Deo 3

Tišina  Boga

Izvorno stanje Boga s-one-strane-Onostranog je tišina. U izvornoj neuobličenosti Boga tišina nema zvuk, ali u Onostranom stanju Boga  tišina poseduje bezvučni zvuk usled prvobitne misli ili pitanja «Ko sam ja?». Taj bezvučni zvuk Božje tišine je pokretačka snaga da se odgovori na to pitanje, i ta pokretačka snaga je beskrajna. Ta beskrajna snaga proizvodi celokupnu mentalnu, suptilnu i grubu kreaciju.

Zvuk potiče iz tišine Boga s-one-strane-Onostranog. Tišina je večna pokretačka snaga tog zvuka. Beskrajno pitanje koje se pojavilo u početku beše beskrajna misao. Stoga zvuk postaje bezvučan u stanju Nirvan, a tišina biva dostignuta u stanju Nirvikalp. Ta beskrajna misao Boga je Božja Misao «Ja sam Bog» u stanju Nirvikalp. Tako se dostiže tišina, pošto Beskrajni Um misli beskrajnu misao.

Zvuk je beskrajan i trovrstan, a svaka vrsta se po svojoj prirodi beskrajno razlikuje. Zvuk misli i osećanja je najuzvišeniji zvuk u kreaciji, jer je to zvuk čistoga uma – mana. Zvuk prane je najmoćniji zvuk u kreaciji, jer pripada beskrajnoj energiji. Zvuk univerzuma je najkonačniji zvuk, ali sadrži beskrajan broj zvukova, jer sadrži zvukove svakog pojedinog bića u univerzumu. Otuda postoji beskrajna razlika u zvuku između tri sveta.

U Onostranom stanju Boga postoji beskrajno Sve i beskrajno Ništa. Zvuk Svega je bezvučni zvuk, jer to je zvuk prvobitne misli ili zvuk tišine. Zvuk Ničega je čujan zvuk, jer to je odjekivanje zvuka prvobitnog pitanja, ili odjekivanje senke prvobitnog zvuka. Zvuk potiče iz Ničega, a ne iz Svega. Ali, taj zvuk Ničega nema pokretačku snagu Svega, jer zvuk ne može da bude proizveden Ničim. Pa kakav to onda zvuk čuje ljudsko biće? To je zvuk Ničega! Zvuk je ništa, jer nijedan od zvukova tog zvuka Ničega ne dovodi čoveka do upoznavanja pokretačke snage cele kreacije.

Kad se Avatar spusti u kreaciju, za njega Sve je sve, a Ništa je ništa. Kreacija Ničega je u njegovoj vlasti, a takođe i odjekujući zvuk Ničega. On putem svog Beskrajnog Uma svesno koristi kreaciju Ničega za svoje delo, i mada govori on je svagda ćutljiv, jer ima beskrajnu misao u svome Beskrajnom Umu.

Meher Baba je svoju Reč izgovorio putem svog univerzalnog dela, a kad je njegovo univerzalno delo bilo dovršeno i kad je napustio svoje fizičko telo, njegova tišina počela je da se prekida. Ta Reč je zvuk njegovog delanja, a posledice tog delanja bivaju poznate ili čute tokom njegove manifestacije. On je svoje delo dovršio, ali pruža Reč svoga delanja svetu tokom svoje manifestacije, jer to je razdoblje u kojem se posledice njegovog delanja ispoljavaju na zemlji. U suštini, njegov zadatak je bio da ukloni sanskaričke prepreke u umu da bi se čula Prvobitna Reč, a ta Reč se prenosi niže kroz sedam nivoa ljudske svesti i sedam nivoa evolutivne svesti. Na sedmom nivou ljudske svesti, grubom svetu, ta Reč postaje njegovo Ime.

Krajnja svrha ljudske svesti je da čuje Reč, ali ta reč se ne čuje sve dok ne iščeznu zvuci grube, suptilne i mentalne kreacije. Poništavanje sanskara dovodi do poništavanja zvuka, i tek kad se u stanju Nirvan ostvari poništenje svakog zvuka, Reč se čuje onakva kakva jeste – u tišini. Ta beskrajna reč, koja je beskrajna misao, može se čuti jedino u stanju beskrajne tišine. Nirvan je onaj vakuum u kojem svaki zvuk nestaje, a Nirvikalp je božansko stanje u kojem Beskrajni Um misli Beskrajnu misao «Ja sam Bog» u beskrajnoj tišini.

Avatarovo univerzalno delanje služi tome da preusmeri zvuk evolucije ka slušanju te Reči, koju sačinjava bezvučni zvuk. Njegov zadatak sanskaričkog poništavanja uklanja nepoželjni zvuk iz svih nivoa evolucije, a naročito one nepoželjne zvukove koji opterećuju ljudsku svest a izazvani su neprirodnim sanskarama. Nepoželjni zvuk je u ljudskoj svesti postao čudovišan, i taj nepoželjni zvuk izazvan obiljem nagomilanih neprirodnih sanskara u svetu postao je ogromna smetnja, koja sprečava prirodno napredovanje ka involuciji za čovečanstvo kao celinu. Nepoželjni zvuk u grubom svetu sastoji se od svih neprirodnih misli, neprirodnih želja, neprirodnih radnji i neprirodnih stavova prema Bogu. To su prepreke za ljudsku svest u njenom napretku ka involuciji.

Avatar radi na uklanjanju tih sanskaričkih prepreka. On izvršava svoj zadatak tako što upija zvuk grubog sveta u samo svoje telo. Kada je taj zvuk upijen, on postaje bezvučan, a to upijanje u svoje telo je njegov čin poništavanja grubih sanskara. Kada postigne stanje ravnoteže između zvuka i tišine, ljudska svest je spremna da čuje tu Reč koja dolazi iz njegove tišine. Ta Reč deluje na zvuk svakog mislećeg uma koji je čuje, pošto ta Reč poništava zvuk sanskara. Ta Reč je od bezvučnog zvuka. Bezvučnost zvuka njegove Reči upija sve zvukove. Tako ljudske sanskare bivaju, silom Avatarove bezvučne Reči, stupnjevito poništavane. Njegovo delo priprema svako ljudsko biće da čuje izvorni zvuk te Prvobitne Reči. Kada je ljudski um u potpunosti lišen svih sanskara u stanju Nirvan, onda će on u stanju Nirvikalp čuti beskrajnu tišinu beskrajne Božje misli.

 

 

 

Večna  tišina

Stanje Boga s-one-strane-Onostranog je stanje Večne Tišine. Večna Tišina se nikada ne prekida. Bog s-one-strane-Onostranog je večno nem.

U Onostranom Stanju Boga postoji Večna Tišina i postoji Večni Zvuk. Večna Tišina je prekinuta kad je započeta kreacija. Bila je prekinuta kad je ta prvobitna misao «Ko sam Ja?» ušla u postojanje u obliku prvobitne reči koja je pružila odgovor na tu prvobitnu misao. Taj odgovor je bio Božje svesno stanje postignuto u Onostranom: «Ja sam Bog. Jedino Ja postojim.» Kreacija je prvobitni prekid Božje Večne Tišine iz kojeg su nastali beskrajni zvuci. Ti beskrajni zvuci okončavaju se u jednom Beskrajnom Zvuku, koji se stapa sa Beskrajnom Tišinom i postaje jedan Beskrajni Bezvučni Zvuk – Zvuk Večne Tišine.

Tišina je Božje večno stanje. Beskrajni zvuci prouzrokuju stanje kreacije. Beskrajni Bezvučni Zvuk je stanje Svesnog Boga. Evidentno ćutanje Avatara, kojeg se Meher Baba pridržavao, bilo je zarad njegovog univerzalnog dela. Kad se rezultat tog delanja ispoljava, njegovo ćutanje se prekida. Avatarovo ćutanje sadrži zvukove univerzuma unutar njegovog univerzalnog bića da bi uskladilo sve zvukove u jedan zvuk. U vreme njegove totalne manifestacije, slaganje svih zvukova u jedan označiće prekid njegovog ćutanja, pošto će ta jedinstvena harmonija, zvuk njegove Reči, postati jasna.

Avatar dovršava svoje delo pre napuštanja svog tela. Dovršenje njegovog dela označava da su svi zvuci usklađeni u jedan, a kad se taj jedan zvuk manifestuje kao njegova Reč, to je prekidanje njegovog ćutanja. Otkako je napustio telo, Meher Baba je postupno prekidao svoje prividno ćutanje, a posledica toga je da različiti ljudi iz svih krajeva sveta dolaze u dodir sa njim. To ukazuje da se različiti zvukovi tih bića usklađuju u njemu – u njegovom objedinjujućem zvuku, njegovoj Reči. Kada tim ljudima postane očita ta usklađenost, oni prepoznaju da on prekida svoje ćutanje usklađujući sve zvukove u svojoj Reči. Krajnji cilj izgovaranja njegove Reči je okretanje razjedinjene ljudske svesti ka univerzalnoj jednoti i skladu.

 

 

 

Reč postoji da bi se čula

Bog s one strane Onostranog je bio, jeste i uvek će biti sačinjen od Večne Tišine. Ta Beskrajna Tišina opisana je kao «BOG-JE» i u toj Beskrajnoj Tišini ničega drugog nema.

Beskrajna Tišina sadrži samo jednu prvobitnu Reč. Ali, pre početka kreacije, Bog u stanju s-one-strane-Onostranog nije bio svestan te Reči. Može samo da se kaže da je Bog imao hir da misli, da govori. Mislio je, govorio, i njegova Beskrajna Tišina beše prekinuta. Ta Reč, “OM“, pojavila se u svom izvornom obliku kao pitanje «Ko sam Ja?» i na nju je smesta bilo odgovoreno spontanom evolucijom i involucijom kreacije, završavajući sa «Ja sam Bog».

Sve je Sve, a Ništa, ta senka Svega, takođe je u Svemu. Postoji beskrajni istinski zvuk Reči u Svemu, dok Ništa, kao suprotnost Svemu, poseduje beskrajni lažni zvuk Reči.

U početku, kad je Bog prekinuo svoju tišinu i izneo Reč u vidu pitanja «Ko sam Ja?», Ništa je uzelo na sebe da odgovori na to pitanje. Ništa je spontano počelo da stvara telesne-oblike kao odgovore. Na taj način kreacija je nastala u oblasti Ničega. Reč se prvo pojavila u obliku jedne misli, pitanja Boga koji prekida vlastitu tišinu, ali telesni-oblici su usledili da bi pružili privremene, provizorne odgovore na to pitanje. No, pošto je Ništa neistinito, odgovori koje je Sve dobilo od Ničega bili su i jesu doveka neistiniti.

Kreacija je zasnivanje mentalnog, suptilnog i grubog sveta u oblasti Ničega. U stvaranju kreacije nebrojene konačne ništavnosti proistekle su iz Beskrajnog Ništa da pruže bezbrojne neistinite odgovore na istinsko pitanje «Ko sam Ja?».

U grubom univerzumu neistinite ništavnosti stvorile su sedam stupnjeva evolucije, i te ništavnosti su nastavile i nastavljaju da pribavljaju sanskare da bi održale tri sveta. Nesvesni Bog je uvideo da mora da prođe kroz sve stupnjeve evolucije i involucije da bi stigao do krajnjeg istinskog odgovora na svoje istinsko pitanje. Kada je nesvesni Bog prešao van mentalne sfere da bi dosegao prvobitno stanje Ničega, iskusio je potpunu prazninu – Nirvan. U toj praznini, vakuumu Nirvan, beskrajni lažni zvuk biva upijen, ali u sledećem trenutku se u    Nirvikalpu čuje beskrajni istinski zvuk te Reči. Nirvikalp-Samadi je «Ja sam Bog» stanje, i to stanje Beskrajno Svesnog Boga je pravi oblik konačnog odgovora na prvobitno pitanje.

Pre početka kreacije tišina Boga se prekida u vidu pitanja «Ko sam Ja?», tako da pravi odgovor na to pravo pitanje Reči ostaje da bude čut.

Onaj Prvi koji je čuo pravi odgovor na to prvobitno pitanje poznat je kao Onaj Drevni. Ta Duša se od početka, iz epohe u epohu, spuštala u kreaciju da pomogne ljudskoj svesti da se okrene od oblasti Ničega ka beskrajnosti Svega. On se zove Onaj Drevni zato što je od samog početka bio u kreaciji.

U ovom vremenskom ciklusu on se pojavio u liku Meher Babe i pridržavao se ćutanja kad se odlučio na svoju misiju za dobrobit sveta. Meher Baba je objavio da će prekinuti svoje ćutanje, ali ljudi su pitali: «Kako će prekinuti svoje ćutanje kada više nije u telu?» Neki veruju: «On će se ponovo pojaviti u telu da bi prekinuo svoje ćutanje.» Ali, on je u stvari prekinuo svoje ćutanje još u samom početku, i kreacija je nastala kao posledica toga. Kreacija nastavlja da postoji kako bi druge duše mogle da pronađu pravi odgovor na pitanje te Reči, kao što je Onaj Drevni učinio.

Niko ne treba da misli da Meher Baba nije prekinuo svoje ćutanje, ili da je napustio svoje telo ne ispunivši to obećanje. Takvo mišljenje je besmisleno. Meher Babino ćutanje nema nikakve veze sa njegovim fizičkim telom! Kada je prekinuo svoje beskrajno ćutanje pre početka kreacije, da li je u to vreme imao fizičko telo? Meher Babino ćutanje povezano je sa njegovim univerzalnim delom, i mada je napustio svoje fizičko telo njegovo delo nastavlja da se manifestuje sa zvukom iz njegovog ćutanja. To znači da on prekida svoje ćutanje, i ukoliko čovek žudi da čuje zvuk Reči njegovog ćutanja, on će ga i čuti! No, ukoliko je čovek privržen slušanju lažnog zvuka, buke, kako bi onda mogao da čuje stvarni zvuk? Kad je čovek zaboravio prvobitno pitanje, kako je mogućno da pronađe istinski odgovor? Pojedinačni ljudski um mora da zaboravi sve što odjekuje iz Ničega. Tek tada čovek može da se seti prvobitnog pitanja i da čuje istinski odgovor.

Čovek mora da čuje tu Reč. To je svrha svekolikog života, i mi smo određeni da ispunimo tu svrhu zahvaljujući večnoj pomoći Onog Drevnog. Moramo da čeznemo da čujemo njegovu Reč umesto da mislimo: «Kada će Meher Baba prekinuti svoje ćutanje?» On ga prekida, a ako neko to ne čuje to znači da nije spreman da čuje.

 

 

 

Bezvučni  Zvuk

Pre bespočetnog početka postojala je beskrajna tišina. U tom stanju beskrajne tišine, Bog za sebe  nije znao da postoji! Bog je mislio jednu beskrajnu misao: «Ko sam Ja?», i tako je izrazio Reč za početak kreacije, a Reč je dobila telo. Ta Reč je bezvučna, kao što je početak bespočetan; to je telo koje je zvuk. Telo je kreacija, a kreacija sama sebe stvara putem sanskara. Sanskare su zvuk tog tela.

Bog je na kraju spoznao ko je, i tako se iz tog odgovora Avatar pojavio kao Reč koja je postala telo. Kad se rodi i radi na zemlji, Avatar uz svoje biće ima Bezvučnu Reč, a takođe i jogajoga sanskare svog dela kao Bog na zemlji. Te jogajoga sanskare nastaju iz Beskrajnog Uma koji je sve promislio. Jogajoga sanskare su zvuk Bezvučne Reči.

Zvuk univerzuma je zvuk okivajućih sanskara, i te sanskare proizvode lažni zvuk. Avatar koristi lažni zvuk kao medijum za svoje univerzalno delo, ali on to čini kako bi oslabio silu tog lažnog zvuka. On postiže to slabljenje zvuka univerzuma pomoću istinskog zvuka Bezvučne Reči u svom biću.

I zato, kada se bude manifestovao sveukupni rezultat univerzalnog delanja Avatara Meher Babe, Istinski Zvuk će se manifestovati u celom univerzumu, a kad se to oseti na zemlji doći će do prekida njegovog prividnog ćutanja za ljudski rod. Manifestacija Istinskog Zvuka u univerzumu umanjiće snagu sanskaričkog lažnog zvuka, i tada će svaki pojedinačni um iskusiti taj Istinski Zvuk u skladu sa kapacitetom svoje svesti, i to sveopšte iskustvo biće slušanje Reči od strane svakoga ponaosob i svih u univerzalnim razmerama.

 

 

 

Glas  Avatara

Snaga Avatara je najbelodanija u njegovom glasu; u tom smislu, Meher Baba nije bio ćutljiv. Njegov glas je projektovao, a snaga u tom glasu pokazivala se kroz njegova dela, njegova putovanja, njegove gestove i njegove poruke, a on ništa od toga nije činio za odabranu grupu pojedinaca nego za univerzum.

Stanje Boga je stanje beskrajne tišine. Bog na delu je u beskrajnoj tišini i u isti mah on bezgranično govori. Kao izraz Boga na delu, Meher Baba je bezgranično govorio, iako se sve vreme pridržavao ćutanja. Meher Babino univerzalno delo je samo po sebi njegov glas.

Kada neka egocentrična osoba govori i govori, čoveku to na kraju dosadi i on se ućuti. Čovek ništa ne kaže toj osobi, pošto se ona ne nalazi u prikladnom stanju slušanja. Čovek pušta tog samoljubivca da priča li priča. Ali, samoljubivac se na kraju umori od vlastitog govorenja, uvidevši da nema ko da ga čuje. I tek tada dolazi u stanje u kojem je sposoban da sluša. Upravo zahvaljujući čoveku koji je sve vreme ćutao, samoljubivac je shvatio da je njegov govor uzaludan ili beskoristan. I Meher Baba se na sličan način pridržavao ćutanja da bi se Maja umorila od pravljenja buke.

Kada egocentrična osoba govori i stalno postavlja pitanja bez dobijanja odgovora, ona postaje razdražena i kritički raspoložena. Samoljubivac počinje da grdi onog koji ne reaguje. On optužuje i nastoji da ponizi čoveka koji neće da se upusti u razgovor. Međutim, ukoliko taj čovek zadrži svoju očevidnu ravnodušnost, mora nastupiti čas kad će se samoljubivac zamoriti i postati spreman da sluša.

Takva je bila uloga koju je Avatar igrao u ovoj epohi. Pridržavajući se ćutanja, Meher Baba je puštao Maju da stvara sve više buke dok se sila koja je u pozadini te buke nije iscrpila. Meher Baba je iznutra puštao svoj glas preko svog univerzalnog delanja. Kao posledica njegovog pridržavanja ćutanja, sve više ljudi dolazi da ga sluša, i tokom ovog razdoblja sile Maje bivaju iscrpene. Kada se manifestuje ukupni rezultat njegovog dela, sila i larma Maje biće potpuno uklonjene – buka će prestati, haos će prestati i lažni zvuk univerzuma biće vraćen u harmonično stanje radi daljeg napredovanja u svesti. U to vreme će celo čovečanstvo postati spremno da čuje Meher Babinu poruku Istine.

Kada njegova poruka Istine bude poznata širom sveta, to će biti njegova manifestacija. Njegova poruka će predočiti Istinu svima koji budu spremni da ga čuju i koji će tada shvatiti zašto je on morao da dođe. Ta manifestacija njegove poruke Istine će se dogoditi! Ta poruka Istine biće saopštena svetu putem snage njegovog glasa – tog univerzalnog dela koje je on zadržavao u sebi sve do napuštanja svog tela.

 

 

 

Zvuk  duše

«Ko sam Ja?» je pitanje Prvobitne Reči. «Ja sam Bog» je odgovor te Reči. Pitanje i odgovor su jedno. Prvi zvuk Boga, “OM“ ili “AUM“, je sama ta Reč Božja. Taj prvi zvuk je okeansko “M-m-m-m“ koje se prvobitno ispoljilo u vidu pitanja «Ko sam Ja?» i odgovora «Ja sam Bog». Međutim, i pitanje i odgovor su se još u početku istovremeno manifestovali.

Reč je Istina, a Istina je Bog. Ta Reč je zvuk Duše. Svaka duša je zapravo Bog, ali čovek mora da postane svestan Boga da bi iskusio Dušu. Zvuk Duše je ta Reč, i nesvesna duša mora da iskusi tu Reč da bi za sebe znala da je Bog. Samo Bog može da kaže tu Reč, jer ona je sami zvuk Duše. Da bi Bog izgovorio tu Reč, nesvesna duša mora da iskusi Boga i da sazna da ta Reč glasi: «Ja sam Bog», što je zvuk svesnog postojanja Duše.

 

 

 

Odgovor na prvobitno pitanje

Prvobitno pitanje Boga: «Ko sam Ja?» je prvobitna Reč Božja. Ta Reč je zapravo sila u osnovi cele kreacije. Budući da je trajna i neprekidna, njena sila je uzrok postojanja svih oblika. Sila te Prvobitne Reči je ono što čini da se svi oblici razvijaju.

Tek u ljudskom obliku svest postaje sposobna da odgovori na to pitanje «Ko sam Ja?». Kada ljudsko biće počne da shvata to pitanje, ono postaje svesno cilja života. Odgovor na to pitanje tada postaje njegov svesni cilj u životu. Odgovoriti na to pitanje i stići do odgovora znači stići do stanja Boga i postati Bog.

Za vreme Avatarovog pojavljivanja kreacija još jednom oseća silu zvuka te Reči i ljudski rod ponovo biva opomenut na to pitanje i njegovu izvornu pobudu. Do toga dolazi zato što Avatar svakog suočava sa tim prvobitnim pitanjem. Avatarovo lice se vidi u ogledalu srca, i čuje se pitanje: «Ko sam Ja?»

 

 

 

Era  buke

Bog je Sve. To Sve je sve, i zato se i Ništa nalazi u Svemu. Sve je beskrajna tišina. Nema nikakvog pokreta u beskrajnosti Svega. Ono je mirno i nečujno.

Ništa je suprotnost Svega. I zato, ako je Sve beskrajna tišina, Ništa mora biti beskrajni zvuk. Taj beskrajni zvuk Ničega je izvan grubog, suptilnog i mentalnog zvuka koji se prolama kroz čitavu grubu, suptilnu i mentalnu sferu. Taj beskrajni zvuk beskrajne ništavnosti biva doživljen u stanju Nirvan. Čim je beskrajna ništavnost upijena i doživljena, istog trena  beskrajna tišina Beskrajnog Svega izbija potpuno svesna u stanju Nirvikalp.

Sav grubi, suptilni i mentalni zvuk proistekao je iz beskrajnog zvuka Beskrajnog Ništa. Zvuk u mentalnoj i suptilnoj sferi uvek je u prirodnoj harmoniji sa tim beskrajnim zvukom, pošto te sfere obuhvataju nebesa, a na tim nebesima je nebeski zvuk koji je u prirodnoj harmoniji sa stvaranjem, održavanjem i rastvaranjem univerzuma.

Zvuk u grubom svetu je sedma senka beskrajnog zvuka Beskrajnog Ništa. Kao što se senka svakog pojedinca ponekad prostire izvan stvarne veličine fizičkog tela, tako i sedma senka beskrajnog zvuka teži da se raširi van njegovog prirodnog sklada. Kad se to dogodi, lažni zvuk grubog sveta pretvara se u užasnu buku! Ta buka strahovito izobličava zvuk i tako drastično utiče na ljudsku svest da stvara zbrku u mišljenju čoveka i pravi haos u svetu.

Usled te užasne buke i činjenice da je grubi svet izgubio svoj prirodni sklad, Avatar se u ovom dolasku pridržavao zakonitog ćutanja. No, njegovo ćutanje je govorilo kroz sam rad koji je on obavljao. Njegovo univerzalno delanje bilo je namenjeno brisanju te užasne buke u grubom svetu i obnavljanju prirodnog sklada unutar te senke lažnog zvuka. Za Avatara je bilo neophodno da to učini kako bi svet sada mogao da čuje njegovu poruku Istine.

Pri svakom dolasku Avatar mora da donese poruku Istine. Kada se senka lažnog zvuka dovede u pravilne prirodne razmere potrebne za napredovanje u evoluciji, čime se omogućava dalje napredovanje ka involuciji, sve u grubom sveta biva ispravljeno a njegova poruka obelodanjena. Da bi to postigao u onim epohama u kojima zvuk sveta postaje buka, Avatar mora da se pridržava ćutanja.

Ovo nije prvi put u istoriji da se Avatar pridržavao ćutanja. Onaj Drevni je to činio u ranijim dolascima koji nisu zabeleženi u istoriji, a pridržavaće se ćutanja i u budućim ciklusima kada ponovo nastupi era buke i kada prirodni sklad zvuka univerzuma postane nesklad.

 

 

 

Zvuk u njegovom ćutanju

Prava Tišina postoji u stanju Nirvikalp Samadija i ta prava tišina je cilj. Prava Tišina postoji u božanskoj svesti Avatara, i zato je on cilj. Njegova BESKRAJNA SVEST je prava tišina.

Dužnost Avatara je da povede pojedince ka cilju prave tišine. Njegovo univerzalno delo se sastoji u tome da okrene ljudsku svest ka tom cilju. Da bi to postigao, Avatar se pridržavao zakonitog ćutanja kako bi ovaj bučni svet izgubio silu svoje buke. Avatarovo zakonito ćutanje biće mudri primer bučnom svetu. Kad se svet oslobodi sve te buke i kad se liši svoje preterane vezanosti za materijalizam, ljudski rod će spoznati značaj Avatarovog ćutanja i zaludnost materijalizma. Upravo je vezanost za materijalizam učinila svet tako bučnim. Kad se ta vezanost prekine, ljudska svest postaje sklona da se okrene ka cilju – pravoj tišini.

Prava Tišina je stanje potpunog odsustva želja. Prava Tišina se dostiže kada nijedan sanskarički utisak ne ostaje prikačen za ljudski um. Um je ono što ometa doživljavanje prave tišine. Čovek može da se pridržava ćutanja tako što će suzbiti svoj govor, ali kako će suzbiti svoj um? Um je ispunjen sanskarama, i te sanskare ga teraju da misli. Um funkcioniše misleći, a mišljenje je posledica sanskara. Sve dok njegov um ima sanskare, čovek ne može da prestane da misli. Ljudski um ima tako mnogo misli, toliko želja, toliko pobuda; stoga se svaki pojedinac ponaša u skladu sa vlastitim sanskaričkim utiscima. Njegovo suzbijanje govora neće dovesti do utišavanja uma. Tišina u krajnjoj liniji znači prestanak mentalne aktivnosti; samo mišljenje mora da prestane. Kada um ima misli, te misli ustanovljuju aktivnost, kretanje uma, čak i ako se fizičko telo ne pokreće. Osnovni uzrok svakog kretanja je kretanje sanskara u umu; kretanje sanskara je ono što prouzrokuje mišljenje. Na kraju, kada su sanskare uništene, dostiže se prava tišina pošto je ograničeni um najzad poništen – zaustavljen.

Meher Babino prividno ćutanje obezbeđivalo je aktivnost njegovih jogajoga sanskara na delu. Stoga je njegovo prividno ćutanje govorilo; mada se činilo da je nem, on je delao preko svog ćutanja. Meher Babino prividno ćutanje bilo je sredstvo njegovog delanja na zemlji sa ciljem da se svet zamori od buke tako što će se ljudski rod zasititi svoje privrženosti materijalizmu. Pošto svet postaje sve zamoreniji od svoje samostvorene buke, a materijalističke sklonosti ljudskog roda oslabljuju, ljudska svest biće spremna da čuje pravi zvuk Avatarove beskrajne tišine.

 

 

 

On je sa našim suzama

Bog je svakome od nas hiljadu puta bliži od samog našeg daha, i Bog nas voli više no što mi ikada možemo voleti sebe, jer on je mi i ne postoji ništa osim njega. Beskraj je onaj Jedini koji postoji, a ono što izgleda da postoji nije ništa do iluzija. Ovaj život je iluzija i lažan je. Iluzija stvara dvojnost, a usled uticaja te dvojnosti na naše živote mi lako zaboravljamo Boga i bivamo uvučeni u iluziju.

Sami naši životi su iluzija, a stanje sveta i stanje ljudske svesti su u zbrci, što je posledica naših neprirodnih sanskara. Iluzija je postala zbrka; ona je sada poput smeća, a mi ipak ostajemo uvučeni u nju, ne shvatajući šta je ona postala usled naše nagomilane neprirodnosti. Kreacija je sada gomila đubreta neprirodnih sanskara. Đubre je postalo sam naš život; ono je postalo sama naša svest. Pošto je naša svest ispunjena smećem neprirodnih sanskara, svet je zaboravio Boga, a to je posledica našeg neprirodnog stanja svesti. Imati Boga u svesti je izvorno, prirodno čovekovo stanje.

Svet je pao u hrpu otpadaka i čovečanstvo ne može da pronađe izlaz iz nje. Avatarovo univerzalno delanje bilo je usmereno na izdizanje čovečanstva iz te zbrke u koju se svet pretvorio. Ali, on je prvo morao da svaku jedinku učini svesnom majavičke zbrke.

Ljudi postepeno uviđaju da se cela zemlja pretvorila u gomilu smeća. To nije zagađenje zemlje, to je zagađenje svesti ljudskog roda! Zbog toga širom sveta postoji toliko nemira, zabrinutosti i nereda u umovima ljudi, gde god da žive. Oni koji se sada osećaju uznemireno vide zbrku koju su sile Maje napravile, i žude da se izvuku iz nje. Upravo zbog njih Avatar čisti svest tako što spaljuje đubre neprirodnih sanskara. Kada se to đubre unutar svakog čoveka zapali i zasmrdi svuda po svetu, čovečanstvo će znati da se vatra Avatarove pročišćujuće ljubavi manifestuje.

Kad se ta vatra raširi po celom svetu, čovečanstvo će liti suze i vikati kajući se: «Gde si, Bože? Bože, gde si?» Njegova tišina će se prekinuti: «Ja sam sa vašim suzama.» Te suze će biti njegova manifestacija i kroz njih će ga čovečanstvo prepoznati i uvideti koliko je patio da bi svet oslobodio neprirodnih sanskara.

Suze koje on daje čovečanstvu biće izraz njegove najviše milosti, jer će te suze sadržati prizor njegove manifestacije kad Otac lije suze zbog svoje dece! Suze ljubavi će ga prepoznati, i zato su suze njegov najveći dar. Suze su ono što uklanja veo da bi se on video ispoljen. Suze sadrže viđenje njega.

Ah, Meher Baba, koliko si patio da bi svetu dao suze! Koliko su dragocene te suze; koliko će one biti dragocene! Koliko su lepe i drage suze preko kojih se ti manifestuješ. O, Meher Baba, da bi svetu dao suze ti si svoje vlastito telo razbio u paramparčad, i ostavio nam mrlje svoje krvi da ih ljubimo! Upravo pomoću tih suza ti ćeš se manifestovati. O, Meher Baba, kako su blagosloveni oni koji vide da si ti s njihovim suzama.

 

 

 

Indijska  rakija domaće izrade

Bog silazi na zemlju u liku Avatara radi svog univerzalnog dela. To univerzalno delo namenjeno je svim nivoima svesti, a pošto postoji neizmeran broj bića od početka do kraja evolucije i involucije, njegovo delo je van domašaja mašte, jer utiče na svako pojedino od tih bića. To univerzalno delo ne može da se opiše ni da se zamisli, ali sva bića zavise od Avatarovog delanja za njih. On sam vrši svoje delo.

Svet ulazi u novu eru svesti. Pa ipak, vidimo da još uvek vlada isti utvrđeni obrazac takozvane duhovne svesti koji se sastoji od meditacije, joge, površnog odricanja, držanja predavanja, govora i knjiga. Te brojne aktivnosti sprovode takozvani sveci, gurui i duhovni učitelji. Ali, da li oni zaista znaju šta je duhovnost ili šta je duhovni život?

Ljudska svest je sanskarička ili prijemljiva za utiske, a krajnja posledica Avatarovog delanja je poništavanje utisaka. Najveći deo svesti čovečanstva je u neprirodnom stanju i nedostaje mu duhovna svesnost. Kad se radi o duhovnoj svesnosti, najveći deo svesti čovečanstva veoma liči na svest kamenja, biljaka ili životinja. Kako da čovek kamenju, bilju i životinjama objasni bilo šta o Istini? Kakav učinak bi to imalo? Može li od njih da se zatraži da meditiraju? Ti takozvani sveci i gurui drže narodu predavanja i besede, a onda ga upućuju da meditira. Ali, učinak svega toga je isti kao što bi bio da se obraćaju kamenju ili biljkama ili životinjama.

Kao Avatar ovoga doba, Meher Baba je doveo do završetka i upotpunjenja svoje univerzalno delo za sve nivoe svesti. To delo je uglavnom obavljao u izolaciji; nije otvarao škole meditacije niti je držao javna predavanja. Pridržavao se ćutanja i u tišini radio za svaki nivo svesti u univerzumu. Rezultat njegovog rada se sada manifestuje, i čitava kreacija počinje da se preobraća i da pije božansko vino koje dolazi od njegovog univerzalnog podstreka – a to naročito važi za čovečanstvo, koje oseća najveću žeđ.

U ovom važnom razdoblju za čovečanstvo, mnogi takozvani sveci i gurui otvorili su prodavnice alkohola; oni dostavljaju kod kuće napravljeno piće svakome ko je spreman da ga kupi. U Indiji je rakija domaće izrade često otrovna nečista smeša; pojavljuje se u vidu meditacije, predavanja, beseda i jogičkih vežbi. Ljudi koji posećuju te skupove osećaju opijenost usled ispijanja alkohola koji služe ti lažni sveci i lažni gurui, ali ona je samo privremena. Dejstvo opijanja je uvek privremeno.

Onaj koji se izdaje za sveca, a nije istinski svetac, može samo neko vreme to da čini. Na kraju ljudi otkriju da on pozira. Koliko dugo ti takozvani sveci i gurui mogu da drže svoje sledbenike opijene? Koliko još dugo mogu da nastave da se pretvaraju? Ljudi danas iskreno žude za duhovnošću. Oni traže trajnu opijenost. Takozvani sveci i gurui nisu okusili božansko vino Avatara i nemaju predstavu kakvo je to vino zapravo. Oni nastavljaju da otvaraju trgovine da bi prodavali svoj kod kuće napravljeni alkohol, ubeđujući svoje sledbenike da je on božanski. Tako obmanjuju nedužne i naivne koji su žedni božanskog vina.

Piće lažnog gurua je škodljivo. Kako će onda žeđ onih koji žude da piju božansko vino biti utoljena? Ti sledbenici moraju da napuste lažne svece i lažne gurue da bi otkrili gde se nalazi božansko vino. Šta će tada ostati u prodavnicama tih takozvanih svetaca i gurua? Doći će do povraćanja i ludila izazvanog opijanjem tim alkoholnim pićima! Niko neće nastaviti da posećuje njihove dućane zbog smrdljive atmosfere i osećaja mučnine. Ti lažni sveci i lažni gurui provešće ostatak svog života u tom smradu koji su sami stvorili i živeće bednim životom. Materijalni dobitak koji ovog časa imaju pretvoriće se u veliki gubitak, i taj će gubitak za njih postati nepodnošljiv. Ali, moraće da trpe nesreću koju su sami na sebe navukli.

O, Meher Baba, ti sve praštaš; smiluj se tim licemerima i svima onima koji ih sada slede! O, Meher Baba, pozovi te sledbenike sebi i povedi ih do svoje božanske vinare gde se trajna opijenost širi tvojim boravištem!

 

 

 

Neophodnost  sanskara

Bez sanskara ne bi bilo ni svesti; ne bi bilo uma. Sanskare su utisci na osnovu kojih um misli; to su utisci koje svest opaža. Sanskare su sama sredstva pomoću kojih se evolucija širi i razvija a involucija uvija, tako da su ti procesi neophodni za evoluciju kolektivne svesti i involuciju pojedinačne svesti.

Sanskarički utisci su proizvod Ničega, i oni na kraju nestaju u Ničemu, rasterećujući svest duše od utisaka. Sanskare su nužni teret koji svest mora da nosi, i iako su proizvod Ničega, one su i ništavnost Ničega. Proces evolucije i involucije svesti o kreaciji potpuno zavisi od sanskara, jer bez sanskaričkih utisaka proces evolucije i involucije ne može da se odvija.

Evolucija i involucija su procesi koji su neophodni za sticanje iskustva božanske svesti. Božanska svest je beskrajna, i mada su sva sanskarička iskustva ograničena, ta iskustva neizbežno vode jedinku ka iskustvu Beskraja.

One sanskare koje su nužne za napredovanje evolucije su prirodne sanskare, a one koje postaju beskorisni nusproizvod ljudske svesti su neprirodne sanskare.

Univerzumi evoluiraju, planete evoluiraju, forme evoluiraju i uopšte uzev proces evolucije je od forme kamena do forme majmuna potpuno prirodan. No, u toku reinkarniranja razmena sanskara postaje neprirodna u mnogostrukosti ljudskih života, pošto ljudska bića razmenjuju i sakupljaju ponajviše one sanskare koje uopšte nisu neophodne za napredovanje ka njihovoj involuciji.

Stupanje duhovnom stazom je prelaženje unutarnjih suptilnih i mentalnih nebesa i ravni. To prelaženje odvija se putem razređivanja sanskaričkih utisaka u toku involucije. Iako okivajuće, prirodne sanskare su neophodne za svest da bi se ona razvila u ljudski oblik. S druge strane, neprirodne sanskare ne samo što su okivajuće, nego predstavljaju i stvarnu prepreku za duhovni razvoj pojedinačnog ljudskog bića.

Um se hrani sanskarama i vari ih u procesu mišljenja. Svaka misao, svaka želja i svaka aktivnost stvaraju sanskare za um, i svaka misao, želja i aktivnost zavise od sanskara za održavanje funkcionisanja uma. Da se sanskare ne sakupljaju, misao, želja i aktivnost ne bi bile mogućne, jer um ne bi funkcionisao. Um funkcioniše tako što sakuplja sanskare, a njegova radna funkcija je razmena sanskara sa drugim umovima kako bi mogao da nastavi da misli. Sanskare podržavaju um, mentalno telo, a preko uma takođe podržavaju i suptilno i grubo telo. Bez sanskara ne bi mogla da budu održavana ta tri tela koja su u ljudskom obliku potpuno razvijena. Te sanskare koje podržavaju ljudski oblik su mešavina prirodnih i neprirodnih sanskara.

Sanskare su potrebne i za funkcionisanje Avatara i Savršenih Učitelja; to su jogajoga sanskare njihovog univerzalnog delanja. Jogajoga sanskare nisu ni najmanje okivajuće za Avatara i Savršene Učitelje; njihove sanskare zapravo imaju poništavajuće dejstvo jer brišu okivajuće sanskare drugih. Da bi delao čovek mora da bude živ, a te jogajoga sanskare zaista podržavaju telo Avatara ili Savršenih Učitelja dok vrše svoje univerzalno delo na zemlji.

Funkcionisanje umova Avatara i Savršenih Učitelja je potpuno različito od funkcionisanja uma običnog čoveka. Misli, želje i aktivnosti Avatara ili Savršenih Učitelja ne stvaraju nikakve okivajuće sanskare; naprotiv, njihove misli, želje i aktivnosti poništavaju okove onih za koje oni rade. Redovni ljudski umovi razmenjuju sanskare, ali kad se nečiji um sretne sa univerzalnim umom Avatara ili Savršenog Učitelja, ne dolazi do sanskaričke razmene. Jogajoga sanskare Avatara ili Savršenog Učitelja bivaju puštene u čovekov um, i te božanske sanskare brišu okivajuće sanskare. Nema razmene sanskara između običnog čoveka i Božanskog Učitelja; postoji samo poništavanje sanskara običnog čoveka. Svaka misao, želja i aktivnost Avatara ili Savršenih Učitelja je beskrajna, pošto su njihovi umovi lišeni ograničenja.

Da bi ispunio svoju večnu dužnost prema kreaciji, Avatar mora da siđe u ljudski oblik svakih 700 do 1400 godina. Njegovo utelovljenje je krajnje nužno za izvršenje njegove dužnosti. Avatar ne silazi sam od sebe. Pet Savršenih Učitelja te posebne epohe su ti koji ga spuštaju na zemlju i preko njega prebacuju veo. Taj veo je neophodan da bi se njegovo ljudsko telo rodilo, da bi raslo i dospelo u zrelo doba. Tom čoveku su potrebne sanskare da podržavaju njegovo telo dok se veo ne ukloni i dok čovek ne bude u stanju da preuzme svoju božansku misiju. Te sanskare su ono što sačinjava Avatarov veo; one mu omogućavaju da se rodi, da raste kao dete i da preko mladosti dospe do zrelosti; i zbog tog vela Avatar izgleda kao običan dečak ili mladić dok se veo ne podigne. Te sanskare koje su omogućile Mervanu Šerijaru Iraniju da se rodi u Puni u Indiji 1894. godine, da raste kao dete i da ide u školu dok ga Savršeni Učitelji nisu naveli da spozna da je Avatar, nazivaju se još i “vidnjani“. Vidnjani veo se uklanja kada pet Savršenih Učitelja odluče da je za njega vreme da preuzme svoju božansku misiju za dobro svet. Kada se veo ukloni, sve njegove vidnjani sanskare nestaju i Avatar tada stiče jogajoga sanskare, jer jogajoga sanskare su neophodne za izvršavanje univerzalnog dela.

Vidnjani veo Avatara je potpuno drugačiji od vela neznanja kojim je pokriven običan čovek. Veo neznanja je ono što čoveka drži odvojenim od Boga; on je načinjen od grubih, suptilnih i mentalnih sanskara. Vidnjani veo Avatara je načinjen od vidnjani sanskara i provlači se kroz njegovo mentalno, suptilno i grubo telo. Te vidnjani sanskare su stvorene sa isključivom svrhom da održavaju telo čoveka koji je Avatar dok on dovoljno ne sazri da preuzme svoj božanski identitet. Taj veo Avatara stvaraju pet Savršenih Učitelja, i oni su ti koji ga stavljaju preko Onog Drevnog kada ga vraćaju dole u kreaciju.

Detinjstvo i mladost Avatara sastoje se od vidnjani sanskara. Za razliku od obične dece, to dete i mladić nije okovan nijednom vrstom sanskara i ne sakuplja grube, suptilne ni mentalne sanskare dok je pokriven velom. U tom smislu Avatar je uvek slobodan, iako kao dete i mladić ostaje pod tim velom. Taj veo prebačen preko njega od strane Savršenih Učitelja u suštini služi tome da ga zaštiti i da obezbedi njegov opstanak do zrelog doba kako bi taj čovek mogao da preuzme odgovornost za univerzum kao Avatar svoga doba.

 

 

 

Avatarova  posebnost

Avatar je bio Onaj Prvi u kreaciji, i on je bio taj koji je prvi stekao Realizaciju svoje Božanske Prirode. Međutim, njegova Realizacija razlikovala se od Realizacije svake duše nakon toga. Kada je Onaj Prvi spoznao: «Ja sam Bog», istovremeno je spoznao i: «Ja sam svako i sve.» Sve duše posle toga spoznaju «Ja sam Bog», ali ne spoznaju to da su svako i sve.

U tome je Avatarova posebnost, i ona je jedino za njega bila ustanovljena za sva vremena. No, kada je njegova posebnost bila ustanovljena, uz nju je došla i dužnost i odgovornost za kreaciju, jer je on spoznao da lično mora da nosi svest svakoga i svega. Zbog toga on mora da preuzme tu odgovornost za sva vremena, i otuda mora da organizuje procese evolucije i involucije da bi mogao da je nosi.

 

 

 

Najsvetija  Zemlja

Fizički univerzum kreacije je sedma senka Boga, a u tom univerzumu postoje nebrojeni univerzumi sa milionima i milionima planeta. U nekim univerzumima je razvijeno svih sedam stupnjeva evolucije, a u nekim univerzumima ti stupnjevi još uvek nastaju. U fizičkom univerzumu postoji osamnaest hiljada planeta na kojima je ustanovljen ljudski život. Među tih osamnaest hiljada svetova ljudskih bića, neke planete su nastanjene ljudima sa stoprocentnim intelektom, dok na nekim planetama ljudska bića imaju sedamdeset i pet procenata intelekta i dvadeset i pet procenata čuvstva. U tih osamnaest hiljada svetova ljudski intelekt je razvijen do krajnje mere, i intelekt je tu jedini osnov života.

Zemlja ima jedinstveno mesto u fizičkom univerzumu. Zemlja je jedina planeta na kojoj postoje vino i pesma. Zemlja je planeta koja je najbliža tački stvaranja ili OM tački, u kojoj se svest pomalja iz nesvesnosti. Vino i pesma su dostupni samo na zemlji, tako da ovde postoji pun delokrug za razvijanje svojstava srca i za odvijanje procesa involucije.

Ostale planete na kojima se razvilo čovečanstvo su potpuno lišene vina i pevanja. A pošto nema vina ni pevanja, ne razvijaju se svojstva srca ili osećajne sposobnosti tih drugih ljudskih bića. Ti ljudi od intelekta nemaju sklonosti ka vinu ni naklonjenosti pevanju. S obzirom da ti ljudi nemaju dar osećanja, nema ni duhovnosti ni duhovnog stremljenja. Putem intelekta igranje sedam senki Boga – fizičkih sila u univerzumu –zavodi tih osamnaest hiljada svetova.

Nije otkriveno da li ti ljudi od intelekta međusobno komuniciraju putem međuplanetarnih putovanja, ali je Avatar Meher Baba otkrio da oni fizički ne komuniciraju sa ljudskim bićima na zemlji. Da bi razvili sposobnost osećanja, oni moraju da se reinkarniraju na zemlji, i milioni njih su to uradili u ovom stoleću.

Zemlja je jedina duhovna planeta u fizičkom univerzumu, zato što je to jedina planeta na kojoj ljudska bića imaju isti udeo intelekta i osećanja. Involucija se dešava samo na ovoj planeti, i zato ovde žive svih sedam hiljada članova duhovne hijerarhije. Bog se ovaploćuje kao Avatar samo na ovoj zemlji; Avatar fizički ne odlazi u ostalih osamnaest hiljada svetova čovečanstva. Zemlja je ta na kojoj se uvek nalazi pet Savršenih Učitelja, kao i Bogoopijeni masti, jogiji i sveci. Pojedinačno ljudsko biće može da postane ljubavnik Boga jedino na zemlji, jer mu se jedino ovde nude vino ljubavi i pesma koja se rađa iz duhovne opijenosti.

Zemlja je zaista najsvetija i najblagoslovenija planeta, i mi ljudi koji ovde živimo zaista smo najblagosloveniji, jer upravo ovde pojedinačno ljudsko biće može stvarno da oseti Božje prisustvo, da razvije svoj unutarnji vid i da vidi Boga, može zaista da se oslobodi svih sanskaričkih utisaka i da postane jedno sa Bogom. Samo na zemlji čovek može da se sretne sa pedeset i šest ljudskih bića koja su zapravo Bog u ljudskom obliku. Kada tih pedeset i šest ljudskih bića govore, to Bog govori; kada dodiruju, to Bog dodiruje; kada se sreću sa drugim ljudskim bićima, oličeni Bog se susreće s tim ljudima.

Mi koji živimo na zemlji zaista smo blagosloveni, jer Bog iz epohe u epohu silazi na ovu planetu i svaki put sa sobom donosi sve više vina i pesme. Isključivo zahvaljujući Avataru ljudska bića su u mogućnosti da sagledaju Stvarnost.

 

 

 

Univerzalna igra Gospoda

Univerzum je posledica Gospodovog hira. Kada je ispunio vlastiti hir i osmotrio njegovu posledicu u obliku kreacije, Gospod je preuzeo na sebe odgovornost za čitav univerzum. Pretvorio je kreaciju u svoje igralište na kojem igra svoju božansku igru.

Na početku je Gospod bio nestašno dete, a posle nebrojenih epoha on je za čovečanstvo postao Onaj Drevni. Uprkos onome što ljudski rod misli, kreacija ostaje hir tog nestašnog deteta, i ma koliko da se on čoveku pokazuje kao Onaj Drevni, u njemu uvek opstaje ta nestašna i hirovita priroda.

Gospod stalno igra svoju igru kreacije i pri tom plaća veliku cenu u svom neličnom neuobličenom obliku. Pošto ljudski rod ne može da sagleda i shvati njegovu igru, on posećuje zemlju u ljudskom obliku i rađa se kao dete da bi utisnuo svoj pečat u srca čovečanstva. On kao čovek radi na tome da njegov pečat bude utisnut u svaki vid života, a kada završi taj posao on kao starac napušta telo kako bi kreacija mogla da oseti univerzalni podstrek na svim nivoima svesti.

Hir tog deteta kojeg obožavamo kao Gospoda nastao je iz večnosti, i sam beskraj izbija da bi se ispoljio iz njegovog hira. Nestašno dete koje vazda oseća poriv da se igra posećuje zemlju i obrazuje jedan krug prijatelja da se igra sa njim u sveopštoj igri koju je sam stvorio.

 

 

 

 

 

 

Gospod i njegov krug prijatelja

Gospodov krug od 122 muškarca i žene pomaže mu u njegovom univerzalnom delu. Taj njegov krug sastoji se od deset krugova od po dvanaest članova. Unutarnji krug sastoji se od njih četrnaest – dvanaest muškaraca i uz to dve žene. Svaki od devet ostalih krugova sa po dvanaest članova ima ustanovljen broj muškaraca i žena.

Gospod bira ljude da bi iz okolnosti svog univerzalnog delanja stvorio svoj krug. Njegovo univerzalno delo je ono što određuje koje pojedince bira za svoj krug, jer položaj svakog člana kruga je precizno određen i ima jasna svojstva. Za svaki položaj potrebne su izvesne osobine.

Položaj svakog člana kruga je beskrajne prirode, i taj poseban položaj je predstavljen pomoću neke suprotnosti Beskrajne Sadržine. Na primer, Sadržina Boga je Beskrajna Istina, a njena suprotnost je Iskonska Maja, tako da postoji jedan član kruga koji predstavlja Maju. Sadržina Boga je Beskrajna Svest, a njena suprotnost je Beskrajna Nesvesnost, tako da postoji jedan član kruga koji predstavlja Beskrajnu Nesvesnost, Išvar. Sadržina Boga je Beskrajna Svetlost a njena suprotnost je beskrajna tama, tako da postoji jedan član kruga koji predstavlja beskrajnu tamu, Čhaju, i tako dalje za sva 122 člana kruga.

Svaki član unutarnjeg kruga predstavlja položaj koji je beskrajno suprotni vid ili atribut Boga. Svih deset krugova su sukcesivno međusobno povezani, u skladu sa nadovezujućim sanskaričkim sponama. Na primer, drugi krug od dvanaest ljudi je povezan sa prvim unutarnjim krugom, treći krug od njih dvanaest je povezan sa drugim krugom, i tako dalje sve do desetog kruga koji je povezan sa devetim.

Beskrajna Iskonska Maja je suprotnost Boga, i svaki suprotni beskrajni vid ili atribut Boga postoji u Iskonskoj Maji. Stoga je položaj Iskonske Maje najviši položaj, i na tom položaju uvek se nalazi žena, koja je predstavnik Eve ili Vaikunt.

Kada se Beskrajna Nesvesnost iskusi u stanju Nirvan, odmah u sledećem trenutku nastupa iskustvo Beskrajne Svesti u stanju Nirvikalp. Kada se u Nirvan doživi beskrajna tama, odmah u Nirvikalpu biva doživljen Beskrajni Sjaj, i tako dalje u nedogled. Članovi unutarnjeg kruga predstavljaju položaj beskrajno suprotnog vida ili atributa Boga, i pošto su im položaji postavljeni u stanje Nirvan, oni su određeni da za života dostignu Realizaciju Boga. Položaji drugih članova kruga takođe su postavljeni u Nirvan, i pošto su nadovezujući krugovi tesno povezani jedan sa drugim i oni su određeni da postignu Realizaciju, ali do njihove Realizacije dolazi u razdoblju od sto ili dvesta godina Avatarove svetske manifestacije.

Zahvaljujući delovanju Avatarovih jogajoga sanskara, vidnjani sanskare svakog člana ne mogu da sakupljaju nove okivajuće sanskare. Vidnjani sanskare svakog člana kruga podržavaju njihovo fizičko postojanje među drugim ljudima; na kraju te vidnjani sanskare nestaju u propisano vreme njihove Realizacije.

Avatar započinje svoje univerzalno delo sa svojim članovima kruga, a usled univerzalne sile njegovog dela i drugi ljudi postepeno počinju da ga vole. Neki ljubavnici Avatara povezani su sa članovima kruga, a neki stiču status Avatarovih radnika. Ti radnici su direktno povezani sa članovima Avatarovog kruga putem sanskaričke spone iz prošlosti, a sa Avatarom su povezani putem ljubavi i poslušnosti. Neki ljubavnici rade nezvanično za Avatara, a neki ništa ne rade već vole Avatara i povinuju mu se, ali niko od njih nema direktnu sanskaričku sponu sa bilo kojim članom kruga. Njihova povezanost je direktna spona ljubavi sa samim Avatarom, a njihovo pridruživanje krugu je posredna povezanost. Vodeći radnici u duhovnoj panorami Avatara su Bogoopijeni masti. Tim Bogoopijenim muškarcima i ženama je dodeljena uzvišena dužnost duhovnog rada. Ti masti deluju izvan sanskaričkog obrasca kruga i ljubavnika, ali i pored toga predstavljaju glavni medijum Avatarovog duhovnog delanja u ovom dobu.

Oni koji nisu direktno povezani sa članovima kruga, ali poseduju duboku ljubav prema Voljenom Avataru, takođe dostižu Realizaciju Boga slično kao i članovi kruga. Sanskarički obrazac kruga je zvanični obrazac Avatarovog delanja, a obrazac ljubavnika i masta je nezvanični obrazac Avatarovog delanja. Na primer, Kalijan je bio najistaknutiji učenik hindu Sadgurua Ramdasa u osamnaestom veku, a nije bio pripadnik Ramdasovog kruga od dvanaest ljudi, mada je stekao status najvažnijeg učenika i postao Bogorealizovan. Obrazac kruga je glavni deo Avatarovog univerzalnog delanja. No, postoje i mnogi drugi delovi njegovog delanja, i Avatar lično opšti s tim drugim delovima, nezavisno od kruga. Na primer, on svoj rad sa mastima i svecima uvek obavlja direktno.

Bogorealizacija se češće dešava za vreme Avatarovog dolaska nego u bilo koje drugo vreme. Svako je neposredno ili posredno povezan sa celim univerzumom. Kada bilo koje ljudsko biće dostigne Realizaciju Boga, čitav univerzum ima koristi od toga zato što se tada potpuno brišu sanskaričke veze drugih sa tim Bogorealizovanim čovekom ili ženom.

Recimo da je “A“ sa pedeset miliona sanskara povezan sa “B“. Od tih pedeset miliona sanskara sa “A“, “B“ je sa četrdeset miliona sanskara povezan sa “C“. Od tih četrdeset miliona sanskara sa “B“, “C“ je sa trideset miliona sanskara povezan sa “D“. U tom stilu sanskaričkog povezivanja, “A“ je povezan sa “Z“, tj. celim univerzumom, izvesnim brojem sanskara.

Tako, ukoliko “A“ dostigne Bogorealizaciju, to znači da je “A“ lišen svih sanskara. Stoga će i povezujuće sanskare svih ostalih sa “A“ biti rasturene. U tom sanskaričkom poništavanju će biti izbrisano pedeset miliona sanskara koje su pripadale “B“, četrdeset miliona sanskara koje su pripadale “C“, nestaće i trideset miliona sanskara koje su pripadale “D“, i tako sve do “Z“, sve dok ceo univerzum ne oseti učinak poništavanja svojih veza sa “A“.

Avatarski ciklus ubrzava Realizaciju i Oslobođenje (Mukti) mnogih duša okovanih u univerzumu. Ne samo što članovi Avatarovog kruga dostižu Realizaciju, nego i brojni ljubavnici i radnici stižu do te iste Božanske Svesti. Premda mnogi ljudi u današnje vreme postižu Realizaciju, oni napuštaju svoja tela čim realizuju Boga, pošto broj Bogorealizovanih ljudskih bića koja žive na zemlji uvek ostaje pedeset i šest. Oslobođenje ili Mukti uvek se dešava u trenutku napuštanja tela, a u toku avatarskog razdoblja ima mnogo onih koji stiču izvanrednu blagodat Oslobođenja iz krugova rađanja i smrti i uživaju u Večnom Blaženstvu.

Zato se – usled sada učestale blagodati Realizacije ili Oslobođenja koje Avatar pruža mnogim ljudima – ceo sanskarički obrazac univerzuma menja. Gusto vezivno tkivo iluzije postaje tanko i krhko, a svest čovečanstva se menja i time omogućava njihovim očima da vide zrake Svetlosti i stoga slobodnije i sa većim pouzdanjem nastave da se kreću ka stazi Istine. Kad se čitav sanskarički obrazac univerzuma promeni, nastupiće čas totalne manifestacije Avatara Meher Babe, i čovečanstvo će to videti kao njegovu manifestaciju u celom svetu.

 

 

 

Pesma je otpevana

Kad Bog silazi na zemlju, on to čini radi univerzalnog dela. Avatar radi na svim ravnima svesti u involuciji i na svim stupnjevima evolutivne svesti. Avatarovo univerzalno delanje podeljeno je na četiri dela. Na prvom mestu je njegov rad za 122 člana njegovog kruga prijatelja; taj rad za krug je njegov glavni rad. Poseban posao Avatar obavlja za svoje najbliže ljubavnike i posvećene radnike. U svakom dolasku on ima izabranu misiju za svet i vrši sveopšti rad za sve planete u univerzumu na kojima postoji ljudski život i evolutivne forme.

Avatarov krug sastoji se od 122 muškarca i žene. Svaki član tog kruga kao da je jedan deo ili pod-deo njegovog fizičkog tela. Avatar se stara da svaki deo njegovog tela dobro funkcioniše; stoga on svakog člana svog kruga održava u snazi i sposobnosti za rad.

Funkcija svakog člana ostaje specifična, slično funkciji mozga, očiju, ušiju, usta, nosnica, ruku, šaka, karlice, nogu, stopala, itd. I kao što mozak, oči, uši, ruke, noge, itd., funkcionišu kad se njima upravlja a da i ne znaju da funkcionišu, tako i članovi kruga funkcionišu za Avatara. Članovi kruga koji su Avatarovo delatno telo ne znaju koju funkciju obavljaju. Na primer, Agu Baidula su zvali Avatarovim nosem, ali Baidul nije bio svestan da je nos Avatarovog delatnog tela.

Članovi kruga imaju sanskare, ali one ne okivaju kao što okivaju grube, suptilne i mentalne sanskare. Sanskare tog kruga nazivaju se vidnjani sanskare, što znači da te sanskare ne vrše stisak; one ne privlače nove sanskare. No, te vidnjani sanskare kruga nisu ni poput jogajoga sanskara Avatara koje ovaj koristi za svoje delo. Jogajoga sanskare Avatara su božanske slobodne sanskare koje zaista poništavaju okivajuće sanskare. I vidnjani sanskare članova kruga su takođe okivajuće, ali su znatno drugačije od okivajućih grubih, suptilnih i mentalnih sanskara koje privlače nove sanskare. Avatar koristi svoje jogajoga sanskare da izbriše te vidnjani sanskare. Avatar daje članovima svog kruga svoje jogajoga sanskare u takvom izobilju da ti muškarci i žene na kraju bivaju potpuno oslobođeni svih svojih vidnjani sanskara. Na taj način Avatar svakog člana svog kruga priprema za Bogorealizaciju.

Avatar svoje vino daje prvo članovima svog kruga da bi ih osposobio  da obavljaju svoje konkretne funkcije. Funkcije članova se u suštini svode na jednu funkciju – da stvore pesmu vina i komponuju melodiju ovog avatarskog doba. Vino podrazumeva božansku ljubav, a Avatarovo vino je ljubav koju on pruža. Pesma je njegovo božansko delo, a pesma ovog avatarskog doba je delo koje on vrši za univerzum. U svakom dobu, tj. epohi, pesma mora iznova da se stvori, i članovi kruga pomažu Avataru da komponuje melodiju koja će biti prikladna za taj vremenski ciklus. Članovi kruga nisu svesni da stvaraju njegovu pesmu. Samo je Avatar svestan naročitih funkcija svih delova svog tela: usta govore, ali ne znaju šta to kazuju; ruka piše, ali ne zna šta piše; srce oseća, ali ne zna šta oseća.

Posebna dužnost svakog člana kruga ostaje precizna, i svi oni učestvuju u komponovanju melodije za pesmu njegovog univerzalnog dela. Oni pomažu Avataru u tom zadatku komponovanja pesme tako što sudeluju u njegovom univerzalnom delanju – vršeći posebne univerzalne dužnosti. Nakon što Avatar napusti fizičko telo, zadatak komponovanja koji članovi imaju nastavlja se dok svi oni ne postignu Bogorealizaciju.

Pošto su članovi kruga delovi Avatarovog tela, oni i dalje ostaju ti delovi čak i kada on napusti svoj fizički oblik; u tom smislu, njegovo telo funkcioniše kroz članove kruga. Mada je napustio svoj fizički oblik, Avatar i dalje radi kroz svoj nelični oblik; i mada su i neki članovi kruga napustili svoja tela, Avatar nastavlja da funkcioniše kroz članove kruga koji su živi, i funkcionisaće kroz te žive članove sve dok se njegovo univerzalno delo ne bude potpuno manifestovalo.

Svaki od 122 člana kruga ima naročit položaj koji je Avatar odredio. Bez znanja dotičnog člana kruga, Avatar dela kroz taj položaj shodno sopstvenim nalozima. Svaki član igra važnu ulogu u univerzalnom delu Avatara, jer delo Avatara zbilja utiče na univerzum preko položaja svakog člana.

Svaki položaj u krugu je beskrajna suprotnost Avatarovoj stvarnosti. Stvarnost je Beskrajno. Beskrajnost je postojanje Beskrajnog. Beskrajnost obuhvata sve i ne postoji ništa izvan te Beskrajnosti Beskrajnog. U toj Beskrajnosti se nalaze Sve i Ništa. Sve je Beskrajno, i Ono je sadržina. Ali, Ništa je takođe beskrajno, pošto je ono senka sadržine. Sve i Ništa su beskrajne suprotnosti, pošto su i sadržina i njena senka beskrajne suprotnosti.

Ništa je suprotnost Svega. Sve uključuje Beskrajnu Stvarnost, Znanje, Moć, Blaženstvo, Svetlost, Ljubav, itd., i stoga Ništa uključuje suprotnosti tih suština. U Ničemu je suprotnost Stvarnosti – Maja; suprotnost Znanja – beskrajno neznanje; suprotnost Moći – beskrajna nemoć; suprotnost Blaženstva – beskrajna patnja; suprotnost Svetlosti – beskrajna tama; suprotnost Ljubavi – beskrajna mržnja, i tako dalje u nedogled.

Ova igra suprotnosti služi i koristi krajnjem stanju svesti – Nirvan-Nirvikalp. Jer, kada se u Nirvanu doživi beskrajno neznanje, u Nirvikalpu se doživljava Beskrajno Znanje. Kad se u Nirvanu doživi beskrajna tama, u Nirvikalpu se doživljava Beskrajni Sjaj. Kad se u Nirvanu doživi beskrajna patnja, u Nirvikalpu se doživljava Beskrajno Blaženstvo, i tako u nedogled dok Beskrajnost ne obuhvati Sve.

Položaji članova Avatarovog kruga su ono što predstavlja te beskrajne suprotnosti doživljene u Nirvanu. Stoga su Maja ili beskrajna iluzija, beskrajno neznanje, beskrajna patnja, itd., položaji tipični za Nirvan; a svaki od 122 člana Avatarovog kruga nesvesno predstavlja jedan sasvim određen položaj i sasvim određeno svojstvo Nirvana, jer je svaki od njih na stepenu razvoja na samoj ivici Realizacije.

 

 

 

Suprotnost

Bog je Postojanje, a Postojanje je sadržina, srž. Sadržina je stvarna; ona je Sve, i mora da ima svoju senku, nestvarno, Ništa. Senka je suprotnost sadržine, i pošto je sadržina Boga beskrajna, njegova senka je takođe beskrajna. Sadržina Boga je Sve, Beskrajno, a senka je Ništa, ali i Ništa je beskrajno – neizmerno nestvarno.

Bog, Sve, ima nebrojene vidove i pošto je Bog Beskrajno, svi njegovi aspekti takođe su beskrajni. To Sve ima svoju suprotnost, a to je Ništa, koje je sve ostalo, sve što ne spada u sadržinu Boga. Vidovi Boga uključuju Beskrajnu Stvarnost, Beskrajno Znanje, Beskrajnu Čestitost, Beskrajnu Lepotu, i tako dalje u nedogled. Otuda, senka je suprotnost, a suprotnost Beskrajne Stvarnosti je beskrajna iluzija, opsena; suprotnost Beskrajnog Znanja je beskrajno neznanje; suprotnost Beskrajne Čestitosti je beskrajna nečasnost, a suprotnost Beskrajne Lepote je beskrajna ružnoća, i tako dalje. Senka je beskrajna suprotnost, pa pošto je Bog Sve, senka ima nebrojeno beskrajnih suprotnosti.

Stanje Božjeg Samopostojanja može se postići isključivo prolaženjem kroz medijum njegove suprotnosti, beskrajne iluzije. To znači da vrednost svetlosti ili svesti može da se sazna samo zahvaljujući njenoj suprotnosti, tami ili nesvesnosti. Da nema tame ili nesvesnosti, svetlost se ne bi opažala kao svetlost ili svest. Međutim, vrednost je samo relativan, poredbeni izraz, i Istina se prepoznaje kao Istina usled njene senke, potpune suprotnosti Istine, Maje. Dakle, sve stvari postaju poznate putem doživljavanja suprotnosti.

Kreacija se u početku pojavila iz beskrajne senke, i iz te prvobitne beskrajne senke su se u iluziji kreacije pojavile bezbrojne senke. To znači da je neizmeran broj neznalačkih stanja proistekao iz prvobitnog beskrajnog neznanja; neizmeran broj iluzija je proizašao iz prvobitne beskrajne iluzije; neizmeran broj laži je proizašao iz prvobitne beskrajne nečasnosti; neizmeran broj ružnih stvari je proistekao iz prvobitne beskrajne ružnoće, i tako dalje u nedogled.

Bog je nedeljiv, i mada je njegova senka beskrajna, ta senka je suprotnost; ona je po svojoj prirodi ograničena i deljiva. Pošto je senka deljiva, nebrojene senke nastale su iz nje u obliku bezbrojnih stanja beskrajnih iluzija, neznanja, laži, ružnoća, itd.

Bog u Onostranom stanju je u stanju Nirvikalp, a suprotnost, senka, je stanje Nirvan. Beskrajna senka, koja obuhvata beskrajno neznanje, beskrajnu nesvesnost i beskrajnu iluziju, može da se iskusi jedino u stanju Nirvan.

Ograničenja nastaju iz prvobitne senke Boga u obliku kreacije, da bi se vratila u prvobitno stanje – i to svesno. Bilo šta što pređe svoju granicu postaje suprotnost. Stoga svaka kap koja uđe u kreaciju prolazi kroz ograničenja evolucije i involucije da bi konačno svesno doživela beskrajnu senku u Nirvan. Neizmerni brojevi ograničenja pojavljuju se u evoluciji i involuciji svesti da bi jedinka na kraju iskusila BESKRAJNU SVEST u Nirvikalp. Nesvesnost Boga je beskrajna, ali pošto je senka ona je ograničena po prirodi. Stoga kap koja pređe svoju granicu nesvesnosti i iskusi beskrajnu senku postaje beskrajna po prirodi – postaje Bog.

BESKRAJNA NESVESNOST je Tvorac tvorevine, tj. kreacije, a svaka kap je jedan tvorac. Međutim, BESKRAJNA NESVESNOST ne može ništa da stvori bez sadržine – BESKRAJNE SVESTI – iza sebe. Neizmerni brojevi kapi čine BESKRAJNU NESVESNOST, koja stvara kreaciju. Budući da je beskrajna, BESKRAJNA NESVESNOST beskrajno stvara nebrojene kapi. Ali, pošto su kapi ograničene, one ograničeno i stvaraju. Kada ograničeno stvara, kap ograničeno i doživljava. Dakle, kreacija je ograničeno doživljena od neizmernog broja kapi. U Nirvan, svaka kap automatski stiče sposobnost da beskrajno stvara, a kad bilo koja kap počne beskrajno da stvara, ona konačno prelazi granicu svoje prirode, samu ograničenost. Kada ograničenost nestane, kap automatski postaje beskrajna po prirodi – ona postaje Okean. Okean je beskrajna priroda Nirvikalp.

U oblasti senke sve je iluzorno i stoga beznačajno. Sva iskustva su iluzorna i beznačajna sve dok se prelaženjem preko svih granica oblasti senki ne stekne iskustvo Boga. Granica je suprotnost, a sve granice podrazumevaju sve suprotnosti. Inteligencija i glupost postoje kao granice u senci. U Stvarnosti, ne postoji nešto kao inteligencija i glupost, jer Stvarnost nije ni ograničeno inteligentna ni ograničeno glupa. Inteligencija i glupost su fenomeni suprotnosti, fenomeni iluzije. Bog je nepromenljiv i večan; INTELIGENCIJA koja je od Boga ne zna za granice svojoj INTELIGENCIJI, tako da u Stvarnosti Boga ne postoje stepeni inteligencije niti suprotnost zvana glupost. Inteligencija i glupost su samo fenomeni iluzije, i čovek mora da prekorači granicu konačne, ograničene inteligencije u iluziji da bi iskusio Stvarnost – BESKRAJNU INTELIGENCIJU.

Kada doživi beskrajnu senku u stanju Nirvan, čovek doživljava ograničenu prirodu beskrajne senke; i istog časa doživljava stanje Nirvikalp, neograničenu prirodu Beskrajnosti, pošto se pojedinačna konačna svest preobraća u beskrajno.

Nirvan-Nirvikalp je jedno božansko stanje u kojem okolnosti smenjuju jedne druge. Da bi se iskusio Bog u Nirvikalp stanju, apsolutno je neophodno da se prethodno iskusi beskrajna senka u stanju Nirvan. Zato je beskrajna senka važna kao suprotnost samog Boga; ali ta važnost je samo jedna u sledu. Međutim, usled sanskaričke upetljanosti sa neizbrojnim senkama u procesu evolucije i involucije svesti, svako od nas ostaje prikovan u ovoj oblasti iluzije – beznačajnosti, besmislenosti – i zato je ona nedosledna.

Avatar i Savršeni Učitelji delaju u ovoj oblasti neizbrojnih senki da bi kapi usmerili ka Izvornoj Senci – Nirvan. Jer, kada čovek doživi Izvornu Senku, sledećeg trenutka biva doživljen Bog – Izvorna Stvarnost, Nirvikalp.

Radi svog univerzalnog dela u oblasti senki Avatar ima krug od 122 ljudi. Svaki član Avatarovog kruga predstavlja beskrajni suprotni vid Istine u beskrajnosti Izvorne Senke – u Nirvan. Sam Avatar predstavlja beskrajnost Izvorne Stvarnosti – u Nirvikalp.

Kada se u stanju Nirvan doživi beskrajna suprotnost, tada se u stanju Nirvikalp doživljava Božja beskrajna priroda. Zbog toga je svaka osoba koja predstavlja beskrajnu suprotnost u Avatarovom krugu važna za celu evoluciju i involuciju kreacije. Avatar bira svakog člana svog kruga da predstavlja beskrajni suprotni vid njega samog radi univerzalnog dela. On deluje kroz svaku suprotnost jer svaki član kruga funkcioniše kroz njegov univerzalni um, i svi nivoi svesti u evoluciji i involuciji bivaju dotaknuti preko tog člana kruga.

Avatar je slobodan, a svaki član kruga predstavlja jedan od okova radi čijeg poništavanja Avatar radi u kreaciji. Pošto je Meher Baba beskrajno samilostan – jer on je Beskrajna Milost – on dela kroz onog člana kruga koji predstavlja beskrajno neznanje kako bi svet oslobodio svih oblika neznanja, i tako dalje.

Avatar direktno radi sa svakim članom kruga, a indirektno sa drugim formama u univerzumu. Svaki član kruga predstavlja i odražava neki vid njegovog univerzalnog uma i univerzalnog tela, dok Avatar deluje na svim nivoima i ravnima postojanja u grubom, suptilnom i mentalnom svetu.

Ovo je doba u kojem je materijalizam na svom vrhuncu, i ljudski rod je čvrsto poistovećen i povezan sa materijalnim stvarima. Avatar koristi svoje Beskrajno Znanje da bi čovečanstvo oslobodio njegove zapletenosti u sve vidove materijalnog sveta.

 

(šema)

BOG JE S ONE STRANE ONOSTRANOG

SVESNI-BOG                                                                                                    NESVESNA

U ONOSTRANOM          Ulaz u                           Izlazi iz                       PRVOBITNA MAJA

Onostrano                         Kreacije

 

Nirvan stanje

Nirvikalp stanje                      (Beskrajno ali ograničeno                             Kreacija

(Beskrajni i neograničeni                  po prirodi)                                  (Ograničenja u prirodi)

atributi i aspekti)

 

 

Beskrajno Sve                                         Sve-nedeljivo                                     Sve-deljivo

SVESNI-BOG                                         NESVESNI-BOG                              NESVESNOST

AVATAR                                                ČLAN KRUGA                                SVE & SVAKO

 

1. Beskrajna Stvarnost . . . . . . . . Maja – Beskrajna Iluzija . . . . . . Beskrajni broj iluzija

2. Beskrajni Sjaj . . . . . . . . . . . . . Beskrajna Tama . . . . . . . . . . . . . Beskrajna količina tame

3. Beskrajna Ljubav . . . . . . . . . . Beskrajna Mržnja . . . . . . . . . . .  Beskrajna količina mrskosti

4. Beskrajna Sreća . . . . . . . . . . . Beskrajna Nesreća . . . . . . . . . . . Beskrajni broj nesreća

5. Beskrajni Mir . . . . . . . . . . . . . Beskrajni Bes . . . . . . . . . . . . . . . Beskrajni broj besova

6. Beskrajna Milost . . . . . . . . . . Beskrajna Okrutnost . . . . . . . . . . Beskrajni broj okrutnosti

7. Beskrajna Istina . . . . . . . . . . . Beskrajna Neistina . . . . . . . . . . . . Beskrajni broj laži

8. Beskrajna Mudrost . . . . . . . . . Beskrajna Glupost . . . . . . . . . . . . Beskrajni broj budalaština

9. Beskrajna Čistota . . . . . . . . . . Beskrajna Nečistota . . . . . . . . . . . Beskrajni broj nečistota

10. Beskrajna Sloboda . . . . . . . . Beskrajna Vezanost . . . . . . . . . . . Beskrajni broj vezanosti

11. Beskrajna Hrabrost . . . . . . . . Beskrajni Strah . . . . . . . . . . . . . . Beskrajni broj strahova

12. Beskrajno Znanje . . . . . . . . . Beskrajno Neznanje . . . . . . . . . . . Beskrajni broj neznanja

13. Beskrajna Pažnja . . . . . . . . . . Beskrajni Nemar . . . . . . . . . . . . . Beskrajni broj nemarnosti

14. Beskrajna Nedeljivost . . . . . .Beskrajna Deljivost . . . . . . . . . . . Beskrajni broj odeljivanja

 

 

 

Njegov  dragi  prijatelj

Avatar radi za svoj krug direktno, a za univerzum indirektno preko članova svog kruga. Pošto svaki položaj u krugu predstavlja neku suprotnost Beskrajnosti, svaki položaj je jedno sredstvo za Avatarovo univerzalno delo.

Suprotnost Avatarovog Beskrajnog Sjaja je beskrajna tama. Meher Baba je o svom starom prijatelju Gustadđiju govorio: «On je moja tamna strana . . . Moja senka.» Gustadđi je bio član kruga i njegov posebni položaj predstavljao je beskrajnu tamu. Drugim rečima, Meher Baba je preko Gustadđija iznutra radio na tamnoj strani ličnosti svakog čoveka.

U toku avatarskog dolaska, sva 122 člana Meher Babinog kruga dobijaju Bogorealizaciju jedan po jedan tokom 100 do 200 godina njegove manifestacije. Njihovo sanskaričko poništavanje je ono što menja sanskarički obrazac svesti svuda u svetu. Svaki član kruga postaje Bogorealizovan, i to jedan po jedan, a ne u grupama od dva ili tri.

Gustadđi je bio među prvim članovima kruga od njih četrnaest koji je postao Bogorealizovan. Kada je 1958. godine Gustadđi umro, Meher Baba je određenim sledbenicima širom sveta poslao telegram u kojem je izjavio: «Moj dragi prijatelj Gustadđi spoznao me je onakvog kakav zaista jesam.» Uskoro potom, Meher Baba je počeo sebe da proglašava Beskrajnim Sjajem, pošto je njegova senka beskrajne tame bila poništena kroz Gustadđijevu smrt.

Kada je nekoliko starih mandalija preminulo – Kaka, Baidul, Adi, Padri i drugi – uvideo sam da praznina koju je svaki mandali stvorio nikako ne može da se popuni do sledećeg avatarskog dolaska. Svakom članu kruga Avatar tokom svakog svog pojavljivanja dodeljuje izvesnu posebnu univerzalnu dužnost, i mada ona ne mora biti poznata dotičnom članu kruga – pošto svaki nesvesno funkcioniše na univerzalnom nivou – ta dužnost ne može da se prenese ni na koga drugog. Praznina nastala smrću bilo kog mandalija nije praznina, već ispunjenje jedne univerzalne dužnosti. Kad je ta posebna dužnost nekog položaja u krugu izvršena, nije nužno da se izvrši nikakva druga dužnost do Avatarovog sledećeg dolaska. Međutim, ukoliko član kruga nije u potpunosti izvršio dužnost, on ili ona mora ponovo da se vrati da bi izvršio/la taj naročiti zadatak. Dužnost svakog položaja u krugu mora da se izvrši u roku od sto do dvesta godina po Avatarovom napuštanju fizičkog tela.

Ne postoji mogućnost da Gustadđi ili Padri i neki drugi iz unutarnjeg kruga budu zamenjeni. Neko će nastaviti da obavlja spoljni rad umesto njih, ali tu osobu ne treba smatrati zamenom za Gustadđija ili Padrija. Iako svaki član kruga ima senku, kao što je Gustadđi bio Babina fizička senka, nema zamene za bilo kog muškarca ili ženu mandalija. Mandali ovde znači samo krug od 122 ljudi.

 

 

 

Njegova  pesma  za  univerzum

Za svoje bliske ljubavnike i posvećene radnike Avatar obavlja poseban rad. Članovi kruga pomažu Avataru u komponovanju pesme njegovog univerzalnog dela, a ljubavnici mu pomažu u pevanju pesme koju je krug komponovao. Ljubavnici su slavuji iz ružičnjaka u beskrajnom srcu Avatara, a njegovi radnici učestvuju u gajenju i negovanju ruža.

Avatar svojim ljubavnicima daje vino ljubavi i oni na taj način stiču sposobnost da pevaju pesmu koju je krug komponovao. Prema svojim ljubavnicima Avatar ima poseban zadatak da ih pripremi za pevanje pesme ovoga doba, i da dopusti da vatra njihovog pevanja spali njihove okivajuće sanskare.

Dok krug komponuje pesmu Avatara a njegovi ljubavnici je pevaju, Avatar svetu daje vino i čovečanstvo opijeno njime stiče sposobnost da čuje pesmu ovog avatarskog doba koju pevaju njegovi ljubavnici. Čovečanstvo na zemlji čuje ovu pesmu i biva probuđeno za Iskonsku Reč – Izvor te pesme. Dakle, članovi kruga i ljubavnici su mediji Avatarovog delanja, i mada Avatar lično obavlja svoj zadatak, on koristi te medije radi njihove koristi.

Avatarovi darovi vina i pesme manifestuju se jedino na zemlji, ali on ipak mora da pruži podstrek u svesti na svim planetama, i taj rad na drugim planetama je opšte prirode. Avatar ne daje svoje vino i pesmu na ostalih osamnaest hiljada planeta sa ljudskim bićima, pa te planete ostaje suve i lišene osećanja, mada na nekima od njih dolazi do postupnog razvijanja kvaliteta osećanja.

Od rođenja Avatara na zemlji, milioni ljudi s tih drugih planeta takođe su se rodili na zemlji. Ti ljudi od intelekta dolaze ovde radi Avatarovog vina i pesme, ali pošto im je jedino intelekt razvijen a ne i osećanje, potrebna su im mnogobrojna rođenja na zemlji da bi najzad počeli da kušaju vino ljubavi i da čuju pesmu Onog Drevnog.

Mi, čovečanstvo na zemlji, zaista smo blagosloveni dolaskom Avatara Meher Babe, jer sada je vreme kada je vino njegove ljubavi najdostupnije. Stoga, valja nam da žudimo za tim vinom i da pevamo pesmu Avatarove slave u ovom dobu.

 

 

 

«Zar ne mogu videti Tebe, koji si mi tako blizu?»

Bog je Sve, i zato je u Bogu BESKRAJNA SVEST, a isto tako je u Bogu i BESKRAJNA NESVESNOST. Kreacija je u stanju BESKRAJNE NESVESNOSTI, i za pojedinačna bića svrha kreacije je da iskuse BESKRAJNU SVEST. Ali, da bi iskusila Svetlost i Znanje, ta bića moraju da iskuse suprotnosti – tamu i neznanje. U kreaciji postoji beskrajna razlika između Božjeg Sjaja i tame u univerzumu, i između Božjeg Znanja i neznanja u čovekovom umu. Ta beskrajna razlika mora da se premosti da bi čovek iskusio Boga. Dakle, da bi iskusio BESKRAJNU SVEST, čovek nužno mora svesno da iskusi BESKRAJNU NESVESNOST.

Bog je Beskrajno Jedno i beskrajan je u svakom svojstvu, svakoj dimenziji i svakoj sposobnosti. To Beskrajno Biće je nedeljivo, i stoga je svaka jedinka izašla iz Boga i u suštini jeste Bog. To znači da je svako pojedinačno biće izašlo iz BESKRAJNE NESVESNOSTI, ali u svakom pojedinačnom biću postoje i BESKRAJNA NESVESNOST i BESKRAJNA SVEST, jer svako se vraća Bogu, stanju BESKRAJNE SVESTI. Međutim, BESKRAJNA SVEST u svakom pojedinačnom biću ne poznaje Sebe kao BESKRAJNU SVEST. Ona Sebe zna jedino kroz medij BESKRAJNE NESVESNOSTI.

BESKRAJNA NESVESNOST i BESKRAJNA SVEST su se u bespočetnom početku pojavile iz Beskrajnosti Boga. BESKRAJNA NESVESNOST je prvobitna misao: «Ko sam Ja?», i ta BESKRAJNA NESVESNOST se pokazuje kao proces beskrajnog mišljenja. BESKRAJNA SVEST je Prvobitna Reč: «Ja sam Bog». Ta Reč je bezvučna. BESKRAJNA NESVESNOST ima zvuk i taj uslovljeni zvuk je suprotnost bezvučnosti. BESKRAJNA NESVESNOST je Ništa i njen zvuk je lažan, jer to je zvuk ničega.

Proces postupnog sticanja BESKRAJNE SVESTI je napredovanje evolucije i involucije, a to je oblast BESKRAJNE NESVESNOSTI, iz koje nastaje proces beskrajnog mišljenja. Nadolaženje lažnog zvuka je najslabije u prve dve faze evolucije – u oblicima kamena i metala. Lažni zvuk postaje sve glasniji kroz evolucione faze biljke, crva, ribe, ptice i životinje, dok je u čoveku lažni zvuk najglasniji. Neistina tog zvuka postaje beskrajna energija u suptilno svesnom jogiju, a taj zvuk postaje beskrajno mišljenje i beskrajno osećanje u mentalnom svesnom svecu. Svaki lažni zvuk postaje beskrajna ništavnost, i stoga biva poništen u božanskom stanju Nirvan. Istog trenutka kad se taj lažni zvuk Ničega poništi, Prvobitna Reč se spoznaje kao bezvučnost Svega u božanskom stanju Nirvikalp.

Kada Bog silazi u oblast BESKRAJNE NESVESNOSTI kao Avatar, on u svom telu ovaploćuje Prvobitnu Bezvučnu Reč u oblasti lažnog zvuka. Avatar radi za univerzume da bi ovi postupno pomerali lažni zvuk bića u evoluciji ili involuciji ka bezvučnosti. Napredak u evoluciji i involuciji u potpunosti zavisi od sanskara. Bez mnogih vrsta sanskara ne bi bio moguć napredak u evoluciji i involuciji; zato su grube, suptilne i mentalne sanskare neophodne čoveku da bi prošao kroz BESKRAJNU NESVESNOST.

Proces evolucije se obično razvija u prirodnom sledu od kamena do životinje. Evolucija je u suštini prirodan proces namotavanja sanskara, sve dok se ne dostigne puna svest na stupnju na kojem se iz celokupne mase sanskara razvija ljudski oblik. Ta masa sanskara je prirodna u prvom ljudskom obliku, ali ona potom postepeno postaje neprirodna u procesu miliona reinkarnacija. Ljudska bića za vreme reinkarnacije sakupljaju sanskare koje se pokazuju kao suvišne za napredovanje ka Realizaciji Boga.

Stanje Bogorealizacije je bezvučno stanje. Nirvikalp je stanje bezvučnosti, a ta bezvučnost je stanje odsustva utisaka. Stanje Realizacije je stanje uma lišenog utisaka, i to stanje uma je potpuno bezvučno.

Sanskare koje su neophodne za napredovanje ka bezvučnosti su napredujuće-prirodne-sanskare, a one koje postaju smetnja u napredovanju su ometajuće-neprirodne-sanskare. Oba tipa sanskara imaju lažni zvuk. Napredujuće sanskare imaju prirodan zvuk, dok ometajuće sanskare imaju neprirodan zvuk. I jedne i druge moraju da budu poništene da bi se dostigla bezvučnost.

Avatarove jogajoga sanskare takođe imaju zvuk. Taj zvuk njegovih božanskih sanskara je istinski zvuk koji proizilazi iz Prvobitne Bezvučne Reči – iz njegovog istinskog stanja Sahađ-Samadija. Istinski zvuk koji njegove jogajoga sanskare proizvode poništava dejstvo lažnog zvuka u pojedincima u srazmeri sa napretkom koji je svakome od njih potreban.

Prvobitna Reč koja se izliva kroz Avatarove jogajoga sanskare uvek je bezvučni zvuk. Pošto je Avatar odgovoran za čitavu kreaciju od početka do kraja, njegova BESKRAJNA SVEST je večno aktivna. Kad je Avatar stavi u dejstvo, Reč u SVESNOJ BESKRAJNOJ SVESTI ima bezvučan zvuk; ali, kada nije delatna, ona je bezvučna. Kad neki Savršeni Učitelj radi za univerzum, Reč u njemu ima bezvučan zvuk. A kada Savršeni Učitelj napusti svoje telo, Reč ostaje bezvučna, zato što BESKRAJNA SVEST ne ostaje delatna kroz njega. No, BESKRAJNA SVEST uvek ostaje delatna kroz Avatara, bilo da je on u ljudskom telu ili ne, pošto je on za sva vremena odgovoran za kreaciju, te je Reč u njemu večno bezvučni zvuk.

Da bih saopštio ideju da je BESKRAJNA SVEST uvek u dejstvu kroz Avatara, prepričaću jedan događaj koji se odigrao dok je Meher Baba bio utelovljen.

Meher Baba je 1955. godine boravio u Satari u Indiji, a ja sam svake noći bio stražar u njegovoj blizini. Pre drugog automobilskog udesa Baba bi imao noćnog stražara postavljenog izvan njegove sobe. Kad bi Baba pljesnuo, noćni stražar bi ušao u sobu i uradio ono što se od njega zatraži. Baba bi u proseku pljesnuo svakih petnaest do dvadeset minuta, tako da sam mnogo puta u toku noći ulazio i služio ga.

Kada bih počeo da stražarim, Baba bi svaki put ponovio tri uputstva: «Prvo, ostani budan. Drugo, ne kreći se. I treće, nemoj da praviš nikakvu buku.»

Jedne noći kada sam počeo da stražarim, Baba je uporno ponavljao ta uputstva, najmanje pet puta. Onda mi je rekao da sednem van njegove sobe. Dok bi se Baba odmarao u svojoj sobi, sva vrata, prozori i ventilatori bili su zatvoreni. Leti bi u njegovoj sobi bilo kao u peći.

Kao što mi je Baba naložio, sedeo sam na stolici na verandi. Sedeo sam kao kip pošto je Baba naglasio da ne treba da napravim nijedan pokret. Mnoštvo komaraca me je nemilosrdno ujedalo, a ja nisam mogao da ih udaram.

Očekivao sam da će Baba posle petnaestak minuta pljesnuti i da ću biti u prilici da uđem unutra. To mi je svake noći bilo jedino olakšanje. Čekao sam na Babino pljeskanje, ali te noći Baba nije zapljeskao. Žudeo sam da čujem to pljeskanje. Prošlo je pola sata, pa sat, pa sat i po. Dva sata je prošlo a Baba i dalje nije pljeskao! Celo telo je počelo da me boli. Postao sam potpuno utrnuo i izujedan, jer sam sedeo kao kip. A ti komarci – žestoko su me ujedali i sisali mi krv!

Iznenada sam začuo Babino hrkanje i pomislio: «E, sad je moja šansa.» Bio sam vrlo ukočen i pomislio sam da ću najzad moći da promenim položaj tela. Počeo sam veoma polako da podižem jednu nogu, bez ikakvog šuma, ali čim sam počeo da je dižem Baba je pljesnuo.

Čim sam ušao unutra Baba me je ukorio: «Zašto si se pokrenuo?» Bio sam zabezeknut, pošto nisam napravio nikakav šum. Kako je mogao da me čuje kad su vrata i prozori bili zatvoreni, a on je hrkao? Nisam mogao ništa da odgovorim, a kad sam se pribrao Baba je gestovima rekao: «Pošto vidim ceo univerzum dok izgleda kao da spavam, zar ne mogu da vidim tebe koji si mi tako blizu?»

Ovaj događaj pokazuje kako je Avatar uvek svestan i uvek aktivan, i mada je Meher Baba odmarao svoje fizičko telo, on je i tada svesno radio za univerzum. Meher Baba je napustio svoje fizičko telo, ali on i dalje radi. Radi isto kao onda kada je pružao odmor svom fizičkom telu. Fizičko telo mora da dobije odmor, a Meher Baba se odmara otkad je napustio svoje telo. Odmaraće se sedam stotina godina. Ali, uprkos njegovom fizičkom odsustvu, Meher Baba nastavlja da radi tokom čitavog tog perioda od sedamsto godina. Tih narednih sedamsto godina biće poput sati kad se njegovo telo odmaralo, ali on i pored toga ostaje svestan.

Meher Baba se pridržavao ćutanja radi svog univerzalnog rada da bi prekinuo svoje ćutanje, i morao je da prekine ćutanje da bi dovršio svoje delo. Rezultat njegovog univerzalnog dela tek treba da se u potpunosti manifestuje, a to znači da on nastavlja da prekida svoje ćutanje sve dok se sveukupni rezultat njegovog dela u univerzumu potpuno ne manifestuje. Jogajoga sanskare njegovog dela imaju istinski zvuk. Upravo otpuštanjem jogajoga sanskara kroz njegov univerzalni um, istinski zvuk će se manifestovati kao rezultat njegovog dela, i to će biti prekidanje Meher Babinog ćutanja.

Otkako je Meher Baba napustio telo, istinski zvuk je aktivan i taj zvuk poništava neželjena dejstva lažnog zvuka u kreaciji. To se postiže otpuštanjem jogajoga sanskara iz univerzalnog uma. Beskrajno Svesna Svest je u akciji kroz nelični oblik Avatarovog univerzalnog uma, a istinski zvuk Prvobitne reči takođe biva pušten, kao i jogajoga sanskare, kroz njegov nelični oblik.

Istinski zvuk koji univerzalni um otpušta iz sebe poništava lažni zvuk ometajućih-neprirodnih-sanskara, a isto tako i lažni zvuk napredujućih-prirodnih-sanskara, svodeći na najmanju meru trajanje putovanja svake duše ka stanju bezvučnosti – Nirvan Nirvikalp.

Avatar Meher Baba se sada odmara, ali samo u fizičkom smislu. On i dalje dela iznutra, a to delanje ne iziskuje fizički napor. BESKRAJNA SVEST koja se kroz njega manifestuje neprekidno je u dejstvu – uvek svesna – zato što je Avatar večno odgovoran za celu kreaciju. Kada bi Meher Baba otišao na spavanje, čitava kreacija bi zaspala i njeno postojanje u nepostojanju potpuno bi iščezlo! Ali, on nikada ne spava; on se samo odmara! Uvek je budan i u nutrini neprekidno dela – bez prekida u vremenu.

Najveći deo rezultata Meher Babinog delanja tek će nastupiti, i istinski zvuk njegovog univerzalnog dela mora potpuno da se manifestuje. Stoga, čekajmo pokraj njegovih stopala tako što ćemo mu predati svoje živote. Meher Babina BESKRAJNA SVEST se nastavlja – u punom dejstvu – da bi donela dan njegove totalne manifestacije. Tog dana ćemo iskusiti da se Avatar našeg doba nije odmarao, nego je bio krajnje aktivan.

Bog je ljubav. Avatar iz svoje ljubavi neprekidno radi za dobro cele kreacije. Njegova ljubav i milosrđe prema kreaciji ne dopuštaju mu da se odmara. Kada bi on napustio svoju svest o kreaciji, svi bismo propali.

 

 

 

Moć  Okeana

Svakoj reci je suđeno da se sretne sa okeanom – ili se uliva u neku drugu reku i potom teče ka okeanu, ili se direktno uliva u njega. Svakoj reci je suđeno da se pre ili kasnije sjedini s okeanom. Tako je i svakoj reci života suđeno da se pridruži Okeanu Boga. No, tok svake reke života ka Okeanu Boga je silno otežan iluzijom. Shodno tome, svaka reka teče natrag ka sebi, uhvaćena u vir, suprotno od pravca koji vodi do Okeana Boga. Svaka reka života biva upropašćena u virovima iluzije.

Kada dođe, Avatar ovaploćuje silu Okeana i okreće tok svake reke života natrag ka Okeanu Boga. On to čini tako što razara prepreke proizvedene bujicama neprirodnog sanskaričkog priliva, i to menja njen kurs u prirodno kretanje. Čitav sanskarički tok univerzuma potpuno se menja – reke koje su tekle u virove neprirodne tame sada prirodno teku ka svetlosti.

Avatar je Okean, i mada je u kreaciji u obliku kapi, on uvek podjednako ostaje Okean Boga. Sila njegovog bića je okeanska, i putem te okeanske sile on izvršava svoju dužnost okretanja toka svake reke života ka sebi – Okeanu.

 

 

 

Svaka reka se okreće prema okeanu

Svaki oblik svesti je jedna reka života. Kada se tok svake reke života u univerzumu okrene ka Okeanu Boga zahvaljujući delanju Avatara, svaka reka manifestuje božansku prirodu u svojoj svesti. No, to manifestovanje božanske prirode razlikuje se od reke do reke, od jednog nivoa svesti do drugog. Ima nekih reka čiji tok je već bio promenjen, i ta svest je stigla do određenog nivoa, spojivši se sa Okeanom Boga. Ima i reka koje sada menjaju pravac, i ta svest se ispruža da se spoji sa Okeanom. A tokovi mnogih reka upravo sada počinju da se menjaju – okrećući se od iluzije – i tek počinju da se pružaju da bi potekle ka Okeanu.

Manifestacija Avatarove božanske prirode razlikuje se od pojedinca do pojedinca, shodno stepenu izmenjene svesti. Uprkos tim razlikama, tok svih reka i svake ponaosob se u različitom stepenu okreće ka Beskrajnom – ka Okeanu.

Prema tome, božanska priroda u Avataru se manifestuje za svaku jedinku u univerzumu, a pošto njegova božanska priroda vodi poreklo od Okeana – Beskrajnog – ona se spaja sa svakim i sa svima.

Okeanska sila Reči nad rečima, putem ćutanja Avatara Meher Babe, okreće tok svake reke života u univerzumu prema njegovom Okeanu. Kada se tok svake reke u univerzumu okrene ka Okeanu i svaka svest oseti taj zaokret, čovečanstvo će oceniti da je on prekinuo svoje ćutanje. On je čovečanstvu rekao Reč kroz univerzum i manifestovao se utopivši sve zvukove u svoj okeanski bezvučni zvuk.

Prekid Meher Babinog ćutanja je sila okeana u univerzumu. To prekidanje njegovog ćutanja je sila koja okreće tok svake reke života u univerzumu ka Okeanu. Pošto je tok svake reke života skrenut ka Okeanu, svako stanje svesti je drastično izmenjeno, jer svaki pojedinac oseća silu okeanskog komešanja u vlastitoj reci svesti. Svako stanje postojanja iskusiće manifestaciju Avatara i svest svakog ljudskog bića će iskusiti to dejstvo i tako u sebi začuti zvuk bezvučne Reči njegovog nečujnog komešanja. To unutarnje osećanje okeanske sile, ili slušanje Okeana kako se komeša u samom čoveku, je u srazmeri sa promenom u svesti svakog pojedinca, odnosno sa samim spajanjem reke u čoveku sa okeanskim tokom u čitavom univerzumu.

Kada se svaki nivo svesti okrene ka Stvarnosti Beskrajnog – Okeanu – nastupiće sasvim novo doba, i probuđeni ljudski rod će se izdići iznad razlika između kasta, veroispovesti, religija, rasa i uverenja, pošto će ljudska svest osetiti svetlost širom univerzuma. To će biti doživljaj istinskog bratstva i te svetlosti koja je sveprožimajuća BESKRAJNA SVEST – OKEAN LJUBAVI.

 

 

 

 

 

Tačka,  ovde

Bog je sveprisutan i ne može da bude odsutan. Ovde je tačka koja je beskrajna i večno prisutna. Ta tačka je ona tačka u beskrajnosti i večnosti u kojoj nema prošlosti ni budućnosti. Ovde je u beskrajnosti. Ovde postoji samo večna sadašnjost.

Ovde je tačka u kojoj nema prostora. Ta tačka je van grube, suptilne i mentalne moći zamišljanja. Kad se gruba, suptilna i mentalna mašta obustave, ta tačka se otkriva kao beskrajna. Ovde je gde se um zaustavlja. Boravište Boga je u toj tački Ovde. Ta tačka je u svakom srcu i kada se ona pronađe – Bog je pronađen.

Mašta je ono što čoveka odvraća od te tačke; tada on zamišlja razne tačke u prostoru za svoje lutanje. Mašta je moćna; njena moć je neodoljiva; ona čoveka čini svojim robom. U Bogu ne postoji nijedna tačka izuzev Večnog Ovde; to je Istina. U mašti postoje bezbrojne tačke, jer prostor postoji u mašti. U mašti uvek postoji lutanje, i to lutanje je bez cilja. To lutanje ne vodi čoveka nigde, jer čoveka njegova lutanja uvek zadržavaju u prostoru mašte.

Mada je tako moćna, mašta se plaši božanske ljubavi. Tamo gde postoji i najmanji trag božanske ljubavi, mašta postaje nemoćna. Božanska ljubav usporava um i to maštu čini slabom. Kada iskusi makar i najmanju količinu božanske ljubavi, čovek prestaje da luta i započinje svoje putovanje ka Istini, ka Ovde. Sreća te osobe koja je započela svoje unutarnje putovanje je veća od sve sreće u svetu.

Kada lutanja postanu za čoveka glavna stvar, Bog mora da dođe u ljudskom obličju da bi svugde prekinuo lutanja ljudi. On maštu vraća na pravu meru da bi započela svoje putovanje ka Istini. Ta mera, to prostranstvo je Ovde. Ovde je jedina tačka i nema nikakvog putovanja u beskrajnosti tog Ovde. Putovanje se prostire od te tačke u čovekovoj mašti do Istine Božje beskrajnosti. A kada Avatar dovrši svoje delo, svaki čovek će iznova započeti svoje putovanje ka Istini. Tačka iz koje čovek ponovo započinje to putovanje je Ovde.

Lutanja se uvek odvijaju u mašti, i naše lutanje kroz vreme i prostor događa se zbog neprirodnih sanskara. Sve dok neprirodne sanskare gospodare čovekovim umom, lutanja će se nastaviti i unutarnje putovanje neće početi. Lutanje može da se prekine Ovde. Lutanja su mnoga, ali jedno je putovanje ka Istini.

Putovanje počinje Ovde. U tački, Ovde, ne postoji rastojanje. Kretanje ka realizovanju Istine je bez putovanja, ali to kretanje besputnim putem, bez putovanja, jeste neophodno. To je kretanje besputnim putem, kretanje bez puta. Taj put je Ovde, a Ovde je besputno. Dakle, čovek mora da se kreće putem koji nema puta, i mora da obavi putovanje bez putovanja. To rastura čovekovu maštu, jer to putovanje i taj put su van njegove moći zamišljanja. To je Ovde, gde se mašta usporava do tačke zaustavljanja.

Kada sanja da je u mračnoj, pustoj ulici i da trči prema kući, čovek biva iscrpljen, a ipak i dalje trči da pronađe kuću. Postaje iscrpljen, ali žudnja da stigne kući je tako snažna da ga tera da nastavi da trči. Najzad, on se budi iz sna i otkriva da je bio u kući sve vreme dok je spavao u krevetu; putovanje koje je obavio da bi stigao kući bilo je samo san. Čovek je obavio putovanje u svom snu zato što je žudeo da stigne kući, i žudnja je ta koja ga je probudila iz sna.

Slično tome, ako čovek započne svoje putovanje ka Istini, to se dešava usled njegove žudnje da sazna Istinu. Mada je i put bez putovanja takođe san, taj put je ipak neophodan da bi se čovek probudio u Istini. Lutanja moraju da se okončaju u putovanju, u svrsi. Ali, lutanja ne mogu da vode čoveka ka Istini; ona su besciljna, bez svrhe. Putovanje je nužno da bi se stiglo do Istine. Ali, i putovanje je mašta, jer kraj tog putovanja je kraj mašte. Taj kraj je takođe Ovde. Taj kraj je beskrajni kraj.

 

 

 

Služiti i Boga i čoveka

Gde se manifestuje ljubav, tu nema sebične ličnosti. U manifestovanju božanske ljubavi ta ličnost ne postoji. Postojanje iluzorne, lažne ličnosti je protivnik ljubavi; ljubav ne dozvoljava da ličnost uđe u njenu oblast. Ljubav spaljuje ograničenja ličnosti, i kad je ličnost razorena stiče se večna sloboda. Večna sloboda je oblast ljubavi.

Ograničenja lažne ličnosti drže čoveka okovanog u iluziji, ali ga vatra božanske ljubavi postepeno oslobađa svih okova. Lažna ličnost je tvorevina iluzije, dok je ljubav tvorevina Istine. Lažna ličnost živi kroz iluzije, dok ljubav živi od Istine.

Na putu Istine postoji manifestacija ljubavi, i bez ljubavi prema Avataru ili Savršenom Učitelju nikad se ne može postići Bogorealizacija. Ta ljubav je dar od Boga preko ličnog oblika Avatara ili Savršenog Učitelja, a svrha ljudske upojedinjene svesti je da primi taj dar i postane jedno sa Bogom. Stoga, kada se stekne ljudski oblik neophodno je voleti Boga da bi se ispunila svrha ljudskog oblika. Najbolji način da se voli Bog je da se voli Avatar ili Savršeni Učitelj koji je oličenje Boga.

Ljubav prema Avataru ili Savršenom Učitelju treba prirodno da poteče, jer ona se ne može naučiti. Čoveka niko nije naučio kako da voli prijatelja. On voli svog prijatelja, a ni prijatelj nije naučen kako da voli njega – njegova ljubav prema prijatelju prirodno se javlja. Ljubav prema Onome koji je oličenje Boga treba da bude podjednako prirodna, i mi bi tu Osobu koja je Bog trebalo da volimo zato što je ona jedini Prijatelj koji nas savršeno voli. Bog oličen u Avataru ili Savršenom Učitelju je uvek prisutan. Čak i kada Avatar nije fizički prisutan, on nas nije napustio – on je uvek sa nama. Mi to ne osećamo uvek zato što ga naša srca zaboravljaju. Šteta je što ljudski rod zaboravlja oličenje Boga, Avatara, koji se stalno iznova vraća na zemlju. Jedini Bog koji postoji u iluziji je to oličenje u obliku Avatara ili Savršenog Učitelja.

Kada steknemo ljudski oblik, naša dužnost je da pronađemo oličenje Boga i da ga volimo isto tako prirodno kao što bi čovek voleo svog najdražeg prijatelja. Za ljubav prema oličenju Boga potrebne su čestitost i iskrenost, a pošto je on najveći prijatelj, čovek uči da živi za njega i da umre za njega.

Najpraktičniji metod da se Bog voli na lični način je da se s ljubavlju vrši nesebično služenje našim bližnjima. U nesebičnom služenju nema ličnog interesa niti pomišljanja na ličnu korist, i to služenje može da se pruži jedino kroz tu ljubav ovaploćenu u Bogočoveku.

Plamenovi vatre ljubavi su nežni kao latice ruže, a egoizam lažne ličnosti je tvrd kao stena. Ljubav ne može da trpi tvrdoću ega, ali ljubav je tako moćna da može da istopi stenu u svojoj vatri.

Bog je nedeljiv, i zato je svaki pojedinac u krajnjoj liniji Bog. Svaki pojedinac mora to da iskusi, ali to može da se iskusi samo milošću Onoga koji oličava Boga. U njemu čovek uviđa da je Bog nedeljiv, i u njemu nalazi Boga u svemu. Kada se vrši služenje čovečanstvu, to ne sme da se radi za svoju ličnost, svoje ‘ja’, ukoliko treba da se nazove služenjem Bogu. Da bismo postigli sjedinjenje sa Bogom, naša dužnost je da služimo oličenju Boga – samo tada čovek nesebično služi čovečanstvu.

Teško je nesebično služiti. Ukoliko se služenje čovečanstvu obavlja zarad ugleda ili slave, ili sa ma kakvim materijalnim ciljem, onda ono nije nesebično. Čak i najmanja misao o svojoj ličnosti koja pruža nesebičnu pomoć čini taj rad sebičnim, pošto ličnost iz njega izvlači ponositost. Služenje čovečanstvu trebalo bi da se vrši na prirodan način, i ono zaista može tako da se vrši ukoliko se vrši kao dužnost prema Oličenom Bogu.

Nesebično služenje čovečanstvu trebalo bi vršiti na prirodan način, i to kao dužnost prema našim bližnjima. Služenje našoj braći, sestrama i prijateljima ne može se obavljati radi ugleda ili da bi se stekla slava; tu ne sme biti govora o ličnom dobitku ili gubitku. To služenje treba obavljati da bi se ugodilo oličenju Boga, Avataru našeg doba, Meher Babi.

Rezultat nesebičnog služenja čovečanstvu je duhovno blagotvoran. Pretpostavimo da neki siromašan čovek umire od gladi i neko mu iz milosrđa da hranu da mu spasi život. Ta osoba je čoveku koji umire od gladi samo dala hranu, a zauzvrat će dobiti deo njegovih dobrih sanskara. U stvari je taj siromah čak na većem gubitku, pošto je izgubio jedan deo svojih dobrih sanskara, a milosrdna osoba je na dobitku. Ljudi širom sveta koji umiru od gladi pružaju nam priliku da služimo Bogu u njima, a istovremeno možemo da izvučemo duhovnu korist hraneći ih. Pošto su sanskare nevidljive za ljude, pa oni ne mogu da vide šta su dobre a šta loše sanskare, ljudi nastavljaju da puštaju da drugi umiru od gladi.

Duhovna korist nikada nije stvar računice. Ljubav nije proces računanja. Čovek daje ako voli, a ako ne voli onda ni ne daje. Ukoliko iskrsne prilika da čovek pomogne izgladnelima, čim pomisli da im time čini uslugu i pomaže – on postaje sanskarički još okovaniji. Čak i ako milosrdni bogataši daju siromasima motivisani izvlačenjem neke koristi, bilo duhovne ili materijalne, oni postaju još okovaniji. Misao o služenju i misao o sticanju koristi ne mogu zajedno da postoje u umu zaista nesebičnog čoveka. Nesebično služenje čovečanstvu iz ljubavi je prirodno i spontano, bez promišljene računice.

 

Sećam se jednog događaja koji se zbio otprilike 1964. godine. U indijskoj državi Bihar vladala je velika glad i mnogi su umirali od nje. Čitali smo u novinama o njihovom teškom stanju, i ja sam razmišljao kako mi koji smo uz Meher Babu bar imamo jedan dobar obrok svakog dana, dok ima onih koji dan za danom umiru od gladi. Mislio sam i na to kako sam nemoćan da pomognem tim ljudima. Nisam mogao da učinim ništa da im pomognem zato što sam bio sa Meher Babom, ali mi ih je bilo žao.

Jednog dana sam u novinama pročitao kako je jedan od najbogatijih biznismena u Indiji otvorio besplatne kuhinje u mnogim mestima u Biharu da bi nahranio što je moguće više izgladnelog naroda. To me je obradovalo i pomislio sam da taj biznismen zaista nesebično služi čovečanstvu. Bog ga je blagoslovio bogatstvom, a taj bogataš zna kako da ga upotrebi da bi pomogao svojim bližnjima koji su bili mnogo gore sreće.

Iste te noći bio sam sa Meher Babom, i dok sam mu masirao stopala jedna misao mi je iskrsla u umu: «Taj biznismen obavlja nesebično služenje čovečanstvu i zaista spasava živote mnogih ljudi.»

Baba me iznenada upita: «O čemu razmišljaš?», a ja rekoh: «Ni o čemu. Stvarno, ni o čemu.» Baba je zurio u mene i ponovio pitanje, pa sam odgovorio: «Baba, razmišljao sam o užasnom stanju onih koji u Biharu umiru od gladi. Dobro je što je jedan bogataš otvorio besplatne kuhinje. On zaista vrši nesebično služenje čovečanstvu.»

«Nesebično služenje?», gestovima reče Baba, zapanjen onim što sam rekao. Pa odlučno nastavi: «Taj biznismen vrši vrlo sebično služenje, mada obavlja dobar posao.»

Iznenadilo me je to što je rekao. Baba je objasnio – «Biznismen pomaže izgladnelima radi svog ugleda i slave. Sviđa se sam sebi kada u novinama čita o svom dobrotvornom radu i svojoj popularnosti. On zna da je to način da postane vrlo popularan širom zemlje i da će ga ljudi zbog toga poštovati. Iako je jako imućan, on to radi pred oltarom milosrđa da bi smanjio svoj porez. Zato je njegovo služenje krajnje sebično. Iako po svemu što se može videti radi dobro delo, on je ipak okovan njime i nije ni najmanje lišen karmičkih vezanosti koje se odnose na one koji umiru od gladi.»

Baba me je pogledao, pa nastavio: «Ti si ovde i služiš mi iz ljubavi i bez ikakvih očekivanja. U meni je ceo univerzum. Ti služiš čitavom univerzumu tako što meni služiš iz ljubavi. I zato si oslobođen okova karme.

«Taj biznismen ne može da spase čitav univerzum ma koliko umirućih od gladi da nahrani. On to ne može zato što taj rad ne vrši za Boga, nego za sebe! Uprkos činjenici da obavlja dobar rad, on je čvrsto okovan svojim postupcima zbog svog sebičnog motiva.»

Ovaj događaj je smernica za razumevanje nesebičnog služenja. I dobri i loši postupci vezuju čoveka. Dobri postupci proizvode zlatne lance da ih čovek nosi, a loši postupci proizvode gvozdene lance. Međutim, kad se sve uradi, lanci su i dalje tu. Rad učinjen za Boga nema lance kao posledicu.

Okolnosti nagone jedinku da služi mužu, ženi, deci, rodbini i prijateljima. Kad se služi tim bliskim ljudima, ukoliko je prisutna ljubav i ljubav je motiv čovekove aktivnosti, onda je to služenje nesebično. Nesebično služenje upućeno čovečanstvu uopšte, predstavlja ispunjavanje svoje dužnosti prema Bogu. Stoga je sve što se čini sa pobudom služenja Bogu – ukoliko preovlađuje ljubav prema Bogu a ne traženje lične koristi – nesebično služenje u očima Bogočoveka, a u isti mah Bogočovek oslobađa čoveka karmičkih okova tih radnji.

Neki vrlo bogati ljudi postaju čovekoljupci i dobrotvori. Pravi dobrotvor samo daje, ne hajući hoće li mu se neko zahvaliti ili ne. On ne mari za pohvalu ili javno priznanje. Ostaje ravnodušan prema onima koji veličaju njegovu darežljivost, kao i prema onima koji kritikuju razloge njegovog milosrđa. Pravi dobrotvor podjednako daje novac siromasima koji mu ne zahvaljuju kao i onima koji izražavaju priznanje njegovom dobročinstvu.

Na sličan način bi trebalo da obavljamo naše nesebično služenje oličenju Boga i onome za šta se on zalaže. Treba da ostanemo ravnodušni prema pohvali i kritici, zahvalnosti ili odsustvu uvažavanja. Treba s ljubavlju da služimo oličenju Boga, Meher Babu, znajući da time izvršavamo svoju dužnost prema čovečanstvu.

 

 

 

Cilj  Novog  Života

Bog je jedina Stvarnost a sve ostalo je iluzija; Ali, kosmička iluzija je sredstvo za razvijanje svesti i doživljavanje Boga. I zato je iluzija neophodna, jer upravo ona je sredstvo za pronalaženje Boga. Ali, po pravilu se događa da čovek zaboravlja da traži i nalazi Boga kroz iluziju, i ostaje privržen iluziji jer je smatra stvarnom.

Meher Baba je čoveku dao da živi Novi Život. Novi Život koji je Meher Baba izložio je način da se iskusi Bog i da se postane Bog. Na taj način Novi Život služi ispunjenju svrhe iluzorne kreacije. Novi Život nadahnjuje čoveka da svoj život živi za Boga, kako bi mogao da postane Bog. On je nov zato što upućuje čoveka da ostane nevezan za iskušenja iluzije i da bude privržen Stvarnosti Boga, odbacujući stari uobičajeni život sveta iluzije.

Neposredno ili posredno, svako ljudsko biće je preko lanca sanskara povezano sa čitavim svetom. Dok se taj lanac sanskaričkih spona ne raskine u parčiće, čovek ne može da postane potpuno odvezan od sveta. Svako ljudsko biće je sanskarama povezano sa rođacima, prijateljima i kolegama; a svi rođaci, prijatelji i kolege su sanskarama povezani sa mnoštvom drugih ljudi; a ti mnogobrojni ljudi su sanskarički povezani sa mnogima drugima. Tako, kada pronađe kraj tog lanca, čovek pronalazi sebe povezanog sanskarama sa svim ljudima u celom svetu. Svako ljudsko biće je direktno povezano sa svojim rođacima, prijateljima i kolegama direktnim sanskaričkim sponama; i svaki čovek i žena su indirektno povezani sa svim drugim ljudima u svetu indirektnim sanskaričkim sponama. Neposredno ili posredno, svaka soba je nekako ili na neki način povezana sa svakom drugom osobom.

Novi Život je način da čovek oslobodi (svoje biće) iz okova sanskara. Kada pojedinac postane oslobođen svih svojih sanskara, Bogorealizovan, on ne samo što uživa u Večnoj Slobodi nego u isti mah i svi ljudi koji su povezani sa njim imaju neposrednu ili posrednu korist od njegovog oslobođenja. Ta korist za svakoga nastaje zato što, kada su sve sanskare tog pojedinca izbrisane, istovremeno se i sve povezujuće sanskaričke spone sa drugima, koje su postojale u njemu, takođe automatski prekidaju kada postane Bogosvestan.

Dakle, kada neki pojedinac stekne Bogorealizaciju, ceo svet neposredno ili posredno uvek ima koristi od toga. Zato je vođenje posvećenog života u ljubavi i služenju Bogu radi realizovanja Boga najbolji i najviši vid nesebičnog služenja čovečanstvu. To je tako zato što pojedinac koji postane Bogorealizovan služi čovečanstvu na najbolji i najčistiji mogući način. Taj pojedinac čak ni ne zna da služi celom svetu dok nastoji da postane jedno sa Bogom – putem poništavanja svojih sanskara.

Oslobađanje od svih sanskaričkih veza je cilj života, a naročito je to cilj Meher Babinog Novog Života. Onaj ko živi Novi Život pomaže drugima u raskidanju sanskaričkog lanca, i to pomaganje drugima je zaista najčistiji vid nesebičnog služenja svetu. Ukoliko pojedinac pomaže drugima finansijski ili materijalno, njegova pomoć ne može da oslobodi te ljude njihovih sanskaričkih veza. No, ukoliko pojedinac nastoji da od sveg srca voli Boga i živi jedino za Boga, on ne samo što spaljuje sopstvene sanskaričke veze u vatri božanske ljubavi, već spaljuje i sanskare onih koji su povezani sa njim. Pošto je ceo svet neposredno ili posredno povezan sa tim pojedincem, dok iz ljubavi spaljuje svoje sanskare on dostiže najčistiji izraz nesebičnog služenja svetu, zato što stvarno pomaže svakome u celom svetu putem svog vlastitog samoponištavanja. To gorenje u ljubavi je način na koji se živi Meher Babin Novi Život.

Cilj Novog Života je sticanje Večne Slobode, stanja Boga, posredstvom gorenja u ljubavi i čežnje za Bogom. Novi Život daruje nesebičnost jer čovek živi jedino za Boga, a to je najbolji i najčistiji oblik nesebičnog služenja čovečanstvu. Pojedinac koji živi posvećen život iz ljubavi i kroz služenje jedino Bogu nije svestan kakvu korist donosi onima koji su sanskaričkim sponama povezani sa njim. Budući da ne uviđa kako njegovo služenje Bogu pomaže svetu, njegov ego ne nalazi načina da se dokaže i potvrdi. Krajnji ishod Novog Života je brisanje, povlačenje – lišavanje ograničavajućeg ega. Taj Novi Život je najbolji život koji čovek može da živi, jer je usmeren ka sveukupnoj koristi čovečanstva putem potpunog samoponištavanja svih sanskaričkih spona sa svetom.