Vragolasto Pile

Pre NeIskonećeg-Iskona

bilo je ništa, bilo je apsolutno ništa.

Ali bila je kokoš!

Ova koka imala je nebrojane piliće

koje je štitila i zaklanjala svojim krilima,

i ni jednom piletu nije dopuštala

da izađe van njenog okrilja.

Prošli su nebrojani eoni,

i ni jedno pile ne usudi se napustiti majčino okrilje.

Niti jedno pile nije ni znalo kako da izađe

pa nijedno nije ni pomišljalo na izlazak.

Među brojanim pilićima

beše Jedno koje je bilo jako vragolsto.

Jednoga jutra osetivši zasićenost životom

svo vreme u majčinom okrilju

osmeli se da rizikuje i izađe van.

Vragolsti Jedan se borio da nađe put izlaska

izvan majčinog okrilja.

Borio se sve dok napokon nije izašao

a tad je ugledao zaslepljujuću svetlost.

Svetlost Ga je toliko preplašila

te ne mogaše podneti da je gleda.

Majka, kokoš, je takođe bila uplašena

jer nije volela da ijedno pile rizikuje i izlazi van.

Htela je da se Pile vrati

a On pošto beše uplašen

brzo se vratio u njeno okrilje.

Majka je bila sretna videvši Ga bezbednog i zaštićenog

a nestaško beše sretan jer je opet bio bezbedan.

Ali nakon nekog (nezna se kol’kog) vremena, jer beše baš vragolast

(predodređen da postane najvragolstiji),

ovaj maleni nitkovčić

iznova je ispuzao van majčinog okrilja,

i ponovo se dogodio isti fenomen.

Pilence je videlo užasno zaslepljujuću svetlost,

ali ovaj puta boja svetlosti beše drugačija.

Zureći[i] časak u svetlost iznovo se uplašivši

Pile hitro nađe utočište

u sigurnosti okrilja.

Majka koka iznova beše sretna

jer je pile opet bilo bezbedno u njenom okrilju.

Iako koka nije želela da On izlazi van,

Pile beše baš vragolsto

pa je uvek nanovo izlazio, sveukupno šest puta;

i svaki put je video drugu boju zaslepljujuće svetlosti.

Šest puta se uplašio svetlosti sa kojom se suočavao.

i svaki put bi se majka uplašila za Njega

te bi joj se vraćao.

Majka bi Ga uvek primala nazad

u svoja okrilje kad god bi se vratio,

ali nakon šestog puta, najzad je počela da oseća

da je ovo Pile nešto sasma posebno

te da je zaista baš vragolasto.

S bolom, oseti da ako se usudi da nanovo izađe

verovatno neće brinuti o, niti za Njega.

Uprkos svemu, nestašni nitkov je i po sedmi put izašao

iz kokinog okrilja.

Iznova ugleda svetlost koja je opet bila drugačija,

ali ova svetlost nije imala boju.

Svetlost je tu bila bez boje.

Vragolsti Jedan se uplašio

te oseti da ne može podneti to – tminu.[ii]

Nakon nekog vremena odluči kako je

najbolje što može učiniti da pokuša da nastavi dalje.

Te tako i učini. I nastavio je da sa kreće

sve dok se više nikad nije mogao vratiti.

Ovaj vragolan bi nastavio dalje

ali sasma neočekivano poče osećati glad te zavapi,

„Šta ima za Me da jedem!“[iii]

U magnovanju se Imaginacija „Jastva“ pojavila

pred Njim iz gasa govoreći

„Zašto se brineš? Ja sam ovde. Jedi!

Jedi onoliko mene koliko Ti to želiš!“

Čuvši ovo, Vragolsto Pile se jako obradova

i poče da jede Imaginaciju –

tako je ovaj Izazivač Nevolja nastvaio dalje da bi imao

četrnaest imaginarnih avantura

kroz svaku stazu i međustazu.

Ovaj nitkov je imao jednu pustolovinu za drugom

i nastavio je da jede i jede sve do sedme pustolovine

(kad poznade Sebe da jeste čovek)[iv]

jedući sve te (s)tvari koje nije trebalo da pojede.

On je taj Koji je jeo (s)tvari

koje nisu trebale biti pojedene!

Bio je najvragolstiji

jer to što nije trebalo biti jedeno

On je jeo. I pojeo „ga“ je sveg!

(I zbog Svoje vragolaste prirode

ponekad se osećao sretnim a nekad nesretnim)

Međutim, započevši osmu avanturu

osećao je sve manje i manje glad

pa je sve manje i manje jeo Imaginaciju.

Što je dalje išao (unutra),

to je manje osećao glad (patio)

pa je manje količine Imaginacije jeo.

Jedući sve manje i manje količine

sve malecnije i malecnije[v] imaginacije kročio je u trinaestu pustolovinu.

Ovde, na završnom obrtu na stazi

(napokon videvši Jastvo kakvo Ono jeste)[vi]

više ne beše gladan imaginacije u ma kojoj formi

te Ga sva Imaginacija ostavi – samoga.

Tada Vragolsto Pile zavapi

„Šta mi je sada činiti?“

A Glas reče „Jedi! Pojedi Sebe!“

Nije imao izbora sem da jede,

i tako je pojeo Jastvo!

Tog trena je otkrio da je SVE.

SVE – ZNANJE, MOĆ  I  BLAŽENSTVO.

Tada, tokom Svoje Realizacije

osvrnuvši se uokolo,

otkrio je da su svi bezbrojani pilići

koji bejahu pod krilima majke koke,

za Njime pošli vani!

Ugledavći ih, On, Naj Vragolstiji

sažali Se na njih.

U momentu kad se samilosti spustila na Njega

breme odgovornosti za sve ove druge piliće

pade na Vragolsto Jedno.

Jer su svi oni bili Njegova braća i sestre

a On beše taj Jedan Koji je izveo vragoliju!

Budući da je znao morao je osećati sažaljenje.

Ovaj Jedan mora da se vraća eru za erom,

da bi se starao o ovim nebrojnim pilićima,

i On pati za njih

Nikada ne može biti oslobođen ove odgovornosti

jer je sve to Njegova greška.

Putovanje prve kapi Ničega

van iz Okeana Ničega kroz svetove Iluzije,

da bi spoznao „Sebe“ kao Sve

je putovanje Vragolstog Pileta.

Značenje je isto kao i putovanje Prve Duše

Koja realizovaše Jastvo da jeste Bog.[vii]

Majka koka je Ništa iz koga su

došle sve nebrojne kapi ničega (pilići);

a u samom Iskonu je Jedna Kap

napustila utočište Ignorancije i počela da zamišlja.[viii]

Prva Duša je otputovala van Ničega

iz Onostranosti-Onkraja u svetove Imaginacije.

Napustio je NeSvesnost iz koje dolaze sva ništa (kapi).

Kao što se Prva Kap uplašio, uplašila se i Ništa (kokoš).

Ništa je Ignorancija, NeSvesnost,

pa je stoga savršeno reflektovala bol i strah Kapi

pri suočavanju sa „Svojim“ imaginacijama.

Stoga Ništa, koja nikada nije osetila ma šta

(jer je bilo ne-svesno)

osetilo je bol i zadovoljstvo, strah i sigurnost

dok je Prva Kap tokom mnogih razdoblja vremena

ostvarivala Svoje putovanje izvan i nazad u „Njega“.[ix]

Ovo prvo imaginiranje bilo je tako konačno (tako veoma fino[x])

da ne može stvarno biti nazvano imaginacijom.

U stvari, druga pustolovina Kapi van Ničega

proizvela je samo seme imaginacije, Bramand;

pa koliko je fino i kako suptilno imaginiranje

bila prva pustolovina.

Prva svetlost koju je imaginiralo Vragolsto Pile

na Svooj pustolovini bila je originalna vatra – Tejđ.

Šest sukcesivnih svetlosti koje su Ga zaslepile

bile su mentalne i suptilne forme gasova

(vatre i gasovi mentalnih i suptilnih nivoa,

a ne gasovi koje čovek zna svojim grubim čulima,

vodonik, kiseonik, ugljenik, ugljen dioksid itd.).

Prvo imaginiranje ili klica imaginacije

budući tako fino, beše Bela Svetlost

koja je sadržavala sve boje.

Sedam uzastopnih boja koje su zaslepile Vragolsto Pile

bile su mentalna boja i suptilne boja

koje sadržavahu sve boje te čiste boje.

Sedam čistih boja zaslepljujuće svetlosti

bile su plava, tamno ljubičasta, indigo, zelena, žuta, oranž i crvena;

grube boje koje liče na ove boje[xi]

su senke senki ovih čistih boja.

Ovo znači da su unutar mentalne i suptilne boje

čistog plavog bile sadržane sve senke plavog,

a da je čisto plavo „jastvom“ zaslepelo Pile.[xii]

Kada je Pile po sedmi put izašlo u pustolovinu

video je zaslepljujuću svetlost,

ali ovaj put svetlost nije imala boju –

i On je prvi put ugledao grubi svet.

Svetlost koja nas okružuje nema boju kao što je ima čista svetlost,

jer je gruba (kiseonik, vazduh po „sebi“ je bezbojan);

i ova gruba svetlost samo odražava boju.

Žuta boja sunčevog odraza koju fizičko oko opaža

je 277-ma senka suptilne boje žuto

koja se doživljava na četvrtom nivou,

Surjaloku, Svetu Sunca.

Sva kreacija beše imaginirana Prvom Kapi,

pa se s jednom po jednom Prva Kap suočila sa Svojim imaginiranjima.

Tako se kap po kap, sva kreacija pojavilo u svesti,

kao Okean Ničega – Beskonačna NeSvesnost,

Na Piletovom sedmoj avanturi van Ničega

imaginirao je grubi svetUniverzum;

ovde je imaginacija bila gruba i konkretna,

vrlo niska i gusta, veoma čvrsta i zbijena.

U grubom svetu, forma Prve Kapi se promenila.

Od ove tačke nadalje smanjivao se uticaj Ničega,[xiii]

a to znači da je dosegao individualnu i odvojenu svest.

Prva Gruba Forma počinje da napreduje (u imaginaciji)

kroz sedam stadijuma evolucije (od kamen do ljudske forme)

te kroz suptilne i mentalne nivoe involucije,

imajući četrnaest avantura pre realizacije Jastva.

Dok je Prva Duša imala avanture u svesti,

imaginirao je nebrojane (s)tvari (fenomene),

a želje stvorene sa i ostvarene kroz

Njegova imaginiranja (glad) prirodno postajahu sve veća i veća

i sve intenzivnije sve dok nije bio u ljudskoj formi.

Na prvom suptilnom nivou involucije

(osma pustolovina, kao Prvi Suptilno Svesni Čovek),

želje Mu behu sve manje i manje

sve dok napokon nije dosegao šesti nivo

(trinaesta pustolovina, kao Mentalno Svesni Čovek),

kad Ga napustiše sve želje.

Prva Kap je izgubila sve želje,

i učinivši to, Njegova Realizacija je počela.

Jedino je Prva Kap, znana kao Drevno Jedno taj

Koji je realizovao Jastvo[xiv] sam na kraju Svog putovanja.

On je jedan Jedini koji je ikada to učinio ili će učiniti,

realizovao Jastvo da jeste Bog Vlastitim_Sopstvom.[xv]

Kapima-dušama (Đivatmama) koje svagda teže k Njemu[xvi]

potrebna je ili Njegova Božansku Pomoć ili od Savršenog Majstora

da bi bile kadre da učine nemoguće

da pojedu sebe!

Vragolsto Pile znano kao Šejtan Murgi Ka Baka.

Koji nije niko drugi do Drevni Jedini,

daje Milost svima, jednoj po jednoj, kapi po kapi –

poznavajući putovanje od Iskona pa do Kraja.

Samo On i Savršeni Majstori su Ti

koji bezbrojnim pilićima daju

Znanje, Dnjan REALNOG SVEGA.[xvii]

Njegova milost dolazi iz poznavanja sveukupnog putvanja

svih (svakog vragolstog pileta kao Jastva),[xviii]

a Njegova milost je uvek u formi ZNANJA.

U Okeanu (Bogu)

je Beskonačno Sve i Beskonačno Ništa.

Sve je Beskonačno Znanje

a Ništa je Beskonačna Ignorancija.

Beskonačno Ništa je ograničeno unutar Beskonačnog Sve.

Beskonačno Ništa je tako beskrajno povezano

sa Beskonačnim Sve da izgleda

da oba jesu jedno i isto – no nisu.

Postoji beskonačna razlika između Svega i Ničega.

Ništa je oprečnost Svemu.

Sve je beskonačno,

i stoga oprečnost beskonačnom jeste ograničenje;

ali ništavnost Ničega je beskonačna

jer je Ništa beskonačna senka Svega.

Pošto je senka bez supstance, senka je ograničena,

ali je protezanje te senke beskonačno;

ova beskonačna protezanje je pasara

beskonačno razastiranje, beskrajno rasprostiranje. [xix]

Beskonačno Sve je Beskonačna Istina, Realnost,

a Beskonačno Ništa je beskonačna božanska senka, iluzija.

Mada su Ništa i Sve spregnuti

kao da su jedno, njihovi kvaliteti su apsolutno oprečnii

te među njima postoji beskonačna razlika,

jer jedno je Sve, a drugo je Ništa!

Ništa je poput vazduha oko vas –

„Ono“ je prazno.

Ništa nema nikakvu supstancu,

a pošto je bez supstance

vazda je podložno hirovima.

(kretanjima, vetrovima,[xx] željama).

Sve nikada, ikada, nema hirove – ono je (pot)puno.[xxi]

Hir, Prvobitni Lahar koji Ništa imaše,

nema nikakvu supstancu, i pošto je nesupstancijalan

Hir Ničega se pita „Ko sam Ja? Ko sam Ja?“

Zašto? Zato što je Ništa bez supstance[xxii] – nema identiteta.

Pošto je Ništa bez supstance,

pitanja su takođe bez supstance

(besmislena i beznačajna);

stoga „Njegova“ pitanja ne stvaraju nikakav zvuk.[xxiii]

Ova pitanja kojima se Ništa pitalo

„Ko sam Ja? Ko si Ti?“ su upitana senkama

(nesupstancijalnim ništavnostima – senke se oglašavaju)

a senke pitaju posredstvom kretanja.

Zbog ovih kretanja, u iskonu vremena,

probudilo se Sve i upitalo rečima,

„KO SAM JA?“

Udarac beskonačne Sve-ove reči „KO SAM JA?“

bio je tako bezgranično snažan, da se reakcija na to pitanje

nije sručila samo na „Jastvo“,[xxiv]

već se takođe sručilo i na „Njegovu“ beskonačnu Senku.

Usled ove pokretačke sile udarca TE REČI,

nebrojane kapi Svega i Ničega

se pokrenuše[xxv] u Okeanu (Bogu).

Tu egzistiraju dva Okeana, od Svega i od Ničega,

ali su oni originalno Jedno.

Okean Svega je nedeljiv kao i Božansko Znanje

i Okean Ničega

je takođe nedeljiv kao i Božanska Ignorancija.

U Okeanu Svega,

iako su tu nalaze nebrojane kapi (duše),

one su vazda Jedno (Jedna Duša).

A u Okeanu Ničega

takođe se nalaze nebrojane kapi (umovi)

koje su takođe vazda jedno, od iskona pa do kraja!

Stoga se u Svemu nalaze nebrojna sve,

a u Ničemu se nalaze nebrojna ništa.

Originalno Pitanje, Reč Reči, „KO SAM JA?“

proizašlo je iz Okeana Svega (Božanskog Znanja)

a Reč je proizašla iz svake kapi

u Okeanu Svega.

Okean Ničega (Božanska Ignorancija)

osetio je pokretačku silu te Beskonačne Reči

i svaka kap Ničega takođe „Ju“ je osetila.

Kao odgovor na tu Reč,

na pitanje Svega „KO SAM JA?“

svaka kap u Okeanu Ničega počela se oglašavati

na beskrajno ograničen način,

„Ja sam ništa, ja sam sve“,

kroz kretanja u evoluciji i involuciji.

Ništa je kao vazduh,

i stoga ispoljavanje Ničega i jeste (putem kretanja)

„Ja sam ništa, ja sam sve“

samo vazduh. Imaginiranje!

Rezultujući vazduh je kao gas,

te stoga ispoljenje Ničega

u vidu „Ja sam ništa, ja sam sve,“

proizvodi samo gas, imaginaciju.

Ništa i Sve su zajedno u Jednom Okeanu;

oni nisu dva odvojena Okeana.

Kapi Svega i kapi Ničega

ustvari su kapi Jednog Okeana;

ali budući tako različite, Drevno Jedno govori o njima

kao o kapima Okeana Svega

i kapima Okeana Ničega.

Ništa je sadržano u Svemu,

i Okean Ničega je sadržan

u Okeanu Svega,

ali je „njegova“ odeljujuća[xxvi] ništavnost naglašena

(jer, iako je ništa, ima bivstvo)

kako bismo shvatili kako je kreacija kroz Ništa

dospela u bivstvo[xxvii].

Kada je svaka od kapi Okeana Ničega

čula zvuk (koji beše beskonačan)

Reči od svake od kapi Okeana Svega,[xxviii]

nastalo je kretanje u Okeanu Ničega,

a svaka od kapi Okeana Ničega

počela je doživljavati to kretanje.

U BezIskonskom-Iskonu

Ništa je počelo da ispoljava „Jastvo“

na beskrajno ograničen način,

i „Njegove“ kapi su se manifestovale

u beskrajno ograničenoj formi.

Tako je u Iskonu

kretanje Okeana Ničega

bilo beskrajno ograničeno.

Kada je Ništa isprva čulo Reč Svega,

ispoljilo je „Sebe“ kao „Ja sam ništa, Ja sam sve“,

kada je ovo kretanje počelo da se zahuktava[xxix]

u Okeanu Ničega,

svaka kap u tom Okeanu počela je da govori,

„Ja sam ovo, ja sam ono“.

Tako nebrojana ništa behu kreirana

ovim ospoljenjima kapi „ja sam ovo, ja sam ono“.

Tada svaka kap poče s mislenjem da je sve,

jer beše okružena

ovim nebrojnim manifestacijama Ničega.

Kretanje se nastavilo u Okeanu Ničega

i svaka kap započe s kovitlanjem i vrtloženjem

plesanjem i pevanjem, skakanjem i letenjem;

to jest, imaginacija „Mu“ se počela zahuktavati.

Uskoro, a kao razultat svih ovih aktivnosti,

svaka kap je bila obavijena ognjevima i gasovima

(pro-izvodima imaginacije).

Svaka kap oseti se okruženom ognjevima[xxx] i gasovima

te se pokušavala osloboditi naslaga vatre i gasa.

One koje ne mogaše uteći vatri Tejđ

ostaše u mentalnoj formi i postaše arhanđeli;

one koje ne mogaše uteći gasovima Prana

ostaše u suptilnoj formi i postaše anđeli.

One koje se oslobodiše vatre i gasova

osetiše da su ognjevi suknuli a gasovi eksplodirali – bum!

Bum grubog univerzuma – spajanje atoma.[xxxi]

Pilići (kapi) su i nakon svega pilići (kapi)

i ništa drugo.

Kao takvi oni su ignorantni.

Stoga je u samom početku, Jedno Vragolsto Pile,

među svim tim nebrojnim pilićima,

pokušalo da izađe van okrilja majke koke

i utekne NePoZnanju.

Počevši da izlazi van i onostran,

sučelio se s plamtećim gasom,[xxxii] originalnom vatrom

pri pokušaju da uzdigne glavu kroz

slojeve gasa da bi video ima’l čega van i

onostran gasa.

(Šejtan kao i dete, beše veoma radoznao i vragolast).

Promolivši glavu kroz gasovite ognjeve

ugledao je zaslepljujuću svetlost i Jastvo Mu beše zaslepljeno![xxxiii]

Ta svetlost je bila svetlost plamtenja iskonskog gasa, Tejđa,

i toliko beše blistava da se ova iskonska svetlost

ne može uporediti ni sa svetlošću

miliona i miliona sunaca.

Zaslepljeno Pile ne mogaše se suočiti sa svetlošću

te uvuče glavu nazad kroz gasove

u utočište majčinog zakrilja.

Nakon mnogih eona je iznova pokušao

da promoli glavu kroz gas da bi video,

i iznova se sučelio s još sjajnijom[xxxiv] svetlošću,

ali boja ove svetlosti beše drukčija.

Šest puta Vragolsto Pile je pokušalo

da promoli lice kroz vatru i gasove i pogleda van,

i svaki put je video različitu boju svetlosti

i svaki put bi zaklonio lice od „njene“ blistavosti.

Šest puta je bio zaslepljen.

Ali napokon pogledavši van po sedmi put

ugledavši svetlost nije sakrio lice.

Sedmog puta nije bio zaslepljen te je produžio Svoj poduhvat.

Svaki put kad je Pile pogledalo van,

a pošto bi pre toga sakrio lica u majčinimom okrilju,

slojevi gasa bi Ga prekrili.

Vragolsto Pile moraše prodirati[xxxv]

kroz slojeve ognjeva i gasa

nastojeći da kroz njih prođe da bi jasno video.

Ali kada je promolio glavu sedmi put

gas, postavši Mu saputnik, više Ga nije ometao

U stvarnosti se vatra transformisala u gas

a taj gas je postao energija, čaitanja;

i gas Mu dade snagu da nastavi dalje.

Sedmi put kad je bio vani,

Pile htede nastaviti pustolovinu, i to bi i učinio

da iznenada nije otkri da je gladan.

Ova glad i potreba da je zadovolji

dovela je do Njegovih četrnaest pustolovina.

(Neutoljiva glad gonila Ga je napred, terala i podsticala

kroz svu evoluciju i involuciju,

neutoljiva glad za Znanjem,

da bi Inteligencija spoznala „KO SAM JA?“)

Majka koka, nije znala ni za bol ni za radost,

strah ili spokoj, u iskonu

ali otkrivši prvi put da joj nema pilenceta[xxxvi]

uplaši se za Njega.

Vragolan je spoznao bol i strah

usled blistavosti svetlosti

a majka je spoznala bol i strah

usled brige nad gubitkom pilenceta.

Na isti način i u isto vreme

i pile i majka počeše osećati bol i strah

i oboje počeše osećati zadovoljstvo i spokoj;

Pile kada se vratilo u sigurnost zakrilja

a majka kada bi joj se ponovo vratio.

Svaki put kada se Pile odvažilo da izađe van

koka se osećaše sve uplašenijom,

i sve zadovoljnijom kad bi se vratio –

sve do šestog puta.

Tokom šestog dolaska i odlaska,

dok Ga nije bilo, strahovito se uplašila

a po povratku je osetila neizmerno olakšanje i zadovoljstvo.

Međutim, sada je osećala da je zaista jako vragolst

i da ako opet ode,

verovatno više neće brinuti za Njega.

Stoga kad se Pile sedmi put usudilo da izađe van,

koka beše neafektovana i nije se brinula za Njega.

Vragolsto Jedno beše Samosvojno,[xxxvii]

samo, bez majke.

U Ničemu se ništa nikada nije dogodilo,

i sva putovanja su imaginarna

isto kao što je i sva kreacija pro-izvod imaginacije.

U Iskonu kreacije,

Prva Kap poče zamišljati bezbrojana ništa,

i ova prva imaginiranja[xxxviii] obaviše Ga gasovitom vatrom, Tejđ.

Gas i svetlost su jedno.

A originalna vatra i originalna svetlost su jedno.

Da bi zamislili kako je Bog spavao u Iskonu

i kako je Pile videlo svetlost,

zamislite da spavate u mračnoj sobi

pa vam iznenada neko upali svetlo nad glavom;

izlazite iz spavanja, dubokog besanog spavanja.

Isprva niste svesni svetlosti „same“

već samo maglovitog poremećaja[xxxix] (to je blistavost).

Kad napokon otvorite oči, vidite svetlost,

i kroz tu svetlost vidite šta se dešava.

Blistavost svetlosti vas više ne uznemirava

jer jasno vidite šta se događa.

Na identičan način, originalni gas (magloviti poremećaj)

nazvan crno zamagljenje, Al-Ama, Onostranosti-Onkraja

te iskonska svetlost (zaslepljujuća blistavost)

zvana Tejđ koju je Pile videlo,

a Prva Duša imaginirala, jesu jedno i isto.

Tokom mnogih eona, na putu Svog izlaska iz stanja besanog spavanja,

Prva Duša je imaginirala šest uzastopnih stanja gasa

i na taj način je šest glavnih stadijuma vatre i gasa

u mentalnom i suptilnom svetu ušlo u bivstvovanje.[xl]

Ovih šest uzastopnih stadijuma gasovite svetlosti

su Tejđ ili Nur, u mentalnom svetu kao Iluminacija,

i u suptilnom svetu su Pran kao Inspiracija.

Četiri nivoa suptilnog sveta

sadrže 276 suptilnih gasova, Pran po „Sebi“ (beskonačna energija).

Svaki od 276 suptilnih gasova su senke jedan od drugoga[xli]

a senka 276-tog gasa je bila 277-mi gas, vodonik.

Sedmi stadijum originalnog gasa

je bio vodonik kao i gasovi gruboga sveta

(kiseonik, ugljen-dioksid itd., sazdani od atoma),

imaginirajući ove gasove atomskih čestica,

forma Prve Kapi se izmenila i „Ono“ postade grubo.[xlii]

Čim je Prva Kap postala grubo (materija)

više nije bila u stanju da se vrati u Ništa,

jer je grubi svet izvan neposrednog dosega

Originalnog Ničega,

te se stoga smanjio uticaj Ničega.

Majka koka se nije brinula za Pile

kad je sedmi put otišao

jer je tog trena Kap stupila u grubi svet,

Ali Ništa istrajava u drugom smislu,

kao ne-svesnost, da bi štitila i opskrbljivala

„Svoju“ Prvu Kap a zatim i sve druge kapi

celim tokom putovanja k svesnosti

jer je Ništa beskonačno.

Sva imaginiranja Prve Kapi nikada neće biti ma šta

niti egzistirati kao išta; ona su potpuna ništavnost.[xliii]

Tako je Prva Kap napokon morala da realizuje

Realno Ništa – Nirvanu,

jer više ne beše ničega da se realizuje.

Na ovaj način ništavnost Originalnog Ničega

(majka koka) je štitila i vodila Prvu Kap

(štiteći i vodeći i svaku kap potom)

da bi spoznala Realno Ništa, Nirvanu

i da bi momentalno postala Realno Sve, Nirvikalpa.

U Ničemu ne egzistira nikakva supstanca

jer je temelj Ničega imaginacija.

Svaka kap u Okeanu Ničega imaginira različito

(kao što ima puno ljudskih bića,

a svaki individualni um promišlja drugačije

pa su stoga tu beskonačna imaginiranja).

Nema nikakvih ograničenja imaginaciji

(jer može da zamisli bilo šta i sve)

stoga su i imaginiranja kapi u Okeanu Ničega

bez ograničenja.

Kada je Originalni Hir izronio u tom Okeanu

svaka kap je počela da se oglašava,

„Ja sam ništa, ja sam sve“.

Tada smesta u Okeanu poče kretanje

i kretanje je bilo beskonačno

kako nebrojane kapi počeše imaginiranje

bezbrojanih mogućnosti. Ičega! Svega!

Zbog bezbrojnih mogućnosti

i brojanih kombinacija za svaku od njih,

kapi Ničega počeše govoriti „ja sam ovo, ja sam ono“.

Kada se Vragolsto Pile, Koje je bilo Prva Kap,

uzdiglo kroz ognjeve i gasove

u mentalni i suptilni svet a potom u grubi kao materija,

postao je svestan svih nebrojanih imaginacija

bezbrojanih kapi u Okeanu.

Tad Pile ophrveno bolom spoznade da je gladno.

Stoga je sad imalo problem;

„Koju? Koju od svih ovih

bezbrojanih imaginacija bi trebalo da jedem?“

(Glad „jastva“ bbeše Njegov problem).

Stoga upita saputnika, gas,

„Koju bih Ja trebalo da jedem? ali gas Ga obmanu.

Gas obmanu Vragolsto Jedno Samo,[xliv]

rekavši Mu da jede nebrojive različite (s)tvari.

Vragolsto Jedno je verovalo gasu

a kako beše obmanut, jeo je nebrojano puta

te (s)tvari koje nisu trebale biti pojedene.

I gas nastavi s obmanjujućim uplivom na Njega

sve do Njegove sedme avanture kada je On postao čovek.

Glad je rasla i rasla a bol je narastao

nagoneći Ga da se sve više odaje

pogrešnim stvarima;

glad „jastva“ beše greška jer je bila želja!

Međutim, nakon što je Prvi Čovek

postao suptilno svestan tokom osme pustolovine

pa sve do trinaeste pustolovine kao mentalno svestan,

efekat i upliv (obmana „jastva“),[xlv]

gasa se polako smanjivao

te je On želeo sve manje i manje (s)tvari.

Tokom trinaeste pustolovine na šestom nivou

obmanjujući uticaj gasa u potpunosti je iščezao

i saputnik gas Ga ostavi samog.

Sad uopšte nije osećao glad, našavši Jastvo samo

ko nikad ranije – bez ijedne želja.

Zavapio je, „Šta Mi je sada činiti?“

Glas dođe govoreći;

„Jedi! Pojedi tvoje_Sebe!“

I pojeo je vlastito_Sebe.[xlvi]

Čineći to našao je Jastvo. spoznao je Svoje Sopstvo.[xlvii]

U tom momentu Vragolsto Pile

steklo je Božansko Znanje Beskonačnog Okeana,

i svesno realizovao da je On Večito SVE.

Tako, kroz medij Ničega Vragolsto Pile

Prva Duša je stekla Znanje Svega.

Sticanjem PoZnanja Jastva kao Boga[xlviii]

i postanjem Sve-Znajućim,[xlix]

realizovao je da je On taj Koji je Sve.

Spoznavši Sve momentalno

je stekao Beskonačnu Inteligenciju

da bi koristio ovo PoZnanje.

Ali da bi stekao ovo Znanje

sva kreacija je morala doći u bivstvo.

U ovom golemom i neizmernom Univerzumu nesabrojivih univerzuma

sada se nalaze bezbrojani pilići (kapi)

koji su izašli i sledili to Vragolsto Jedno.

A upravo za njihovo dobro On

koristi Beskonačnu Inteligenciju Svog Znanja

da bi nama pomogao da dosegnemo to što On zna.

Nakon dovršenja četrnaeste pustolovine

kroz evoluciju i involuciju radi sticanja Znanja

Prva Kap je postala Okean.

Prva Duša postala je BogoSvesna.

A kap „jastvom“ nikada nije realno kap.

„Ona“ je uvek Okean, ali zbog imaginacije

kap veruje za „sebe“ da je samo kap.[l]

Da bi spoznala „Sebe“ kao Okean,

mora da prođe kroz sedam izvanjskih avantura u evoluciji

i sedam unutarnjih avantura u involuciji

da bi postala Okean koji „Ona“ JESTE.

Svaka kap postaje Okean

samo nakon dovršenja ovih četrnaest avantura

kao što je i On, Vragolsto Jedno, to učinio u samom iskonu.

To Vragolsto Pile, Šejtan, taj Izazivač Nevolja[li]

Koji je u samom iskonu Svega i Ničega

promolio svoju glavu kroz vatru i gas

i Koji je dovršio četrnaest avantura,

nazvan je nikako drugačije do Drevni Jedini.

I to je On i samo On Koji se vraća

eru za erom da pomogne nama drugarima vragolstim pilićima

kada smo u nevolji

i kada je svet u haosu.


[i] Gaze –  zuriti, piljiti u nešto

[ii] ali ova svetlost nije imala boju…oseti da to ne može podneti – tminu; tmina= svetlost koja nema boju (duša bez identiteta, individualnosti, sopstva, jastva)

[iii] what is there for Me to eat  –  Ima li ovde ičega za Mene da jedem;

[iv] when He found Himslef to be man – kad On zateče/nađe Jastvo/VlastitoSebe da je čovek; kad otkri/spoznade Jastvo da je čomek

[v] smoler and smoler – sve manje; leser and leser – sve manje

[vi] when He finaly saw Himself for what He was –videvši/spoznavši Sebe (Svoje Realno Sopstvo) onakvim kakav „On“ jeste;

[vii] realized Himslef to be a God  –  Svoje Relno Sopstvorealizovala da je Boga

[viii] imagining – Imaginiranje, maštanje, zamišljanje = Maja = Kreacija (Tvorevina)

[ix] it  – to; u ovom slučaju se to odnosi na Ništa, no može se odnositi kao i uvek na Boga, Beskonačnu Inteligenciju

[x] fine –  fino, konačno; suprotno u odnosu na infinite; to su oprečnosti

[xi] thet bear this colors resemblence – koje nose/prenose sličnost sa/nalikujo ovim…

[xii] sami bitak/sopstvo/suština/esencija plave boje, bilo je to što je zaslepilo pile

[xiii] upliv Ništavila/Ispraznostu je gubio na snazi

[xiv] Himself – Sebe, Svoje Realno Sopstvo, Boga

[xv] realized Himslef to be God, by Himself

[xvi] that ever follow after Him – koje su ikada (ma kada, uvek) težili Njemu (follow after – težiti; follow me – pođite za mnom) ili „koji su uvek išli za Njime“

[xvii] Knowledge, Dnyan of Real Everithing – Dnyan – Metafizičko Znanje (odnosno Znanje Boga kao Boga)

[xviii] like Himself – koje je poput/identično s Njegovim Realnim Sopstvom – koje je kao/istovetnim Jastvu (Njegovom)

[xix] An infinite spreadout, infinitely spreding out;

[xx] winds – (vaju, prana) vetrovi, dah, gasovi, isprazni razgovor, vijuga, zaokret; ali i energija, princip vazduha

[xxi] does not ever have Whim at any time  – It is full  –  ispunjeno, potpuno

[xxii] without substance – neistinito, ne-bivstveno, bez bitka

[xxiii] make no sound  –  ne kreira nikakve vibracije/reči, misli, svest,

[xxiv] Itself – Sebe Samoga – Svoje (Svega) Realno Sopstvo

[xxv] acquire movement  –  zadobiše pokretanja, počele su da se pokreću

[xxvi] distinctiv – svojstvena, osobena, distinktivna, razlikovna

[xxvii] being – bivstvovanje, bivstvo, bivstvujuće, imenica  je – biće, bivstvujuće

[xxviii] when each drop of the Ocean of Nothing heard the sound (which was infinite) of each drop of the Ocean of everything’s Word – kako su kapi Okeana Svega i Ničega stoplene svak pojedinačna kap okeana Ničega je čula Reč od svake pojedinačne (s kojom je stopljena) kapi Okeana Svega.

[xxix] to gather momentum – ubrzavati, sticati, zadobijati, sakupiti, povećavati pokretačku sili

[xxx] flame – oganj, plamenovi; fire – vatra

[xxxi] atoms consolidating  –  praćen kreiranjem atoma, konsolidacija

[xxxii] He encountered flaming gas – naišao je i sukobio se sa plamtećim gasom

[xxxiii] He Himself – Njegovo sušto vlastito (Realno) Sopstvo beše zaslepljeno svetlošću;On Svojim Sebe/Sopstvom; dazzed – zaslepljen-ošamućen-zbunjen u stvari ima zajednosva tri značenja

[xxxiv] dazzling – zaslepljujućom, blistavom, divnom, omamljujućom

[xxxv] to tear at  –  probiti se kroz, raskidati, procepati, poderati, razderati, rastrgnuti;

[xxxvi] missing  – nestalo, odsutno, izgubljeno

[xxxvii] on His one  – samo-sa-sobom,  samosvojno, ostavljeno samome sebi, samo na svome i sa sobom

[xxxviii] zamnišljanja = imaginiranja

[xxxix] hazy disturbance  –  nepoznatog stresa; nejasnog poremećaja

[xl] dva stanja (mentalni) vatre i gasa su ušle u bivstvovanje/bivstvo/postojanje u mentalnom svetu a četirii stanja (suptilna) u suptilnom svetu

[xli] each of 276 subtle gases are the shadows of each other –

[xlii] the First Drop’s form changed and It became gros – ovde se misli na to da nakon što se forma promenila da je On (Prva Kap) postao grub što potvrđuje naredna rečenica („It“ je pisano velikim slovom a za formu bi bilo malim slovom)

[xliii] all notingness – sva (sveukupno) ispraznost/ništavnost

[xliv] deceived Mischievious One Himself –  obmanuo Realno Sopstvo Vragolstog Jednoga/Jedinoga

[xlv] deception itself = self-deception = self as deception – obmana sama-po-sebi – samo/sopstvo-obmana – sopstvo kao obmana, obmana njegovog sopstva/jastvo

[xlvi] „Eat. You eat Yourself!“ He ate Himself

[xlvii] found Himslef. He know His Self – našao Svoje-(Realno)-Sopstvo. On je spoznao Svoje Sopstvo

[xlviii] Znanja Svog Sopstva kao Boga ili Boga kao Svog Sopstva, Bog Kao Znanje Sopstvo

[xlix] becoming – postajanje (nastajanje – ptakođe – realizovanje) – svaki proces koji nije okarakterisan samo ponavljanjem, već manjim ili većim promenama kvaliteta i strukture predmeta. Budući da evolutivno, kvantitivne promene dovode do prevladavanja određene mere predmeta, to je svako nastajanje i više manje negao određenih kvanittivnih promena u kvalitetivno novo stana stanja, strukture

[l] obratite pažnju na It/Itself– „Ono(To)“/“Sebe“(kao Božije/Svoje Realno Sopstvo) velikim slovom pa it/itself – „ono“(to)/“sebe“(kao lažno sopstvo) malim slovom, prvo bi se uvek moglo odnositi na Beskonačnu Inteligenciju (Dušu, Sopstvo, Atman, Boga, Braman kao što je to slučaj u Vedama) a drugo uvek na utelovljenu dušu (điv) i njeno lažno sopstvo (nefs)

[li] Trouble Maker – Stvaralac Problema, Kavgadžija