BESKRAJNE NESVESNOSTI.
Onaj Prvi koji je sebe doživeo kao BESKRAJNU SVEST preuzeo je odgovornost za čitav univerzum, i mada je večno slobodan on se obavezao večnom dužnošću i odgovornošću da svakoga na kraju učini svesnim BESKRAJNE SVESTI, jer ta BESKRAJNA SVEST u svakome od nas ne zna za Sebe da jeste. Tako Onaj Prvi, koji je večno slobodan i večno doživljava slobodu, isto tako doživljava, uza sve to, da je vezan dužnošću i odgovornošću da svakog učini svesnim BESKRAJNE SVESTI koju on sam doživljava. To je njegova milost, dobrota i ljubav prema svakom biću u univerzumu – to što se obavezao dužnošću i odgovornošću prema celom univerzumu, sa svim njegovim univerzumima, za sve vremena, i to je bio njegov sopstveni slobodan izbor!
U oblasti SVESNE BESKRAJNE SVESTI, BESKRAJNA NESVESNOST je nepostojeća. Ta oblast SVESNE BESKRAJNE SVESTI je oblast Paramatme. U oblasti BESKRAJNE NESVESNOSTI, svi njeni beskrajni vidovi postoje u nepostojanju. Ta oblast BESKRAJNE NESVESNOSTI je oblast Išvara. U oblasti beskrajnih vidova BESKRAJNE NESVESNOSTI postoji vučenje ka tim vidovima, i upravo zbog tog vučenja čovek se okreće od BESKRAJNE SVESTI (Stvarnosti). Stoga, da bi se vučenje skrenulo ka BESKRAJNOJ SVESTI, Onaj Prvi (BESKRAJNA SVEST) silazi u oblast BESKRAJNE NESVESNOSTI. BESKRAJNA SVEST spušta se u BESKRAJNU NESVESNOST tako što na Sebe uzima najviši oblik u kreaciji – ljudski oblik; jer ljudski oblik je jedini oblik u kojem se dostiže mogućnost da se postane svestan BESKRAJNE SVESTI. Onaj Prvi bira ovaj ljudski oblik da bi pomogao svim ljudskim bićima u njihovom napredovanju ka svesnosti BESKRAJNE SVESTI; sem toga, inkarnirajući se u svakom drugom evolucionom obliku, neživom ili živom, on preuzima taj oblik da bi učinio da ta bića rastu i napreduju ka višoj progresivnoj svesti u evoluciji.
Onaj Prvi koji preuzima ljudski oblik zove se Avatar, a Avatar je Onaj koji je večno slobodan, pa ipak vezan dužnošću da druge ispuni BESKRAJNOM SVEŠĆU, i to svojevoljno čini zauvek. Avatar je Prvi Savršeni Učitelj. Svaki sledeći Savršeni Učitelj posle toga nije za sva vremena obavezan svojom dužnošću (da učini da drugi realizuju Boga). Jedan Savršeni Učitelj je tom dužnošću vezan samo za vreme svog fizičkog života. Jedino je Avatar zauvek odgovoran da učini da drugi realizuju BESKRAJNU SVEST Boga, i zato njegovo pomaganje univerzumu nikad ne prestaje i njegova je pomoć večito beskrajna.
U oblasti vidova BESKRAJNE NESVESNOSTI postoje brojni evoluirajući i involuirajući oblici, i da bi radio za te oblike Avatar preuzima ljudski oblik i brojne druge oblike, iz epohe u epohu. Ali, on svoj oblik zadržava samo dok je to potrebno za njegovo univerzalno delanje. Pošto se Avatar za sva vremena obavezao da pomaže svim bićima u univerzumu, njegova pomoć ne prestaje nakon što napusti svoje fizičko telo. Avatarova pomoć se nastavlja zato što on dela sve do razdoblja svog sledećeg fizičkog dolaska. Njegovo univerzalno delanje nastavlja da se ispoljava nakon što napusti telo. Avatar napušta svoje fizičko telo kad ono više nije potrebno za njegovo delanje; no, on nastavlja sa delanjem kao BESKRAJNA SVEST kojoj nije potrebno fizičko ispoljenje.
Razdoblje između dva dolaska Avatara (svakih 700 do 1400 godina) smatra se razdobljem odmora ili spavanja za Avatara, pošto u tom razdoblju nije potrebno fizičko ispoljenje i naprezanje. I pored toga, BESKRAJNA SVEST automatski nastavlja da deluje pošto je BESKRAJNA SVEST u Avataru, tokom njegovog fizičkog prisustva na zemlji, radila na tome da oslabi vučenje različitih vidova BESKRAJNE NESVESNOSTI ka tim vidovima, i otuda usmerava to vučenje ka Sebi – ka Svojoj Beskrajnosti.
Kad je to delo obavljeno – vučenje iz BESKRAJNE NESVESNOSTI ka BESKRAJNOJ SVESTI – Avatar može da napusti svoje telo i tada je njegovo delo ono što se ispoljava. Usled delanja Avatara, BESKRAJNA SVEST biva sve više privlačena, a i vučenje BESKRAJNE SVESTI biva sve snažnije (sve stvarnije), dok je vučenje vidova BESKRAJNE NESVESNOSTI sve slabije (nestvarnije). Uprkos izostanku Avatarovog fizičkog prisustva, njegovo delovanje se nastavlja do sledećeg njegovog dolaska, u neuobličenom obliku BESKRAJNE SVESTI zato što je vezan svojom dužnošću da večno pomaže svim bićima u univerzumu.
Veći deo Avatarovog rada za njegovog fizičkog života sastoji se od priprema. On pravi pripreme za svakog od nas. Metaforično govoreći, Bog čeka na kraju životnog putovanja, a to putovanje se obavlja na mnoge načine. Neki od nas se ukrcaju u avione, neki na brodove, neki u vozove, a ostali moraju da putuju kolima da bi stigli do cilja. Dok je utelovljen, Avatar unapred planira tako da svako mora da pređe određeno rastojanje ka cilju u svakom životu. Sem toga, Avatar u svoje delanje ugrađuje određene mogućnosti za svakog tokom njegovog putovanja ka cilju. Kada razvije te mogućnosti i kad je delo potpuno dovršeno, Avatar napušta svoje telo a njegov plan počinje automatski da se ispoljava.
Njegovo delanje za svakog od nas počinje da se ispoljava tek nakon što napusti telo. Shodno tome, oni koji su određeni da lete ka cilju traže avione. Oni koji su određeni da plove traže brodove. Isto tako, oni koji su određeni za vožnju vozom traže vozove, a ostali koji su određeni da najsporije putuju ka cilju traže kola koja će voziti. Svi ti putnici, izuzev onih koji se voze kolima, doživljavaju manifestaciju Avatara uskoro pošto napuste telo.
Izvesne mogućnosti u delovanju Avatara ukazuju na predodređene poteškoće na svačijem putovanju, kao što je kvar motora u avionima, brodovima, vozovima i kolima, zajedno sa drugim defektima. Kad nastupi takva situacija, čovek iz sve snage naginje BESKRAJNOJ SVESTI, Avataru, i svim srcem ga doziva u pomoć. Ako je taj zov učinjen iz sve snage i svim srcem, čovek će dobiti pomoć od BESKRAJNE SVESTI. Ta pomoć je delo Avatara posredstvom njegovog neuobličenog stanja.
Radi ilustracije ove pomoći Avatara, pretpostavimo da su dve osobe u poseti Njujorku i obe žele da službeniku u gradskom informativnom centru postave neka pitanja. Jedna zna tamošnju jezik, a druga, stranac, ne zna. Osoba koja zna jezik odmah može da razgovara sa službenikom u informativnom centru, ali ovaj neće razumeti drugu osobu čak ni ako ova glasno viče.
U ovom poređenju, službenik u informativnom centru je BESKRAJNA SVEST. Jezik je jezik srca, i taj jezik je rezultat delanja Avatara, i pomoću tog jezika se osoba direktno sjedinjuje sa BESKRAJNOM SVEŠĆU. Kad se taj jezik jednom nauči, uvek kada osoba poželi da bilo šta zatraži od BESKRAJNE SVESTI odgovor (pomoć) smesta stiže. No, u slučaju druge osobe koja ne zna jezik srca i otuda nije direktno povezana sa delanjem Avatara, ma koliko snažno da ona viče, BEKRAJNA SVEST ne može da joj izađe u susret.
Kroz svoj rad, Avatar priprema brzinu svačijeg napredovanja. Kad njegov rad počne da se ispoljava, svako doživljava sopstveno napredovanje na putu BESKRAJNE SVESTI. Brzina kojom čovek putuje zavisi od vrste prevoza – avion, brod, voz ili kola.
Onima koji su određeni da putuju kolima da bi stigli do cilja treba najviše vremena, pošto se radi o osobama koje su najdublje uvučene u najgrublje vidove BESKRAJNE NESVESNOSTI. Usled delanja Avatara njima je pružena mogućnost da putuju ka cilju. Te jedinke čine većinu svetske populacije, i kada sve one voze svoja kola, potpuna manifestacija Avatara se potvrđuje na zemlji.
Iako se većina čovečanstva vozi samo kolima, kola će ih ipak voditi ka cilju. Uprkos njihovim slabostima, oni su zaista srećnici jer napuštaju sporedne puteve ka različitim vidovima BESKRAJNE NESVESNOSTI i kreću pouzdanim i pravim Putem koji vodi direktno ka BESKRAJNOJ SVESTI. Na tom Putu ka BESKRAJNOJ SVESTI dolazi do potpunog poništavanja svih različitih vidova BESKRAJNE NESVESNOSTI.
Zemlja će postati Avatarov vrt. Period do časa potpune manifestacije Avatara je period pripremanja tla, đubrenja, sadnje, zalivanja i brižljivog negovanja. Potpuna manifestacija je period kada je vrt u punom cvatu. Ljudski rod kao celina uočava i ceni dolazak Avatara ovog doba.
Svet će biti svedok manifestacije Avatara Meher Babe kada njegovo ćutanje progovori u svačijem srcu: «Ja sam u tebi, i srećan sam što si me prihvatio.» A svet će na njegovu Reč odgovoriti: «Da, Gospode, ti si prihvaćen zato što si jedina Stvarnost. Nema nikoga osim tebe.» Suze će zapevati: «Meher Baba, ti si bez premca, najsamilosniji, najblagodušniji, sa najviše ljubavi i najmilostiviji. Ti si beskrajno patio da bi nas probudio iz dubokog sna iluzije, kako bi tvoja ljubav mogla da nam bude podarena, i mi smo pred tvojim stopalima. Ti si jedini dostojan obožavanja.
«Ti si Avatar ovog doba.»

Učinak totalne manifestacije

Čovečanstvo će dobiti podstrek, i taj će podstrek pomoći ljudima da se okrenu vrednostima Istine. To će dovesti do slabljenja vrednosti materijalizma. Senke senke Istine koje su dobile nesrazmerne proporcije prestaće da budu nesrazmerne, i postepeno će dobiti prave razmere. Usled toga što će se svest čovečanstva odvratiti od materijalizma, i težnje sebičnosti, mržnje, ljubomore, pohote, besa, klevetanja, oholosti, pohlepe i vezanosti postupno će slabiti.
Univerzum je zatvoren sistem. Zvuk, toplota, kiša, hladnoća, vetar, itd., postaće valjano uravnoteženi u prirodi, tako da će priroda biti u skladu sa ljudskim rodom jer će podesna ravnoteža biti održavana u univerzalnom sadržatelju.
Kako težnja pohote opada, svetska populacija biće u pravilnoj srazmeri sa zahtevima prirode. Kako se težnje sebičnosti, ljubomore, mržnje i oholosti budu smanjivale, biće sve manje ratova i borbi. Kako se zvuk, toplota, hladnoća, vetar i kiša postepeno budu dovodili u podesnu ravnotežu, biće sve manje gladi, poplava, uragana i zemljotresa. Kako se težnja pohlepe smanjuje, biće sve manje žudnje za moći i bogatstvom. I kako težnje vezanosti, ljubomore, zavisti i klevetanja slabe, pojaviće se sve jače osećanje bratstva i ljubavi u čovečanstvu.
Ovaj svet i njegove vrednosti su stari i propadaju: Avatar dolazi da uspostavi novi svetski poredak sa novom svešću. Kada se neka stara zgrada proglasi neupotrebljivom i donese se odluka da bude zamenjena novom građevinom, prvo mora ta stara zgrada da se uništi. Stoga rušenje stare građevine ubrzava podizanje nove, koja je prikladna za stanovanje bez opasnosti po život i bez stalnog popravljanja. Stoga, da bi se ustanovio novi svetski poredak i da bi se uspostavilo osećanje bratstva i ljubavi u čovečanstvu, težnje pohote, pohlepe, sebičnosti, mržnje, ljubomore, straha i oholosti moraju da se rasture. Slabljenje tih ljudskih težnji je posledica delanja Avatara.
Svet sada dostiže vrhunac materijalizma. Nauka je izumela najbolje načine putovanja, sve brže i sve udobnije, i uz sve veće pogodnosti. Tehnologija napreduje ka najboljim vidovima komunikacije i informacije. Tragično, nauka u isti mah usavršava svoju ratnu mašineriju za uništenje sveta jednim pritiskom dugmeta. Uprkos najboljim raspoloživim vrstama komfora, ljudi u svetu nisu srećni i nespokojni su. Ljudi se ne osećaju bezbedno, i retki imaju mir uma. Umesto poverenja vlada strah; posledično, države se upuštaju u proizvodnju sve više atomskih bombi i drugih užasnih oružja smrti.
Razaranje je nužno zlo; to je prirodni zakon. Stara zgrada, stara struktura sveta treba da bude uništena kako bi se stvorila nova, da bi novo čovečanstvo moglo u njoj da živi bez ikakvog straha i podozrenja, a sa osećanjem bratstva i ljubavi. Unutarnji rad Avatara je ono što je podiglo na površinu sve te prirođene težnje pohote, pohlepe, mržnje, sebičnosti i straha u svetu. Sada ih svet oseća i trpi sa užasnom silinom. Čovečanstvo je zbog toga nespokojno, i pored svih ugodnosti koje je nauka u stanju da pruži. Ovaj haos u svetu je prouzrokovao Avatar da bi srušio građevinu koja sadrži te težnje, kako bi nova građevina mogla da bude podignuta i kako bi ljudi mogli da žive u miru sa osećanjem bratstva i ljubavi.
Predviđeno je da će tri četvrtine takvih težnji biti uništeno da bi se očuvala pravilna ravnoteža u prirodi između Istine i Njene senke, radi napretka evolucije. To uništenje će se dogoditi putem prirodnih i neprirodnih nesreća, i tri četvrtine svih sebičnih, zadahnutih mržnjom, pohlepnih i nečovečnih težnji u svetu biće uništeno.
Kada se veliki deo takvih težnji uništi i kad se ponovo uspostavi ravnoteža, novo čovečanstvo će se pojaviti uzvikujući: “Avatar Meher Baba Ki Đaj!“ To pozdravljanje Avatara dogodiće se u pravom smislu, sa čovečanstvom koje saznaje i oseća vrednosti Istine kao rezultat opadanja vrednosti materijalizma. Svest koja se pomalja sa rađanjem novog čovečanstva biće posledica Avatarovog delanja za svet.
Tada “Avatar Meher Baba Ki Đaj!“ neće biti uzvikivano kao puke reči, već će biti duboko u osećanju i aktivnosti. Svest o njegovom stradanju radi sveta imaće takav učinak da će novo čovečanstvo kleknuti pred njegovim stopalima sa suzama ljubavi i pokajanja.

Sanskaričke prepreke

Postoje izvesne sanskaričke prepreke koje odvraćaju ljudsku svest od oslanjanja na Istinu, tako da čovek ostaje duboko upetljan u igru iluzije. Kada Avatar dođe, on radi za univerzum i kroz taj rad pokazuje ljudskom rodu put Istine. Da bi ljude koji tapkaju u mraku postavio na pouzdanu stazu do Istine, Avatar radi na uklanjanju svih onih sanskaričkih prepreka koje smetaju svesti čovečanstva da se kreće ka toj stazi. Avatar svojim delanjem uklanja te prepreke i pruža ljudima mogućnost da stignu na stazu Istine. Uz pomoć delanja Avatara ljudi su u stanju da nastave dalje putem ka iskustvu Istine.
Sanskare stvaraju veoma složen problem za svakoga u ovoj kreaciji, i čovek na svakom koraku tokom putovanja nailazi na različite prepreke, jednu za drugom. Kada Bog siđe kao Avatar, on radi za svakog pojedinca i taj se rad za tog pojedinca nastavlja iz života u život – sve dok taj pojedinac ne stigne do Cilja putem poništenja svih sanskara.
Ima jedna vrsta duhovnog delanja koja iziskuje prisustvo Boga u fizičkom obliku. U toku perioda u kojem je fizičko prisustvo BESKRAJNE SVESTI otelovljeno u Avataru, Bog kroz Avatara uči ljudski rod jeziku koji Bog čuje. Kada čuje taj jezik, Bog posredstvom tela Avatara pruža trenutan odgovor (pomoć). Međutim, kad se to postigne i njegov se rad za svaku jedinku okonča, Avatar napušta svoje telo. Kada napusti telo, on povezuje sponu jedinke direktno sa svojom BESKRAJNOM SVEŠĆU – preko medija jezika koji je poučavao za vreme svog fizičkog prisustva na zemlji.
Kad se za pojedinca uspostavi direktna veza sa BESKRAJNOM SVEŠĆU, više nema potrebe za zadržavanjem fizičkog tela Boga. Dok je Bog fizički prisutan posredstvom tela Avatara, BESKRAJNA SVEST dela u ličnom obliku. Po napuštanju tela, ta ista BESKRAJNA SVEST dela u neličnom obliku – neuobličena i bestelesna.
Svako od nas je ograničen sanskarama, i mada Avatar uklanja prepreke stvorene sanskarama i tako postavlja ljude na stazu Istine – kada oni započnu novu etapu putovanja, sanskare ponovo stvaraju prepreke. Pa ipak, te su prepreke već predodređene od strane Avatara za vreme njegovog delanja u fizičkom obliku. Tim svojim delanjem on stvara direktne spone sa svakim pojedincem u svom neličnom obliku kao BESKRAJNA SVEST. Rezultat njegovog delanja dok je u ličnom obliku je to što on uči pojedince jeziku koji nelična BESKRAJNA SVEST razume. Usled toga pojedinac dobija trenutan odgovor kada pozove BESKRAJNU SVEST (Meher Babu) u kritičnim trenucima neprilike na putu.
To stanje može da se objasni ovim poređenjem. Mašinski inženjeri u elektrani upravljaju tokom struje iz pogonske stanice. Glavni inženjer ih obučava kao mašiniste, a kada ih obuči njegovo fizičko prisustvo više nije neophodno. Iako se glavni inženjer nalazi podalje od mašinerije elektrane, on ipak kontroliše pogonsku stanicu. U bilo kom trenutku kad uređaji ne rade pravilno, mašinisti zovu glavnog inženjera i traže njegovu pomoć. Pošto su obučeni, mašinisti vladaju jezikom koji glavni inženjer razume. Čim neki mašinista nešto upita glavnog inženjera na tom jeziku (inženjerskom jeziku), smesta će dobiti odgovor šta treba da uradi da otkloni kvarove i održi mašineriju u pogonu.
U ovom poređenju period obuke za mašiniste je vreme fizičkog prisustva Avatara – delovanje ličnog oblika BESKRAJNE SVESTI. Glavni inženjer premešta svoje fizičko prisustvo, ali i dalje održava nadzor nad električnom centralom – to upućuje na Avatarovo delovanje u vidu nelične BESKRAJNE SVESTI nakon napuštanja svog fizičkog tela. A kvarovi u provodnicima struje su sanskaričke prepreke.
Kao što je Meher Baba rekao: «Električna centrala nikada neće izneveriti, pod uslovom da provodnici vode brigu o svojoj povezanosti sa njom.»

Univerzalni podstrek

Iz epohe u epohu, iz ciklusa u ciklus, Bog preuzima ljudski oblik kako bi dao podstrek svakom nivou svesti – odmah od kamenog stanja svesti do ljudskog stanja svesti. Njegov posao je da pruži univerzalni podstrek, a da bi dao univerzalni podstrek mora da postane svako i sve. Da bi svako i sve dobio taj podstrek, Avatar mora da bude na svakom nivou svesti za svoje univerzalno delanje: njegovo delanje je univerzalno zato što se nalazi na svakom nivou svesti.
Metaforično govoreći, kada bilo ko postane kralj neke zemlje, on celog svog života vlada celom tom zemljom i mora da preuzme odgovornost za svakoga i za sve u državi. Ali, ako se neko samo ponaša kao kralj, predstavlja ulogu kralja pred auditorijumom, onda je njegova odgovornost da se uveri da je ta publika potpuno impresionirana (ubeđena) njegovim prikazom ličnosti kralja. Na taj način, onaj koji postane kralj zemlje preuzima odgovornost za celu zemlju, i radi za svakoga i sve u celoj toj zemlji. Međutim, onaj koji samo glumi kralja preuzima odgovornost samo za malobrojnu publiku okupljenu u pozorištu, i radi na tome da se ponaša kao kralj za tu malu publiku.
U božanskoj drami univerzuma, Bog BESKRAJNA SVEST, u ljudskom obliku kao Avatar, postaje svako i sve. BESKRAJNA SVEST u ljudskom obliku postaje kralj na svakom nivou svesti. On dela kao kralj za svaki nivo svesti – na svakom nivou svesti – i time preuzima odgovornost za svaki nivo svesti. Savršeni Učitelj je savršeni glumac. Savršeni Učitelj radi samo za određenu publiku; to znači da je delanje Savršenog Učitelja deo univerzalnog delanja u ljudskoj sferi svesti. Tako Savršeni Učitelj postupa kao kralj, ali ne postaje kralj zato što to nije neophodno za njegovo delo.
Razlika između delanja Avatara i delanja Savršenog Učitelja je u tome što Avatar postaje Kralj u svojoj božanskoj drami kreacije, i dela univerzalno za celu kreaciju i time preuzima odgovornost sadržanu u celini kreacije. Jedan Savršeni Učitelj samo nastupa kao kralj za odabranu publiku, zato što je njegovo delo ograničeno na određenu oblast univerzalnog delanja koja se tiče isključivo čovečanstva, a ne i širećih univerzuma kreacije – a i to delanje se vrši samo tokom njegovog fizičkog života. Avatarova odgovornost prema svakome i svemu u univerzumu važi za sva vremena – i stoga, nakon što napusti svoje fizičko telo, njegova odgovornost i njegovo delanje ne prestaju već se nastavljaju zauvek. Zbog te neprekidne odgovornosti on mora da se pojavljuje iz epohe u epohu u ljudskom obliku.
Avatar postaje svako i sve, i postaje Kralj. Jedino on postaje Kralj svakog nivoa svesti, i u tome je smisao različitih kraljevstava evolucije. Stoga Avatar može da pruži, i pruža, univerzalni podstrek svakom nivou svesti u procesima evolucije i involucije, te od tog podstreka svako i sve stiče korist daljeg napredovanja u svesti.
U toku fizičkog života Avatara, njegova BESKRAJNA SVEST u ličnom obliku deluje na tako mnogostruke načine da time priprema teren za svaki nivo svesti kako bi ovaj mogao sve više da napreduje u određenom vremenskom periodu. Pored toga, on radi na povezivanju pojedinačne ljudske svesti sa neličnom BESKRAJNOM SVEŠĆU. Kada je rad na toj pripremi završen i Avatar upotpuni zadatak svog dolaska, on napušta telo; ali njegova nelična BESKRAJNA SVEST nastavlja da bude odgovorna za čitavu kreaciju. Njegova nelična BESKRAJNA SVEST ostaje za sva vremena aktivna da bi pružala odgovor (pomoć) na svaki poziv u kreaciji – i ta pomoć je obezbeđena za vreme manifestacije dela koje Avatar čini tokom svog fizičkog života.
Drugim rečima, gruboj svesti je potrebno samo fizičko prisustvo Boga na zemlji za njen dalji razvoj, pošto rad na unapređenju grube svesti zahteva fizičko ispoljenje. Zbog toga Bog, neuobličeni, mora da silazi, iz epohe u epohu, u ljudski fizički oblik. No, za života Avatara na zemlji, univerzalno delo koje on dovršava pre napuštanja svog tela počinje da daje rezultate. Međutim, treba vremena da se delo u potpunosti ispolji. Čovečanstvo će biti svedok punog dejstva njegovog univerzalnog dela u vreme njegove potpune manifestacije – posle sto godina. To je razlog što, nakon što Avatar napusti telo, sve veći broj ljudi saznaje za njega. Na kraju ceo svet saznaje za njega, zato što je Avatar delao za svakog pojedinca u celom svetu, i njegovo delo nastavlja da se manifestuje nakon što napusti svoje telo.
Meher Baba je o tome rekao: «Moje prvo delanje je za moje mandali, zatim za moje ljubavnike, pa za ceo ljudski nivo svesti, a onda i za čitavu evoluciju.» Stoga svaki pojedinac stiče korist u skladu sa Avatarovim delom.
Za vreme svog fizičkog života Avatar postavlja kablove od svoje Elektrane Blistavosti i preko njih povezuje svako srce sa Elektranom. On dovršava sve pripreme i pritom radi na tome da svaki pojedinac ima sijalicu određenog napona. Pošto napusti telo a njegovo delo počne da se manifestuje, svaki pojedinac (sijalica) se postupno priprema i kad su sve sijalice spremne u svim pojedincima, prekidač Elektrane će se automatski okrenuti i svaka sijalica će dobiti svetlost u skladu sa svojim kapacitetom. To će biti potpuna manifestacija Avatara Meher Babe, i u to vreme će njegov univerzalni podstrek iskusiti svako i sve, bilo živo ili neživo. To će biti rezultat njegovog univerzalnog delanja kojem će svet biti svedok.
Avatar je dovršio svoje univerzalno delo; on je obavio posao za sve nas. Bio sam svedok da je Avatar beskrajno patio za sve nas da bi nam dao podstrek u našoj svesti. Video sam da nam je Avatar pružio ljubav i milost uprkos našoj ravnodušnosti i neznanju, i da nas je prihvatio mada nismo toga dostojni. Stoga, hajde da to uvidimo i da budemo pripremljeni, jer on mi je rekao: «Električna centrala nikada neće izneveriti, pod uslovom da provodnici vode brigu o svojoj povezanosti sa njom.»

(ispod fotografije na 12. strani): Meher Baba u mandali dvorani u Meherazadu 1960-tih

Ljubav pruža znanje o Bogu

Vatra je simbol ljubavi. Ljubav se uvek poredi sa vatrom zato što su svojstva ljubavi i vatre ista. Vatra sve spaljuje, i dobro i loše, i toliko je korisna da je nemoguće živeti bez nje, pošto se koristi za kuvanje i grejanje. Ljubav takođe spaljuje sve dobre i loše sanskare, i život nije moguć bez ljubavi – bilo da se radi o zemaljskoj ili božanskoj ljubavi. Božanska ljubav spaljuje tobožnje ‘ja’ i pruža Znanje JASTVA (Boga).
Vatra se vazda poredi sa ljubavlju, a ljubav je uvek poput vatre. Kada ga opeče vatra, čovek oseća bol i uznemirenost. Vatra načisto spaljuje i pretvara u pepeo, dok ljubav spaljuje ličnost, tobožnje ‘ja’ – do samog korena sanskara – i pretvara ga u pepeo kako bi moglo da se realizuje JASTVO.
Vatra je samo simbol pošto predstavlja svojstva ljubavi. U ovom poređenju gomila otpadaka predstavlja hrpu sanskara, a vatra predstavlja ljubav. Kao što je jedan plamen vatre dovoljan da polako spali celu hrpu, tako je i jedna kap ljubavi iz Okeana ljubavi dovoljna da spali gomilu sanskara. Ako bilo koje ljudsko biće dobije kap ljubavi iz Okeana ljubavi, čitavo njegovo postojanje se menja i ono stupa u svetove božanske ljubavi. Međutim, ti svetovi božanske ljubavi (odnosno, Okean božanske ljubavi) su golemi i bezmerni. Ukoliko nije potpuno spaljen (sve sanskare lažnog ‘ja’), čovek ne može da iskusi Okean ljubavi i da postane on. Vatra je simbolički predstavljena da bi se shvatilo značenje ljubavi; ukoliko vatra (ljubav) nije upaljena u čovekovom srcu, nije mogućno nikakvo napredovanje na putu.
Poređenje sa gomilom otpadaka i vatrom pruža predstavu o učinku ljubavi koju je Avatar podario svetu. Ovo poređenje pokazuje i to kako će ljudi stupiti u vezu sa Avatarom; oni koji su blizu vatre prvi će stupiti u vezu sa njim, potom će drugi osetiti toplinu ljubavi, a onda će i ostali videti neku svetlost.
Vatra na stazi duhovnosti je samo ljubav. Plamenovi nadahnuća i prosvetljenja su samo sredstva da se zapali prava vatra ljubavi u srcu, i samo ta prava vatra može nekome da pomogne u kretanju ka cilju. Vatra koja spaljuje otpatke sanskara je vatra u srcu; ona ne postoji nigde drugde. Golema hrpa otpadaka ne sakuplja se ni na kakvom mestu, nego u tački Beskraja, koja je svugde.
Avatar je svakom pojedincu dao plamen svoje ljubavi – neki su izgoreli, neki još uvek gore, a neki samo što nisu počeli da gore. I pored toga, svako poseduje tu ljubav, ljubav koja je data da se spali gomila sanskara koju svako ima.

Delo Avatara

Univerzalno delo Avatara ima više stupnjeva prioriteta. Na prvom mestu je pripremanje njegovog kruga od 122 ljudi za Realizaciju, sledi pružanje Realizacije Boga tim ljudima, a takođe i svojim najbližim ljubavnicima. Na drugom mestu je pružanje Oslobođenja (Mukti) mnogim ljudima, i njihovo trajno izbavljanje iz kruga rađanja i smrti. Na trećem mestu je davanje podstreka svima njima na unutarnjoj suptilnoj i mentalnoj ravni, a broj tih ljudi je utvrđen. Na četvrtom mestu je dovođenje mnogih ljudi na stazu Istine, koji tako stupaju na pomenute ravni. Na petom mestu je podsticanje celog čovečanstva da se uputi ka Istini Božjeg Postojanja. A na šestom mestu je davanje univerzalnog podstreka svim oblicima u evoluciji u njihovom napredovanju ka višoj evolucionoj svesti. Na sedmom mestu je omogućavanje novim dušama da uđu u kreaciju.
Da bi sve to postigao, Avatar mora da ukloni okivajuće utiske (sanskare) iz svake jedinke, i u tu svrhu uzima na sebe one božanske nevezane utiske (jogajoga sanskare) koji uklanjaju okove sa drugih.
Recimo da neki čovek ima sanskare služenja siromašnima i izopštenima, zbog kojih pomaže tim ljudima. Rad tog čoveka na služenju siromasima motivisan je sanskarama koje ima, tako da služenje siromasima mora da postane njegovo delo. Nema sumnje, to je dobro delo i dok služi te nesrećnike on prikuplja dobre sanskare. Pa ipak, bilo da su dobre ili loše, sanskare su okivajuće i taj čovek zbog svojih okova ne realizuje (spoznaje, tj. ostvaruje) Boga. Dobre sanskare su kao dragulji, a loše su kao gvozdeni lanci, ali i jedne i druge su tereti na čovekovom vratu. Ako neko drugi ima sanskare uzimanja alkohola ili kockanja, on mora da pije alkohol i da se kocka. Te radnje ispijanja alkohola i kockanja motivisane su sanskarama koje on ima, i dok neko drugi skuplja dobre sanskare, ovaj čovek sakuplja loše.
Dakle, Avatar želi da oba tipa čoveka oslobodi od okova dobrih, odnosno loših sanskara; i stoga koristi svoje božanske nevezane utiske ili jogajoga sanskare da bi poništio okivajuće sanskaričke rezultate u svakome. To oslobađanje iz sanskaričkog stiska podstaknuto je Avatarovom milošću, dobrotom i ljubavlju. Kada koristi svoje jogajoga sanskare da bi uklonio okivajuće sanskare, on mora da se potrudi i da uloži napor da pomogne upotrebom svojih božanskih nevezanih utisaka, i kada ulaže taj napor to se zove njegovo delanje.
U tu svrhu Avatar uzima na sebe sanskare svog univerzalnog delanja, a te jogajoga sanskare su čisti i slobodni božanski utisci koji poništavaju okivajuće sanskaričke utiske u univerzumu. Jogajoga sanskare su sanskare Istine, Znanja, Milosti i Ljubavi, i one uklanjaju okivajuće sile laži, zabluda, okrutnosti i mržnje – ukratko, sve okove dobrih i loših utisaka.
Uopšte uzev, shodno zakonu karme, okovi loše karme se poništavaju okivajućim silama dobre karme, i obratno. Međutim, Avatarove jogajoga sanskare su takve da potpuno uništavaju okove kako dobrih, tako i loših sanskara. Taj Avatarov čin brisanja i dobrog i lošeg u pojedincu zove se njegova milost.
Kada preuzima svoju dužnost, Avatar uzima na sebe onu količinu jogajoga sanskara koja je za vreme njegove pojave potrebna za njegovo delo – za pročišćavanje i buđenje sveta, za napredovanje svesti i za davanje Bogorealizacije onima koji su određeni za nju. Kada volimo Avatara, mi automatski upijamo jogajoga sanskare koje on zauzvrat daje, tako da okovi naših sanskara nastavljaju sve više da slabe, a njegova ljubav nastavlja da jača. Njegova božanska dužnost prema kreaciji daje Avataru jogajoga sanskare, i kada izvršava tu dužnost prema univerzumu on mora da dela da bi upotrebio te božanske nevezane utiske. Kada mi delamo, mi to činimo zato što nas naše okivajuće sanskare primoravaju na to, a zato što smo motivacijom naših okova prisiljeni da delamo, mi stvaramo još okova, tako da nikad nismo slobodni.
Dužnost Avatara je da oslobodi druge njihovih okova, i zato on kada dela koristi svoje jogajoga sanskare da bi druge oslobodio njihovih okova i da svakog od njih snabde i pripremi da bude zauvek slobodan. Te jogajoga sanskare, koje su božanski i nesputani utisci iz BESKRAJNE SVESTI, nisu ništa drugo do zraci sunca njegove božanske ljubavi!
Jogajoga sanskare delanja Avatara postoje da bi stvorile ljubav u univerzumu, da bi probudile čovečanstvo, da bi svemu dale podstrek u svesti, da bi pružile naprednu svest o ravnima i da bi podarile Bogorealizaciju. No, to se postiže tek pošto on uništi okivajuće sanskare u svakome od nas. Kada volimo Avatara, mi te jogajoga sanskare primamo kao njegov prasad.
Svaki pojedinac poseduje ograničeni um i univerzalni um, ali čovek nije svestan univerzalnog uma sve dok ograničeni um funkcioniše. U univerzalnom umu Avatara funkcionišu jogajoga sanskare njegovog delanja, i za svakoga je precizno određen deo koji mu pripada. Pretpostavimo da neko u svojoj ‘porciji’ ima pet miliona jogajoga sanskara iz univerzalnog uma Avatara, a pošto je univerzalni um nedeljiv, beskrajan, večan i sveprisutan, čovek u njemu učestvuje u svom sopstvenom univerzalnom umu. No, čovek ga nije svestan zbog svog ograničenog uma. Avatarovo puštanje jogajoga sanskara je ono što svakome od nas omogućava da postepeno preuzimamo svoj deo.
Svako je beskrajan, i zato se unutar svakog od nas nalaze cela atmosfera, svi univerzumi, suptilna i mentalna ravan. Ali, usled ograničenog uma retki među nama su svesni te činjenice. Da bismo upili njegove jogajoga sanskare, prvo treba da ih primimo – ali odakle to treba da ih primimo? Iz univerzalnog uma koji je beskrajan, nedeljiv i večan. On je u svakome od nas.
Mesta koja su posvećena fizičkim prisustvom Avatara i njegovim delanjem imaju poseban značaj. Tu su Meherabad njegovog samadija, Meherazad, Meher Centar, Avatarovo boravište i druga mesta njegovog delanja na zemlji. Ta mesta su posebna zato što je čovek, kada ih poseti, nadahnut ljubavlju i mislima o Avataru Meher Babi. Sva njegova koncentracija je na njega, zato što tamo odlazi samo radi njega. Usled toga se njegova sposobnost primanja božanskih nevezanih utisaka njegove ljubavi povećava, i svako u svoje vreme prima jedan deo (ne sve) onoga što mu je namenjeno. Treba vremena da se primi sve od njegovog delanja. Međutim, ukoliko poseduje tu sposobnost, čovek može da primi ceo svoj udeo odjednom, ali time se lišava svog normalnog postojanja. Takva osoba ne mora da posećuje mesta povezana sa Avatarom, pošto ima sposobnost da primi svoj deo gde god da se nalazi.
Avatar je unutar svakoga utvrdio ono što mu pripada, jer sve je unutra. Ali, da bi se primalo iz univerzalnog uma, mora da se aktivira ograničeni um, a to aktiviranje zahteva veliku sposobnost upijanja – i zato se to primanje obično odvija malo po malo. Sa svakim delićem Avatarovog bića pojačava se aktivacija i uvećava sposobnost – ali docnije se akcija i reakcija događaju unutra.
Najprostije rečeno, čak i ako nije u telu Avatar svakome pruža njegov deo svoje ljubavi, i svako postepeno prima taj svoj deo, koji onda spaljuje okivajuće sanskare. Tako svako od nas postepeno postaje nešto slobodniji i čistiji.

Vino ljubavi

Kada čovek želi da sam proizvede vino, i to u velikim količinama, treba da kupi vinograd i pecaru i da stekne znanje o svemu što je uključeno u proizvodnju vina. On bira grožđe za koje zna da je najbolje, a onda i mašine za gnječenje grožđa i njegovo destiliranje u vino. Da bi uspeo u tim operacijama, on zapošljava stručnjake i radnike u poslu pravljenja vina. Zatim mu je potrebno prikladno mesto za montiranje pecare, te započinje izgradnju odgovarajućeg objekta, pa i za tu potrebu zapošljava stručnjake i radnike. Na kraju su mašine za proizvodnju vina montirane u zgradi, i stručnjaci i radnici se trude da proizvedu vino. Potrebne su godine da vino dobije željeni ukus i snagu. Na kraju je vino valjano i šalje se u prodaju u različite vinare širom sveta, pa ga ljudi kupuju u skladu sa svojim ukusom.
U ovoj analogiji, Avatar je onaj ko želi da proizvede vino, organizuje njegovu izradu i gradi prostor za manufakturu. Stručnjaci i radnici su članovi njegovog kruga (mandali) i najbliži ljubavnici, koji tu rade od početka operacije. Takođe postoje i povremeni radnici koji su ponekad potrebni za montiranje različitih mašina, i to su oni bliski ljubavnici koji održavaju kontakt sa Avatarom. Oni poznaju učinke vina, ali ga ne žele sve vreme. Zatim, ima i onih koje interesuje da razgledaju manufakturu i da vide kako se vino proizvodi, kao i da upoznaju vlasnika. To su sledbenici koji vole vlasnika, ali ne uzimaju učešća u radu u proizvodnji, a s vremena na vreme i piju njegovo vino. Uz to, tu su i sledbenici iz celog sveta, koji nabavljaju vino u raznim vinarama (centrima koje je on odobrio). Ti sledbenici vremenom saznaju za vlasnika i, kada probaju njegovo vino, takođe vremenom i zavole njega – Avatara.
Dakle, posao Avatara za njegovog fizičkog života je da napravi veliki vinograd i da montira pecaru za proizvodnju vina njegove ljubavi. On se brine da vino bude vrhunsko, savršeno za to doba i sa željenom opojnošću. Stoga nadgleda čitav proces da bi osigurao da vinarija njegovog dela proizvodi izvanredno vino za ceo svet. Kad je vinograd u punoj snazi, manufaktura u punom pogonu, vinski podrumi krcati, a pecara proizvodi obilje vina, tada je za njega vreme da odbaci svoje telo, jer njegovo delo je završeno. On napušta svoje obličje tek kad se uveri da će vinograd i pecara proizvoditi vino za čitav svet, i da ima dovoljno vina za svačiji poseban deo.
Avatar uvek dovršava svoje delo u toku svog fizičkog života, ali rezultat tog delanja uvek se ispoljava postepeno, te je potrebno najmanje sto godina da se vidi celokupan rezultat. Totalna manifestacija vina ljubavi koje je Avatar odlučio da ponudi biće potpuna kada njegovo vino bude dostavljeno svakoj vinari na svetu, i kada svako bude dobio svoj deo i uživao u opijenosti njegovom ljubavlju.
U međuvremenu, ako u pecari dođe do izvesnih predodređenih zastoja, Avatar preduzima potrebne mere putem svog neličnog oblika. On taj avatarski posao obavlja u ličnom obliku za koji je potrebno njegovo fizičko prisustvo na zemlji. Onaj avatarski posao koji može da se obavi preko njegovog neličnog neuobličenog oblika, on obavlja nakon napuštanja svog tela. Drugim rečima, sam Avatar lično za svog fizičkog života radi na pripremanju temelja – vinograda i pecare – za to delo, o kojem međutim i kasnije, u periodu distribucije, može da se brine putem svog neličnog oblika.
Budući da je Avatar jedini odgovoran za svaku pojedinu stvar i biće u univerzumu do kraja vremena – on ne može da bude oslobođen te odgovornosti čak ni kada napusti svoje fizičko telo! Drugim rečima, on jeste i ostaje odgovoran za sve događaje u univerzumu i u svetu uprkos svom fizičkom odsustvu. Avatarovo napuštanje tela nagoveštava da je njegovo vino dostupno celom čovečanstvu.

Telo Boga

Iako Meher Baba više nije fizički prisutan, on je uvek prisutan i to ga čini dostupnim čovečanstvu. On je Onaj Prvi i on je Onaj Večiti, i nikad ne umire! On je Svesna BESKRAJNA SVEST, i budući da je dovršio svoje delo za univerzum u svom ličnom obliku na zemlji, on sada dela u svom neličnom obliku. Iako je neuobličen, on je ovde isto toliko kao dok je bio u telu! Ako nijedan talas ne može da se kreće bez njegove volje, kako bi on kao Okean Boga mogao da ostane bez posla?
U večnosti se ništa ne događa! U iluziji se sve događa! U večnosti, on ništa ne čini! U iluziji, on čini sve! Dakle, Meher Babina BESKRAJNA SVEST, koja je povezana s našim unutarnjim potrebama i pozivima, čini sve u iluziji, jer iluzija je jedna senka! Senka ne može da učini ništa bez biti (tj. sadržine), a BESKRAJNA SVEST je ta bit. Ona je TELO BOGA!

Utisci prepreka

Sanskare su utisci ograničene svesti, i upravo ti utisci su ono što ograničava svest. Svaki je utisak, bio dobar ili loš, prepreka na putu Istine, i da bi realizovao Istinu čovek mora da bude potpuno lišen sanskara. Čak i jedna jedina fina sanskara je vezujuća (ograničenje), i zato ograničeni um mora potpuno da izgubi svoje postojanje da bi se realizovao Neograničeni Um.
Skupljanje ometajućih sanskaričkih utisaka ne znači njihovo skupljanje i slaganje na kamaru. Gde čovek može da zbaci hrpu svojih utisaka i otarasi je se? Postoji li neko mesto gde mogu da se nađu gomile istovarenih sanskara? Ne, nema takvog mesta.
To pruža predstavu o postupnom rezultatu, manifestaciji Avatarovog dela – uništenju sanskara. Svako od nas ima te sanskare koje ga sprečavaju da se okrene ka stazi Istine, i svako od nas ima hrpu takvih sanskara u svom pojedinačnom umu. Avatar je svakome od nas dao plamen svoje ljubavi da spalimo te sanskare, a to se radi kad su sva trava i korov (dobro i loše) stari i suvi. Tada vatra od samo jednog plamena začas spali tu hrpu. No, ukoliko su trava i korov vlažni i zeleni, potrebno je više vremena da ta gomila izgori. Vlažna trava i korov simbolizuju duboko ukorenjene sanskare dobrih i loših želja.
To je smisao kolektivnog učinka njegovog dela. Prva faza njegovog dela je uništenje onih sanskara koje čoveka sprečavaju da se okrene ka stazi Istine (licemerje, izopačenost, mržnja, pohlepa, itd.), a kad se to sanskaričko poništavanje okonča, čovek prilazi pravom putu ka Istini. I pored te sanskaričke popravke, čovek i dalje ima sanskare i vrlo često nailazi na prepreke u svom kretanju napred. Bez obzira na to, on ostaje blizu pravog puta i mada je napredovanje privremeno prekinuto, dobija pomoć od BESKRAJNE SVESTI.
Međutim, oni koji poseduju duboke sanskare sprečavanja koje im ne dozvoljavaju da se okrenu ka stazi Istine, putuju cik-cak i uprkos svim naporima na kraju veoma dugog putovanja završavaju tačno tamo gde su bili. Ti pojedinci ne mogu da stupe na prav put sve dok se te sanskare u potpunosti ne uklone. Oni koji imaju takve sanskare sprečavanja, ako se postave na obalu Okeana neće piti. Posao Avatara je da dovede čovečanstvo na obalu Okeana, i u vreme njegove manifestacije ljudi otkrivaju Okean koji je njegova Stvarnost.

Njegov teret univerzuma

Avatar poseduje svestan univerzalni um, i svaki pojedinačni ograničeni um je u njegovom univerzalnom umu. Svaki pojedinačni um je ograničen zato što poseduje okivajuće sanskare, i te nas okivajuće sanskare uvlače u iluziju. Okovi sanskara svakog pojedinačnog uma su teret univerzuma koji Avatar mora da nosi. Te okivajuće sanskare svakog pojedinca uvlače Avatara u iluziju, a kad je uveden u iluziju Avatar radi na njihovom potezanju ka svojoj Istini.
Za vreme fizičkog prisustva Avatara na zemlji, on radi na preduzimanju mera za slabljenje privlačne snage iluzije. U vreme kada napušta svoje telo, on oslobađa sile tih bezbednosnih mera – jogajoga sanskare, svoje božanske oslobađajuće utiske. Dok se oslobađa svog fizičkog tela, u univerzumu se dešavaju akcije i reakcije tako ogromnih razmera da u svakome i u svemu dolazi do slabljenja same privlačne snage iluzije. Nakon toga BESKRAJNA SVEST povlači univerzum u savršenu ravnotežu sa Stvarnošću bez ikakvog vučenja konopca. Upravo u tom trenutku umire telo Avatara.
Avatar uzima na sebe teret univerzuma pošto je njegovo Biće svako i sve – i svako i sve je u njegovom Biću. Shodno tome, on svesno oseća teret čitavog univerzuma! On oseća i misli ono što svako oseća i misli, i tako nastavlja da pati.
Zapravo, Avatar ne preuzima naše sanskare, pošto se naši pojedinačni ograničeni umovi već nalaze u njegovom univerzalnom umu. To znači da su u njemu već sve i svačije okivajuće sanskare u univerzumu. Kada on uništi okove svakog pojedinačnog uma pomoću svojih božanskih nevezanih utisaka, teret čitavog univerzuma biva umanjen.
Okovi su teret, i pošto je svako u univerzumu okovan u iluziji i iluzijom, svako od nas je teret za njega! Da bi svakog oslobodio njegovog sopstvenog tereta, on mora da dela i da pati. Patnja je uvek sa njim, zato što mora neprekidno da dela da bi oslabio svačije okove.
Kada se svet ne obazire na njegov poziv, njegova patnja se uvećava. Kada Avatar objavi: “Sledite me“, i mi ga sledimo, njegov rad postaje lakši. Ali, kada oklevamo da ga sledimo, njegov rad postaje teži. Kada oklevamo, on mora da nas uhvati za ruku, a da bi nas povukao mora da se napregne. Njegov rad postaje još teži kada nas povlači ka sebi, jer tada i mi njega povlačimo ka sebi. To povlačenje konopca se u stvari događa u svima nama, i zato je potreban silan napor da svakog od nas povuče ka sebi. One koji ne žele da se mrdnu on podiže na svoja ramena i nosi ih ka putu Istine, ali ima i onih koji čak ne žele da ga puste da ih odnese daleko – i sve vreme se bore sa njim. On neke od njih spusti, ali je toliko samilostan i sposoban da oprosti da se vraća po njih i ne ostavlja ih pozadi. Tako on pati da bi svakome pomogao.
Meher Baba je Gospod univerzuma, i kada ga prepoznamo kao takvog suze neće biti dovoljne da speru mrlje našeg neznanja!

Prisustvovanje manifestaciji

Ja sam svedok manifestacije, i vi ćete biti svedoci manifestacije. Potpuna manifestacija je lično viđenje Okeana, i kažem vam da je to neopisivo. To je kao kad bih satima opisivao more nekome ko more nikad nije video. Kada čovek zaista lično vidi more, tada ima iskustvo i više mu nisu potrebna nikakva objašnjenja ni opisi.
Slično tome, divljak koji živi u džungli i nikad nije imao nikakav kontakt sa civilizacijom, ne poznaje reči za “podne“ i “ponoć“, ali ima iskustvo svetla i mraka. Divljak poznaje svetlost dana i tamu noći, ali ne raspolaže intelektualnom terminologijom za njih.
Zato, kada se dogodi Meher Babina totalna manifestacija – svi će to osetiti! Neće biti potrebna nikakva objašnjenja, pošto će svako primiti i iskusiti svoj deo, i od malog će značaja biti da li je mrak u podne ili u ponoć izlazi sunce.

Spone ljubavi

Svaka duša je sponom ljubavi povezana sa Avatarom. Svako je povezan sa Avatarom zato što je on svako i sve. Ipak, ima nekih koji su zahvaljujući delanju Avatara direktno povezani sa njim, i ima drugih koji su sa njim povezani indirektno. Ta neposredna ili posredna veza je sa stanovišta njegovog delanja za njih. Za neke je njegovo delanje posebno, dok je za većinu njegovo delanje u skladu sa podstrekom u svesti koji im on pruža.
Ako analizira učinak njegovog delanja, čovek zapaža da postoje neki pojedinci koji su potpuno posvećeni njegovoj stvari i koji žive za njega i spremni su da umru za njega. Oni ne žele ništa izuzev njega, a to znači da samo žele da ga zadovolje, čak i po cenu svog života. Njihov cilj je da vode život žrtvovanja, ljubavi i nesebičnosti na jedan prirodan način.
Postoje različite vrste takvih posvećenih pojedinaca pošto se stupnjevi posvećenosti razlikuju. Uprkos razlici, svako od njih je direktno povezan sa Avatarom, jer vrsta posvećenosti koju imaju zavisi od posebnog rada koji je Avatar obavio za njih. Ima i drugih, koji ga prihvataju ali ne rade za njegovu stvar, a ima i onih koji ga ne prihvataju i nezainteresovani su za njegovu stvar. Niko od njih nije voljan da posveti svoj život njemu ili njegovoj stvari, i zato su oni, iako povezani sa Avatarom i njegovim delom, povezani indirektno.
Članovi kruga (mandali) su najposvećenije duše povezane sa Avatarom i oni su posvećeni pobudi Istine i Meher Babi kao oličenju Istine. Ta vrsta posvećenosti javlja se tek nakon služenja pobudi Istine tokom mnogih života, i oni znaju da služiti Meher Babi znači služiti Istini.
Da bi postao član kruga Avatara ili nekog Savršenog Učitelja, čovek mora da služi pobudi Istine kroz brojne živote. Pa ipak, postoji razlika između kruga Avatara i kruga Savršenog Učitelja. Krug Savršenog Učitelja sastoji se od dvanaest muškaraca i dve prateće žene, dok Avatarov krug broji sto dvadeset muškaraca i žena, i još dve prateće žene. Savršeni Učitelj ima jedan krug, a Avatar ima deset krugova. Svi članovi deset krugova dostižu Realizaciju pre Avatarovog sledećeg dolaska i zato on, kada ponovo uzme ljudski oblik, mora da formira novi krug od stotinu dvadeset i dva člana pri svakom dolasku. Savršeni Učitelj daje Realizaciju svom krugu ili pre ili posle napuštanja svog tela, i za svakog člana kruga to je poslednji ljudski vek i poslednji život. Posvećenost Istini je jedino što Avatar ili Savršeni Učitelj uzima u obzir pri stvaranju svojih krugova.
Krugovi Avatara i Savršenih Učitelja mogu da se objasne sledećim primerom. Pretpostavimo da neki čovek krene na veoma dugačko putovanje praćen mnogim drugim ljudima. Neki od njih iznemognu na nekom delu puta i ne mogu da nastave dalje. Neki drugi nastavljaju, ali kasnije iznemognu i ne mogu dalje. Neki od njih nastavljaju da idu sve dalje, ali na kraju i njih savlada umor i ne mogu da nastave. Preostala nekolicina uporno ide dalje s tim čovekom i dugo vremena se sa njim izlaže opasnosti. Ali na kraju i oni padaju od iscrpljenosti i ne mogu da se kreću dalje.
Uprkos gubitku svojih pratilaca, taj čovek potpuno sam nastavlja svoje putovanje. Tako putuje sve dok ne stigne do velike reke. Tu mora da se zaustavi – nema načina da pređe reku pošto je ona preširoka. Konačno i on pada, malaksao, na ivici te reke. Ali, dolazi božanska pomoć i zahvaljujući njoj čovek dospeva na drugu stranu reke. Kad stigne tamo, on biva preobražen u božanskog sebe i spoznaje da samo on postoji.
Zatim taj čovek božanskom moći biva vraćen na ovu obalu reke, i kad se vrati zna da samo on postoji, dok svet postoji samo u nepostojanju. I taj čovek se zove Savršeni Učitelj. On je čovek kojem je, pri postajanju božanskim, data duhovna dužnost da pomaže drugima u svetu.
Kad se okrene nazad da živi u svetu, njegova pažnja se prvo usmerava na one koji su ga najdalje pratili na njegovom putovanju do reke. Posle njih, ugleda one koji su pali pre tih poslednjih, zatim vidi one koji su odavno pali iza njega, a potom i one ljude iz sveta koje je jednom davno sam napustio.
Prirodno, Savršeni Učitelj bira te članove svog kruga iz grupe koja je sa njim najdalje putovala. Najveću blagodat svoje ljubavi Učitelj pruža pripadnicima svog kruga, a potom svojim delanjem pomaže onima koji su ga pratili na putovanju u skladu sa dužinom puta koju su s njim prevalili. Savršeni Učitelj dodeljuje Realizaciju dvanaestorici članova svog kruga, dakle onima koji su najdalje putovali sa njim, a potom daruje Oslobođenje onima koji su ga dugo pratili. To davanje Realizacije i Oslobođenja je prvi i najvažniji posao jednog Savršenog Učitelja, a drugi po važnosti je njegov rad na tome da pomogne onom delu čovečanstva za koji je dobio zaduženje. Savršeni Učitelj ponovo zadobija svoju svest o kreaciji da bi probudio ljude sa kojima je imao prošle karmičke veze, i budi onaj deo sveta koji mu je Avatar dodelio.
Avatar je bio Onaj Prvi koji je postao Bog. Zato njemu nije neophodno da preduzme putovanje kroz kreaciju. On je Onaj koji dolazi sa dalje obale reke, gde JEDINO BOG POSTOJI, na obalu gde postoji kreacija. Avatar nema karmičke prošle veze (on silazi direktno) i zato dolazi u kreaciju radi čitavog univerzuma. Pošto je on bio taj koji je još od samog početka preuzeo na sebe odgovornost za celu kreaciju, Avatar dolazi radi cele kreacije, i pošto jedini nema prošle karmičke veze u bilo kom smislu te reči, on svaki put kada dolazi mora da stvori novi krug. Avatar bira članove svog kruga koji su prikladni za njegovo delo, a to su oni koji su u prošlosti bili posvećeni pobudi Istine. Pripadnici Avatarovog kruga mogu da budu oni koji su ga voleli u prethodnim dolascima, ili mogu da budu drugi koji su bili predani i iskreni zaljubljenici u Istinu, ali nikada nisu voleli njega lično.
Avatar je uvek slobodan, i vezan je samo svojom dužnošću prema kreaciji, koju svojevoljno prihvata. Stoga je Avatar povezan sa čitavom kreacijom, dok je Savršeni Učitelj povezan sa onima s kojima je nekada bio karmički spojen. Bogorealizovana Duša bila je oslobođena svih okova, ali ako se Bogorealizovano Biće vrati da bi delalo, onda to čini prvo sa onima s kojima ima prošle karmičke veze, i to delanje je usmereno na karmičko poništenje.
Obične karmičke veze su sačinjene od okova, a pošto je Avatar večno slobodan – jer je vezan samo svojom jedinom dužnošću prema univerzumu – on nema okivajuće povezanosti sa članovima svog kruga pre svog sledećeg dolaska. Avatar nikada ničim nije okovan, sem svojom jedinom božanskom dužnošću da dela za celu kreaciju. On je večno slobodan i zbog toga, kada dolazi da izvrši svoju božansku dužnost prema kreaciji, on ostaje slobodan čak i dok dela.
Jedan Savršeni Učitelj ostaje vezan sve do časa svoje Realizacije i zato kada se vrati zatiče svoje obavezujuće povezanosti iz prošlosti. Ali, kad je Avatar uopšte vezan i okovan? Nikada! I nikad to nije bio! On je bio i jeste večno slobodan! Avatar ne prolazi kroz evoluciju i involuciju da bi ponovo stupio u kreaciju. On je zauvek svesni Bog slobodan od svih veza, i preuzima ljudski oblik samo da bi pomogao kreaciji, što je njegov slobodan izbor.
U međusobnom delovanju ljubavi postoji povezujuća spona sa Avatarom, i ta spona ne može da se prekine. Ljubav je povezanost sa Avatarom i udružena je sa žrtvovanjem, nesebičnošću i hrabrošću. Ta ljubav je ono što čoveka oslobađa okova požude, pohlepe, mržnje, gordosti i ljubomore. Stoga u svojoj večnoj slobodi Avatar bira takve članove kruga koji ljube slobodu i koji su pripremljeni da žrtvuju sve da bi dostigli taj cilj.

Period pripremanja

Srce je sedište uma. To je najdublji deo uma, i srce je ono mesto gde se funkcije uma odmaraju.
Električna centrala je simbol totalne manifestacije. Svako od nas ima sijalicu (srce), i zbog delanja Avatara akcija i reakcija se odvijaju u svakom pojedinačnom umu. Otuda se proces čišćenja događa u svakom srcu. Ukoliko je čovekovo srce veoma čisto, sijalica je snažna i svetla, ali ukoliko je ono uprljano, sijalica je slaba i mutna. Potreban je i lični napor da bi se srce očistilo kako bi svetlost u sijalici snažno i blistavo sijala. Taj lični napor je pripremanje sijalice.
Električna centrala je samo simbol totalne manifestacije. Rezultat univerzalnog delanja Avatara ima ulogu uključivanja glavnog prekidača u Električnoj centrali. Kabl svakog pojedinca je već povezan sa Električnom centralom tokom fizičkog prisustva Avatara. Sijalica je pripremljena u svakom pojedincu, a pošto su srca većine ljudi uprljana, proces čišćenja je u toku. Ljudi postepeno postaju spremni. Kada Avatar upali glavni prekidač, svaka sijalica imaće svetlost shodno svom kapacitetu, i to će biti vreme kad će njegova Svetlost zasijati kao njegova totalna manifestacija.
Avatar Meher Baba se postepeno manifestuje, a mi ćemo proći kroz period pripreme i spremni smo da iskusimo njegovu totalnu manifestaciju.

Izgubljeni u tami

Kada ste izgubljeni tražite vođstvo. Kad ste u mraku tražite svetlost. Isto tako, Avatar stvara takvu situaciju u svetu da se svako oseća izgubljenim u mraku i traži svetlost koja će ga voditi. Svetlost su božanski nevezani utisci od sunca njegovog bića. Na taj način Avatar održava pravilan odnos izneđu svoje senke, kreacije, i svoje Stvarnosti, Beskrajnosti.

Moć tog hira

U beskrajnom Okeanu Boga postoje nebrojene kapi, i pošto Okean ima hir da sazna “Ko Sam Ja?“, svaka kap ima taj isti hir, jer Okean je nedeljiv. Svaka kap u Okeanu uopšte nije kap, nego Sam Okean.
Hir dolazi iz beskrajnog Okeana i stoga mora da se manifestuje beskrajan broj puta – i zaista se manifestuje! Stoga je proces kreacije neprekidan i nikad se neće završiti, jer hir beskrajnog Okeana mora da se manifestuje bezbroj puta!
Nijedna kap u kreaciji nije kap, već Okean, i pošto je Okean nedeljiv, sila svake kape je okeanska. Svaka kap u kreaciji ima okeanski hir u sebi. Usled sile hira, ceo proces evolucije i involucije odvija se u kreaciji, jer taj hir je hir Stvarnosti (beskrajnog Okeana). Kada hir počne da dejstvuje, senka Stvarnosti (iluzija) počinje da daje netačne odgovore na prvobitno pitanje Stvarnosti: “Ko Sam Ja?“, i sve dok hir ne dobije pravi odgovor na pitanje “Ko Sam Ja?“, kap nastavlja da prolazi kroz sedam stupnjeva evolucije i involucije koje stvara baš ta senka Stvarnosti (iluzija).
Stvarnost je beskrajna, pa je takva i Njena senka. Stoga svaka kap mora sama da postavi pitanje: “Ko Sam Ja?“, i to bezbroj puta, a njena senka mora bezbroj puta da daje netačne odgovore. Zbog tog beskonačnog broja pitanja i beskonačnog broja netačnih odgovora, nema šanse da bilo koja kap shvati da je zapravo Okean! Zbog toga Avatar interveniše i prema božanskom zakonu radi za univerzum i daje podstrek svakom stupnju svesti u kreaciji. Posredstvom svog podstreka on omogućava kapima da dobiju pravi odgovor na pitanje: “Ko Sam Ja?“. Samo razumevanjem šta je taj podstrek može se razumeti delanje Avatara. Njegov podstrek je prilika koju svako od nas dobija. Mi nemamo šanse, pa ipak on nemoguće čini mogućim; ali, da bi nemoguće učinio mogućim, on mora da dolazi iz epohe u epohu i da radi za svakog od nas. Drugim rečima, pri svakom dolasku svako od nas direktno od njega dobija podstrek, i taj podstrek nas osposobljava da dobijemo priliku da ga realizujemo.
Na taj način Avatar daje moć hiru u svakoj kapi, tu moć koja je bila oslabljena usled moći iluzije. No, kada hir unutar kapi dobije obnovljenu moć Stvarnosti, kap se ponovo meša sa Okeanom. Tako ceo proces evolucije i involucije dobija pravi smer. Putem Avatarovih napora svaka kap dobija podstrek, a kad se evolucija i involucija ponovo kreću u pravom smeru, to je vrhunac Avatarovog dela. To je njegova manifestacija na zemlji. Manifestacija znači pravi smer za evoluciju univerzuma i buđenje ljudskog roda u cilju realizacije Stvarnosti. Manifestacija je ono vreme kada Stvarnost gospodari nad iluzijom – sile iluzije postaju nemoćne a Glas Stvarnosti postaje silan. Tokom manifestacije ljudski rod počinje da obraća pažnju na Glas Stvarnosti, a privlačnost iluzije postaje isprazna.

Jogajoga sanskare puštaju se kroz univerzalni um

Virus može da se probije kroz debele kamene zidove, i može da se kreće brzinom od pet kilometara u sekundi ili preko sedamnaest hiljada kilometara na sat. Klica virusa je hiljadu puta deblja od svake sanskare, tako da ni sanskarama nije nemoguće da prodru kroz stenje i kamenje.
No, ovaj primer brzine i finoće sanskaričke građe ima veze samo sa fizičkom materijom i fizičkim telom. Da bi se razumelo otpuštanje jogajoga sanskara i to kako čovekova sanskarička priroda prima te sanskare od Avatara, čovek mora da razume prirodu univerzalnog uma.
Univerzalni um je beskrajan, nedeljiv i večan. To je um Prve Duše, koja je istovetna sa svim dušama. Stoga sve žive i nežive stvari u kreaciji imaju u sebi isti univerzalni um. Univerzalni um je senka Beskrajnog Uma BESKRAJNE SVESTI. Zato je svaki pojedinačni um senka senke univerzalnog uma, i kada Avatar pusti u dejstvo svoje jogajoga sanskare, to utiče na svaki pojedinačni um. Puštanje u dejstvo božanskih nevezanih utisaka znači da su ti utisci njegovog univerzalnog delanja aktivirani. I zbog tog pokretanja u univerzalnom umu, akcija i reakcija se odvijaju u umu svakog pojedinačnog bivanja, bilo ono živo ili neživo. Najveća akcija i reakcija dešavaju se u ljudskom umu zato što je to potpuno razvijen um, dok u neživim oblicima evolucije um nije naročito razvijen, ali je ipak prisutan. I zato, kada Avatar pusti u dejstvo svoje jogajoga sanskare, one vrše uticaj čak i na kamen ili stenu, jer te sanskare prodiru i u to stanje uma.
Avatarov univerzalni um je ispunjen jogajoga sanskarama, baš kao što su naši umovi ispunjeni grubim sanskarama. Te grube sanskare nam ograničavaju umove, dok Avatarove jogajoga sanskare ne ograničavaju njegov um; one su građa univerzalnog uma i one su te koje čine da pojedinac funkcioniše univerzalno. Neke od svojih jogajoga sanskara Avatar koristi tokom svog života delanja, dok ostale otpušta u času napuštanja svog fizičkog tela. Jogajoga sanskare su uvek spremne da ih Avatar pusti u dejstvo za njegovog fizičkog života, i on neke upućuje nekim pojedincima, ali usled velike zbijenosti grube svesti u univerzumu nije mogućno sve ih pustiti u dejstvo tokom njegove fizičke inkarnacije. Stoga on radi na tome da ih pusti, i to čini tako što za svako biće na svakom nivou svesti izaziva situacije koje pripremaju svako biće da primi svoj deo tih božanskih nevezanih utisaka. A ta bića, svi mi, primaju svoj deo nakon što Avatar napusti telo.
Ne treba da gledamo u vazduh, ni u sunce, pa čak ni ka Meherabadu da bismo videli gde se i kako božanski nevezani utisci puštaju u dejstvo. Oni se otpuštaju kroz univerzalni um i iz njega, ali univerzalni um je van moći zamišljanja, tako da ne možete videti kako ih primate. Sićušna čestica postaje gruba pošto je vide vaše grube oči. A ova čestica nije čak ni suptilna, i stoga tačka univerzalnog uma u kojoj se božanski nevezani utisci otpuštaju ne može biti viđena, jer se ne može zamisliti. A budući da je ta čestica u univerzalnom umu van moći zamišljanja, ona je svugde! I budući da se božanski nevezani utisci svugde puštaju u dejstvo, svako i sve u univerzalnom umu biva aktivirano! I budući da svako i sve biva aktivirano, akcije i reakcije se dešavaju u svakome i u svemu.

Beskrajno znanje u Avatarovom delu

Bog je Beskrajno Znanje, a Beskrajno Znanje je izvor BESKRAJNE SVESTI. Svest nije svesna bez znanja, i zato iz BESKRAJNE SVESTI potiče Beskrajno Znanje koje sve zna. To Beskrajno Znanje ne mora da razmišlja o bilo čemu da bi znalo ono što zna. Beskrajno Znanje naprosto zna! Ono sada zna ono što se dešavalo pre više miliona i milijardi godina, i šta će se dogoditi kroz više miliona i milijardi godina. Prema tome, ono poznaje prethodnu istoriju svake jedinke od kamena do ljudskog nivoa, i zna svoju budućnost od ljudske svesti do beskrajnog stanja Bogorealizacije.
Avatar je to Beskrajno Znanje. Još u početku kreacije, kada je realizovao svoje Stvarno stanje, on je postao svestan svog Beskrajnog Znanja. Kada Beskrajno Znanje koristi svoje znanje, Ono postaje BESKRAJNA INTELIGENCIJA, jer inteligencija je primena znanja. U toku svoje Realizacije, Avatar je preuzeo odgovornost za celu kreaciju, i mada je postao beskrajno slobodan dopustio je sebi da postane vezan odgovornošću oslobađanja svakoga iz jarma iluzije – neznanja. Dostigavši Beskrajno Znanje, on je od početka znao šta treba da radi da bi oslobodio svakog u kreaciji, i on to zna svaki puta kada dolazi u kreaciju da bi delao.
Radi učešća u toj odgovornosti Avatar je stvorio pet božanskih uprava koje održavaju Savršeni Učitelji. U tim upravama se nalaze božanski planovi za čitavu kreaciju. Avatar je jedini koji propisuje posebne dužnosti za svakog Savršenog Učitelja, i svaki od njih do kraja života ostaje odgovoran za svoju dužnost. No, jedino Avatar ostaje odgovoran za sva funkcionisanja u tih pet uprava i jedino je on odgovoran za pravljenje planova.
Kada je Onaj Prvi realizovao svoje Beskrajno Znanje, njegovo Znanje je sastavilo božanski plan. I shodno tom planu on sam mora da uzme ljudski oblik i da siđe na zemlju da bi svoj plan sproveo u delo. Upravo sprovođenjem tog plana u delo on izvršava dužnost prema čitavoj kreaciji. Po tom planu, on lično mora da valjano radi sve do trenutka kada lično mora da se vrati u novi dolazak. Za vreme tog razdoblja od 700 do 1400 godina između dolazaka, petoro Savršenih Učitelja imaju njegovo odobrenje da znaju i ispunjavaju njegov plan.
Tako Avatar priprema svoj plan, skicira ga, stavlja u njega pojedinosti i boji ga na takav način da svako biće ima ulogu u njegovom planu. Pošto pripremi taj plan, Avatar napušta svoje telo, i u skladu sa već razrađenim planom pojedinosti postaju jasne i počinju da dobijaju oblik (manifestuju se). Konkretne pojedinosti Meher Babinog plana sada se manifestuju i počinju da otkrivaju svoj oblik i delokrug. Skriveni detalji njegovog dela dobijaju jasniji izgled zato što je delo već isplanirano, a svi detalji će se najjasnije videti u vreme kada plan bude u punom dejstvu akcije i reakcije. Vreme kad su detalji kristalno jasni je vreme kad se njegova manifestacija najjače oseća. Kada znamo detalje njegovog plana za svakog od nas, primićemo znanje koje je on isplanirao da nam pripadne.

Drama kreacije

Drama kreacije je povlačenje između BESKRAJNE SVESTI i BESKRAJNE NESVESNOSTI. U toj drami se zatičemo uhvaćeni između. Na pozornici drame kreacije svi igraju svoje uloge kao glumci, ne znajući da su glumci. Oni su nesvesni i u neznanju postaju jedno sa svojom ulogom, pa zato ispoljavaju samo neznanje i sve rade nesvesno.
BESKRAJNA SVEST silazi u BESKRAJNU NESVESNOST u obliku Avatara. Avatar postaje svako i sve, ali on to zna i zato, dok se nalazi u kreaciji BESKRAJNE NESVESNOSTI, izražava i iznosi Znanje. Samo to izražavanje Znanja, koje je beskrajno svesno, umanjuje neznanje na svakom nivou svesti u BESKRAJNOJ NESVESNOSTI. Otuda postoji ogromna razlika između toga što Avatar postaje svako i sve, i toga što svako i sve postaje svako i sve. Avatar je BESKRAJNA SVEST i kada on postane svako i sve BESKRAJNA SVEST se spaja sa svojom sopstvenom BESKRAJNOM NESVESNOŠĆU. A kada svako i sve postaje svako i sve, svest svakoga i svega biva usisana u BESKRAJNU NESVESNOST.
Svako i sve ne postaju ono što zapravo jesu, kapi BESKRJNE SVESTI. Oni ostaju ono što nisu, kapi BESKRAJNE NESVESNOSTI. Otuda svako i sve postoji iz neznanja. Stoga njihovo postajanje nije postajanje (oni ostaju nesvesni), već postupanje motivisano samim silama neznanja koje su beskrajno nesvesne.
Da bi jasnije shvatili, zamislite da je BESKRAJNA SVEST sve, a BESKRAJNA NESVESNOST ništa. Krajnji rezultat BESKRAJNE SVESTI je beskrajno sve, a krajnji rezultat BESKRAJNE NESVESNOSTI je beskrajno ništavilo. Sve je zauvek sve, a ništa je zauvek ništa. Bez obzira koliko često ili koliko mnogo stvari ništa postaje, ono postaje ništa. Pa šta onda svako i sve postaje kada postaje svako i sve? Ništa.
Savršeni Učitelj je kap BESKRAJNE NESVESNOSTI koja je postala kap BESKRAJNE SVESTI. Kap BESKRAJNE SVESTI je veća od čitave BESKRAJNE NESVESNOSTI. Ta kap koja je beskrajno svesna, Savršeni Učitelj, ima moć okeanske BESKRAJNE SVESTI, i svest te kapi može da zbriše sve sile svega u BESKRAJNOJ NESVESNOSTI.
Dok obavlja svoj posao za svet, Savršeni Učitelj glumi, ali njegova uloga je krajnje savršena. Drugim rečima, jedan Savršeni Učitelj tačno zna koju ulogu igra i koja je tačno njegova uloga. Čovek koji je milioner je u neznanju dok igra ulogu milionera u neznanju. Kada Savršeni Učitelj igra ulogu milionera, milioneri koji su u neznanju osećaju dejstvo toga usled savršene glume Savršenog Učitelja. Čovek u neznanju, iako igra ulogu milionera, uviđa da je njegova uloga puna nedostataka. Uprkos svom neznanju, on ne može da napusti pozornicu zato što nije svestan šta se stvarno događa. Taj čovek mora da nauči da glumi, a to može da nauči samo od Savršenog Učitelja, koji je savršeni glumac u drami kreacije.
Kada Najbogatiji od bogatih stupi na scenu, Avatar se spušta u dramu kreacije, a falični milioner mora da napusti pozornicu jer glumljenje više nije potrebno pošto je Najbogatiji Čovek lično prisutan.
Kada Avatar silazi u BESKRAJNU NESVESNOST i postaje svako i sve, glumljenje na svim nivoima svesti je pod uticajem toga što on postaje svako i sve u BESKRAJNOJ NESVESNOSTI. Svaki nivo svesti u BESKRAJNOJ NESVESNOSTI oslanja se na Avatara za svest, i pošto je on Onaj koji je svestan u BESKRAJNOJ NESVESNOSTI, svako i sve čini ono što on propiše. Svaki nivo postojanja biva izmenjen usled toga što se Avatarova BESKRAJNA SVEST spaja sa BESKRAJNOM NESVESNOŠĆU. Kad se BESKRAJNA SVEST spoji sa BESKRAJNOM NESVESNOŠĆU, svaki nivo svesti gubi osećaj svoga postojanja, i kada izgubi osećaj svoga postojanja dobija Avatarov podstrek, koji menja njegovo postojanje.

Ljudsko doživljavanje njegove manifestacije

Na ljudskom nivou svesti zapažamo da se svačije lice razlikuje od svakog drugog, iako na svetu postoji mnogo miliona ljudi. Ljudski oblik svakog pojedinca je stvrdnuti kalup sanskara iz prethodnih života, i pošto svako obličje ima drugačije lice, to pokazuje da svako ima različite sanskare. Stoga se svačije iskustvo razlikuje od iskustva svakog drugog, mada su svi ljudska bića. A posledica toga je – uprkos činjenici da smo na ljudskom nivou svesti i da ćemo zajedno biti svedoci manifestacije Avatara – da će se doživljaj manifestacije razlikovati od osobe do osobe u skladu sa sanskarama jedinke.
Potpuna manifestacija će u vreme univerzalnog podstreka biti potvrđena i viđena od svih nivoa svesti. U to vreme će se čovečanstvo kao celina prenuti da bi sledilo stazu ka Istini. Svi nivoi svesti dobiće dodatni evolutivni podstrek, i na taj način čitav univerzum nastavlja da se razvija. Univerzalni podstrek koji Avatar daje biće doživljavanje njegove manifestacije od svih nivoa svesti. Njegovu će manifestaciju ponajviše osetiti ljudska bića zato što ljudski um raspolaže najrazvijenijom svešću i jedino ljudski um može univerzalno da ga oseti.

Namotavanje i odmotavanje sanskara

Namotavajući proces sanskara počinje na početku svačijeg ulaska u kreaciju u vidu kamena, i taj namotavajući proces je neophodan za evoluciju svesti jedinke. Taj namotavajući proces ostaje prirodan od kamena kroz sva životinjska carstva. Taj proces postaje neprirodan na ljudskom nivou svesti, jer ljudska bića čine mnoštvo stvari koje nisu potrebne za napredovanje njihove pojedinačne svesti.
Svest je potpuno razvijena u ljudskom obliku, i više ništa nije potrebno za unapređenje evolucije pojedinca. Ono što se tada događa jeste da ljudska svest svakog pojedinca postaje zaglavljena usled neprirodnog namotavanja sanskara. To se dešava zato što je svaki pojedinačni um opterećen utiscima iz prethodnih života, i dok se nalazi u različitim ljudskim obličjima i dok troši te sanskare, um biva upetljan u mnoge stvari koje nemaju nikakve veze sa napredovanjem njegove svesti ka cilju. Na taj način, nekada prirodno namotavanje i odmotavanje sanskara postaje neprirodno, pa postaje izuzetno teško osloboditi se vezanosti prouzrokovane neprirodnim namotavanjem, pošto se te neprirodne sanskare ne odmotavaju!
Da bi se telo održalo zdravim neophodna je hrana, i kada bilo ko jede hranu potrebnu za telesno zdravlje, sanskare proizvedene činom jedenja su prirodne. No, ako neko počini samoubistvo, ili ubije, ili se oda nekom seksualnom razvratu, sanskare proizvedene takvim delima su neprirodne. Te neprirodne sanskare nalaze se u umu kao čvorovi. Ti čvorovi su neprirodni utisci neprirodnih radnji, a okovi takvih utisaka su veoma jaki. Ti čvorovi su vezani unutar uma pojedinca. Čvor neprirodnih utisaka postaje tako jak i zategnut da odmotavanje postaje prosto nemoguće. Na primer, ako neko izvrši samoubistvo, on vekovima ostaje zaglavljen u astralnom obliku, a ako neko izvrši ubistvo biva veoma dugo zaglavljen u paklenom stanju.
Sanskare moraju da se potroše. Proces njihovog trošenja u ljudskoj svesti je kratak ukoliko se sanskare pojedinca troše na prirodan način. Stoga pojedinac može da obavi ono što je potrebno da bi se pripremio za svoju involuciju. Međutim, kad se sanskare troše na neprirodan način, proces njihovog trošenja postaje dugotrajan i složen, tako da postaje praktično nemoguće da se razvežu čvorovi neprirodnog vezivanja.
Avatar radi na održavanju procesa namotavanja i odmotavanja u prirodnom stanju. Da Avatar ne pruža tu pomoć čovečanstvu, ljudskim bićima bi bilo gotovo nemoguće da odmotaju svoje grube sanskare i tako uđu na ravni involucije. Stoga za vreme Avatarove manifestacije ljudska svest u namotavanju i odmotavanju sanskara biva vraćena u prirodno stanje. Takav posao je nezamisliv, jer Avatar mora da ostvari to prirodno stanje u svakom pojedinačnom ljudskom umu.
Za podsticanje evolucije ili involucije pojedinca, prirodne sanskare su neophodne za čovekovo napredovanje. Prirodne sanskare su oni utisci koji su izvanredno bitni da bi svest evoluirala i involuirala. Na primer, čovek mora da jede da bi živeo, tako da mora da zaradi sredstva za život, ali ne mora da vara, krade ili ubija da bi živeo. Jedinka ne prisvaja neprirodne sanskare tokom procesa evolucije, nego kad stekne ljudski oblik. Ljudska bića skupljaju one sanskare koje nisu neophodne za napredovanje njihove svesti. Takve sanskare zovu se neprirodne, zato što nemaju nikakve veze sa pravom svrhom kreacije.
Kao dodatni primer, pretpostavimo da neko reši da pođe na hodočašće u Indiju. Tamo se odlazi avionom. No, ukoliko taj čovek odluči da ne otputuje pravo do cilja, nego da prvo turistički obiđe London ili Pariz, on neko vreme neće moći da stigne do Indije. Zbog tog turističkog izleta on više pažnje poklanja tim gradovima nego svrsi svog putovanja. Ako se upetlja u te gradove, mogao bi da zaboravi svoj naumljeni cilj, a to je hodočašće u Indiju.
Sanskare koje su sakupljene tokom turističkog razgledanja predstavljaju neprirodne sanskare, pošto te sanskare nisu bile potrebne za stizanje do njegovog cilja – Indije. Te sanskare nemaju nikakve veze sa Indijom, koja predstavlja njegovo odredište. U ljudskom obliku se takve stvari događaju stalno iznova, i upravo zbog tih neprirodnih sanskara putovanje ka Bogu postaje veoma dugačko. A zbog komplikacija koje neprirodne sanskare proizvode, čoveku svaki put postaje sve teže da stigne na božansko odredište.
Put ka Bogu je prav kao prut. Čovek treba da putuje pravo od jednog kraja puta da bi stigao do drugog kraja. Ako ima prirodne sanskare, on prati silu koja ga tera napred na njegovom putu, i zato ubrzo stiže na drugi kraj. No, ukoliko ima neprirodne sanskare, on će se neminovno kretati cik-cak i ostaće zaglavljen na istom mestu. Te neprirodne sanskare su poput konopca koji se sve čvršće obavija oko iste tačke, tako da čovek ne može da nastavi svoje napredovanje duž pruta. I prirodne sanskare su poput konopca, ali one se postepeno obavijaju oko pruta i dolaze sve bliže cilju.
U grubom svetu fizičke radnje su nužne. U suptilnom i mentalnom svetu neophodne su suptilne i mentalne radnje. Fizičke radnje proizvode grube utiske, a ukoliko fizičke radnje nisu prirodne već neprirodne, čovek postaje vrlo čvrsto vezan u grubom svetu. Čovek je zaglavljen u grubom svetu i postaje mu praktično nemoguće da napreduje ka suptilnom i mentalnom svetu. Kada Avatar dođe kao čovek, on to čini da bi uništio te neprirodne utiske, a uništava ih tako što ih prekida. Pošto su ti neprirodni utisci bili proizvedeni fizičkim radnjama, Avatar takođe mora da čini fizičke radnje da bi ih poništio. Poništavanje neprirodnih sanskara je njegov fizički posao u grubom svetu, i tek kad su ti neprirodni čvorovi u ljudskoj svesti presečeni, mi vidimo da je on došao sa mačem! Za svoje delanje na suptilnoj i mentalnoj ravni Avatar ne mora da se napreže. On mora da se napreže jedino za grubi svet, a kad se napreže on pati kako bi sasekao neprirodnost u ljudskoj svesti. Kad njegov mač raseca, on to čini sve do korena.
Avatar otkida svaku neprirodnost u svetu i postepeno pravi stazu koja postaje čista i prirodna, tako da ljudskoj rod može da je prati. Te neprirodne sanskare zovu se “gresi sveta“, zato što su to prepreke u kretanju ka stazi Istine. Prirodne sanskare zovu se “semenje sudbine“, jer one su ono što je neophodno i bitno za preduzimanje putovanja ka Bogu. Neprirodne sanskare su, pak, prepreke u ljudskoj svesti u prilaženju stazi Istine, i zbog njih je napredovanje u svesti neznatno dok mač Istine ne preseče njihove čvorove.

Trnje

Neprirodne sanskare su uvek prepreke na putu ka Istini. Sirotan koji je namučen neprirodnim sanskarama hoda trnovitim putem. Kad mu se trnje zabode u stopalo, on ne može da se kreće dalje dok se trnje ne izvadi. Tada čovek viče u pomoć. Avatar dolazi i koristi jedan trn da izvadi trnje. Dok se trnje ne ukloni, dalje napredovanje na putu nije mogućno.

Staza do Istine

Staza do Istine ima tri dela, i svaki deo je svet za sebe, pa ipak svaki svet se preklapa sa drugim. Staza do Istine je sačinjena od Svetlosti, a ta Svetlost ima tri oblika tame – to su senke. Svaka od tri senke preklapa se sa drugom. Mentalni svet je senka Sedme ravni, suptilni svet je senka mentalnog sveta, a grubi svet je senka suptilnog sveta. Čovek mora da putuje tim svetovima senki da bi realizovao Istinu.
Sanskare sprečavaju čoveka da vidi Svetlost. Grube sanskare čine da on vidi grube senke; suptilne sanskare čine da vidi suptilne senke, a mentalne sanskare ga navode da vidi mentalne senke. Senke poseduju postojanje samo zbog postojanja sanskara, i upravo te sanskare daju život tim senkama.
Grube sanskare su načinjene od grube materije, suptilne sanskare su od suptilne, a mentalne sanskare od mentalne građe. Prirodno, gruba sanskarička građa je čvrsta i gusta, suptilna sanskarička građa je fina i razređena, a mentalna sanskarička građa je najfinija. Suptilna i mentalna sanskarička građa ne mogu se videti grubim očima, ali radi primera u svrhu shvatanja kako se sanskare odmotavaju duž puta, zamislićemo ovo:
Prvo, put je prav kao čvrst štap.
Drugo, grube sanskare su kao konopac, suptilne sanskare su finije, kao uzica, a mentalne sanskare su najfinije, kao nit.
Treće, neprirodne sanskare su smeštene na kraju štapa, izuvijane na sve moguće načine i stoga vezane u pravu zbrku čvorova. Tu čovek jasno vidi da neprirodne sanskare ne mogu da se odmotaju; one moraju da se preseku. Kada neprirodne sanskare nestanu, čovek vidi da se prirodne grube sanskare same od sebe uvijaju oko štapa i pritom postaju sve tanje, sve dok ne postanu tanka uzica. Suptilne sanskare se uvijaju oko štapa, postaju sve tanje i na kraju postanu mentalne niti. Te mentalne sanskaričke niti se sve više uvijaju oko štapa, dok vremenom ne postanu tako fine da potpuno nestaju. Na ovom crtežu prikazan je proces pravog puta i postepeno sanskaričko poništavanje.

(prikaz na 37. strani): SANSKARIČKO PONIŠTAVANJE NA PRAVOM PUTU
Neprirodne sanskare sakupljene u ljudskom obliku – ne mogu se odmotati; moraju se preseći

Prirodne sanskare sakupljene u evoluciji – odmotavanje se dešava u toku involucije

Upravljanje Okeanima

Bog je Okean, i Božja beskrajnost je okeanska. Ali, u beskrajnosti Boga postoje dva okeana i oba su beskrajna. Postoji Okean Svega, i to je Okean njegove biti, sadržine. I postoji Okean Ničega, i to je Okean njegove senke. Oba Okeana se beskrajno prostiru u nemerljivu i nedokučivu beskrajnost. Jedino SVESNA BESKRAJNA SVEST može da izmeri dubinu Okeana Svega, a SVESNA BESKRAJNA NESVESNOST, u utelovljenju Avatara, je ono što proniče u dubine Okeana Ničega. Pošto se oba Okeana prostiru u beskraj, oni svoju beskrajnost nemerljivo šire kap po kap, i tako kreacija nastavlja da se širi posvuda.
Avatar je bio Prva Kap koja se pojavila iz Okeana Svega, i on je iz beskrajnosti sopstvene Kapi lično nastavio da stvara Okean Ničega. Taj Okean Ničega je samo kap iz beskraja Prve Kapi. Kako se Prva Kap pokretala unutar sopstvene okeanske beskrajnosti, Ona je prva prošla kroz sedam nivoa evolucije i sedam nivoa involucije u beskrajnosti Okeana Ničega, i tako je prva realizovala svoje Božestvo. Posle realizacije svog Božestva, Prva Kap je na sebe preuzela odgovornost za evoluciju i involuciju svakoga i svega u Okeanu Ničega. Ta odgovornost se sastoji u guranju svake kapi u Okeanu Ničega (kreaciji) ka Okeanu Svega (Stvarnosti), i konačno u navođenju svake kapi da spozna da nije kap nego sam Okean, tako što svaku kap proširuje u Okean! To proširenje Kapljica u Okean postiže se guranjem, tj. podsticanjem koje vrši Prva Kap, i taj podsticaj uvećava kapacitet svesti tako što svaku kap odvodi van njenih granica da bi stigla do Okeana. Drugim rečima, taj Avatarov podstrek poništava ograničenja svesti jedne kapi tako što tu svest odvodi van njenog sadašnjeg kapaciteta.
Pošto je Okean Ničega beskrajan, proces kreacije je neprestan i beskonačan, i odgovornost Prve Kapi, Avatara, takođe je neprekidna. Prva Kap je večno slobodna od svih ograničenja, ali je obavezana odgovornošću da svaku kap oslobodi ograničenja, i stoga je Ona, Okeanska Kap, večno obavezana vlastitom odgovornošću prema svim kapima (samoj kreaciji), gurajući ih i time ih proširujući u Okean.
Okean Ničega BESKRAJNE NESVESNOSTI poseduje nebrojene kapi, i pošto su sve te kapi nesvesne, sve i svako postoji u prirodnom haosu. Da bi se ispunila svrha kapi, kako ne bi završile u haosu, Prva Kap mora da izvrši svoju dužnost guranjem kapi izvan haosa u beskrajnost reda. Da bi uspostavila red u haosu, Prva Kap ima vlastitu božansku vladu, koja se u svakom periodu sastoji od sedam hiljada naprednih duša.
Tih sedam hiljada naprednih duša su ljudska bića iz Avatarove duhovne hijerarhije, koja postupaju po uputstvima Avatara iz njegovog božanskog plana za uspostavljanje reda unutar agonije haosa brojnih univerzuma. Avatar je starešina te hijerarhije, a njegov veliki um stvara božanski plan i preko te hijerarhije ga sprovodi. Članovi njegove duhovne hijerarhije su Avatarovi pomagači, koji učestvuju u sprovođenju njegovog plana. Njihovo učešće je deo njegovog delanja.
Okean Ničega je ispunjen neizbrojnim kapima koje uzimaju neizbrojne vidove i oblike. Da bi spoznala sebe kao Okean Svega, svaka kap u Okeanu Ničega mora da prođe kroz čitav evolucioni proces svesti i kroz čitav involucioni proces. Svaka kap to čini tako što prolazi kroz celokupnu evoluciju oblika. Ti oblici su tako neizbrojni i stalno promenljivi, tako različiti po boji, veličini i izgledu da njihove razmere ispunjavaju početak i kraj sveukupnog vremena! Te razmere okeanske svesti stvaraju nebrojene oblike na svakom stupnju evolucije, pa neizbrojne kapi prolaze kroz beskrajni raznoliki niz kamenja, metala, biljaka, crva, insekata, gmizavaca, riba, ptica i životinja. Konačno se razmere okeanske svesti upojedinjuju u ljudskom obliku, i svaka kap ponaosob prolazi kroz različita stanja involucije, da bi na kraju dostigla vrhunac u Realizaciji vlastitog Okeanskog Bića. Vrhunac cele kreacije je u spoznaji pojedinačne kapi da nije kap već Beskrajni Okean, i to se događa kap po kap.
Pošto je Avatar preuzeo tu odgovornost da svaku kap proširi u Okean, on mora da brine o svakoj kapi od njenog početka u evoluciji do njenog kraja u involuciji. Avatarovo delanje je beskrajno i nikad se ne okončava, i ne postoji niko drugi ko ima tu odgovornost, čak ni kad on nije fizički u kreaciji.

Stvarni, neuobličeni, nelični Bog

Bog je uvek prisutan u svom stvarnom, neličnom vidu, ali ljudi sa grubom svešću nikako ne mogu da zamisle taj stvarni vid Boga. Stvarni, nelični, beskrajni i nedeljivi vid Boga je potpuno van moći zamišljanja. Zamisao uvek stvara oblike, a svest pojedinačnog ograničenog zamišljanja uvek se smatra uverenom u postojanje bilo koga ili bilo čega sve dok to ima oblik. I zato Bog koji je bez oblika i tela, mora iz epohe u epohu da uzima oblik i ljudsko telo, kako bi uverio čovečanstvo u iluziji da je Bog beskrajan i bez oblika i tela.
U ovoj epohi Bog je uzeo ljudski oblik u telu Meher Babe, i pošto Bog uzima oblik da bi čovečanstvo u iluziji učinio svesnim beskrajnog, neličnog i neuobličenog Boga, Meher Babino fizičko telo ima ogroman uticaj na zamišljanje čovečanstva. Iz tog razloga ljudi snažnije doživljavaju njegovo fizičko prisustvo sada nego dok je bio u telu. Ljudi imaju iskustvo njegovog prisustva putem vizija, snova, filmova, fotografija, slika i priča iz njegovog života. Posredstvom Avatarovog fizičkog tela nelični, neuobličeni Bog se pokazao i objavio. Usled Meher Babinog dela, zamišljanje oseća uticaj njegovog prisustva, mada Avatar više nije u fizičkom obliku. Zamisao čovečanstva vidi oblik Boga posredstvom Avatarovog tela, a njegovo neuobličeno, stvarno prisustvo oseća se kroz silu ljubavi u srcu. To iskustvo služi okretanju ljudske svesti prema stvarnom, neličnom i neuobličenom Bogu, što Meher Baba zapravo i jeste.

Četrnaest godina

Meher Baba je 1969. godine objavio da će još četrnaest godina biti fizički prisutan. No, 31. januara te godine Meher Baba je napustio svoje fizičko telo. Šta se dogodilo tokom tih proteklih četrnaest godina?
Avatar dolazi da bi delao, i zato mora biti da je Meher Baba imao još četrnaest godina namenjenih delanju pre no što je mogao da predahne između dolazaka. Ali, on ne može da se odmori dok ne napusti telo; zato je posao koji je trebalo da obavi u periodu od četrnaest godina on završio pre četrnaest godina, ali je rezultat tog rada od pre četrnaest godina počeo da se ispoljava tek posle četrnaest godina. Dakle, ovih poslednjih četrnaest godina, od 1969 do 1983, su bile period delanja kao da je on i dalje bio fizički prisutan; za tih poslednjih četrnaest godina on kao da je fizički delao na zemlji.
Da bi to bilo jasnije, pretpostavimo da neki čovek treba da napiše knjigu, ali zna da će umreti čim završi knjigu. Potrebno je četrnaest godina da se knjiga napiše, ali taj čovek uspeva da je napiše za nekoliko meseci, i posle tih par meseci umire. Međutim, knjiga još nije pročitana; i dalje je potrebno četrnaest godina da knjiga stigne do ljudi zbog kojih ju je napisao; zato on mora i dalje da brine o knjizi i da pripazi da ona stigne u ruke ljudi do isteka četrnaest godina. On u tome uspeva iako nije tu da fizički razdeli knjigu.
Autor je znao da je za knjigu bilo potrebno četrnaest godina da bude napisana i da se nađe u rukama ljudi, ali je odlučio da napiše jednostavne, kratke stvari i da otkrije njihove detalje, ali da ne stavi sve detalje i stvari zajedno. Naprosto je rešio da pusti da neko drugi to uradi, pošto je zaključio da je obavio sav posao potreban za knjigu i da nije neophodna lično njegova ruka da se knjiga završi. Autor je obavio sav posao neophodan za knjigu, naslov, glavne misli, poglavlja, grafikone, itd., ali rezultat ili krajnji ishod knjige nije morao lično da drži u rukama, pa je preminuo četrnaest godina pre nego što je njegova knjiga objavljena.
Tako je i Meher Baba ranije završio svoje božansko delo, pa bi moglo da se zaključi da je svoje telo napustio četrnaest godina pre vremena koje je u početku isplanirao. No, pošto je delo koje je želeo da uradi bilo dovršeno za nekoliko meseci umesto za četrnaest godina, mogao je da napusti svoje telo i to je i učinio 1969, a ne 1983. Meher Baba je dovršio svoje univerzalno delo u poslednjih nekoliko meseci 1968. godine i u prvom mesecu 1969, a količina i vrednost tog rada bili su isti kao da je on trajao četrnaest godina. I pošto je količina rada bila ista, i rezultat tog rada biće isti, bez obzira što su tih četrnaest godina rada sabijene u nekoliko meseci. I mada je napustio svoje telo na početku tih četrnaest godina, bio je tu kao da je fizički prisutan u svakom trenutku tih četrnaest godina.

Uklanjanje vela

U Avataru postoji svest o Bogu i u isti mah svest o svakome i svemu. Pošto se sve što je stvarno i što je iluzorno nalazi u Avataru, sile zbilje i sile iluzije nadmeću se u njegovom biću. I zbog povlačenja svih tih sila u njemu, on se oseća kao da je iskidan, i to osećanje iskidanosti je izvor njegove patnje. Kada sastavi i udruži sile Stvarnosti i sile iluzije unutar sebe, Avatar može da dela, jer njegovo delanje se sastoji od udruživanja i dovođenja u sklad svih suprotstavljenih sila Boga i Maje.
U Stvarnosti postoji večno blaženstvo bez prekida, a u iluziji neprestana patnja u svesti svakoga i svega što postoji. U Stvarnosti postoji beskrajna sloboda, a u iluziji neprekidno robovanje ograničenjima. Tako uvek postoji patnja u ropstvu, jer samo ropstvo je patnja zato što je svako stanje u iluziji ograničeno i ne može da izbegne prepreke svojih ograničenja.
Avatar kao Bog je slobodan i uživa u blaženstvu svoje slobode, ali sve dok je svestan kosmičke iluzije on je doveka vezan svojom jedinstvenom dužnošću i odgovornošću prema kreaciji. Ta jedinstvena dužnost ga iz epohe u epohu vuče dole u kosmičku iluziju. U postojanju svog večnog, neličnog, neuobličenog stanja beskrajnosti, Avatar u potpunosti uživa u svom beskrajnom blaženstvu, ali kada je uvučen u kosmičku iluziju da bi delao za univerzum, on mora da pati kao i svako drugo pojedinačno biće. Njegova patnja se razlikuje od patnje svakog drugog bića, jer on pati ono što sva bića pate, i stoga njegovo telo biva smoždeno jer patnja svakog bića boli u njegovom telu. Iako fizičko telo Avatara biva smoždeno, njegova božanstvenost ostaje u boravištu Stvarnosti; njegova božanstvenost ostaje na raskrsnici svih sila Stvarnosti i iluzije. Bespomoćno tu stojeći zbog svoje dužnosti, on biva vučen svim silama u kosmičkoj iluziji, i u isti mah samom silom Stvarnosti, jer on je Stvarnost. On tu stoji na pragu svakog vremena i prostora, na ivici beskraja i večnosti, doveka kidan ali i sastavljan, pošto svaka jedinka, kap po kap, realizuje Stvarnost. Zbog ta dva suprotna povlačenja Avatar mora da pati, i pošto su ta dva povlačenja uvek u njemu kada je u telu, njegovo telo pati kao nijedno drugo ljudsko telo.
Taj prag između iluzije i Stvarnosti samo univerzalni um može da savlada. U Avatarovom univerzalnom umu su usklađeni pojedinačni umovi svih bića. Svaki ograničeni pojedinačni um je načinjen od okova, i upravo ti okovi stvaraju veo neznanja koje čoveka odvaja od Boga. Da bi se prešao taj prag između Stvarnosti i iluzije, Avatar mora da odigne taj veo, koji ne biva potpuno uklonjen sve dok čovek nije pripremljen da zauvek napusti iluziju.
Okovi, tj. vezanosti, služe svrsi pravljenja tog vela između Boga i čoveka, a ta svrha služi kao priprema za viđenje Boga, jer kada jednom vidi Boga čovek nikada više ne vidi ništa drugo. On postaje slep za iluziju. Te vezanosti su kao povez oko očiju – one čoveka pripremaju za viđenje Boga. Ali, povez mora da se ukloni da bi mogao da se dobije božanski vid. Avatarov posao je da ukloni te poveze, ali taj posao je težak zato što su povezi vrlo stari i skoreli, a svest je tako navikla da bude slepa. Avatar dela tako što preseca poveze, jedan za drugim, kida ih, i dok svetlost kulja kroz sve tanje slojeve Avatar pati zato što se pojačava povlačenje sila svetla i mraka. Treba mnogo vremena da se uklone svi ti povezi, jer svako sečenje izaziva bol, pošto se pri susretu sila svetla i mraka napori i borba povećavaju, pa je i patnja veća. Zbog te borbe između svetla i mraka, većina mora da ostane povezanih očiju tokom čitavog procesa Avatarovog delanja.
Avatar radi na neobjašnjive načine da bi uklonio veo, i kada vidi patnju kroz koju on prolazi pri uklanjanju poveza, čovek cepa svoj sopstveni veo. Putem svesti o Avatarovoj patnji čovekov veo biva pocepan. To je patnja žudnje kroz koju čovek prolazi, jer veo se cepa.

Faze

Bog uzima ljudski oblik kao Avatar da bi ljudskom rodu pokazao put Istine, i zato je sve što on čini za dobrobit sveta. Stari Život, Novi Život, Vatreni Slobodni Život i Izdvajanja su faze koje su bitne da bi se svet podstakao ka putu Istine. Avatar je lično proživljavao te faze zarad svog božanskog posla, a njegov posao je bio, jeste i uvek će biti da čovečanstvu pokazuje put ka Istini. Iako Avatar uvek jasno pokazuje put za vreme svoje manifestacije, sama manifestacija je još jedna faza njegovog delanja: ona je rezultat njegovog delanja.
Svaki put kada Avatar dolazi okolnosti su drugačije i on dela u skladu sa njima, tako da shodno različitim okolnostima mora da organizuje svoj rad u razne faze u toku konkretnog avatarskog dolaska. U periodu njegove manifestacije sve te faze njegovog rada postaju jasne i očigledne i otkrivaju puteve ka stazi Istine.

Najvažniji aspekt Boga

Avatarovo delanje je uvek direktno povezano sa Stvarnošću Boga, jer on sam je ta Stvarnost. I putem svog delanja on stvara senku sopstvene Stvarnosti u takvim razmerama da se ona ne proširi više nego što je neophodno da bi se dovelo u ravnotežu povlačenje između njegove BESKRAJNE SVESTI i BESKRAJNE NESVESNOSTI. To za ljudski rod u krajnjoj liniji znači da Avatar sve na svetu dovodi u podesnu ravnotežu kako bi putovanje svakog pojedinca ka Istini moglo da postane prirodno i da se ne odvija na neprirodan cik-cak način.
Pošto se Meher Baba manifestuje svetu, ljudski rod će postajati sve dublje zainteresovan za Boga, zato što će biti svedok Avatarove manifestacije Boga. Ljudski rod će postepeno prihvatati Meher Babu kao Božjeg Avatara, i ljudi će se prirodno zainteresovati da upoznaju različite aspekte Boga, kao i različite aspekte Avatarovog života kao Bogočoveka. Na taj način ljudski rod će preko Avatara saznati više i o neličnom i o ličnom aspektu Boga.
Iako je većina ljudskog roda zainteresovana za Avatarov lični aspekt, taj lični aspekt otkriva jednu stranu njegovog neličnog aspekta. Tokom manifestacije i nakon nje, lični aspekt će uvek biti očevidan ljudskom rodu, jer lični aspekt je upravo sredstvo koje on koristi da ljudskom rodu otkrije svoj nelični aspekt. Bilo u budućnosti ili u sadašnjosti, lični aspekt je za ljudski rod najvažniji aspekt Boga! Jer, putem Avatarovog tela Bog je svetu dao sve što je potrebno u ovom avatarskom dolasku. Lični aspekt Boga bio je predstavljen svetu putem tela Avatara – njegovih fotografija, filmova, poruka, knjiga i njegove grobnice. A BESKRAJNA SVEST neličnog Boga je putem Avatarovog tela iznutra i lično radila za svakog pojedinca.
Lični i nelični aspekt ne mogu da se razdvoje u Bogu, čak ni kada je on u ljudskom obliku, jer on mora da preuzme lični oblik kako bi otkrio znanje koje je neophodno za osvešćenje ljudskog roda za njegov nelični oblik BESKRAJNE SVESTI. Stoga kroz rođenje, život i smrt ličnog tela Avatara, Bog otkriva ljudskom roda obe svoje strane. Na kraju, nelična BESKRAJNA SVEST je ono sa čime se pojedinačna ljudska svest zauvek spaja; no, dokle god pojedinačna ljudska svest ostaje okovana u iluziji, uvek je lična strana Boga, preko Avatara, najvažnija za pojedinca.

Bog nije uspavan

Svako obično ljudsko biće mora da spava, zato što se svaki običan čovek fizički napreže dok je budan. Avatar nije običan čovek i on nikada ne spava, čak ni pošto napusti svoje telo.
Kada on, Avatar, izjavi da spava u periodu od 700 do 1400 godina između dolazaka, to ne znači da je on uspavan, nego da se odmara i da ne mora da se fizički napreže da bi vršio svoj posao. Avatar je već završio svoje delo za narednih 700 godina, do svog sledećeg dolaska. On je sve što je potrebno za njegovo univerzalno delo pripremio kako bi se postigli rezultati putem njegove nelične BESKRAJNE SVESTI. U tim periodima od 700 do 1400 godina, kada nije fizički prisutan, nema ni fizičkog naprezanja. Bez obzira na to, on uvek zadržava odgovornost za univerzum.

Iako pati, on prašta

Bog dolazi kao Avatar da zbriše svaku neprirodnost u ljudskoj svesti, i to je poznato kao opraštanje grehova. To praštanje se ne dešava kroz njegove reči, nego kroz njegove postupke. Njegovo praštanje briše sanskaričku neprirodnost u svakom pojedincu.
Šta je ta sanskarička neprirodnost ljudske svesti zvana greh? Neprirodnost ili greh je posledica onih radnji koje stvaraju užasne sanskaričke zapreke i onemogućavaju čoveku da sledi stazu ka Istini. Zbog toga realizacija Boga, koja bi trebalo da je nešto najprirodnije što ljudska svest može da postigne, postaje neostvarljiva. A Bog, koji je čoveku najbliži, izgleda kao nešto najudaljenije.
Licemerje je najgora vrsta greha, i naziva se neoprostivim, jer predstavlja najgore, najneprirodnije stanje ljudske svesti. Licemeri su u najvećim neprilikama, jer oni se izdaju za ono što nisu! Zato su licemeri najneprirodnije osobe.
Radnje koje su beskorisne za napredovanje ka stazi Istine su neprirodne radnje, i ti neprirodni postupci proizvode još više neprirodnih utisaka. To su gresi koji odlažu razvoj involucione svesti – prirodno napredovanje ljudske pojedinačne svesti. Prirodni cilj života je da se realizuje Istina i da se postane jedno sa Istinom. Taj prirodni cilj postaje duboko samosvestan u toku procesa involucije. Stoga su radnje koje čoveku pomažu da sledi stazu do Istine, i tako započne svoju involuciju, prirodne sanskaričke radnje. One radnje koje čoveka sprečavaju da sledi stazu ka involuciji su neprirodne sanskaričke radnje – gresi. Grešne radnje proizvode neprirodne utiske, koji pak proizvode neprirodna stanja ljudske svesti, i tako se ljudska bića nađu u neprirodnim situacijama.
Te neprirodne sanskare su poput odela od trnja, a kada nosi odelo od trnja čovek ne može da prođe kroz trnjak sa drugima, te je njegovo napredovanje usporeno. Njegovo odelo od trnja se zabada, kači i zapliće sa trnjem drugih. Sve sanskare su kao platneni povezi, ali neprirodne sanskare se kače za čoveka kao trnje. A kad je prekriven trnjem, i kada nabasa na nekog ko je takođe prekriven trnjem, čovek se neizbežno zapliće sa njim. Zbog te zapetljanosti trnja zamršenog sa trnjem, čovekovo napredovanje ka stazi Istine je ozbiljno osujećeno. Drugim rečima, oni koji imaju neprirodne sanskare obično završavaju uhvaćeni u gomilu trnja zajedno sa onima koji imaju slične neprirodne sanskare.
Avatar dejstvuje da oprosti, a njegovo praštanje se sastoji u pokazivanju puta koji vodi do staze Istine za svakoga. On mora da ukloni gomilu trnja nastalu svačijim neprirodnim radnjama sa drugima. Njegov posao je da ukloni gomilu trnja, i dok to radi on pati zato što se to trnje uplelo u svačiju svest. Pošto se trnje kači za čoveka a Avatar treba da ga ukloni, postoji patnja i ona prouzrokuje još jednu smetnju – srdžbu.
Na primer, Meher Baba treba da oslobodi nekog licemernog gurua ili lažnog sveca njegovog licemerja. Licemer se izdaje za pravog sveca i duhovnog učitelja, i tako obmanjuje druge. On uživa u takvom načinu života i ni po koju cenu nije spreman da ga se odrekne. Promeniti tog lažnog gurua je težak zadatak zato što ovaj voli taj način života i želi da nastavi da privlači sledbenike. Na svaki pokušaj njegovog menjanja on negoduje i ljuti se, a ta ljutnja koja ometa delanje Avatara doprinosi Avatarovoj patnji prilikom rada na menjanju tog licemera.
Avatar dela da ukloni gomilu trnja proizvedenog neprirodnim sanskarama, kako bi staza ka Istini mogla da se raščisti. On pati uvek kada naiđe na ljutnju i ozlojeđenost dok radi na uklanjanju trnja neprirodnosti. Njegova priroda je milost: on dolazi na zemlju da svima oprosti. On pojedincima prašta tako što ih menja, i to je sanskarička promena, a pošto uvek nailazi na ozlojeđenost on pati. Iako pati usled nečijeg otpora i ljutnje, njegov rad postiže cilj. Sanskare bivaju zbrisane. Ljudi se menjaju zahvaljujući njegovom praštanju, jer njegovo praštanje je bilo u njegovim postupcima koji su im uklonili trnje. Da bi zbrisao gomile zapletenog trnja u svetu i da bi ljudskom rodu oprostio grehe, Avatar mora beskrajno da dela, a pošto nailazi na ljutnju i otpor čitavog sveta, on beskrajno pati i stoga je raspet. Ljutnja sveta na njega je njegovo raspeće, a to znači da je njegovo delo završeno. Njegovim podnošenjem raspeća usled ljutnje ljudskog roda, otpor sveta biva poništen u njegovom praštanju.
Kada otpor sveta bude poništen, ljudski rod će videti Meher Babu kao put do staze Istine. Vreme kada se svet okreće ka njemu i dobija njegov oproštaj je vreme njegove manifestacije. To znači da se ljudski rod oslobađa sopstvenih neprirodnih sklonosti i težnji. Da bi oprostio grehe sveta i pokazao se kao njegov Spasitelj, Avatar mora da dela i da podnosi raspeće. Ali, iako je raspet, on nikada nikog ne kažnjava. Na kraju, putem njegovog vlastitog raspeća Svemilostivi zna da je njegovo delo praštanja završeno.

Šta je naša snaga?

Bog je Jedan, i Bog je nedeljiv. Bog je Duša naših duša. I zato nijedna duša nije ništa drugo do Bog. No, ukoliko je svaka duša Bog, svako bi trebalo da oseti ono što Bog oseća – Beskrajno Znanje, Moć i Blaženstvo – jer Bog jeste Beskrajno Znanje, Beskrajna Moć i Beskrajno Blaženstvo. Usled neznanja, svaka duša propušta da iskusi Beskrajno Znanje, Moć i Blaženstvo; ona doživljava samo senke tih svojstava božanske prirode.
Sedam senki je utkano između BESKRAJNE SVESTI i BESKRAJNE NESVESNOSTI. Tih sedam senki su sedam oblika postojanja u stanju neznanja. Mentalni svet sadrži prvu i drugu senku; suptilni svet sadrži četiri senke; a grubi svet je sedma senka. Zato svaki pojedinac, da bi iskusio Beskrajno Znanje, Moć i Blaženstvo, mora da pređe tih sedam senki. Da bi prešao sedam senki nepostojanja, čovek mora da se otarasi sopstvene unutarnje senke – svog neznanja. Prelaženje tih sedam senki je cilj ljudske svesti.
Ali, zbog zahvata neznanja čovek ostaje privezan za sopstvenu senku neznanja, i umesto toga traži senku sreće. Sreća u stanju neznanja nije ništa do nesreća, jer ta sreća je proizvod neznanja, senke Božjeg Znanja. Čovek mora da pređe preko granice sreće i nesreće koja ga drži izvan suptilnog sveta. Ta granica je sedma senka Boga, i mora se preći da bi se započelo unutarnje putovanje ka Bogu.
Grubo-svesno ljudsko biće nalazi se u najsnažnijim kandžama neznanja, tako da mu je teško da pređe granicu i ode izvan sreće i nesreće. Zbog toga čovek mora da ima vodiča koji može da mu pomogne da pređe svih sedam senki i da mu pruži Znanje o njegovoj Božanskosti. Pomoć koju Avatar pruža je vođenje ljudskih bića kroz sedam senki, i on pomaže svima. Njegova dužnost je da vodi ljudsku svest kroz tih sedam senki, i on uzima na sebe tu dužnost pomaganja i vođenja drugih, bilo da čovek traži njegovu pomoć ili ne.
Avatar je naš vodič; njegovo vođstvo je naša snaga. To vođstvo otkriva stazu ka Istini koja se pruža kroz tih sedam senki. Ako ga prihvatimo kao našu snagu za prelaženje tih svetova senki, moramo u potpunosti da se pouzdamo u njegovo vođstvo, isto kao što putnik u nekoj stranoj zemlji mora da se osloni na nekog vodiča da bi pronašao svoj put kroz nepoznatu stranu teritoriju. Ali, kako se čovek oslanja i pouzdaje u njega? Kada ga prihvatimo kao našeg vodiča, njegovo vođstvo postaje naša snaga, tako da ne moramo da se ponosimo materijalnom i telesnom snagom. Svet se ponosi bogatstvom, ugledom, slavom, intelektom, vlašću, autoritetom, obrazovanjem, itd., ali valja ostati nevezan za ta materijalna postignuća, jer to nisu istinske snage. To su samo vezanosti, prianjanja. Jedini način da se bude odvezan od tih sila sveta je da čovek prihvati njega kao svog vodiča. Uz pomoć njegovog vođstva čovek pronalazi snagu da bude vođen preko granice sreće i nesreće.
Kako čovek ostaje nevezan? Pretpostavimo da novac predstavlja snagu sveta. Bankar je uvek u dodiru sa novcem. On se po čitav ban bavi novcem, milioni dolara se ulažu i povlače, a bankar brižno obračunava koliko je novca uloženo a koliko povučeno. Međutim, on ostaje odvojen od samog novca i nevezan za njega, zato što zna da novac ne pripada njemu. Na isti način, čovek ne treba da se vezuje za materijalnu snagu sveta, znajući da je novac samo jedan vid vezanosti za svet. Bankar vrlo dobro zna da novac ne pripada njemu, a mi treba da znamo da njegova vezanost nije podesna za stazu Istine. Novac je samo jedna od mnogih vezanosti. Da bi ostao odvezan od novca i mnogih drugih snaga sveta, čovek mora da bude privržen Istini, a to se može postići samo prihvatanjem vođstva Avatara koji čoveka vodi ka realizaciji Istine.