Univerzum je Mopj ašram,

Univerzum je moj ašram, srce je Moj dom

U svojoj Završnoj Objavi, 30. septembra 1954., Meher Baba je rekao:

“Nisam došao da uspostavim nešto novo – došao sam da udahnem život starom. Nisam došao da osnivam utočišta i ašrame. Ja ih stvaram radi svog univerzalnog posla, ne bih li ih opet raspustio kada posluže svojoj svrsi.

Univerzum je moj ašram, a svako srce mi je dom; ali, ispoljavam se samo u srcima u kojima sve, osim mene, prestane da živi.

Kada moja univerzalna religija ljubavi samo što ne izbledi do beznačajnosti, dolazim da u nju udahnem život i uništim lakrdiju dogmi koje je u ime religije skrnave i guše ceremonijama i obredima.

Trenutna sveopšta pometnja i nemir su srce čoveka ispunili većom strašću za moći i pohlepom za bogatstvom i lakrdijanjem, donoseći sa sobom neizrecivu bedu, mržnju, ljubomoru, nezadovoljstvo i strah. Patnja u svetu je na vrhuncu, i pored svih težnji za širenjem mira i napretka koji bi doneli trajnu sreću.

Došao sam da u vaša srca usadim seme ljubavi, da bi do svih nacija, vera, sekti i kasti ovog sveta, preko ljubavi doprlo osećanje jedinstva, uprkos površnih nedaća koje vaš život u iluziji mora da doživi i podnese.

Iz pokolenja u pokolenje dolazim među ljude da bih održao sopstvenu tvorevinu iluzije, i tako probudio čovečanstvo da toga postane svesno. Okvir iluzije je uvek jedan isti, ali su sličice u iluziji bezbrojne i stalno promenljive. Ne dolazim da bih uništio iluziju, jer je iluzija, takoreći, apsolutno ništa. Došao sam da učinim da postanete svesni ništavnosti iluzije. Kroz vas automatski održavam iluziju, koja nije ništa drugo do senka mog beskonačnog sopstva, a kada preko mene postanete svesni njene neistinitosti, automatski odbacujete iluziju.

Moje ispoljavanje kao Avatara ovog doba, trajaće kratko. Ovaj kratki period će, u brzom sledu, obuhvatiti moje poniženje, prekid ćutnje, moju slavu i nasilni fizički kraj. Sa svim božanskim blaženstvom u sebi, ja uvek i večno patim zbog jednog i zbog svih – stoga sam zarad svih večno i stalno razapet.

Za vreme ovog kratkog perioda, moja Reč nad rečima dodirnuće srca čitavog čovečanstva, a ovaj božanski dodir će neposredno i polako uliti u čoveka osećanje jedinstva sa svim ljudima. Postepeno, u toku narednih sedam stotina godina, ovo osećanje će istisnuti sklonost odvajanju i upravljaće srcima svih, razgoneći mržnju, ljubomoru i pohlepu koje rađaju patnju, te će svuda zavladati sreća.“

Avatar je Bog

U “Završnoj Odluci” izdatoj u Satari, 10. aprila 1955., Meher Baba kaže:
”Bog je apsolutno nezavisan, a univerzum je sasvim zavisan. Kada Savršeni Učitelji postignu da Bog siđe na zemlju kao Avatar, oni Stvarnost i iluziju čine međuzavisnim. Na ovaj način, uronjeni u iluziju sebi privlače njegovo Beskonačno Milosrđe i Neograničenu Ljubav.

Beskonačno Milosrđe i Neograničena Ljubav deluju kao spona između Boga i Univerzuma, koju večno koriste oni koji su postali Bog (Sadgurui, Savršeni Učitelji ili Kutubi), kao i Bog koji postaje Čovek (Avatar, Hrist, Razul). Tako Univerzum postaje Božiji večni drug u igri. Ovom vezom Avatar ne samo da uspostavlja život u svojoj Božanskoj Igri, već i ustanovljava Zakon u iluziji. A pošto je ovaj zakon ustanovio Bogo-Čovek ili Avatar, to je zakon Beskonačnosti bez zakona, večno Stvaran, a istovremeno i iluzoran. To je Zakon koji vlada univerzumom i upravlja svim njegovim „usponima i padovima“, stvaranjima i uništenjima.

Prema ovom Zakonu, u Cikličnom periodu Bogo-Čovek sprovodi Božiju Apsolutnost kao Božiju Volju, što znači da je bilo šta i sve što Avatar hoće, propisao Bog. Shodno tome, sve što ja kažem u Završnoj Objavi i Potvrdi je odredio Bog, te to mora i hoće da se dogodi.”